Uz nimalo ohrabrujuću
i svakako neopravdanu opasku da se u najtananije gramatičke
začkoljice ponekad ne razumiju ni najveći stručnjaci
smatramo da bi svakako neka osnovna gramatička pravila svi (ili
barem oni koji znaju da pišu) trebalo da znaju. Nažalost,
nije bilo teško izabrati kriterijum kojim ćemo se voditi pri
izboru najkardinalnijih gramatičkih grešaka u srpskom jeziku.
Dovoljno je bilo da izaberemo one greške za koje bi
nastavnici petacima bez razmišljanja dali jedinicu! A, o
tome gdje smo sakupili greške, možda je bolje da zbog onih
koji su ih pravili – ne otkrivamo. Mogli bismo dakle da vam
postavimo pitanje koliko je na primer napravljeno
gramatičkih grešaka u rečenici: “Jer niste znali dami u
zadnje vrijeme hvali dobar čitaoc i da sam ja jedan ne
zadovoljan, pa ipak intiligentan čovjek”?… Ovoga puta,
međutim, biramo da preskočimo zadatke i jednostavno za vas
izdvojimo najveće nepismenosti:
1. Negacija uz
glagole piše se odvojeno – “ne znam”, “ne želim”, “ne mogu”.
Izuzetak su negacije“nisam”, “neću”, “nemoj” i “nemam”.
2. Rječca “li”
se obavezno odvaja – “da li”, “je li”, izuzev u skraćenom
obliku kada glasi – “dal'”, “jel'”. Lakše ćete možda
zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete “jeli” onda to
neizostavno znači da ste jeli na primjer pasulj i nikako ne
može da označava rječcu…
3. Možda
nećete vjerovati, ali mnogo je onih koji umjesto “jel'” pišu
“jer”, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i
čujemo rečenicu: “Jer to niste znali”?
4. Negacija se
uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno “ide”
sastavljeno – “nesreća” ili recimo “nezadovoljstvo”.
5. Sinonim
riječi “nedostajati” glasi “faliti”, a ne “hvaliti”, i ovo
pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći “hvala”,
a ne kako često imamo prilike da čujemo – “fala”.
6. Pomoćni
glagol “biti” najčešće se pogrešno koristi u prvom licu
množine. Dakle, ne kaže se “Mi bi otišli tamo”, već “Mi
bismo otišli tamo”.
7. Možda
nekima na prvi pogled djeluje nelogično, tek bilo bi dobro
da se zapamti da se superlativi pridjeva “dobar”, “jak” i
“slab” ne pišu “naj bolji”, “naj jači” i “naj slabiji”, već
sastavljeno – “najbolji”, “najjači”, “najslabiji”.
8. Nominativ
jednine riječi “čitaoc”, “branioc”, “primaoc” glasi “čitalac”,
“branilac”, “primalac”, kao što je i genitiv množine “čitalaca”,
“branilaca”, “primalaca”, a ne “čitaoca”, “branioca”, “primaoca”.
9. Ne piše se
“dečiji” i “božiji”, već “dečji”, “božji”. A, slovo “j”
svakako je suvišno u perfektu glagola “učiti”, “raditi”,
“biti”… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate,
ne piše se “učijo”, “radijo”, “bijo”, već “učio”, “radio” i
“bio”. Ovo slovo je suvišno i u reči “kaiš”, što se ne može
reći za prisvojne zamenice, koje glase “moje” i “tvoje”, a
ne “moe” i “tvoe”.
10. U našem
jeziku ne postoji riječ “sumlja”, kao što niko ne može ni da
“sumlja”. Ispravni oblici su – “sumnja i sumnjati.
11. Negdje se
putuje “autobusom”, a ne “sa autobusom”, kao što su i
“paprike punjene sirom”, a ne “sa sirom”.
12. Za sve one
koji smatraju da su “intiligentni” nije loše da ih
naposljetku upozorimo da se zapravo kaže “inteligentni”, jer
je imenica “inteligencija”, a ne “intiligencija”. Pozivamo
vas da “proširimo” ovu krajnje alarmantnu temu tako što ćete
napisati koje gramatičke greške vas najviše nerviraju?
N.N.
Sadržaj ovog članka
kopiran je sa portala Nezavisnih novena.
izvor: nezavisne.com ›››
