Približava se još
jedan 8. mart, a žene se i dalje bore za ravnopravnost u
svim sferama života
Približava nam se još
jedan 8. mart, a sve smo izgleda dalji od njegovih tekovina.
Žene se i dalje bore za ravnopravnost u svim sferama života,
ali neretko, malo u šali, malo u zbilji, kažu kako bi volele
da budu samo domaćice.
Istraživanje
sprovedeno među zaposlenim Britankama starijim od 20 godina
poraz je za emancipaciju - većina bi rado napustila posao da
bude domaćica. Za čak 78 odsto, činjenica da bi bile
finansijski zavisne od partnera ne predstavlja problem.
Da nešto nije u redu,
pokazuje i podatak da nakon decenija u kojima je broj
domaćica opadao, poslednjih godina počinje da raste. Većina
su mlađe od 35 godina, imaju dete do pet godina, a svaka
četvrta, barem u Americi, ima fakultetsku diplomu.
Prema nekim
istraživanjima, prosečna domaćica nedeljno u kući radi 94
sata. Majke koje su kod kuće provode 18 časova nedeljno
vodeći računa o deci dok zaposlene mame brinu o svojim
mališanima samo sedam sati manje. Oženjeni muškarci zarađuju
više od neoženjenih, ali samo ako pored sebe imaju ženu
domaćicu, a ne karijeristkinju. Suprotno očekivanjima,
muškarci koje su odgajile zaposlene mame nisu skloniji da
ohrabre svoje žene da rade.
Savremene domaćice
imaju veću verovatnoću da budu gojazne, depresivne i lošijeg
zdravstvenog stanja nego žene koje rade. Ali, ako je za
utehu, u boljem su položaju nego domaćice iz šezdesetih koje
su novine savetovale da muževe po povratku sa posla dočekaju
kao heroje, da žena treba muža da pusti prvog da priča jer
su njegove teme važnije i da zapamti da nema pravo da ga
ispituje jer je on gospodar kuće.
