Ima jedna priča koja ide otprilike ovako:
Bio jedan bogobojažljiv čovek koji se svakodnevno molio
Bogu, činio dobra dela i davao milostinju. Jednog dana dođe
anđeo Božiji u posetu tom čoveku i kaže mu da je Bog video
šta sve on čini i da mu je veoma drago zbog toga, te stoga
hoće da mu ispuni jednu želju. I eto on, anđeo Božiji, je tu
da mu ispuni želju: "Razmisli dobro i reci želju".
Počeše čoveku da naviru mnoge želje, i što je duže
razmišljao sve mu je bilo teže da se odluči za jednu. Tako
da reši da zamoli anđela da dođe malo kasnije dok on donese
odluku, jer je ovo velika stvar i ne bi da pogreši.
Anđeo se složi i ode. A čovek počne da prepričava događaj
svojim prijateljima tražeći savet kako da postupi i šta da
traži. Jedni su ga savetovali da traži novac, drugi imanje,
treći mudrost, razum, znanje... I što je više tražio odgovor
bilo mu je sve teže da odluči šta bi bilo ono pravo.
Posle dužeg vremena dođe anđeo ponovo do njega da ga pita
šta se dešava i da je već prošlo dosta vremena za donošenje
odluke. Čovek poče da se pravda i da objašnjava svoju
situaciju i razloge za odugovlačenje. Na kraju se seti da
pita anđela: "Ti si stalno u Božijem prisustvu i najbolje
znaš šta je dobro za poželeti, pa ako ti je po volji
posavetuj me šta da poželim". Na to mu anđeo odgovori:
"Traži da budeš radostan ma šta se oko tebe dešavalo".
Ovu priču sam čuo pre više od deset godina i stalno me je
čačkalo kako čovek može da bude radostan ma šta se oko njega
dešavalo. Vremenom sam počeo da razumevam i da svoj život
vodim u tom pravcu. Našao sam blago koje je obogatilo moj
život. Nisam postao savršen da me ništa ne može izvesti iz
takta ali gledajući na svoj život od pre dvadesetak godina i
sad, napravljen je ogroman pomak, i ja sam sada radostan
čovek (namerno ne kažem srećan, jer srećan čovek ne mora
obavezno da bude i radostan).
Кako to da neko može da bude radostan ma šta se oko njega
dešavalo?
Pođimo od same radosti. Radost je osećanje koje čini da naša
sudbina bude život. Samo kada je naš život ispunjen radošću
onda je to život. Кada život nema radosti onda to više nije
život. Radost je ono šta daje kvalitet životu, i ako radost
moramo da kupujemo nikada nećemo imati dovoljno za "srećan"
život. Radost treba da bude kao voda, kao vazduh; Besplatna.
Da je pijemo, da je dišemo, da se hranimo njome. I samo tada
mi možemo da imamo život, kada imamo izvor radosti u sebi.
Jer ako u sebi imamo izvor radosti onda pijemo sa izvora
života koji nikada ne presušuje. Ako ostanemo bez radosti to
nije zato što je izvor presušio, već zato što smo se mi
odšetali od njega.
Želim da vam otkrijem gde treba da kopate da biste iskopali
izvor radosti, Fontanu Mladosti za kojom mnogi tragaju i
priželjkuju je. Prvo što moramo da uradimo je da otkrijemo
šta to utiče da se mi u nekoj situaciji osećamo lepo, a u
drugoj loše. Naš sud je taj koji je pokretač svih naših
osećanja. Sretnemo čoveka o kome imamo lepo mišljenje i već
nam se usne šire u osmeh. Dok kada sretnemo nekog o kome
imamo loš sud, s mukom ćemo napraviti osmeh ako ga i
napravimo. Dovoljno je da pomislimo na nekog ko nam je drag
pa da se nasmešimo ili da se setimo nekog ko nam nije mio pa
da se namrgodimo. Vidimo da osećanja imaju jako puno veze sa
našim mislima.
Zašto mi sudimo tako kako sudimo? Naš sud je uvek posledica
istine koja je u nama, pa od naše istine zavisi i naš sud.
Dovoljno je da samo čujemo za nekog da je učinio nešto loše,
iako to možda i nije bilo tako. Naš sud će o tom čoveku biti
loš i mi već nećemo imati lepa osećanja kada sretnemo tog
čoveka. I ako primetimo da našim životom preovlađuju loša
osećanja (gnev, bes, ljutnja, strah..), to je siguran znak
da sa našom istinom nešto nije u redu. To je siguran znak da
mi ne živimo u Istini, nego da živimo u Zabludi.
Šta je zabluda? Istina nastala posle bluda je zabluda. Još
dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo mi u svom
umu opravdavamo to svoje bludno delo i tako pravdajući svoje
postupke, mi u svom umu gradimo zabludu. Lopov u svom umu
ima odličan izgovor zašto je dobro biti lopov. Prostitutka u
svom umu sebe veliča nad drugim ženama smatrajući ih glupima
ako su poštene, kao i lopov što poštene ljude smatra
budalama. Oni ne shvataju da će takav način mišljenja naneti
štetu njihovoj istini i da će im se to vratiti kroz loša
osećanja koja su proizvod zablude. Od našeg suda zavisi
kakav će biti naš doživljaj svega što nam se dešava, jer
osećanja odrećuju kvalitet doživljaja. To nam govori da nije
važno šta nam se dešava, već kako mi to doživljavamo. Ako
živimo u Istini, onda je Istina izvor radosti u nama. A ako
živimo u zabludi onda je zabluda izvor patnje u nama. Sve
što čovek radi od svoje slobodne volje kroz um će uticati na
njegovu istinu.
