Istina je mešavina uverenja,
ubeđenja, iskustava, vaspitanja znanja itd. Svaki čovek ima
svoju istinu korz koju njegov um tumači svet i događaje u
svetu i njegovom životu. Jedan čovek može da ima samo jednu
istinu. Zato je istina samo jedna, Ne postoji neka
univerzalna istina da bi mogli da kažemo ovo je istina a sve
drugo je laž. Da promeni svoju istinu može samo čovek koga
Bog uči kako se to radi. Jer Istina je bog. Naša istina je
naš bog. I ako je naš bog pun zla, ako je naša istina zla;
možete zamisliti koliko će nam bola naneti zla istina budući
da naš um koristi našu istinu da odredi kako ćemo
doživljavati život. Ako je naš život ispunjen Besom, gnevom,
ljutnjom, mržnjom, brigama, strahovima, jadom, nedostatkom
samopouzdanja, neispunjenim željama, mukom, patnjom. To je
zato što je naša istina loša i ona boji naš život sivim
bojama. Svaki naš sud potiče od naše istine. A kad sudimo tu
su i loša osećanja poput maločas navedenih. Praktično loša
osećanja su kazna za nepravedan sud. Ako nam je život obojen
crnilom to je znak da treba pod hitno da menjamo svoju
Istinu, svoga boga. I opet; samo Bog može naučiti čoveka
kako da promeni istinu.
Strahovi su takođe loša osećanja
koja dolaze od naše istine, Jer naša istina nam govori da je
nešto strašno i da o nečemu treba da brinemo. Jednom je
jedan moj kolega opisujući neku situaciju u saobraćaju
rekao; nije bilo toliko opasno koliko je bilo strašno. Od
našeg doživljaja zavisi da li ćemo se nečega uplašiti ili
ne. Strah je stvar istine a ne situacije u kojoj se
nalazimo. Moja žena se plaši stršljena iako je nikada ni
jedan nije ubo. Mene su ubadali ali ja umem da kontrolišem
svoj um i istinu, i stršljani me ne plaše.
Vaspitanje od svih faktora
najviše utiče na to kakva će biti naša istina. Deca ne
preispituju istinu svojih roditelja već u svakoj novoj
situaciji pomno prate kako će roditelji odreagovati. Pa dete
lopova neće videti ništa loše u krađi, dete žene koje
blagonaklono gleda na preljubu, će imati pozitivno mišljenje
o preljubi. dete lažova će i samo lako slagati. Ako je otac
bio neposlušan svom ocu i svađao se s njim budite uvereni da
će i sin biti takav prema svom ocu. Ženska deca uče od majki
a muška od očeva. Кada muško dete nema oca on će učiti od
nekoga iz okoline u koga majka ima poverenja, deda, ujak.
Isto važi za žensko dete. Deca ne uzimaju modele ponašanja
od roditelja suprotnog pola je od njih ne mogu dobiti
adekvatno vaspitanje, deca to svhataju još odmalena. Velika
većina roditelja vaspitanjem izgradi istinu u dečjem umu
koja će to dete u životu činiti nesrećnim. Uzalud sav novac
koji će dati detetu da bude srećno kad ga njegova istina
kroz razne strahove čini nesrećnim. Roditelj koji je trčeći
za novcem trudio se da stvori deci što više, naučio je decu
da im nikad nije dosta novca, pa kolikogod da blaga ostavi
deci njima će to biti malo, jer istina u njima traži
više.Postavlja se pitanje kakva treba da bude naša istina da
bi sve u životu dočekivali sa
radošću.
