BOLJE JE BITI NEVASPITAN,
NEGO LOŠE VASPITAN:
Misli Duška Radovića koje će vam promeniti život
Teško je biti dete i biti dobar
Duško Radović je u svojim stihovima namenjenim deci postizao dve
stvari istovremeno. Deci je davao razlog da se smeju i zavole
poeziju, roditeljima lekcije kako decu treba vaspitavati.
Duško Radović (1922-1984) bio je srpski pisac, satiričar,
voditelj, novinar. Svestrana ličnost poetičnog duha.
Radio je to posredno, ne kroz direktnu pouku. Radio je to tako
što je roditeljima demonstrirao šta to deca žele.
Podsetimo se reči čuvenog Duška Radovića, upamtimo bar svaku
treću rečenicu, prepričajmo svakom roditelju kojeg poznajemo bar
svaku desetu, i deca će svakako biti mnogo srećnija u našem
ozbiljnom i namrštenom svetu.
01. Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati
drugih problema sem vas.
02. Ima velike sirotinje među našom decom kojoj, sem
para, roditelji ništa drugo nisu mogli dati.
03. Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na
vas.
04. Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život
kažnjavati i kad nisu.
05. Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od
svojih roditelja.
06. Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti
nevaspitan nego loše vaspitan.
07. Jedno upozorenje roditeljima: ako budete tukli svoju
decu, ona će tući vaše unuke.
08. Za mene su prava deca ona koja još ne idu u školu,
koja tek počinju da uče, misle i govore. E, jedino su ona u
stvari još ona zdrava, autentična, originalna i jedino još ona
imaju sačuvanu tu originalnost i u mišljenju i u izrazu.
09. Eto, kada uzmete onu knjigu Olovka piše srcem, vi kao
pisac morate zavideti na toj nenamernoj originalnosti tog
nerazvijenog dečjeg intelekta i duha, do kakvih se sjajnih misli
dolazi neznanjem i spontanošću. U tom smislu su mala deca za
mene velika inspiracija u toj velikoj slobodi prema navikama,
shemama, klišeima…
10. Ona nemaju pojma ni o čemu! Kada pišem za decu i ja
bih voleo da sam toliko čedan i oslobođen svih kalupa i da
progovorim iz ove svoje pameti toliko čedno i čisto… Ne postoji
ništa draže od mišljenja male dece i načina na koji ga ona
formulišu: on je uvek nepogrešiv. Kada je bio mali, moj sin mi
je rekao: toliko sam gladan kao da sam žedan. To ne mogu ja da
izmislim!
11. Deca su stvarno nepogrešiva u svojim formulacijama.
To mi je neki ideal! Kad bih ja umeo…?
12. Velika sreća i sloboda dečja je u tome što ona
stvarno nemaju nikakvog cilja. Malo dete živi danas, pa se
ispava, pa živi sutra, pa se ispava i nije svesno nikakvih
ciljeva. Mislim da ti ciljevi strašno kvare ljude, upropašćuju
živote i ne daju nam da živimo svakoga dana, nego smo u stanju
da šesnaest godina života upropastimo zbog neke male prednosti.
Starci su opet na kraju života i nemaju šta da postignu, pa
samim tim nemaju ni cilja. Kada nema velikih ciljeva, i male
stvari postaju važne.
13. Koliko je čovek samo u stanju da zanemari divnih,
malih stvari zbog nekih ciljeva koje će dostići. U ime nečeg
velikog što će dostići ili ne! Kada je neko mali ili sasvim star
on stoji pred tim svetom oslobođen svega onoga što bi mu
uskratilo te sitne životne radosti. I najsitniji doživljaj
nekome može pričiniti veliku radost, nekome ko živi u ovom
trenutku… i nema više… i ništa mu ne smeta da potpuno živi u tom
trenutku.
izvor: telegraf.rs ›››
_001.jpg)
_001-1.jpg)
