BC1 901-999

BC1 901- Nastavljajući samotni put na kome smo bili,

                 između krša i stijena, grebena goli'

                 i nogama i rukama za njih smo se kačili

                 tada me boljelo, a i sada me boli

BC1 902- Svaki se plamen po krugu kretao

                 i nijedan nije otkrivao što je skrivao

BC1 903- Sjetite se vašeg roda koji vam je drag,

                 nijeste vi rođeni da živite kao skotovi,

                 već da vas vrlinom i znanjem miluje

                 vjetar blag

BC1 904- Sa promjenom godišnjih doba mijenjao je partije i političku pripadnost

BC1 905- Da lijek nađem da me bol oholosti mine i zatražim savjet

                  jer mi se učini da zborim pun pijane mučnine

BC1 906- Svaki pripremljeni poduhvat propada ako se oklijeva

BC1 907- Bio je nepouzdan i uvijek je śedio na dvije stolice

BC1 908- Od svih grehova najteži je kada podanik izda gospodara

BC1 909- Žurba svemu dostojanstvo oduzima

BC1 910- Tako vam mira

                  Koji vas sve čeka

                  Recite đe bolji put može da se bira

                  Jer ko više zna, više ga gubitak vremena nervira

BC1 911- Budi vesela, jer imaju čemu da ti se raduju oči

BC1 912- Kao čovjek koji je sumnju odagnao

                  i kome se strah u samopouzdanje pretvorio,

                  jer je upravo istinu saznao

BC1 913- Pređosmo prag vrata kuda se rijetko prolazi

                 zbog grešnih navika u ljudskom soju

                 da pravu stazu traže na pogrešnoj stazi

BC1 914- Sva je slava njegova, a meni sleduju kosti

BC1 915- Đe je bio gospodar kada se razbila oholost,

                  koja se onda razmahala

                  toliko koliko se sada ukurvila

                  vaša ljudska slava je ko zelena trava – mala

                  što mijenja boju, a nju obezbojava

                  Sunce koje joj je pomagalo dok je izrastala

BC1 916- Oh, tašta slavo ljudske moći, kako ljepota u svjetlosti zelene krošnje na drveću kratko traje

BC1 917- Bi mu ga rabota, od toga mu to

BC1 918- Uspravih se kao što treba sa plećima,

                 iako sam u sebi još uvijek ostao

                  pognut i ponizan u mislima

BC1 919- Imajte na umu da se ovaj dan više vratiti neće

BC1 920- Taj poziv dobijaju rijetke dušice:

                 o ljudski rode, što si za uzlet rođen,

                 zašto te ništavne stvari privlače nemilice

BC1 921- Sve im je jalovo i pusto, kod ljudi koji osim sebe ne trpe nikoga i ništa

BC1 922- Govorite, budite kratki i mudri pri tom

BC1 923- Od njihove sreće, dobro se sjećam, tuđa nesreća im je bila milija

BC1 924- Ne znam, ali takva dolina

                 da se zaboravi je sasvim zaslužila,

                 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

                 Svaku vrlinu kao neprijateljicu goni

                 do nemila

                 i izbjegava je kao zmiju,

                 što zbog mjesta prokletoga,

                 što zbog zle navike koja ga je skolila

                 pa se tako promijenila priroda naroda toga

                - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

                 Niže nailazi, kroz dolinu k'o na dlanu

                 na lajavce što reže više nego što

                 mogu da ujedaju

                 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

                 Nadalje se još spušta i što joj veće

                 vode postaju,

                 utoliko više se lajavci u vukove pretvaraju

                 u tom nesrećnom i prokletom kraju

BC1 925- Moja krv je tako gorela od zavisti lude

                  da kada bih ugledao veselog čovjeka,

                  poblijedio bih od muke sulude

                  kako sam sijao takva me žetva čeka !

                  o ljudski rode, zašto ti srce bije

                  da sa drugima dobra ne dijeliš od

                  pamtivijeka

BC1 926- Oh, rode (?), kopiladi puna jada !