Hristos kaže; ne brinite se jer
ko može brinući se lakat svom rastu da doprinese. On nam
poručuje da za hranu, odeću i sve što nam je potrebno brine
Bog. Mi treba da budemo bezbrižni da bi bili srećni, da
imamo poverenja u Boga. Radeći možeš doprineti rastu svom a
brinući ništa nećeš postići do biti nesrećan. A mi smo
naučeni da brinemo,brinemo a ništa ne preduzimamo da uzrok
naše zabrinutosti
rešimo. Loša
iskustva postaju stalni izvor strahova.Sećanja na loša
iskustva takođe postaje deo naše istine. Intelekt, taj đavo
u nama je preuzeo ulogu našeg zaštitnika, i ako nailazi neka
nova situacija iole slična situacijiu kojoj smo doživeli
loše iskustvo naš intelekt nas alarmira na opasnost. Da je
samo alarm u pitanju ni po jada već se on potrudi da mi
ponovo u sećanju proživljavamo loše iskustvo sa svim lošim i
strašnim osećanjima koje smo proživeli. I što smo više loših
iskustava imali to će se naš život pretvoriti u jedan veliki
strah. Dolazimo u situaciju da smo stalno pod stresom jer
očekujemo da će se nešto loše desiti. A istina je da život
jako retko ponavlja iste situacije i da nam naš intelekt bez
stvarnog razloga od života pravi pakao. Jer naš um ne pravi
razliku da li nam se nešto stvarno loše dešava ili mi samo
se prisećamo toga. Mozak povećava lučenje adrenalina
spremajući telo za odbranu od pretnje koje nema. Sa
adrenalinom raste broj otkucaja srca i pritisak i dugotrajna
izloženost povećanom adrenalinu vodi u bolest.Od intelekta
zaštitnika on se pretvara u ubicu.
U prethodnim postovima sam malo
natuknuo na koje sve načine naša istina utiče na doživljaj
našeg života, na to kako doživljavamo situacije koje nam
dolaze, Znači da li ćemo biti radosni ili nesrećni i
uplašeni ne zavisi od okolnosti nego od istine koja je u
nama, koja je sastavni deo našeg uma. Nameće se zaključak da
ako želimo da nam život teče u radosti mi moramo da vodimo
računa o svojoj istini, Da je oblikujemo i čuvamo od zla.
Neko bistriji bi mogao da upita; kako ja mogu da promenim
iskustvo koje sam imao. I tačno mi iskustvo ne možemo da
promenimo ali doživljaj tog iskustva možemo. Mogli bi da se
upitamo ko je mene mogao da nauči kako promeniti doživljaje
iz prošlosti, I ko mi je uopšte dao ideju da to treba
raditi. Odgovor je jednostavan; Onaj pred kome su prošlost i
budućnost kao sadašnji trenutak. Bog uči ljude tim stvarima.
Zato intelektualci nemaju predstave o tome, jer ne žele da
čuju Božji glas.
Uređujući mehanizme po kojima će
naš um da funkcioniše Bog je odredio da ono što mi od svoje
volje radimo, naš um će to u mislima podržavati i braniti.
Ako činimo bezakonje nemoral i slično, naš um će to
opravdavati i nama će izgledati da drugačije i ne bi moglo
da funkcioniše, Stoga lopov misli da su svi ljudi lopovi na
ovaj ili opnaj način, on ne može da shvati kakva bi bila
korist čoveku da bude pošten. "Slobodna žena" u svom umu
misli da su sve žene iste kao ona što je samo se dobro kriju
i nemaju hrabrosti da učine nešto za sebe, Ona ne može da
shvati misao poštene i verne žene. Lažovu se čini da je
nemoguće živeti a da se ne slaže ponekad i da svi ljudi
lažu. Lažov ne može da shvati da ima ljudi koji strogo paze
da ne slažu nehotice. Tako da čovek i svojim umom postaje
ono što od svoje volje čini. Blud je sve što čovek čini a da
je suprotno moralu. hrišćanski moral nije ništa drugo do
odgovoran odnos pojedinca prema društvu u kome živi. Istina
u nama koja je nastala posle bluda zove se zabluda. I ako bi
se upitali odakle dolaze naši strahovi odgovor je da dolaze
od naših zabluda. Lopov ne može da ostvari odnos poverenja
ni u svojoj porodici jer veruje da su svi lažovi. Takav
čovek ide sam kroz život i životne stihije ispunjavaju
njegov život strahom. Кao kad čovek ide sam po mraku u sred
noći. Nigde nikog i njemu nije svjedno. Čovek kiji čini
dobro u svom umu brani dobro koje čini, Njagov um brani
potrebu da se govori isključivo iskreno, U njegovom umu se
gradi istina a ne zabluda. Istina oslobađa čoveka, daje mu
hrabrost i ispunjava život čoveka radosnim doživljajima. I
ako pogledamo šta je Isus govorio da trebamo činiti od svoje
volje, vidimo da ćemo čineći tako u svom umu roditi jednu
istinu vrednu življenja. Hristos je dao odgovor kako
oblikovati istinu, a blagodati života onih koji idu
Hristovim putem znaju oni koji tako čine.
