Maria Treben

 

G

 

 tag:

 

Здравље из Божје апотеке

МАРИЈА ТРЕБЕН

Савети и искуства
у лечењу лековитим биљкама

ПРЕДГОВОР

Из Светог писма, Сирах 38, стих 4:

Господ од земље прави лекове, а разуман човек их не одбацује!

 

 

Упркос многобројним нападима, са разних страна, на моју личност и моје савете у брошури Здравље из Божје апотеке, многа писма, пуна одушевљења, од здравих и болесних, од лекара и медицинских стручњака из земље и иностранства, подстакла су ме да своје знање и најновија искуства и надаље стављам на располагање човечанству, и то у једном побољшаном и проширеном издању тзв. брошуре.

У време у којем се велики део човечанства веома удаљио од природног начина живота и у којем је изложен опасностима да оболи због свог погрешног става према животу, поново би требало да нађемо пут до наших лековитих биљака, које нам Господ својом добротом поклања од прастарих времена. Парох Кнајп /1/ (Кnеiрр) у својим књигама говори о томе да је за сваку болест израсла нека биљка! Свако може да допринесе свом здрављу ако ради превентиве и благовремено скупља биљке и траве из Божје апотеке, те их у облику чаја пије свакодневно или по потреби, затим ако користи екстракте за утрљавање или за топле облоге, као додатак води за купање итд. Ако се већ одлучите да користите лековите биљке, ваљало би да почнете са онима које прочишћавају крв, као што су сремуш, коприва, вероника, маслачак и боквица. Овакве куре, примењене тачно по упутству, никада не могу да нашкоде. Ако вам оне не помогну и не донесу олакшање или је њихово дејство слабо, могуће је да у подручју где станујете или радите постоје геопатске зоне. У вези са овим требало би да консултујете искусног радиестезисту како би вам нашао места на којима нема зрачења.

Код озбиљног обољења, грознице или других недвосмислених симптома болести, неопходно је, ипак, благовремено потражити лекара који ће поставити дијагнозу и којег ћете упитати за савет. Такође се подразумева да лекару треба препустити праћење тока тешке болести и савесну контролу процеса оздрављења.

Постепено окретање школске медицине према лечењу биљкама почиње још од 25. међународног конгреса лекарских комора Немачке и Аустрије, на којем је учествовало равно 1500 лекара, а који је одржан у марту 1980. у Бадгаштајну (Ваdgаstеin, округ Salzburg).

Професор др Карл Алкен (Саrl Аlкеn) са Универзитета Сарске области образложио је интензивније окретање школске медицине према лековитим моћима природе овим речима: "После Другог светског рата лекари су били практично немоћни пред, на пример, туберкулозом или пред обољењем отказивања функције бубрега. А онда се догодио велики преокрет увођењем антибиотика - па се данас већ суочавамо и са многим негативним последицама употребе ове благодети, што због прекомерне, што због погрешне употребе. Једна од последица је нагли раст броја гљивичних обољења изазваних нарушавањем нормалне биолошке равнотеже, прекомерном употребом медикамената и разним еколошким факторима."

Већ годинама пратим лекарска заседања и конгресео чијим се резултатима пише у дневној штампи. Многи савесни и одговорни лекари упозоравају на опасност од прекомерне употребе разних таблета. Посебно указују на то колико опасна могу да буду средства против болова. Безброј људи их узима без икаквог лекарског надзора при чему она могу да изазову тешка органска обољења. На пример, средства против повишеног крвног притиска која се узимају током дужег временског периода могу да подстакну појаву рака дојке код жена, како су утврдиле три групе истраживача независне једне од других, у Бостону, Бристолу и у Хелсинкију.

Својим искуствима из последње две и по године, а то је од објављивања брошуре "Здравље из Божје апотеке", желим да болесним људима учиним приступачним лековиту моћ и дејство важних
/1/ Себастијан Кнајп (1821-1867) свештеник из Верисхофена (Worishofen), лекар природњак, заговорник лечења на природан начин и, нарочито, лечења хидротерапијом, прим. преводиоца.

биљака и помогнем им да поново буду здрави. Људски је узвишено тражити излаз из безнађа боловања, и то сопственом снагом и вољом а уз Божју помоћ и помоћ наших лековитих биљака. Сношење одговорности за сопствено оздрављење у толикој мери уздиже људско достојанство да се болесник већ налази на половини пута који води из без излаза његовог болесног живљења.
Увек ме изнова питају откуд ми знање о лековитом биљу. На то не могу прецизно да одговорим. Као дете, школске ферије сам проводила у породици једног вишег шумарског надзорника. Ту сам могла да осетим и доживим природу и односе који владају у њој далеко више него што је то, тада, било примерено мојим годинама. Тако сам већ као дете разликовала све биљке, познавала сваку поименице; ипак, њихов значај у погледу лековитости није ми био познат. Моја мајка, страствени Кнајпов следбеник, настојала је да нас, децу, подиже не користећи хемијска средства која би негативно утицала на нас.