BC1 927- Ne nalijećite na mamac kojim nas

                  je mamila udica starog neprijatelja,

                  jer neće da vrijedi kočnica ili opomena

                  ma kakva bila

BC1 928- Odgovori joj glasom koji mirom odiše

                  što će tek učiniti onome ko zlo

                  želi nama

                  ako ovako sudimo onome ko nas

                  voli najviše

BC1 929- Neko se uzoholi da dođe do pošasti u svemu,

                 tako što će svog bližnjeg da obori

                 i zato želi da se pad desi njemu

                 neko se plaši da neće moći da se izbori

                 za imanje, milost, čast i slavu, jer drugi napreduje,

                 pa se žesti i u njemu zavist se stvori

                 neko zbog uvrede tako zatruje

                 da samo za osvetom pohlepno žudi

                  i takav srdžbom drugome zlo kuje

BC1 930- Duševno lijeni

BC1 931- Ušli su u trag toj urođenoj slobodi

BC1 932- Ne smije vrijeme da se gubi u slaboj ljubavi

BC1 933- Onaj narod koji se umori

                  i ne propati do kraja

                  neslavnome životu se pokori

BC1 934- Zalud dobra volja protiv jače volje svoje ćera:

BC1 935- Više je volio da ga siromaštvo krasi,

                  nego da ga kupa grešni zlatni sjaj

BC1 936- O pohlepo, može li više da se otruje moj rod

                  koji si tako obuzela

                 da ne brine ni za ono što najrođenije mu je

BC1 937- Vidim da po drugi put skutovi su mu sramno popljuvani

                  i vidim kako mu se duša puni sirćetom i žuči,

                  jer među novim razbojnicima dani su mu odbrojani

BC1 938- Tako jedan glasno drugi tiho zbori,

                  Prema tome koja muka koga mori,

                  A korak nam se čas ubrza čas uspori

BC1 939- Odavno je kupuju s onim što je htjela čut

BC1 940- Neđelju dana će gledat samo u plafon kad doma dođem

               - Bogme ćeš lažat

BC1 941- Došlo je takvo vrijeme da je bolje danas bit pameten i bogat, no lud i siromah; Što će ti da si lud, kad si siromah

BC1 942- Vidim je natapiranu leži u krevet i čeka me, a ja priđem kolijevki i uštinem malu (Vlatko B.)

BC1 943- Julka tri dana obraza nije sušila... (Gaja)

BC1 944- Zalud kukaš, izgorio sam joj gnijezdo... (ljubavno)

BC1 945- Na koga ti liči mali?

               - Ne znam, nijesam ga zagleda u glavu – (posle šetiri čerke dobio sina)

BC1 946- Znaš li da je Žaro završio „ekonomski“

               - Stvarno, svaka mu čas, pa što radi sad ?

               - Prebačio je skele na pravni 

BC1 947- Žena ti je u klimaks ?

               - Pa kako ja tu mogu da pomognem...

BC1 948- Ja četiri godine gledam bundes ligu pa ne umijem loptu udarit, majku ti jebem......

BC1 949- Da nemaš koju paru ?

               - Ne, a i da imam, okle mi

BC1 950- Da mi nebi pozajmio koji dinar ?

               - Ako me ubijediš, nemoj mi ih vrćat

BC1 951- 100 dem za kiriju

               - Ne bih ti ih da, da ti ih dugujem...

BC1 952- Baba leži pod kravu........

               - Ajte vi đeco, ovi momci će me ispratit doma

BC1 953- Okrenula mi je osa guzicu i zaklala me za prs' (Ognjen)

BC1 954- Napojili je više, e koliko je ta mesa progutala malo bi joj bilo ovo vode

BC1 955- Đe si obrnuo Vojo

                - Ja na jezero...

                - E, kurac ćeš u'vatit

                - Da se tamo kurčevi 'vataju ti se nebi skidala s njega

BC1 956- Ima uvježbanu zaboravnost

BC1 957- Koja želi da sazna nešto o mom sexualnom životu, može slobodno da spava samnom

BC1 958- Kad ćemo ja počet da jebemo (Mihailo i Nikola)

               - Mrš...

