G

 

mihailo cuca pavićević priča

 

 

mihailo cuca pavićević priča

 

G

BRZI KREDITI

 

 

1970 i neka godina

 

Petak:

Cuca kad vozi Miku poslom za Kolašin, po običaju prva 'počijevka' mu je motel Zlatica. Svrate u motel, a u motelu śede Vito Nikolić i Tupa Vukotić fleš pjani. Kad ga je vidio Vito ka' da ga je Sunce ogrijalo.

 

 

- Cuca moj. Jedino nas ti možeš izvaditi iz ove neprijatne situacije...

 

- Što je bilo Nikoliću?

 

- Uznemirava nas Sale.

 

- Evo mi od sinoć dušu uzimaju, ni kući ga nijesam odio, a sad me zajebavaju sa plaćanjem, ne slaže im se računica... (šef Sale)

 

- Cule moj, od sinoć nikog poznatog da vidim...

 

- Mora da su te viđeli?

 

- Hahaha... Ta ti je dobra, a i tako je. Čuo sam da kod tebe imaju neki brzi krediti? (Vito)

 

- Dobro si čuo! Potrošački krediti.

 

- Kol'ko je to brzo?

 

- Zavisi, kome se odobrava.

 

- Ka za mene?

 

- Za tebe... kol'ko mi treba da zavučem ruku u džep. Eto tol'ko. (iz džepa izvadi ... hiljada dinara u visini potrošačkog (brzog) kredita). Izvoli!

 

Vito gleda i ne može da vjeruje. uzima pare i podmiruje 'Salu' ceh:

Častio bih te al' si bio neprijatan svu noć...

- Najveća bi mi čast bila da vas dvojicu nikada više ne vidim.

- Do skorog viđenja Sale.

- Ponavljam! Nijesam nikakav 'Sale', ja sam šef sale...

Pa to sam i ja rekao.

 

   Okreće se prema Cuci

 

- U svom životu nijesam ni čuo ni vidio za brži kredit.

 

- Niti ćeš. U ponedeljak te čekam u banku sa papirima.

 

- Dogovoreno. Mogu li i druga poves'

 

- Obavezno.

 

Subota: pazarni dan Na grad

Svratio na kafu (i rakiju) Drago Krivokapić ekonomista iz Kosića.

 

- Cule, pričaj mi što se rabota?

 

- Juče sam bio za Kolašin poslom... svratih u motel na Zlaticu i sretoh se sa Vitom Nikolićem...

 

Na pomen Vitov Drago poskoči

 

- Cule, ti se znaš sa Vitom?

 

- Znam, i to dobro...

 

- A bili me obraza ti upozna sa njim?

 

- Što će ti to, nije Vito lak?

 

- Kad te molim...

 

- Reci!?

 

- Znaš što?

 

- Znam, što?

 

- Napisao sam neke pjesme, pa bih volio kada bi mi Vito napisao predgovor za tu knjižicu...

 

- Kakav si s parama?

 

- Tanak...

 

- Drži! (Cuca mu daje 300. 000 dinara)

 

- Što je ovo?

 

- Potrošački kredit

 

- Što će mi kredit, za neđelju dana mi je plata?

 

- To je kasno.

 

- Zašto kasno?

 

- Polako, reću ti...

 

- Pa što da radim sa ovim parama.

 

- To je namjenski kredit.

Sa tim parama ćeš sad da odeš kod Pidža u mesaru i da za ponedeljnik ujutro poručiš jedno jagnje do 15 kila.

 

- ???

 

Onda ćeš kod Zlatane iz Barjamovice da uzmeš grudu ovčijega suvoga sira.

 

- ???

 

Onda ćeš kod Brajovića sa Vukotice uzet kilo starog skorupa, on ti je za isti sto.

 

- ???

 

Onda ćeš kod Žunjića u podrum da uzmeš tri gajbe piva...

 

- Za koga je sve to???

 

- Ne prekidaj me... Imaš li kukuruznoga brašna doma?

 

- Ne.

 

- Uzećeš kod Gojka Radonjića iz Dobroga polja brašna. Salate... ne moraš ništa.