Као млада девојка имала сам два доживљаја која су ми се дубоко урезала у памћење. Једна удовица четрдесетих година, мајка троје деце, била се разболела одлеукемије и из болнице сује отпустили као неизлечиву. Лекари сујој давали још три дана живота. Њена сестра, забринута због тога што би за болесницом остало троје сирочади, узела је мокраћу оболеле и отпутовала у место близу Карлових Вари (Karlsbad), код једне траварке, Иако је ова уплашено узвикнула: "Тек сада долазите са овом мртвачком водом!", помогле су биљке које је дала. После десет дана, клиничким прегледом је утврђено да код удовице нема ни трага од леукемије.

Сличан случај збио се у исто време са једном 38-годишњом мајком четворо деце. И овде је била реч о леукемији и лекари нису давали никакве наде у оздрављење. Жена се обратила такође једној траварки и од ње добила савет и одговарајуће биљке. Од биљака је свакодневно припремала себи неколико бокала биљног чаја. Пролазећи поред њих, сваки пут би попила добар гутљај. "Ако ми не помогне, сигурно ми неће ни шкодити", мислила је. Преглед после десет дана је показао: леукемије уопште нема!

На овим примерима се може спознати да је веома важнода се код наизглед неизлечивих болести током дана пије много чаја. Од тада, ја сам уверена да лековито биље може да помогне чак и када је реч о злоћудним болестима.

На Сретење 1961. године умрла је моја добра мајка. Од тада сам имала одређен осећај да продирем у науку о лековитим биљкама. Уз то су долазила и нова искуства, па сам, постепено, са једним осећањем сигурности у свету лековитих биљака, коначно ушла у Божју апотеку. Било је то као да мноме управља нека виша сила, пре свега Мајка Божја, велика помагачица свих болесних, као да ће ми она показати прави пут. Поверење и вера у ЊУ, поштовање и молитва пред једном старом дивном сликом Мајке Божје, која је на чудноват начин доспела у моје руке а тиме и у мој посед, помогли су ми сваки пут када сам била у недоумици.

Зато настојим да људима укажем не само на лековите биљке него, пре свега, на свемоћ Створитеља, у чијим је рукама наш живот спокојан и који управља њиме. Код ЊЕГА ми тражимо помоћ и утеху, а у ЊЕГОВОЈ апотеци, понизно и уз молитву, биљке за тешке болести. На ЊЕМУ је да нас води и дарује, да нашим животом управља према СВОЈОЈ вољи.

За крај бих још нагласила да сам се на све начине трудила да сва своја искуства додатно уградим у прерађену Брошуру како бих је човечанству приредила тако да му она помогне. Знатно проширење материје повезујем са једном молбом: немојте ме позивати телефоном и немојте ми писати! Пошто се не бавим праксом траварке, не примам ни посете. Веома прецизан регистар стручних термина указаће вам на прави пут, на употребу одговарајућих лековитих биљака. Такође бих вам указала на моју брошуру Успеси Марије Требен у лечењу ("Мaria Тreben's Heilerfolge" - писма и извештаји о успесима у лечењу), која је објављена код истог издавача.

Гризкирхен (Greiskirchen), маја 1980.

МАРИЈА ТРЕБЕН (Maria Treben)

ОПШТИ ДЕО

ПРАВИЛНО СКУПЉАЊЕ, ЧУВАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ ЛЕКОВИТИХ
БИЉАКА

СКУПЉАЊЕ

Претпоставка за скупљање лековитих биљака је њихово познавање. Ако их познајете, битно је да лековите биљке скупљате у право време, на правом месту и на прави начин.
Како је искуство показало, најбоље резултате лечења тешких обољења дају свеже убране лековите биљке. Биљке могу да се скупљају у рано пролеће, понекад већ од краја фебруара, па до новембра. Неке се могу наћи и зими, испод снежног покривача, ако је познато њихово станиште (на пример хајдучка трава).

За зиму се припрема не превелика количина лековитих биљака. Да би биле делотворне, беремо их онда када је у њима садржина лековитих састојака највећа.

Код ЦВЕТОВА је то у време цветања. Код ЛИСТОВА пре и за време цветања биљке. КОРЕН се вади крајем пролећа или у јесен. ПЛОДОВИ се скупљају онда када су зрели.

При том треба обратити пажњу на то да се беру само здраве и чисте биљке које штеточине нису напале. Треба их скупљати за сунчаних дана, када су суве и када више нема росе.

За скупљање биљака нису погодне хемијски ђубрене површине - поља, ливаде, њиве - као ни обале прљавих и загађених вода, јаркови поред пута и у близини прометних улица, аутопутева и индустријских постројења.

ЧУВАЈ ПРИРОДУ! (Не чупај биљку заједно са кореном, немој правити штету!). Неке биљке су законом заштићене/2/. Има довољно биљака са истим дејством које нису заштићене законом (на пример алпска примула - јаглика).

