Poznata je priča o Teslinoj
ljubavi prema jednoj golubici. Evo jednog dela te priče.
Jedne noći, dok sam ležao u krevetu, kao i obično
razmišljajući u mraku o problemima, ona je sletela kroz
otvoreni prozor i zaustavila se na mom stolu. Znao sam da
joj trebam. Htela mi je reći nešto važno, stoga sam ustao
i otišao prema njom. Kad sam je video znao sam šta je htela
da mi kaže – ona je umirala. A onda je iz njenih očiju
zasjala svetlost – snažan snop svetla. Da, to je bilo
stvarno svetlo, moćno, sjajno, blistavo svetlo, mnogo
intenzivnije nego što sam ga ja ikad proizveo u mom najvećem
laboratoriju. Kad je golubica umrla, nešto je nestalo iz mog
života. Do tada sam uvek sa sigurnošću znao reći da ću
završiti moj posao, kako god program bio ambiciozan. Ali kad
je nestala iz mog života, znao sam da je moj životni rad bio
gotov. “Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u
materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni
neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono
nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje
ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja
nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada
hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da
je to svetlost, a kada pokušam da ga shvatim duhovno, onda
su to lepota i samilost. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća
se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom
u sveopštoj harmoniji“.
