Dragi moji, kao što sam pre nekoliko dana najavio, danas krećemo
u tridesetodnevni izazov: „Ljubav prema sebi“. Svim srcem vam
želim da ga iskoristite na najbolji način. Praktične vežbe koje
ćete naći ispod u tekstu, veoma su jednostavne i jasne. Ne
oduzimaju mnogo vremena, ali će tražiti od vas da svoju dušu
stavite na prvo mesto, ukoliko želite da ceo proces izvedete na
kvalitetan način.
Moj cilj je da svako od nad pojedinačno uveća nivo istinske
ljubavi i svesnosti u narednom periodu. Kada imamo više ljubavi,
osećamo se prijatnije u svojoj koži, imamo više energije,
zadovoljniji smo i srećniji, potpuno je prirodno da volimo i sve
što nas okružuje.
Iz raznih strahova i programa u koje smo kao ljudi poverovali,
danas se nalazimo u ovakvom svetu. Udaljivši se od svoje prirode
koja kaže da smo kreirani po slici Božjoj, verujući da nismo
dovoljni, da stalno moramo da se trudimo, žrtvujemo i borimo, da
moramo da zaslužimo Božju ljubav, postali smo društvo zombija
ispražnjenih od ljubavi.
Rečenica „Voli bližnjeg svog“ ima i nastavak koji se često
preskače i zaboravlja. Nastavak je „Kao sebe samog“. Matematički
gledano i prevedeno u reči to znači: „Kao što voliš sebe, tako
voli i sve oko sebe“.
Međutim, iz našeg osećaja nedovoljnosti, mi smo čak i tu
rečenicu sasekli. Podvesno veliki broj nas veruje da nismo
dovoljni, da ne zaslužujemo božju ljubav i da stalno moramo da
se dajemo, kako bismo dobili mrvice za uzvrat.
Moja želja je da naš svet bude harmoničan. Ja verujem u Raj na
Zemlji. Verujem da možemo živeti u svetu bez rata, mučenja,
oskudice, pohlepe, bahatosti, svireposti, ubistava. Ja verujem.
Došao sam kao dete sa tom idejom. Kada su me pitali šta želiš,
kao malo dete, odgovarao sam „Mir u svetu“.
Kasnije sam poverovao da za ideale ginu budale. Hladnoća sveta
koji me je okruživao je polako i mene hladila. A potom i
zaledila.
Decenijama sam očekivao da se svet sam od sebe promeni. Mislio
sam da će se jednog dana ljudi promeniti. Političari,
prijatelji, partneri, roditelji i svi ostali. Mislio sam da znam
rešenja za probleme svih, samo je trebalo da me poslušaju.
Ali, samo sam dublje tonuo. Sve je počelo da se menja oko mene,
tek onda kada sam krenuo da uzroke za probleme u svom životu
pronalazim u sebi. U svojim obrascima ponašanja, u svojim
mislima, u svojoj duši.
Život me je tako odveo na mesto gde sam čuo da je potrebno da
zavolim sebe. Reče tada jedan čovek:
Samo reci: Prihvatam i volim sebe baš ovakvog kakav sam sada.
Osetio sam čistu ljutnju. Ovo su bile otprilike moje misli u tom
trenutku: „Ovakvog kakav sam sada? Pa ja sam sada jadan i bedan,
razočaran u život i sve ljude, ne volim sebe nimalo. Voleću
možda sebe jednog dana kada postanem savršen, kada postignem
milion stvari i kada ostvarim sve što sam ikada zamislio. E tada
ću da volim sebe.“
U narednom periodu sam počinjao da razumem koncept ogledala, te
da sve ono što primećujemo u fizičkom iskustvu, ima direktne
veze sa nama. Ali, da ono što primećujemo, nije ono što mislimo
svesnim umom, već da se more toga nalazi u našoj podsvesti i da
je to ono što kreira gotovo sva naša iskustva. Zapravo, na
dubokom nivou sam prezirao sebe, smatrao da nisam bio vredan
ljubavi i to mi je život i vraćao.
Ali, sa vrednim i posvećenim radom na svesnosti, iskrenom željom
za oslobađanjem duše i željom za tom božanskom ljubavlju, moj
svet je počeo da se menja. Vera u želje dečaka u meni se
vratila. Čak sam imao priliku da vidim koliko je snažan uticaj
pojedinca na ličnom primeru.