Цветове и листове при скупљању не треба ломити и гњечити и не употребљавати пластичне кесе и торбе јер се у њима биљке "зноје", па касније, при сушењу, поцрне.

 

СУШЕЊЕ

Биљке се пре сушења не перу, али се исеку наситно. Потом се простру на платно или ненаштампану хартију и суше се у хладу или у топлој просторији са добрим ваздушним струјањем (на пример на тавану), и то по могућности што брже. Када је реч о корену, кори или о веома сочним деловима биљке, често је неопходно сушење вештачком топлотом. При том не треба прекорачити температуру од 35 степени Целзијусових. Корен који мора добро да се опере, на пример корен имеле и млечике, најбоље је исећи пре него што почне да се суши.

За зиму ваља оставити само биљке које су осушене тако да буду крте и да се могу ломити. За чување лековитих биљака зими најбоље су стаклене тегле или картонске кутије које могу да се заклопе. Избегавајте пластичне посуде и лимене кутије! Осушене биљке треба да су заштићене од дејства светлости (користите обојене стакленке, најбоље зелене).

Направите залихе само за једну зиму! Биљке временом губе своје лековито дејство. Свака година нам поклања нови благослов биљака.
 

/2/ То посебно важи за оне ретке сорте биљака које обитавају само на одређеним гвографским подручјима, прим. ред.

 

 

 

Начини припремања - ПРИПРЕМАЊЕ ЧАЈА

Попаривање или преливање врућом водом: прописану количину свеже убраних биљака иситнити и ставити у стаклену или неку другу посуду која није од метала. Воду оставити да се загрева до кључања, склонити је са ватре и њоме попарити (прелити) припремљене биљке. Ако су свеже, оставити их само кратко време у врелој води (довољно је и пола минута)! Чај треба да је сасвим светле боје, светложуте или светлозелене. Осушене биљке оставити нешто дуже (један до два минута). Овако припремљени чај много је издашнији а и пријатнији за око/3/.

Корен у наведеној количини ставите у хладну воду коју ћете постепено загрејати. Нека вода проври, а потом суд склоните са ватре и оставите да стоји три минута.

Дневну количину чаја ставите у термос-боцу и према упутству га током дана пијте гутљај по гутљај. Уобичајеноје да се узме једна пуна мала кашика биљака на четврт литре воде (= једна шоља) или онолико колико је прописано код појединих биљака.

Хладни екстракт: неке биљке (на пример црни слез, имела и иђирот) не смеју се преливати врућом водом јер ће се под утицајем топлоте уништити њихово лековито дејство. Код оваквих биљака чај се припрема од хладног екстракта. Количине прописане за поједине биљке ставе се у хладну воду и у њој се натапају 8-12 сати (углавном преко ноћи), потом се водени екстракт само мало угреје (тек толико да се може пити), а потребна дневна количина чува се у термосу који је претходно испран врућом водом. Хладни екстракт помешан са чајем од попарених биљака сматра се, ипак, најбољим обликом коришћења лековитих бињака: оне се у половини наведене количине хладне воде оставе натопљене преко ноћи, а ујутро се процеде. Оно што је од биљке преостало, прелије се другом половином количине овога пута вреле воде и опет се процеди. Екстракт и чај се помешају. Овим начином припреме остају у чају активне материје које се растварају или само у хладној или само у врућој води.

 

ТИНКТУРА (ЕСЕНЦИЈА)

Тинктуре су такође екстракти који се добијају додавањем ракије од жита или воћне ракије јачине 38-40%. Боца или друга посуда која може херметички да се затвори, растресито се до грлића напуни одређеним биљкама и прелије ракијом од жита или од неког воћа. Потом се, добро затворена, боца остави на топлом месту (око 20 степени Целзијусових) 14 дана или нешто дуже. Повремено се промућка. Најзад се процеди, а чврсти остаци се изгњече и добијена течност дода се оној првој. Тинктуре се за унутрашњу употребу користе тако што се у капима додају води и пију као чај, док се споља користе за облоге, или се утрљавају.

 

СВЕЖИ СОК

Свежи сокови од биљака погодни су за пијење у облику капи или за пребрисавање болних места. Добијају се помоћу соковника који се користе у домаћинству тако што се биљке ставе у соковник, а из њега одмах излази свеж сок. Сокови се свакодневно припремају и пију свежи. Ако се ставе у мале боце и добро затворе, у фижидеру могу да се чувају неколико месеци.

КАША ОД БИЉАКА

Стабљике и листови се оклагијом изгњече у кашу. Њоме се премаже памучна тканина која се, потом, стави на болно место и превије другом тканином. Овај облог од каше може да остане и преко ноћи.

ПАРНИ ОБЛОЗИ ОД ЛЕКОВИТИХ БИЉАКА

У лонцу воду угрејати до кључања, преко њега ставити сито у којем су свеже или осушене биљке, а сито поклопити. После извесног времена извадити размекшане вруће биљке, ставити их у газу и њоме обложити оболело место. Све то покрити топлом марамом и повезати. Том приликом не сме да настане осећај хладноће. Веома добро дејство имају и врући (парни) облози од раставића. Парни облози се држе два сата или се оставе да делују преко ноћи.
 