BC1 959- Nemoj da mu daješ te novine da čita (Fatima za Monitor)

BC1 960- Kazna je što suviše znam

BC1 961- Najbolja pička je ona pička što ti pičke daje

BC1 962- Trudničku haljinu je trampila za dječija kolica

BC1 962- Ne vidim ništa loše u tome što on uvažava mnogo više ženino mišljenje, nego ona njegovo

BC1 963- Odluke treba donosit po onome što želite, a ne po onome što ne želite

BC1 964- Stvari ne biramo mi, nego one nas

BC1 965- Nema šanse da ona ima tvoje majmunske krvi

BC1 966- Bio sam iza zavjese i gledao kako vuku konce

BC1 967- Moralna dilema

BC1 968- Tu se ništa ne mijenja osim godišnjih doba

BC1 969- Ne navodi zimu na golu guzicu

BC1 970- Iziša im je asfalt, ali još idu ckladom, stra ih da se ne oliznu š njega

BC1 971- Doša ne doša – on dođe ili ne dođe (najpametniji doberman)

BC1 972- Ne radi „oÑo“ kurva zbog para

                  Nego što voli muža da vara

BC1 973- U govnima plivanje, pravo je uživanje

BC1 974- Koliki je narcis bila, svojim je prstima imena davala

BC1 975- Postoje dvije vrste žena; one koje pričaju mnogo i one koje ne prestaju

BC1 976- Izgleda da je Rade glavni u kuću (Ognjen)

BC1 977- Ponosio se više sa satom nego sa čitavom familijom (Srećko)

BC1 978- Ka svaka poštena đevojka, u krevet u osam. Jer do deset mora mora doma bit

BC1 979- Jeli zdrav ovaj kraj za odmor

               - Mene kad su donijeli nijesam mogao hodat..........

BC1 980- Osjećam prazninu, ali u čaši

BC1 981- Kaži „muuuu“

BC1 982- Što je po činu ?

               - Major

               - E, kad dogura do kapetana neka mi se javi

               - ???

BC1 983- Eeee, da znaš samo !!!!

BC1 984- Sinovi čovjeka na svašta naćeraju čak i prije no što se rode

BC1 985- I vode su podzemne utekle da ne peru tu pogan

BC1 986- Pobjeda im je zaista potrebna i jednima i drugima, pošto su za nju počinili toliko toga da ih samo ona može oprat

BC1 987- Danas gine i ko se ne bori, pa je onda nešto lakše a i slađe poginut boreći se

BC1 988- Lako je tebi ?

               - Što mi je lako

               - Nema ti ko poginut

BC1 989- Da me tijelo ne drži vezanoga uteka bi i nikad se nebih vrća

BC1 990- Izio bi sve što njega nebi

BC1 991- Ima je, stica je slavu, trošio je, vrijeme je bilo da se kazni za toliko prvačenje

BC1 992- Nazdravljaju, oblizuju se, smješkaju se, namiguju jedan drugome, đe nađoše budalu da im plaća

BC1 993- Nekad vrsni, pa od skora pokleknuli predstavnici naroda

BC1 994- Osveta je jedina pravda u ovu bezsudnu zemlju, ne osvetili se fukara se udvostruči, utrostruči pa ve jad nađe

BC1 995- Kad bolje razmisliš za padanje je podignut

BC1 996- Obren begovi

BC1 997- Kami tome ko je dolje, ma ništa bolje nije ni onome te je ispliva

BC1 998- Izvolite dragi naši i dobroželeći gosti

BC1 999- Ko krene da usreći druge prvo sam svoj vagan prospe

BC1 801-900

BC1 801- Siguran sam bio da mi je taj čovjek poznanik, ali je okrenuo od mene glavu

BC1 802- Sukob, koji se, istina, nije završio tučom, ali se završio svađom i vrlo nemilim scenama

BC1 803- Znao sam i za bolje dane, nego ove

BC1 804- Izdaja drugova nije lijepa niđe, pa ni ođe i ako se to, kao što je poznato, dostima „isplati“

BC1 805- Ponaša se kao tvrdoglavo dijete

BC1 806- Nije kriv on, i njega lažu

BC1 807- Imaju često, dobro srce i slabu volju. Jaku volju neki cijene više nego ljubav

