misao poezija

 

 

autor: Ivo Andrić ›››

 

 

POEZIJA

Misao

Tama je nastala i strepnja
i sva su sunca zašla
kad je Bog, ko blagu munju, poslao
utjehu koja dolazi od misli.

Utjeha koja dolazi od misli
najviše je od svih darova
nebeskih krajeva koje ne poznajemo,
a ni sjenka joj nije
najveća zemaljska sreća.

Gle, siromašak,
oličenje svake zemaljske patnje:
nepravdi, stradanja, bola,
putuje, sjajan, na oblacima,
caruje nad svim harmonijama,
nošen utjehom koja dolazi od misli.

 

autor poezija

 

 

misao poezija

 

autor: Milan Rakić

 

 

POEZIJA

MISAO

Ja poimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog života, sa tugom i bedom,
Ja znam šta je sudba sviju ideala:
Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zašto tako biva,
Jer prošao nisam kroz života huku
Sklopljenih očiju i skrštenih ruku;
Kad srce zapišti, misao je kriva!

Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva
Beličaste magle oblačci se gone,
I s tornjeva starih stane da se sliva
Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone;

u čas kad zavlada mir kraj mene širom,
I šuma zaćuti, i zanemi vrelo,
I umorno moje namučeno telo
Zažudi za slatkim odmorom i mirom,

Misao se javi! Kao zver me zgrabi,
I ponese sobom u predele suza –
Guši me, a moji napori su slabi
Da se satre ova pohlepna meduza!

Ona gospodari! Ja sam k’o Mazepa,
Privezan na konju u dubokoj noći,
Što gleda za stepom gde promiče stepa,
Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći,

Satrven i smožden, u očima strava –
Razjapljena usta, ali grlo nemi –
Sam, jedina duša ispod neba plava,
Sam na besnoj misli što u propast stremi!

… Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane
Stvara, kosti lomi, k’o da su od stakla…
Smrvljenog me pusti kada zora svane
Iz crnih dubina razjapljenog pakla…

autor poezija

 

 

misao poezija

 

 

MISAO POEZIJA

Potrebno je puno očajanja nezadovoljstva i razočaranja

da bi se napisala šaka zbilja dobrih pjesama.

Ali nije za svakoga da ih piše pa čak niti da ih čita.

misao poezija