/З/Нeке мешавине биљака - од разних делова биљака, на пример од осушених листова, цветова, корена и сл. - понекад трвба попарене и поклопљене држати дуже, чак неколико сати, прим. ред.

 

 

 

ПРИПРЕМАЊЕ МАСТИ И УЉА

Две пуне прегршти иситњених биљака ставити у 500 г свињске масти која се претходно загреје тако као да ће се у њој пећи шницле. Пустити да маст баци два-три кључа, промешати, а онда суд склонити са штедњака, поклопити га и преко ноћи оставити на хладно место. Следећег дана све то загрејати, процедити кроз памучну тканину и још топлом машћу напунити припремљене стаклене тегле или тегле за маст.

Припремање уља се одвија на следећи начин: цветовима или зељем лековитих биљака растресито се до грлића напуни боца, прелије хладно цеђеним маслиновим уљем тако да оно за два прста буде преко биљака и остави на сунцу или у близини грејног тела отприлике 14 дана.

КУПКЕ ОД ЛЕКОВИТИХ БИЉАКА

Потпуна купка: одговарајуће биљке потопити у хладну воду и оставити их у њој преко ноћи. За једну купку потребна је кофа (6-8 литара) свежих или 200 г осушених биљака. Следећег дана се све загреје и процеди, па се дода води за купање. Купање треба да траје 20 минута. Срце при том мора да буде изван воде. После купања се немојте обрисати него се умотајте у фротирски пешкир или баде-мантил, па се у кревету парите још један сат.

Седећа купка: за седећу купку узима се само пола кофе свежих или 100 г осушених биљака. Даљи поступак је као код потпуне купке. Вода у којој се купате треба да вам буде изнад бубрега. Придржавајте се упутстава која се односе на одређену биљку!

И од једне и од друге купке вода (поново загрејана) може да се користи још двапут.

ОБЛОЗИ ОД ШВЕДСКЕ ГРАНЧИЦЕ (ОБЛОЗИ СА ШВЕДЕН БИТЕРОМ)

Зависно од величине оболелог места, узме се мањи или већи комад вате или газе, овлажи се шведен битером и стави на оболело место. Оно претходно обавезно мора да се намаже свињском машћу или машћу од невена како алкохол не би извукао масноћу из коже. Преко тога се може ставити нешто већи комад пластичне фолије да се одећа не би запрљала и тек потом се све обмота топлом марамом, а може да се употреби и газа. Облог се остави да делује два до четири сата, што зависи од обољења и подношљивости пацијента. Ако болесник то подноси, облог може остати и преко ноћи. Када се облог скине, оболело место се заспе пудером. Ако се код осетљивих особа упркос свему појави црвенило, облог се држи краће време Или се извесно време уопште не користи. Они који су по природи алергични не треба да ставе пластичну фолију него само комаде тканине. Никако се не сме заборавити мазање коже машћу пре стављања облога! Ако би се појавила копривњача, кожу треба намазати машћу од невена.

Са овим облозима није обавезно лежање у кревету. Добро учвршћени облози омогућавају кретање по кући или седење.

ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ ИЗ БОЖЈЕ АПОТЕКЕ

 

П Р Е Ч И Ц А (Lycopodium clavatum)

Пречицу у народу називају и следећим именима: плавун, прашуљица, црвоточина и кијачаста црвоточина. Ова маховинаста зимзелена биљка има витице дугачке један до два метра, са финим танким коренчићима помоћу којих "пузи" по шумском тлу. Из витица расту 7 до 10 цм дуге разгранате стабљичице, веома меке, сличне стабљикама снежног вреса, само што су још мекше и гушће обрасле листовима. Ова четворогодишња биљка у лето доноси жућкасте клипове који садрже цветни прах или пречичино брашно. Оно се користи у народној медицини, односно у природном лечењу (хомеопатији /4/) коже засуте ранама.

Пречица је лековита биљка која садржи радијум и лако се разликује од осталих врста маховине по дугачким конопастим витицама и жутом цветном праху својих клипова. Успева само на осојним странама високих шума и на ивици шума које се налазе на преко 600 метара надморске висине. На присојним странама које су осунчане биљка брзо пожути да би убрзо сасвим нестала пошто изгуби своју животну снагу због изложености директним сунчевим зрацима.

У Аустрији и Немачкој пречица је под строгом заштитом закона. Зато вам препоручујем да своје потребе за овом биљком задовољавате у апотекама или у специјализованим биљним апотекама. Велетрговина пречицу увози из Скандинавије, тако да је њен квалитет загарантован.