BC1 808- Imao sam čitav repertoar uspomena i anegdota

BC1 809- Nije skidala sa njega pogled svojih očiju, kao da želi da ga progleda

BC1 810- Rekla je: To je dakle, svršeno

BC1 811- Bila je već dva mjeseca, u tako zvanom „drugom stanju“

BC1 812- Učtivo se ponašam prema životu, ali je među nama pukao jaz

BC1 813- Nijesam, noću, ni imao sna

BC1 814- Tamo đe su dvojica takvih jedan je suvišan

BC1 815- Nije lako biti za nešto o čemu ne znaš ništa

BC1 816- Nikada nije znala doći sama do zaključka

BC1 817- Simpatična su mi ova prezimena koja liče na dva imena

BC1 818- Omogućio je svom čitaocu da prebiva u krugovima mnogo širim od granica koje povuče jedna nacija, nacrta država i označi svaka epoha

BC1 819- Oćeš oćeš, ako nećeš, oće drugar tvoj

BC1 820- Ne vraćaj se u jade svoje

BC1 821- Kao onaj koji rado stiče

                 Srce ima puno tuge i jada

                 Kada vrijeme dođe da bogatstvo izmiče

BC1 822- „VI ŠTO ULAZITE – OSTAVITE SVAKU NADU“ ovaj natpis će doste dočekat, na zadnjem putovanju

BC1 823- Žalosne duše bića onih što ni pokudu ni pohvalu ne zaslužuju

BC1 824- „Nebo ih progna da mu ljepotu ne ruše, ni duboki pakao ih ne prima da se njima ne pohvale proklete duše“

BC1 825- hilbyli

BC1 826- Otpozadičar

BC1 827- Predgovori stvaraju čudne veze

BC1 828- Ne govorite ništa što bi vas śutra moglo naćerati da se kajete

BC1 829- Ljudi vole kada imaju izbor, ali zašto li misle da ođe izbora uopšte imaju

BC1 830- JESTE LI ZA OVO:

          -

          -

          -

          -

          -

          -

          -

          -

          -

          -

                  AKO NIJESTE, ŠTO ĆE TE OĐE!

BC1 831- Nađa, nemoj ništa da obećavaš kad sve lažeš (Ognjen)

BC1 832- Nebih da ti udaraju packe što si iskočio iz „okvira“ i donosio sam zaključke

BC1 833- Nema ženu, nema đecu, ima samo grad koji ga ne želi

BC1 834- Možda sam čudna sorta, ali ću se pobrinuti o svojima

BC1 835- Nije ona loša samo je malo zbunjena

BC1 836- Profesonalni gledalac televizije i postavljač pitanja u kontakt emisijama

BC1 837- Đeco tek krećete da se suočavate sa crnom gorom

BC1 838- Ultimativni poslodavac

BC1 839- Mnogo sam zadovoljan što sam sve uradio za neovisnost crne gore u teškim vremenima kada se to sankcionisalo od istih ovih „profesionalnih crnogoraca“ koji su danas dobili „apanaže“ za  taj posao

BC1 840- Percepcija jezika je onoga ko ga sluša: Na kojem si me jeziku slušao

BC1 841- Panika im je jedan od od najvećih neprijatelja crnogoraca, naravno, uz promaju

BC1 842- Reče li ti to nešto uštvo ljigava

BC1 843- Htio sam nešto da dodam

               - Nemoj džaba tupit zube

BC1 844- Ne tupi tu no pređi na suštinu

BC1 845- Što ima da joj gata, kad joj i na čelo piše da je bačena ka šugava ovca...

BC1 846- Veoma nespretni i neokretni

BC1 847- Nije mu ništa ni rekao, samo ga je malo duže gledao nego „što je trebalo“

BC1 848- Ođe su koridori suženi za sve

BC1 849- Daleko od ljudskog, daleko od nenamjernog

BC1 850- Odavno su potrošili sve opcije

BC1 851- Zna da spušti glavu, da se uplaši situacije

BC1 852- Vraća mu se ona sreća..........

BC1 853- Za regeneraciju svih devijacija

BC1 854- Neki od učenika, vjerovatno sin Cucin...

BC1 855- Živjeli su male, jadne, bijedne, i ničim izazvane živote – e, da me čuju!

