O jednom od najpopularnijih pojmova u nutricionizmu razgovaramo
sa doktorom kojem je i Novak Đoković poklonio poverenje
Proces autofagije poslednjih godina sve češće se pominje
u medijima, i to u kontekstu očuvanja zdravlja i podizanja
imuniteta, ali i kao svojevrsna dijeta kojom ćete se jednom
zauvek rešiti gojaznosti. Oduvek su se stvarali mitovi oko
dijeta i u prvi plan stavljale parole poput "Smršajte lako za
samo dve nedelje" ili "Pilule za mršavljenje koje će vam
promeniti život". Vreme je da prestanemo da verujemo u bajke i
potrudimo se oko svog zdravlja, primenjujuću savete medicinskih
stručnjaka. Činjenica da je 2016. godine japanski biolog
Josinori Osumi dobio Nobelovu nagradu za medicinu, za otkriće
mehanizma autofagije, dovoljno govori o ovom procesu.
Koje namirnice bi trebalo da konzumiramo, kako da rasporedimo
obroke, koliko vremena treba da prođe između njih, ali i kakve
aktivnosti će dodatno pospešiti ovaj proces i doneti dugoročni
boljitak našem organizmu, sa čitaocima portala Moj Novi Sad,
podelio je prof.
dr Dragan Ivanov.
Šta je zapravo autofagija?
– Autofagija je zaista čudesan, preventivno-terapijski mehanizam,
koji je utkan u svakog čoveka i koji ima zadatak i mogućnost da
prepozna ono što je loše u našem organizmu. Slikovito rečeno, on
prepoznaje smeće, odnosno defektne ćelije, nenormalne i
nefunkcionalne strukture, mutirane ćelije i patološke
mikroorganizme, i ne samo što prepoznaje nego vrši
odstranjivanje i reciklažu i omogućava da se stvori nova ćelija
i dodatna energija. U procesu autofagije vrši se najdublje i
najtemeljitije čišćenje našeg organizma, tako što on detoksikuje
i čisti samoga sebe. Mi se kupamo i čistimo naše telo spolja,
vršimo detoksikaciju i čišćenje stomaka, digestivnog sistema i
jetre, ali najdublje i najvažnije čišćenje jeste čišćenje
koje se vrši uz pomoć autofagije. Njeno otkrivanje ukazalo
je ljudima da možemo da budemo daleko zdraviji, da mnoge bolesti
možemo da sprečimo i da pomognemo u iscelivanju.
Kako se aktivira proces autofagije?
– Mi recimo imamo usisivač kod kuće, koji treba da čisti naš
stan i održava higijenu u njemu. Da bi on radio svoj posao
moramo ga uključiti u struju i pritisnuti dugme. Tako i mi imamo
u sebi mehanizam koji se zove autofagija, ali moramo znati kako
da ga uključimo. Proces autofagije se uključuje kada ne
jedemo 12 do 16 časova. Kod onih koji su istrenirani i koji
je praktikuju duže vreme, ona će se već uključivati nakon 12
sati, a kod onih koji tek počinju trebaće i do 16.
Kako to izgleda praktično u svakodnevnom unosu hrane?
– Ujutru, recimo između osam i devet časova treba doručkovati,
što više. Ručamo negde oko tri, četiri sata i do sutra ujutru ne
jedemo. Neko ima takav životni stil da ustaje ujutru u šest
sati, pa onda on može da jede do pola sedam, ruča oko podne,
ponovo jede oko pet i onda će mu se atofagija aktivirati sutra
ujutru do sedam. Ako neko radi težak fizički posao može,
naravno, da ima tri obroka ali da taj poslednji obrok bude
najlakši, da se sastoji od voća, salate ili nekih namirnica koje
stimulišu autofagiju.
Koje to namirnice stimulišu autofagiju?
– To su određene lekovite biljke i hrana: ruzmarin, žalfija,
origano, limun, grejp, narandža, kafa od cikorije, koren
cikorije, zeleni čaj, crno grožđe, borovnica, kurkuma, đumbir,
ren, zova, brusnica, crni luk (što je ljutkastiji, to bolje),
maslina i maslinovo ulje, kokos i kokosovo ulje, gljive. Pored
ove hrane, autofagiju povećava fizička aktivnost i to ona
koja dovede do zamaranja i znojenja, a aktivira je i tuširanjem
toplo-hladnom vodom, pre svega u jutarnjim satima.
Od kakve hrane treba da se sastoje naši obroci?
– Noću se naš organizam odmara, i da bi se ujutru mozak i mišići
aktivirali treba im energija. Nju vam daje doručak. Idealan
izvor energije jesu prirodni ugljeni hidrati, oni koji potiču iz
meda, voća, celog zrna žitarice. Uz njih treba da dodamo i
orašaste plodove – jedna šaka je prava mera. Možemo unositi
mleko, biljno mleko, jogurt, kefir, mladi sir, bareno jaje,
integralni hleb i biljne namaze – avokado (posebno je
fantastičan za mlade i za sportiste), humus i kokosovo ulje.
Treba izbegavati masne sireve, kajmak, pavlaku i buter. Nakon
doručka pravimo pauzu od pet sati i za to vreme želudac će da
svari unetu hranu, odmoriće enzime i kiselinu za sledeći obrok.