Чај од пречице најтоплије препоручујем оболелима од подагре (гихта) и реуме, чак и онда када су већ видљиве деформације зглобова, као и онима који пате од хроничног затвора црева и хемороида. Особе које пате од пролива овај чај смеју да употребљавају само крајње опрезно како не би настали грчеви у цревима. Пречица се никада не сме кувати него само прелити врелом водом. Чај се примењује и код свих обољења мокраћних и полних органа, код болова и отврдлина у тестисима, као и када је реч о песку у бубрезима и бубрежним коликама. Пречица је неопхподна код упале јетре и при патолошком бујању везивног ткива јетре чак и онда када је оно већ попримило злоћудни карактер. Реконвалесценту такође брзо враћа пуну снагу.

Муж једне моје старије познанице годинама је патио од напада тешког дисања ноћу (гушења) које је било лечено као срчана астма. Постајало му је све горе и он се једнога дана поново обратио лекару. "Ако одмах не престанете да радите, за осам дана сте мртав човек!" Лекар га је упутио у болницу у Гризкирхену. Од његове жене сам сазнала да је реч о цирози јетре, и то у последњем стадијуму. Тешко дисање (гушење) ноћу иде, врло често, подруку са цирозом јетре. Након извесног времена, човек је послат кући као неизлечив, већ обележен смрћу. На мој савет, његова жена је набавила пречицу и она му је брзо помогла. Немојте схватити као чудо кад вам кажем да је то ужасно тешко ноћно дисање, које је овога човека годинама мучило, нестало већ после прве шоље чаја од пречице.

 

Ако у кругу својих познаника наиђете на случај цирозе јетре, охрабрите оболелог и укажите му на нашу пречицу која садржи радијум и која заузима тако важно место у природној медицини. Чак и људима који болују од злоћудних обољења јетре може пречица да поклони живот.
 

/4/ Хомеопатија (грчки) - лечењв давањем малих доза оних средстава против некв болести која 6и, у већим дозама, у здравом човеку, изазвала исту болест, прим. прев.

Током једног путовања у циљу изучавања шума, на којем сам била са једном малом групом у Аустрији, скренула сам свом пратиоцу ботаничару дру Бруну Вајнмајстеру (Bruno Weinmeister) пажњу на лековиту пречицу у вези са цирозом и раком јетре. На то ми је он испричао следеће: као млади студент отишао је на планинарење са неколико својих другова. На путу према колиби наишао је, између кривих борова, на једну витицу пречице, којује весело обмотао око свог шешира. Касније је, горе у колиби, једног његовог друга ухватио такав грч у нози да је она, почев од коленог зглоба била искренута. Узалуд су покушавали да му помогну. Гостионичар колибе је донео вињак, али ни масажа њиме није помогла. Следећи своје надахнуће, млади Вајнмајстер је скинуо са шешира витицу пречице и обмотао је око ноге коју је ухватио грч, и то одоздо нагоре. Одмах се нога вратила у прави положај. Помислио је да је то било случајно, да би грч попустио и без пречице. На путу према кући убрао је шаку пречице за своју газдарицу која је често имала грчеве у листовима ногу. Ова биљка је жену одмах ослободила грчева. После доста година је др Вајнмајстер о овом догађају разговарао са једним специјалистом. Од њега је сазнао да је пречица биљка која садржи радијум. Од тада су многи људи могли да буду излечени од грчева у ногама и листовима захваљујући пречици.

Једна познаница је била отпремљена у болницу зато што није могла да мокри. Део надлактице био јој је већ добро отечен. Када је напустила болницу, њено стање било је непромењено. Срећом, код куће сам имала пречицу јер је у то време моја 86-годишња свекрва патила од грчева у листовима ногу. Моја претпоставка да је код познанице реч о грчу мокраћне бешике потврдила се када сам јој на место где се налази бешика ставила врећицу с осушеном пречицом и када је, два минута после тога, могла да уринира. Ову врећицу са пречицом држала је још неколико дана; постепено је, и то сасвим, нестала нагомилана вода из њене надлактице.

И сама сам годинама патила од повишеног крвног притиска. Он је већином последица прекомерне функције бубрега. На место где се налазе бубрези ставила сам врећицу са осушеном пречицом и држала је преко ноћи. Следећег дана је мој крвни притисак са 200 пао на 165. Од тада с времена на време стављам себи на место где су бубрези врећицу напуњену свежом пречицом.

Када је реч о грчевима у листовима, пречица се стави у крпу и њоме се обавије лист. Од ове биљке може да се прави и купка за ноге, а код грча бешике примењује се седећа купка (види одељак Седећа купка у Општем делу).

Као последице рана задобијених у рату и саобраћајним несрећама често остају ожиљци који изазивају грч. Један инвалидје на леђима имао ожиљак у који је рука могла да се стави. Изазивао је, често, болне грчеве тако да су му по целом телу избијале грашке зноја. Болови су се протезали све до темена. Овог човека сам ослободила тридесетогодишњих мука користећи јастучиће са пречицом и купке од исте биљке.

Цветни прах пречице, који се у неким апотекама може наћи под именом споре од пречице, помаже тешко оболелима са декубитусом тако што се посипа по отвореним ранама а оне се затварају за веома кратко време. Већином већ после прве примене долази до осетног побољшања. Споре од пречице се равномерно и пажљиво посипају на отворене ране.

