Postoje ljudi koji u nekom
periodu, privremeno, žive na društvenim marginama. Tačnije,
verujem da nema ljudskog bića koje u bar nekom trenutku svog
životnog puta nije bilo skrajnuto na njegove ivice, koje je
neretko sa te ivice skliznulo u puko preživavanje, čekanje
na bolje dane, nadanje da će se kolo sreće ponovo okrenuti.
Često ostanu neprimećeni, najčešće im ne znamo puno ime, ali
dobro patimo duhovite nadimke ili zajednički imenitelj grupe
kojoj pripadaju, koji se brzo pretvori iz imenice u atribut,
iz atributa u (sve)opšte određenje njegove celokupne
ličnosti. Izbeglice ili „razbeglice ? Svejedno je, ukoliko
ih sa svog povlašćenog, sigurnog mesta na društvenoj tribini
gledate kako hodaju po klizavoj ivici koja se zove margina.
Zabluda, međutim, započinje već samim značenjem sintagme
društvena margina. Ljudi na toj margini su samo naizgled
skrajnuti od centralnih društvenih događaja. Jednako deo
sistema kao i svi ostali, oni su neodvojiv deo miljea svih
društava i svakog istorijskog doba.
_001.jpg)