U tom periodu sam viđao rečenicu Mahatme Gandija: „Budi promena
koju želiš da vidiš u svetu“. I dalje sam mislio: „Ma daj Bože,
samo ti promeni ceo svet, pa da vidiš kako ću ja biti srećan u
njemu“. Ali, možete pretpostaviti kakav je bio rezultat toga.
Dakle, definitivno ću morati ja da se promenim.
U tom periodu sam radio kao nastavnik matematike u školi.
Pripreme za časove sam obavljao tako što bih čitao spiskove sa
imenima učenika i u sebi ih voleo na nivou duše. Kada bih došao
u školu, vrlo često bi na našim časovima vladao mir. A nisam
podizao ton. Iako su mi kolege govorile: „Podeli im svima
jedinice, treba da se plaše. Kradi znanje“ i ostalo, lako sam
prepoznavao da te rečenice dolaze iz straha i da ih sigurno neću
prihvatiti.
Jer, ko sledi svoje srce za njega važe božanski zakoni. Dakle,
ja hoću da u školi sledim svoje srce.
Kako, Bože?
Jednog dana sam primetio da učenici mene izuzetno poštuju, ali
da su se međusobno svađali. Kada sam to primetio na malom
odmoru, upitao sam se: „Bože, kako bih mogao da prihvatim sto
posto odgovornosti za ovo iskustvo“? Odgovor je odmah došao.
Kada primetim da neko nekoga ne poštuje, moj zadatak je da
poštujem sebe i njih. Od njih ništa neću da tražim, već samo da
podsetim sebe.
Kada je čas počeo, umesto datuma, na tabli sam napisao rečenicu:
„Poštujem sebe i druge“. I potom počeo da vodim čas kao da se
ništa nije dogodilo. Nakon nekoliko minuta je usledilo pitanje:
Nastavniče, a zašto ste to napisali?
Tek pošto su me pitali, objasnio sam da verujem da sve što imam
priliku da iskusim, ima neke veze sa mnom i da je moj zadatak
kada primetim da se oni ne poštuju međusobno, ja podsetim sebe
da to radim. Nastavio sam da istu rečenicu pišem umesto datuma,
svaki dan na tabli. Nakon nekoliko dana su me upitali, da li oni
to mogu da pišu umesto mene.
WOW! Bio sam zadivljen i naravno, pustio sam ih. U svim
odeljenjima gde sam predavao to je postala praksa. Po azbučnom
redu, svakog dana bi drugo dete pisalo tu rečenicu na tabli.
Ja sam nastavljao da budem to što jesam iz dana u dan, nemajući
pojma šta će se desiti. Znate li šta se desilo nakon dve ili tri
godine mog rada u toj školi?
Jednog dana sam napustio posao, sa željom da idem dalje, da
nastavim putem svog srca. Rekao sam đacima da ne napuštam njih,
već samo svoj posao. I dan danas se čujem sa nekima, a neki
posećuju i moje radionice. Prošlo je skoro šest godina od tada.
Moja tadašnja devojka je povremeno radila baš u toj školi. Nakon
dužeg perioda, stigla je ponovo na isto mesto. Tada me je
pozvala i rekla:
Marko, neverovatno čudo se desilo! Kada si otišao, deca su
pričala učiteljima i nastavnicima o toj poruci. Oni su je
prihvatili i sada svi pišu na tabli: „Poštujem sebe i druge“.
Ostao sam u čudu. Dobio sam i dokaz Gandijeve rečenice.
Istrajnim bivanjem onoga što jesam, iz dana u dan, promena se
desila. Bio sam promena i video sam je. Čovek je otišao, ali
poruka je ostala.
Sve što sam zaista radio u tom periodu jeste – iz dana u dan
sam, koliko god sam umeo i znao, počinjao da osvešćujem,
prihvatam i volim, nevoljene delove sebe. Sav moj rad dešavao se
unutra, a moje akcije su pratile moje unutrašnje stanje. Tako je
dolazio sve dublji i dublji unutrašnji mir.
Danas moj rad prate hiljade ljudi. Iz dana u dan dobijam
svedočanstva koliko su promene ogromne u njihovim životima. Neki
su mi pisali kako su ozdravili samo gledajući moja videa. Neki
bi mogli da zaspu samo slušajući moj glas, nakon opereacija
tumora.
Svako od nas utiče na sve oko sebe, iz trena u tren. Ali,
energija koju u sebi imamo može stvarati Raj ili Pakao. Na
Zemlji.