BC1 856- Kroz moj život proći će samo oni koji mire se – da ponekad poludim

BC1 857- Ovoje neki skromni moj sud

BC1 858- Sve priče ođe počinju iz jednog istog „centra“

BC1 859- Polovične ideje – polovičan uspjeh

BC1 860- Dozvoli da ti opišem audio-vizuelnom metodom uspjeh projekta: (uz imitiranje zvuka aviona pokazivati uzlijetanje i uz zviždanje, naglo obrušavanje)

BC1 861- To me drži u mom svijetu, odvojenom od svih

BC1 862- BOG je stvorio jednog tebe!

BC1 863- O ?! – Jesam li to rekao, ili samo pomislio

               - Rekao !!

               - Ja nijesam normalan

               - Znam

BC1 864- Čistom pivskom dobrotom

BC1 865- Barske mušice (što za šank vise )

BC1 866- Dođite nam opet

               - Svakako, da ne zatvarate ne bi ni išli

BC1 867- Imao sam prilično, praktično nerešivih problema

BC1 868- Đe se đede ono što se dovuklo zamnom (Vesko Popović)

BC1 869- Na moju veliku sreću, ne mogu vi ništa pomoći

BC1 870- Ona tvoja laž je počela da odnosi prve žrtve

BC1 871- Takva duša smrt ne može da spozna,

                  a život njen slijepi takva je nesreća

                  da sve je bolje nego ta sudbina grozna.

                  Svijet ne želi da je se iko sjeća;

                  i milost i pravda, svaka od nje lice krije,

                  ne govorimo o njoj, kreni u iskušenja veća

BC1 872- Shvatih i bih siguran u trenu

                  da je to bilo jato kukavica što cvili,

                  koje nema ni milost BOŽJU ni onu paklenu

BC1 873- Teško vama, duše grešne, ko vas rodi!!!

BC1 874- U limbu su razapeti između čežnje i nenada

BC1 875- „Učitelj onih što znaju“ – Aristotel

BC1 876- Mudri vođa, drugim putem sada vije

                 Pa će se naći tamo đe ni tračka svijetla nije

BC1 877- Doće mnogi pred Minosa, da mu odredi mjesto mučenja

BC1 878- Semiramida, bludu se je do te mjere odala, pa je pohotu ozakonila da spere sramotu u koju je pala (crnogorska semiramida)

BC1 879- Nema većeg žala od sjećanja na doba što srećom zrače

BC1 880- Naći se između scile (stijene) i haribde (vir) – Mesinski zaliv između Italije i Sicilije

BC1 881- Mnogi što na zemlji misle da su kraljevi rođeni,

                 ođe će ka svinje ući u blatni pakao,

                 a potomcima će ostati u najgoroj uspomeni

BC1 882- Kaor je bio grad čiji su stanovnici bili zelenaši

BC1 883- „Što ti to um sluti – i kuda sada želi da se zaputi“

BC1 884- Ljudi su se turčili zarad đece – i mogu ih shvatit

                 Ona oće đecu da „poturči“ zarad sebe – niti ću da shvatim, niti prihvatim

BC1 885- Pirova pobjeda

BC1 886- Što mene sebi za štit postavi ?

                 kakve sam grijehe zbog tvog

                 grešnog života ja imao ?

BC1 887- Neka je toliko znano vama i svima da,

                 samo ako mi savjest nije pogođena,

                 podnijeću svaki naum koji sudbina

                 prema meni ima

BC1 888- Ali, nezahvalno pleme ono,

                 taj rod što se (?) u drevno doba ispilio

                 čija surovost i neotesanost još zvone

                 k'o zvono,

                 mrzjeće te samo zato što si dobro činio

                 i u pravu će biti, jer kraj oporih trnjina

                 da raste smokva slatka, nikakav ćar ne bi bio

                 puni su tvrdičluka, zavisti i oholosti,

                 gledaj da se oslobodiš takvih osobina,

                 tvoja sudbina će sa toliko časti

                 da te ugosti

                 pa će obje strane željeti da te imaju,

                 ali će jarac od trave morati da se oprosti

BC1 889- Ko pamti taj dobro sluša

BC1 890- Strah mu dobru namjeru zaustavi

BC1 891- Oprezni moraju biti ljudi redom kraj „oÑi“-h koji ne vide samo što djela zbore,već i misli čitaju u umu tvom

BC1 892- Uvije čovjek istinu koja privid laži ima

                  treba da krije sve dok je to moguće,

                  jer, će, inače, lažov ispasti u očima svima.