 

- Što ću da radim sa svim time što si mi nabroja?

 

- Ovako: U ponedeljnik ujutro dođeš po jagnje kod Pidža i poneseš ga kod Milivoja Kujundžića u pekaru da ga ispeče. Ako tvoja žena ne zna ispeć kukuruznu pogaču ponesi brašno Miki Milivojevoj da je ona ispiče, ka' za mene. One tri gajbe piva dobro da olediš...

 

- Da mi nebi sad reka' što je u pitanju!?

 

- Vitu sam juče na isti način 'odobrio' kredit. U ponedeljak dolazi sa Tupom Vukotićem arhitektom kod mene u banku... Pripremićeš sve kako sam ti reka' i dolazimo nas trojica kod tebe doma.

 

Kad je čuo Drago da mu Cuca dovodi Vita, ka' da ga je Sunce ogrijalo.

 

- Imam jedan lanjski pršut što sam čuva za kakvu izuzetnu priliku...

 

- On može...

 

- Idem s' ove stope da završavam zadato...

 

- Uzmi tamo i za tebe što piješ.

 

- ??? Dobro.

 

Ponedeljak:

 

Banka

 

- Cule, traže te u šalter salu dva...

 

- Druga... uvedi ih kod mene.

 

 

- Jeli ti preteklo što od onih para?

 

- Kameno.

 

- Jeste li jeli što?

 

- Ne jedemo kad se vozimo... (smijeh)

 

 

 

 

Kosić:

 

Sve sređeno po dogovoru

 

Drago se upoznaje i uvodi ih u kuću.

 

 

 

Dobro došli moji mili gosti

 

 

 

Pa da se počne

 

Dovatiše se njih trojica ića i pića, a Drago sveske...

 

AJ' U DOBRI ČAS!

 

 

Cuca krenu prvi: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Tupa za njim: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Vito za njima: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Drago stoji više njih i recituje: Боже мили! Чуда великога!*
                                               Кад се ћаше по земљи Србији...

 

Cuca: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Tupa: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Vito: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

 

Drago stoji više njih i recituje: Не износ'те глоба ни пореза,*
                                               Не износ'те на рају биједа...

 

Cuca: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Tupa: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Vito: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

 

Drago stoji više njih i recituje: Чувајте се раје сиротиње;*
                                                 Кад устане кука и мотика...

 

 

Cuca: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Tupa: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Vito: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

 

Drago stoji više njih i recituje: Друмови ће пожељет' Турака,
                                               А Турака нигде бити не ће...

 

 

Cuca: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Tupa: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Vito: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

 

Drago stoji više njih i recituje: Што сам данас радит' наумио,
                                              Честите ћу вас све учинити...

 

(daje znak rukom Cuci...)

 

Cuca mu namigne: Što velite na ovo?

 

Tupa: klo, klo, klo... njam, njam, njam...

 

Vito: Izvrsno! Na ovo bih se brzo navika.

 

 

Drago stoji, spuštio svesku i čeka

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

CuCa

 

 

Vukota Tupa Vukotić ›››

 

Stvaralački opus arhitekte Vukote Tupe Vukotića je svijet usamljenog i autohtonog graditelja,

koji nikoga nije htio da oponaša, a njega prosto niko nije ni mogao da oponaša!

 

 

 

Vitomir Vito Nikolić ›››

 

Mislim da je svaki živi čovjek pjesnik.

Pjesnik je u svakom ljudskom stvoru.

Ko nije pjesnik taj je davno mrtav.

Ali samo neki uspiju ovladati dušama svojih bližinjih.

 

 Što se Dragove poezije tiče.

Mislim da ćete se složit samnom.

 

▼▼▼ Samo 'fali oči da mu izvade, pa da bude original... ▼▼▼

 

 

Filip Višnjić ›››

 

Боже мили! Чуда великога!
Кад се ћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Ту кнезови нису ради кавзи,;
Нит' су ради Турци изјелице,
Ал' је рада сиротиња раја,
Која глоба давати не може,
Ни трпити Турскога зулума;
И ради су Божји угодници,;
Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош'о ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати,
Сваки своје да покаје старе.