Zato, od danas krećemo na ovo posebno putovanje. Jedina moja
želja iz ovoga je da podelite ovu ideju sa što većim brojem
ljudi. Pa, ko se pridruži, super. Ko ne želi, i to je potpuno u
redu.
Praktične vežbe:
Ujutro kada se probudite, dok ste još opušteni, sedite i
zatvorite oči. Potom nekoliko ponovite rečenicu: „Ja prihvatam i
volim sebe baš ovakvog kakav sam sada“. Ukoliko vam rečenica
deluje kao laž, promenite je u: „Spreman sam da zavolim sebe baš
ovakvog kakav sam sada“. Ne zaboravite da je laganje sebe
najveći mazohizam. Zatim ostanite u tišini nekoliko minuta (nema
potrebe da to bude više od pet minuta)
Zatim, zamislite pred sobom ljude koje volite. Dozvolite sebi da
to osetite. Uključite sva čula – vidite, čujte, dodirnite,
pomirišite, okusite. Primetite kako se osećate i ponašate kada
ste sa njima. Na koje sve načine im iskazujete ljubav? Koliko
razumevanja imate za njih? Koliko im lako opraštate? Koliko
nežnosti imate za njih? Koliko sebe unesete u zagrljaj sa njima?
Šta ste sve spremni da učinite za njih? Kada sve to zamislite,
postavite sebi pitanje da li na isti način iskazujete ljubav i
prema sebi? Da li i vi pripadate grupi ljudi koje volite? Da li
na isti način, sa istom posvećenošću, možete da zagrlite i sebe?
Da li sa isto pažnje i ljubavi pripremate obrok i za sebe? Da li
sa istom lakoćom opraštate i razumete sebe? I tako dalje. Na
ovom polju uvek ima prilike za rast, a uvećavanjem ljubavi prema
sebi, naš potencijal da volimo samo raste. Stoga se zapitajte:
Na koji način konkretan način mogu ovaj oblik ljubavi da pružim
sebi danas?
Ovako učimo da postavljamo pitanja i odgovore tražimo u sebi. I
za ovaj deo vežbe je dovoljno samo nekoliko minuta. Nađite jednu
konkretnu stvar i to tokom tog dana učinite. To može biti bilo
šta, važno je samo da to nešto darujete sebi. Tu jednu stvar u
ovom danu.
3. Nakon toga, lagano krenite u svoj dan. Pošto mi je želja
da se uveća i svesnost kod svakoga od nas, nastojte da se na
svakih pola sata – sat upitate: „Kako bih sada živeo ovaj
trenutak kada bih prihvatao i voleo sebe, baš ovakvog kakav sam
sada?“. Većina ljudi nije svesna svojih misli. A i brzina koju
nameće današnji uobičajeni način življenja nas često odvede u
haos. Stoga, bilo bi super da postavite sebi neki tajmer ili
alarm, koji će na svakih sat vremena zazvoniti i podsetiti na
vas na ovaj deo vežbe. Ako ovu budete praktikovali mesec dana,
sigurno će se uvećati vaša svesnost o sopstvenim mislima,
osećanjima, a tako ćete izgraditi i mogućnost da svesno
usmeravate svoje biće ka drugačijim, čistijim iskustvima.
4. Pisanje u dnevnik. Pre no što se dan završi, dajte
sebi bar pet minuta da pišete o svojim emocijama tokom dana.
Kakva god da su se iskustva pojavila tokom dana, cilj u ovom
periodu nije da se bavimo spoljašnjim doživljajima, već da se
zapitamo kako se osećamo u vezi sa tim što se dešava. Posebno
kada se dogodi nešto zbog čega se osećamo neprijatno. Na primer,
neko nas uvredi. Zapišite kako se osećate u vezi sa tim
događajem, a onda se zapitajte „Šta bi sada učinila osoba koja
bezuslovno voli sebe?“. Postupite u skladu sa odgovorom. Dok
budete pisali, nakon nekog vremena, primetićete da počinjete da
povezujete svoj unutrašnji rad sa situacijama u spoljašnjem
svetu. To će biti pravi znak da vaša svest raste.
Ja ću nastojati da svakog dana objavim kratku poruku na ovu
temu na društvenim mrežama. Na pitanja ću retko odgovarati, jer
mi je cilj da naučite da odgovore tražite i pronalazite u sebi,
te tako gradite svoje poverenje, snagu i ljubav.
I pošto je ovo izazov – neka probudi u vama i snagu koja će biti
potrebna. Imate li snage da se posvetite svojoj duši na trideset
dana?
.jpg)
_001.jpg)