BC1 893- Koji je glavu u rupu već stavio (čistač)

BC1 894- Pleme moje viđeh takvo i da su ti ljudi

                 tako uvrnuti da su suze svima

                 padale među guzove umjesto na grudi

BC1 895- Istina ne smije zbog laži da strada

BC1 896- Način na koji lažu je takav da laž zasnivaju na ponešto istine, tako da je njihova laž još opasnija

BC1 897- Okrenuh se kao čovjek koji želi samo

                 da vidi ono od čega bi da bježi, ma šta da je,

                 i koga nagli strah svlada, pa, ka što znamo,

                 uprkos želji da vidi, bježi i ne staje

BC1 898- Rano sam shvatio

                 da ima mane mnoge, a među njima

                 da je lažov i otac laži bio

BC1 899- Ne smiješ biti trom i iznemogao

                  jer taj se još ne rodi

                  što je, śedeći na perju, do slave stigao,

                  a ko bez nje svoj život provodi,

                  može samo takav trag na zemlji da ostavi

                  koji je nalik dimu na vjetru ili pjeni na vodi

BC1 900- U osmi krug su „savjetnici“ tako što

                  je svako od njih umotan u jedan plamen

                  koji ih prati svuda, kao što su na svijetu

                  svoje savjete uvijali u laži. 

BC1 701-800

BC1 701- U odnosu na uznemirenog, smiren i priseban čovjek brže razmišlja i lakše nađe izlaz iz opasnosti. Smiren čovjek uspješno razmjenjuje energiju sa drugim ljudima, okolinom i svemirom. Njemu i priroda pomaže da se odbrani

BC1 702- Smirene i uravnotežene osobe dobijaju moć da mislima djeluju na stvarnost da naduzročno mijenjaju fizičke pojave.

                  Ljepota podstiče

                  A ljubav održava smirenost uma

BC1 703- Utemeljenima u smirenom umu i ljubavi odgovori stižu i prije postavljenih pitanja

BC1 704- Misli djeluju na prirodu po zakonima vjere, ukoliko je vjera u uspjeh jača veća je vjerovatnoća da se uspjeh ostvari

BC1 705- Od svih grehova blud je najizrazitiji i najpotpuniji satanizam, blud je najdirektniji i najbliži put pomračenja uma

BC1 706- U Solun dinar somun, do Soluna sto somuna

BC1 707- Leži Fata u krevet, a Mujo napaljen dolazi u jednoj ruci čaša vode, u drugoj aspirin:

                 Fata:   Šta ti je ba, Mujo šta će mi aspirin ne boli me glava?

                 Mujo: E to sam htio da čujem

BC1 708- Izveo Mujo Fatu na u čast otvaranja firme, prilazi im plavuša i poljubi Muja. Fata se čudi i pita ga ko je to:

               - To mi je poslovma pratnja

               - A šta ti je to ?

             Mujo joj objasni da svaki moderan poslovan čovjek ima poslovnu pratnju, Fata ćuti, u to nailazi jedna crnka i javlja mu se. Mujo  kaže da je to Hasova poslovna pratnja, a Fata:

               - Ih, naša je ljepša

BC1 709- bolan Mujo što si pito kompjuter, te je onako prolupo

               - Ništa majke mi, samo sam ga pitao „Šta ima“

BC1 710- Kaže doktor Muju:

               - Mujo živjećeš još godinu dana

               - A od čega matere ti ?

BC1 711- Uhvatio mujo Hasa na fatu i kuka (hoćeš li prestat bar dok pričam)

BC1 712- Pošto nemaš ni ličnu kartu, ni pasoš ni vozačku, imaš li što za ličnu identifikaciju:

               - Evo imam ogledalce

BC1 713- Barabo, niko i ništa, svinjo pijana, više neću s tobom živjeti ni jedan jedini dan!!!

               - Ako ti se ne sviđa idi kod majke

               - Đubre jedno, znaš da mi je majka umrla

BC1 714- Što juče nijesi bio u školu?

