ISPOVEST KAO METOD
Piscima ispovesti,
dnevnika, memoara i autobiografija
Čovek pokolje
porodicu, njih sedmoro na broju. Zatim o tome napiše knjigu.
Porodicu zakopamo, knjigu čitamo. Ako je, zahvaljujući
nepismenosti ili neshvatanju vremena, ipak ne napiše, naći
će se već neki novinar ili književnik. Pri tome nas iskreno
zaprepašćuje izvesna neblagodarnost unesrećenih prema onome
što ih je u crno zavio. Ta, zar senka njegove slave ne pada
pomalo i na njih?
Juda je prodao Hrista,
potom se raskajao. Ja pišem knjigu u kojoj objašnjavam
njegovu tragediju. Razapet je, međutim bio Hristos.
Skretničar zaboravi na skretnicu – žrtava trideset. Ali to
je bezličan broj. Jedina ličnost u toj katastrofi je – onaj
koji je zaboravio. I ceo se naš posao sastoji u tome da
dokučimo zašto?
Jedni su smatrali da Staljin nije bio u pravu. Zato su
kažnjeni. Drugi su smatrali da je bio u pravu, zatim su
napisali memoare u kojima su časno priznali da nisu bili u
pravu. Za to su nagrađeni. Osim toga, ta ispovest je,
dovraga, tako lepo sročena da se vi prosto postidite što ste
bili u pravu pre njih.
Znate li vi, možda, nešto o udovi koju je ubio Raskoljnikov?
Ja ne znam ništa. O Raskoljnikovu znam sve, o starici ništa.
Poznate su nam sve osobine, navike jednog Landrija, a znamo
li nešto o njegovim ženama? Ne verujem da smo sigurni ni u
njihov broj. O Neronu znamo više nego o vlastitom ocu, za
hrišćane koje je bacao lavovima znamo samo da ih je bilo –
mnogo.
Izdate najboljeg prijatelja. Vi ste junak te žalosne priče.
Prijatelj je samo povod. Ako ste oštroumni i sledite duh
vremena napisaćete o tome ispovest.
Pošto ste već rđavi,
postaćete još i poznati. (Čemu, najzad, služi biti dripac u
potaji?) To će vam stvoriti nove prijatelje kojima ćete
nadoknaditi izgubljenog.
Možete varati, lagati,
obmanjivati, samo kad budete uhvatili malo vremena objasnite
vaš sistem, recite nam niste li možda imali kakvih neprilika
sa savešću. Dobro je imati ih, ne razume se takve da vas u
nepodopštinama ometu, nego tek toliko da vam ove ne polaze
za rukom baš sasvim olako. Grehove vaše to će snabdeti dušom
nad kojom ćemo, dobar vam stojim, gorko plakati. Jer, ima li
išta nepravednije od okolnosti koje prinuđuju čoveka da
unesrećuje bližnje. Sami bližnji su sporedni. Oni nemaju
dušu. Oni su tu samo da se ispolji vaša.
Možete pomalo i ubijati, pod uslovom da nam, kad sredite
utiske, potanko opišete kako ste to izveli. Nije na odmet da
nam date i neki dobar razlog. Njih ima na pretek gde god se
obrnete, a vaš će čin posredstvom razloga postati životan.
Možete biti u zabludi koja će vaš narod dovesti do propasti,
samo se na vreme pokajte, pokažite onako iz sveg srca da ste
omanuli, eto desilo se, ispovedite se po mogućstvu u obliku
višetomnih memoara, sa priloženim dokumentima, biranim
rečnikom nam ispričajte kako se to sve slučilo (ako već ne
mogu da vas čitaju žrtve vaše omaške, biće to dobra lektira
za njihovu decu). Jer, najzad, ta nesrećna omaška, koja
najčešće samo ističe vaš idealizam, to je vaša lična
tragedija. Vama je najteže, i treba vas žaliti. (Vas nam je
i najžalije.) Osim toga vi ste tako časni, tako iskreni,
tako srčani. Vaša otvorenost je besprimerna moralna kuraž.
Gotovo nam je krivo što niste malo više grešili, da bi se
vaša plemenita istinoljubivost ispoljila sa još većom
silinom.
Možete biti nekrofil, obijač sefova, razbijač glava, ubijač
duša, dostavljač, varalica, najmljeni ubica, makro, tiranin,
izdajnik, sadist, krijumčar droga, ucenjivač, seksualni
manijak, ukratko sve što vam drago i što najbolje odgovara
vašem pogledu na svet, samo nemojte, za ime sveta zaboraviti
da to jednom stavite na hartiju. Predlažem vam da izjavite
kako je ovaj kurvinski svet bio svirep i pokvaren prema vama,
te da niste imali drugog izbora osim da od njega budete i
svirepiji i pokvareniji, već prema tome koju nam vrstu zla
ispovedate.
U stvari, ne shvatate ovo sasvim doslovno: budite rđavi, ako
već morate, samo, kumim vas bogom, ne pravite od toga ni
knjige ni doktrine.
Ako baš morate da se ispovedate – eno vam crkva!
Iz "Odabranih dela
Borislava Pekića", tom 12,
Partizanska knjiga, 1984, str. (309-311)
izvor: akuzativ.com ›››
.jpg)