Када је неко тако упућен у лековите биљке као ја и постиже успехе који се готово граниче са чудом, мора да има на уму да нам све то пред ноге простире Створитељ васељене. Нажалост, многи се немарно односе према том благу јер не осећају свемоћ Неба.

С Р Е М У Ш, МЕДВЕђИ ЛУК (Allium ursinum)

Свако пролеће доноси нову наду у сунце и у топлоту. Поново се осећамо весели и полетни, радујемо се првом зеленилу и раздраганом цвркуту птица, а свим срцем све то осећамо као благонаклони дар нашег Створитеља. С новом зеленом раскоши требало би да започнемо пролећну куру прочишћавања црева као и целог организма која ће нас освежити, а здравље поспешити.

Пре свих је сремуш, познат и под називима цремош, сремуж, сремуша и сремужа, медвеђи лук, дивљи лук, један од првих весника пролећа. Сјајни зелени листови копљастог облика, налик на листове ђурђевка, расту из дугуљасте луковице обавијене белом провидном љуском. Глатка светлозелена стабљика са округлом белом цвасти дугачка је до 30 цм. Сремуш расте на влажним ливадама богатим хумусом, затим на сеновитим влажним плодним равницама, испод жбунова и у листопадним и планинским шумама. Његов продорни мирис белог лука осети се и пре него што се биљка угледа. Због овог мириса се зове и дивљим белим луком и никако не може да се побрка са ђурђевком или са отровним мразовцем иако су им листови слични.

Већ у рано пролеће су многе влажне шуме покривене свежим зеленим листовима сремуша.Они из тла иначе израстају у априлу и мају, а понекад и раније. Цветови могу да се виде тек средином маја и у јуну. У сремушу се крије велика лековита моћ, а прича се да га и медведи траже када се пробуде из зимског сна да би њиме очистили желудац, црева и крв, па је једно од народних имена ове биљке и "медвеђи лук" (исто је значење и његовог назива на латинском, прим. прев.). Сремуш има битне особине нашег белог лука, само је много лековитији. Зато је нарочито погодан за прочишћавање црева у пролеће и помаже код неких хроничних обољења коже.

Пошто сушењем листови губе лековитост, за пролећну куру прочишћавања црева и целог организма користе се у свежем стању. Ситно насецкани, стављају се на хлеб намазан маслацем, додају као зачин (некуван) чорбама и супама, кромпиру, кнедлама и другом јелу која иначе зачињавамо першуном и тиме их чинимо укуснијим. Листови сремуша се могу припремити и као спанаћ или као салата. Пошто им је у већим количинама укус љут, требало би их приликом припремања варива помешати са листовима коприве.

Младе листове ваља скупљати у априлу и мају, дакле пре него што биљка процвета, а луковице у касно лето и у јесен. Луковица сремуша може да се користи исто као што се користи бели лук. Особе са осетљивим желуцем исечене листове и луковице сремуша треба да прелију топлим млеком и да их у њему оставе два до три сата те да добијену течност пију гутљај по гутљај.

 

Да бисте сремуш имали у кући током целе године, припремите га у облику алкохолне есенције (види начине припремања). У мало воде ставите 10 до 12 капи есенције сремуша и ову течност пијте свакога дана јер она изванредно подстиче процес памћења, спречава настанак атеросклерозе (закречавања артерија) и отклања многе друге тегобе.

Сремуш веома повољно делује и на желудац и црева /5/. Веома је добар код акутног и хроничног пролива чак и онда када га прате стварање гасова и колике, као и код цревног затвора до којег долази било због грчева (спазма), било због њихове лењости. После употребе сремуша брзо нестају и глисте, чак и оне дечје. С побољшањем рада црева нестају и тегобе које се често јављају код старијих људи, или код оних који једу преко мере, а последица су лењих или препуњених црева. Такође нестају срчане сметње и несаница које потичу од лошег варења, као и тегобе настале због закречења артерија или високог крвног притиска као што су несвестица, осећање притиска у глави и гушење. Притисак постепено пада. Вино од сремуша (види начине употребе)

/5/ Природњачка медицина прописује да се неколико пута годишње пости и примени тзв. хидротерапија колона (дебелог црева) којој може да претходи пијење чајева од лековитог биља, прим. ред.

је чудесан лек за све старије људе чија су плућа стално пуна слузи ("шлајма") и због тога имају тегобе при дисању. Чак и код дуготрајног упорног кашља долази до избацивања слузи а самим тим и до лакшег дисања. Овај лек се топло препоручује и код туберкулозе плућа и водене болести (едема), од којих стари људи (с лошом циркулацијом, прим. ред.) често пате. Свеже употребљени листови чисте бубреге и бешику те подстичу избацивање мокраће. Ране које тешко зарастају бивају брзо излечене ако се премажу свежим соком од сремуша. Долази до побољшања чак и код обољења крвних судова срца.

