gounderGumbrella 

POKLONIK

Još u rano proleće mladosti,
ja ko mladić putnik posta;
život igre i radosti
u očevoj kući osta.

Sa nasledjem i imanjem
vesela se rastah lika
pa, s dečijim osećanjem,
uzeh štaku poklonika.

Moćnom nadom put mi stvoren-
pouzdanje vera šalje:
"Put je tebi već otvoren, putuj"
veli, "samo dalje."

Sve ka jutru... a gde stoje
zlatna vrata, tu se svraća
udji - tu sve zemno što je
u večno se preobraća.

Tu od tame svetlost biva,
sve se menja danju noću -
ali večno tu se skriva
to što tražim i što hoću.

Na mom putu stoje gore,
i bujica sve prepreke;
grede mećem na ponore,
a most preko divlje reke.

Stigoh tako jednom žalu:
reka teče ka istoku,
ja se dadoh njenom valu,
predadoh se njenom toku.

Moru grdnom na pučinu
talasa me igra vodi,
odnosi me u prazninu
al' me cilju ne privodi.

Ah, tu nema više staze!
Tajne koje nebo krije
na svet zemni ne silaze-
onog tamo ovde nije!

 Johann Friedrich von Schiller

gounderGumbrella