               - Morao sam da vodim kravu kod bika

               - Zar to nije mogao otac da ti uradi ?

               - Mogao je, ali to bik bolje radi od tate

BC1 715- Jeli muško ili žensko?

               - Žensko – kaže doktor

               - E, dobro je, neće morat da prolazi ove muke ka ja (prisustvovao porođaju)

BC1 716- Crnogorac jaše na konju a žena vodi konja. Pita ga komšija:

               - Đe si to obrnuo ?

               - Evo vodim ženu kod doktora

BC1 717- Bio sam vraćen tamo otkuda sam bio „zauvijek“ otišao – samo sam napravio krug, i došao sam sebi za leđa

BC1 718- Spremala je krevete zasebno, osmijehnuo sam se, i ne pitajući zašto

BC1 719- To strašno mjesto oduzimalo je i ono, poslednje, u životu čovjeka, što je svijetlo u njemu. Volju

BC1 720- Kao da smo svi bježali od toga „grada“, ali ima istine i u tome da smo bježali od sebe samih

BC1 721- Oni koji ne umiju da se pretvore u glumca, u svom životu – ostaju ostrva

BC1 722- Nije tačno da se, u ljudskom životu, posle kiše, nižu sunčani dani i Sunce, nego da za bijedom ide još gora bijeda

BC1 723- Nema utjehe među tim ljudima, i ako kažu da je mogu naći u čaši. Kaže se tako, ali to su prazne riječi.

             Sve su utjehe prazne riječi

BC1 724- Sa uperenim pogledima u mene, kao da žele da mi nešto kažu. Stalno mi se vraćala ta misao, da žele, da mi, nešto kažu

BC1 725- Što ste tako jetki. Jeste takvi i pri koitu?!!

BC1 726- Pokušavao sam da u život unesem malo reda i pameti

BC1 727- Kad bi neku takvu aluziju čula, protestvovala je glasno, a dodavala tiše, da se jedanput živi

BC1 728- Jeli ti hladno?

               - Ne znam

BC1 729- Izgleda da mjere ljubav i sreću brojem đece, kao da je to sreća u braku

BC1 730- Njegov običaj nije da mijenja svoju odluku, kad je nešto naumio         

BC1 731- „Dorabotnjik“ - ženin ljubavnik

BC1 732- Osim toga, trebalo je biti glup i uobražen pa ne primijetiti što ona u toj želji konta,

BC1 733- Svaki dan smo se, na čas dva, u mislima, vraćali doma

BC1 734- Bio sam zbacio sa sebe i one poslednje zakone lijepog ponašanja

BC1 735- Dosta toga su upropastili hotimično

BC1 736- Takav život mi odavno nema ni draži ni smisla, iako sam veći dio njega samog proveo...

BC1 737- To što je naumio, bilo je strašno lakomisleno

BC1 738- Posle tih, prvih riječi, riješio sam da izađem iz tog svijeta, za navijek, to veče, to više nije bio moj svijet, to više nije bilo društvo za mene, ni za nju

BC1 739- Osjetio je đe su pogriješili, i znao je da se to ne može ispraviti

BC1 740- Dosti previđaju tu strašnu, strašnu razliku: između rata i mira

BC1 741- Ko nije sa nama, taj je protiv nas

               - Ko nije protiv nas, taj je za nas

                 Ta prva teorija je opasna, naročito u građanskom ratu

BC1 742- Oni su navukli jednu uniformu, a ja drugu uniformu. Koje je srećnije rešenje bilo to ne znaju ni oni ni ja

BC1 743- Prvi put, u tuđini, naslutio sam tu strašnu, razliku, koja uvijek postoji, između očeva i sinova

BC1 744- A bio sam svjestan da se, tom svađom, prekida, - između mene i njega, - i poslednja nit.

                Moja usamljenost, biće sad još veća, nego što je dotad bila

BC1 745- Bili smo nesrećni, a niko ne bi zna da protumači, zašto

BC1 746- Śedio sam (?), a nalazio se u (?), prije (?) godina, nemoguće, sanjarim koješta – ne mogu da se otmem od nečeg, čega više nema i što je, u stvari, davno prošlo

BC1 747- Ta tuga, koja me je obuzimala čim bi ostao sam, - kao kad glumac ostane, sam, do idućeg čina, - mučila me je naročito zato, što nikako nijesam znao da nađem odgovora, na to: Otkud ta nesposobnost da se snađem i oduprem svemu tom, đe su se i avetniji od mene, snašli i riješili te stvari odavno, bar mi se tako činjelo. Odgovor na sve to je ležao u........???