Сремуш се још увек недовољно цени као средство за прочишћавање крви које је, пре свега, делотворно код хронично нечисте коже. Швајцарски лекар и травар парох Кинцле (Кunzle) посебно је хвалио ову биљку: "Она прочишћава цело тело, истерује шљаку и запeчене материје које доносе болест, крв чини здравом, избацује и неутралише отрове. Вечито болешљиви људи, они са кожним лишајевима и бубуљичавим и перутавим лицем, те скрофулозни /6/ и реуматични, требало би да обожавају сремуш као да је од самога злата. Ниједна биљка на свету није тако делотворна за чишћење желуца, црева и крви као сремуш. Млади људи би процветали као шпалири ружа и усправили се као борове шишарке на сунцу!" Кинцле надаље наводи како познаје породице чији су чланови раније по читаву годину боловали и обилазили лекаре, били пуни осипа и лишаја, скрофулозни по целом телу и бледи као да већ леже у гробу и као да су их кокошке рашчепркале, а који су после дуже употребе овог изванредног Божјег дара постали сасвим здрави и чили.

Г А В Е 3 (Symphytum officinale)

Ова лековита биљка, позната и под називом содул или содула, као и црни корен и кухињско зеље, убраја се међу неопходне и најврсније биљке које нам природа даје на располагање. Расте на влажним ливадама, на ивицама њива, у влажним јарковима и поред вода. Наћи ћемо је и уз плотове и на осулини (шуту), где цвета током целога лета. Листови су храпави и веома шиљати. Споља тамносмеђ до црн а изнутра бео до жућкаст, вишегодишњи корен је дебео као палац, а када се расече, веома је слузав и клизав, као да је мастан. С обзиром на то да је корен дубоко у земљи, гавез тешко може да се уништи. Он се вади у пролеће или у јесен, и то шиљатом мотиком. Свежа биљка скупља се за време цветања. Пошто се гавез у народу зове и црним кореном , не треба га бркати са шпанским црним кореном (Scorzonera hispanica) који се код нас гаји искључиво у повртњаку и користи за припремање варива.

/6/ С увећаним лимфним жлездама и променама на кожи, прим. ред.

 

Тинктура од гавеза, коју лако можете направити сами, крије у себи чудесну снагу. Болесницима који су се свим могућим средствима годинама лечили од реуме и отицања зглобова а нису се излечили, тинктура од гавеза брзо ће помоћи. Једна жена, која је својом десном руком једва могла да се служи (рамени зглоб је био готово непокретан а лекар је већ констатовао да је реч о укрућености), на мој савет је свакодневно утрљавала тинктуру гавеза у десну надлактицу и у рамени зглоб. Из дана у дан је осећала како јој се стање побољшава. Данас јој је рамени зглоб нормално покретан и она поново може да обавља послове у свом домаћинству. И попарени листови гавеза у облику топле каше стављени на непокретни зглоб помажу преко ноћи ако тегобе потичу од пренапрезања, ишчашења, уганућа или последица можданог удара.

Тетку мога супруга је на улици обориоједан мотоциклиста. У болницује стигла са преломом зглоба кука. Хируршки сујој га саставили ексером и отпустили је пошто се опоравила. Ексер је требало да буде одстрањен после годину дана. По истеку тог времена, није осећала болове и поново је могла да хода нормално, па није отишла на предвиђени преглед. Изгледало је да је све у најбољем реду, све до једнога дана када су се појавили несносни болови. Тада је ексер извађен а лекари су утврдили да се кост загнојила. Инјекције су, додуше, на кратко време отклањале болове, али се запаљенски процес није зауставио. У том стадијуму је она дошла да нас посети и изгледала је стварно као шачица јада. Без претеривања могу да кажем: облози од топле каше гавеза помогли су јој преко ноћи. Следећег дана жена је могла да седи и лежи а да нема болове. Пошто је у биљним апотекама могао да се купи само иситњени корен гавеза, мудра тетка га је додатно осушила у пећници и самлела га у старом млину за кафу (за то може да послужи и млин за мак). Облоге од каше (рецепт види код начина употребе) стављала је све док више није осећала никакве тегобе.

И деформације ручних и ножних зглобова нестају ако се користе овакви облози од каше гавеза. Данас гавез може да се купи у многим апотекама. Желела бих посебно да укажем на то да ови облози од каше са цветним прахом (поленом) гавеза могу да донесу олакшање чак и код парализе доњих екстремитета. Топли облози од каше помажу и код проширених вена са отвореним ранама, реуматског задебљања мишића, отврдлина од подагре (гихта), затим код чирева, болова у врату и у ампутационим патрљцима, па чак и код запаљења покоснице.

Од корена гавеза може да се припреми и чај, који се пије код запаљења душница (катара бронхија), затим код тегоба у органима за варење, крварења желуца и упале плућне марамице. Током дана се, гутљај по гутљај, пије две до четири шоље. Код чира желуца препоручује се чајна мешавина од 100 г гавеза, 50 г невена и 50 г троскота (види начине употребе).

