BRITANSКI stručnjak Mark Vulhaus istakao je da je karantin bio
"mera panike" i jedina opcija u datom trenutku "jer nisu mogli
da smisle ništa bolje".
Ipak, ovaj profesor Univerziteta u Edinburgu tvrdi i da je to
bila rigorozna i gruba mera koja ne uzima u obzir nivoe rizika
za različite pojedince. Pre svega, Vulhaus misli na činjenicu da
se nacija još u martu "koncentrisala na škole kada je trebalo da
se koncentrišu na domove za negu.
Profesor epidemiologije sada je istakao da vlada mora da se
fokusira na povećanje testiranja i nastojanje da otključava
društvo, a ne da ga i dalje ograničava, prenosi "Ekspres".
- Zatvaranje je bila panična mera i verujem da će istorija
pokazati da je pokušaj kontrole korona virusa kroz karantin bio
monumentalna greška na globalnom nivou, lek koji je gori od
bolesti - istakao je Vulhaus, koji je inače i član Naučne grupe
za pandemiju koja savetuje britanske vlasti.
- Nikada više ne želim da vidim nacionalno zaključavanje. To je
bila privremena mera koja je jednostavna samo dogodila fazu
epidemije kojoj sada svedočimo. Sada znamo više o virusu i kako
da ga pratimo, ne bismo ponovo trebali da budemo u takvom
položaju - rekao je on.
- Apsolutno se ne treba vratiti na poziciju gde deca ne mogu da
se igraju ili idu u školu. Verujem da će šteta koja je naneta
našem obrazovanju, zdravstvenom pristupu i širokim aspektima
naše ekonomije i društva ispasti bar toliko velika koliko i
šteta koju nanosi Кovid-19 - bio je jasan ovaj profesor.
- Pretpostavljam da je sada više ljudi oštećeno koleteralnim
efektima zaključavanja nego Кovidom-19 - dodaje.
Vulhaus tvrdi da je jedina održiva dugoročna mera - testiranje
u što većem broju, a kaže da je to najbolje pokazala Premijer
liga u okviru koje je testirano 40.000 ljudi kako bi se održala
poslednja serija mečeva - i to je prošlo uspešno.
- Dok ukidamo ograničenja, najvažnije je da obezbedimo zaštitu
ljudima kojima je to potrebno - posebno onim starijim od 70
godina ili sa lošim zdravstvenim stanjem. Ali, to nije jedna
veličina koja odgovora svima. Moramo zaštiti one koji su u
najvećem riziku i osigurati im podršku. Tada možemo ponovo da
ocenimo ravnotežu između kontrole virusa i štete koju
zaključavanje uzrokuje široj ekonomiji i društvu - zaključio je
ovaj vodeći britanski epidemiolog.
.jpg)
_001.jpg)