Voda se ne pije za vreme jela i neposredno posle jela,
već je najbolje pola sata pre obroka, kao i 45 minuta ili
sat nakon jela
– Ručak je najbolje da počne salatom, što šarenijom, zato što
ona sadrži enzime koji će ubrzati proces varenja one hrane koju
bi trebalo da unosimo u toku ručka, a to su namirnice koje
sadrže proteine. U sastav ručka treba da uđu mahunarke, i to sve
vrste: pasulj, grašak, sočivo, boranija, leblebija, kinoa,
kikiriki. Treba da uđe i povrće, integralne žitarice, gljive,
krompir, kupus, kelj, karfiol, brokoli. Oni koji jedu meso, onda
neka ga unose za ručak, a ne doručak i večeru, a uz njih idu
barena jaja i mlečni proizvodi koje smo već pomenuli. U periodu
neunošenja hrane mogu da se unose voda i nezaslađeni čaj. Voda
se ne pije za vreme jela i neposredno posle jela, već je
najbolje pola sata pre obroka, kao i 45 minuta ili sat nakon
jela.
Zašto?
– Da bi varenje u želucu počelo, hlorovodonična kiselina treba
da se izluči, da postoji određena kiselost u želucu. Mi sipamo
vodu za vreme jela, razblažimo kiselinu i varenje se zaustavi.
Organizam mora ponovo da stvara novu hlorovodoničnu kiselinu, a
za to mu treba energija, krv. Krv se uzima iz mozga, iz mišića i
onda oni gube na snazi, jer dva puta rade isti posao. I ne samo
to, da bi se varenje u želucu obavljalo, temperatura hrane treba
da bude 37 stepeni, a mi ne pijemo vodu te temperature, već
hladnu. To znači da opet mora da dođe krv da zagreje sadržaj
želuca. Zato mi posle jela ne možemo da se koncentrišemo, jer se
krv iz mozga i mišića povlači u stomak.
U prevenciji kojih bolesti se koristi autofagija, a u kojim
slučajevima treba da je uključimo kao deo terapije?
– Pre svega u prevenciji i terapiji gojaznosti, zatim čuvene
insulinske rezistencije i hiperinsulinemije. Insulinska
rezistencija je savremeni problem i uzrok je mnogih drugih
bolesti, pre svega šećerne bolesti, gojaznosti koja ne može da
se razreši, ciste na jajnicima, poremećaja menstruacije,
steriliteta, kod muškaraca pad testosterona, hipertenzije, ima
učešća u autoimunim bolestima, ekcemima, dermatitisima i smatra
se da doprinosi nastanku malignih bolesti. Samim tim, prevenirajući
i lečeći insulinsku rezistenciju i gojaznost, prevenirate i
lečite mnoge druge bolesti. Posebno je značajna i u
prevenciji tumorskih obolenja zato što prepozna nenormalnu
ćeliju koja je mutirana i tumorska, onda je organizam
razgrađuje, reciklira i od raspadnog materijala radi dve stvari:
stvara na tom mestu mladu i zdravu ćeliju, a od onog materijala
koji je energetski izgrađivao tumorsku ćeliju, stvara ekstra
energiju. Kao rezultat toga, umesto tumorske, dobijamo zdravu
ćeliju i dodatno gorivo, zahvaljujući kome imamo više snage u
toku dana, pa će i naš mozak i mišići bolje raditi.
Autofagija dovodi do podmlađivanja organizma
i usporavanja procesa starenja
– Masne naslage, aterosklerotske naslage na zidovima krvnih
sudova takođe se u toku autofagije razgrađuju i samim tim se
lumen krvnog suda proširuje, protok krvi biva bolji i naslage
koje su kompromitovale protok krvi i kiseonika do vitalnih
organa, se očiste tako da organizam daleko bolje radi. U
procesu autofagije prepoznaje se ćelija koja je malo ostarela i
ne radi kako treba, pa se zameni mladom ćelijom, samim tim
možemo reći da autofagija dovodi do podmlađivanja organizma i
usporavanja procesa starenja. Javljaju mi se pacijenti iz
celog Balkana i govore kako jedu istu količinu hrane, koju
drugačije raspoređuju i prave pauzu od 16 sati u noćnim satima,
i tako gube na telesnoj težini a imaju više energije. Oni koji
se bave sportom, shvatili su da nakon procesa autofagije imaju
veću izdržljivost i mogu veći fizički napor da iznesu. Zato je Novak
Đoković napravio intervju sa mnom, kada je počeo da
primenjuje ovaj stil ishrane.
Kome je ne preporučujete?
– Ne preporučujem je trudnicama, dojiljama, deci u pubertetu
i pothranjenim osobama. Osobe koje su na insulinu mogu da
praktikuju autofagiju, ali striktno pod nadzorom svog doktora. Oni
koji imaju šećernu bolest, a koji su na tabletama, mogu i
trebalo bi da praktikuju autofagiju. Takođe, osobe koje imaju
neko maligno obolenje i koje idu na hemoterapiju, trebalo bi u
konsultaciji sa doktorom da formiraju obroke, kontrolišu krvnu
sliku i telesnu težinu. Sve je lek i sve je otrov. Lek je
ako razumno primenjujemo i doziramo kako treba određene
terapijske mehanizme, pa i autofagiju, a otrov ako primenjujemo
na neodgovarajući način. Ako je koristimo u cilju smanjenja
telesne težine, treba da izračunamo koja je naša idealna težina
i kada je postignemo, samo da je održavamo. Atofagija ne treba
da nas gurne u pothranjenost, da budemo iznureni, malaksali i
deficitarni u nekim hranjivim materijama. Ako je koristimo na
pravi način, kao rezultat toga dobićemo dubinsko čišćenje tela,
podmlađivanje našeg organizma, veću količinu energije,
prevenciju i terapiju određenih zdravstvenih problema.
autor: Sonjа Slijepčević