Још једном бих споменула тинктуру од гавеза. Облози од тинктуре с најбољим успехом се примењују код унутрашњих и спољних рана, повреда разних врста, нагњечења, крварења и фрактура костију.

 

Листови гавеза се не користе само за облоге него и као додатак купкама код реуматских тегоба, гихта, костобоље, поремећаја циркулације и оштећења пршљенова. Код поремећаја циркулације у ногама, код проширених вена и за рехабилитацију после фрактуре костију препоручују се седеће купке (у кади) којима се додаје гавез.

У неким крајевима се листови гавеза стављају у масу од које ће се пећи кајгана. Активне материје ове лековите биљке на тај начин користе целој породици.

К О П Р И В А (Urtica dioica)

Један лекар је приликом предавања које је преносио радио указао на то да је коприва једна од најбољих лековитих биљака које имамо и да човек, када би знао колико је она лековита, не би гајио ништа друго осим коприве. На жалост, ово је познато само малом броју људи.

Коприва је, почев од корена па преко стабљике и листова све до цвета, дакле у целости, лековита. Још је у стара времена уживала велики углед. Албрехт Дирер (Albrecht Durer, 1471-1528) насликао је анђела који са копривом у руци лети према престолу Свевишњег. Швајцарски парох Кинцле у својим списима указује на то да би коприва већ одавно била искорењена да није заштићена својом особином да жари.

Једном сам саветовала мајку седморо деце, која је од последњег порођаја непрестано патила од екцема, да пије чај од коприве. Убрзо су екцеми нестали, а престале су и главобоље које је од оног времена такође имала. Помислила сам да је код ове жене реч о поремећају рада бубрега до којег је дошло након последњег порођаја, па сам јој саветовала да пије чај од коприве пошто коприва спречава стварање песка у бубрезима и бешици. Са бубрежним обољењима често подруку иде и главобоља. И заиста, за веома кратко време нестали су и екцеми и главобоља. С обзиром на то да је појава екцема последица неког унутрашњег поремећаја, њихово лечење мора да крене изнутра, и то лековитим биљкама које прочишћавају крв.

Коприва је наша најбоља лековита биљка за прочишћавање крви од које истовремено расте и број црвених крвних зрнаца. Пошто она повољно утиче и на гуштерачу, чајем од коприве се скида и ниво шећера у крви. Њоме се лече и обољења и упале мокраћних путева, као и патолошки застој мокраће. Посебно се препоручује за пролећну куру с обзиром да чисти и црева.

Откако ми је познато колико је коприва лековита, увела сам себи обичај да сваког пролећа, користећи младе изданке, и сваке јесени после друге косидбе, када млади изданци опет посвуда никну, направим четворонедељну куру са чајем од коприве. Ујутро га пијем наташте, и то једну шољу пола сата пре доручка и једну до две шоље у току дана, полако, гутљај по гутљај. И ујутро чај треба пити полако како би његово дејство било што изразитије. После једне такве куре осећам се неописиво добро и сваки пут имам осећај да могу радити три пута више него обично. Моја породица ија годинама не користимо никакве лекове а ја се осећам гипка и млада.Уосталом, укус овог чаја и није тако лош. Треба га пити без шећера. Они осетљивији могу да му поправе укус додавањем камилице или нане. У народној медицини се вишенедељна кура чајем од коприве препоручује против обољења јетре, жучи и слезине, па чак и у случају тумора овог органа, затим код катара желуца, обољења дисајних органа, желудачних грчева и чирева, чира на дванаестопалачном цреву и код плућних обољења I7I. Да би активне материје остале очуване, коприва се никада не кува него се само попари. Превентивно се чај од коприве пије само једном дневно али током целе једне године. Одличан је и за лечење болести изазваних вирусима и бактеријама.

Почев од извесних година у организму се смањује количина гвожђа. Због тога долази до стања замора и исцрпљености, човек се осећа старим и мање способним. У овом случају се топло препоручује свежа коприва. Она садржи гвожђе и зато се употребљава са успехом. После куре копривом човек се физички релативно брзо осећа много боље, враћају му се енергија и стваралачка снага те наоко изгледа као да је процветао.

Једном приликом је млада жена на повратку с одмора свратила код мене. Била је малокрвна и имала је тегобе са желуцем и са жучи. Мучиле су је и главобоље које су се јављале као пропратна појава. Саветовала сам јој да пије чај од коприве. После извесног времена случајно сам је срела. Сва пресрећна, рекла ми је како јој је коприва брзо помогла, као и то да је цела њена породица почела да користи ову лековиту биљку.

Код водене болести (едема) коприва помаже извлачењем велике количине воде из организма. Посредством активних материја које јачају крв помаже код бледила, малокрвности, анемије и код тешких болести крви. Заједно с другим лековитим биљкама коприва се успешно примењује и код леукемије (види чланак под насловом Леукемија)...

 

Maria Treben

goo underGumbrella