BC1 748- Ta granica, koja dijeli dva svijeta i koju još niko nije prešao, živ, ostaje vječna. Još niko nije uspio da se iz prošlosti vrati

BC1 749- Ni cijelo čovječanstvo, koje se toliko hvali, da sve može, koje toliko uobražava, kad je riječ, o napretku, i budućnosti, eto, ne bi moglo da mi vrati tu gospođicu, a ni njega na ovu klupu......

BC1 750- Osjećao sam, slutio, da se tamo, izmijenila situacija prema meni, samo ne bi zna reći, zašto

BC1 751- Tamo- ne zavisiš od svoje prošlosti, ni vrijednosti, ni svog znanja i poštenja, nego, od veza i...

BC1 752- Nađi nekoga da ti posluži, za tumačenje glagola „moći“ i „ne moći“

BC1 753- A kad neko prođe, pita, u svojoj bezmjernoj dosadi: Koliko je sati?

BC1 754- U životu su tragična, samo iznenađenja

BC1 755- Ogorčen sam razmišljao, kako da izdržim tu posjetu

BC1 756- Ne dozvoljavam ti da je zbunjuješ

BC1 757- Dojmila se kao jedna od onih žena, velike ljepote, koje nijesu srećne, - i ako to kriju

BC1 758- Na tim udovima, grudima, ramenima, nije bilo nikakvih naslaga jela, pića,- kao da se ta žena hrani snovima

BC1 759- Na licu te žene ni godine, ni plač, ni život, nijesu bili ostavili traga

BC1 760- Bila je od onih žena, o čijim se ljubavnicima ništa ne zna

BC1 761- Težak život, tih godina, kraj sve ljepote, ipak, ostavio je trag tuge, žalosti, pa i zamora

BC1 762- Ono što je čudno, bilo je ta strahota, da tijelo žena, vrsta ljepote, lica, očiju, postaje njihova sudbina u životu, u ljubavi, u braku. Zar ta slučajnost, koja ne zavisi od nas, nije strašna ludorija ?

BC1 763- Zapazio sam, da se ona, zbog nečeg, ne osjeća dobro, u tom društvu, za stolom.......

BC1 764- Mlad, neozbiljan, više nametljiv glupavo, nego drzak

BC1 765- To su čestiti ljudi, i prijatelji ove zemlje, ali ne vide daleko

BC1 766- Organizacije su spore, glupave, neumješne, a prolazne su. Niko nikome ne pomaže. Treba naći prijatelja, pomoć jednog čovjeka, jer se samo pojedinci razumiju

BC1 767- Treba putovati, svuđe nas ima, po cijelom svijetu. Nije tuđina, uvijek najveća nesreća u životu. U nekim stvarima ili poslovima, čovjek je, svud na svijetu kao kod svoje kuće

BC1 768- Nikad ne treba očajavati – sreća je možda, tu, iza ćoška

BC1 769- Pobjeda sve uljepšava – poraz sve zagadi

BC1 770- Ja režem hamer, Mira oslikava čestitke, svaka je minijaturni akvarel sa zimskim motivima – pakujem ih. Najljepšu šaljem njoj (...) 70'

BC1 771- Šalju se čestitke, familiji, poznanicima, a naročito, šefu, radnje, i kancelarije, kuće vlasniku, mušterijama, svima, od kojih se zavisi, prima plata, - koji, mogu da uzmu leb čovjeku. Karte božićne počinju da lete, a na svima piše isto, milioni žele jedno drugom sreću. Što je razumije se nemoguće, ni kad se to traži BOGU

BC1 772- Takvi kao ti nam uvijek trebaju

BC1 773- Onda nastaju i brige, kako da se poklon uzvrati ? Brige, da se ne da više, nego što je dobiveno

BC1 774- Bila je lijepa u tom trenutku, godine kao da su prolazile kraj te žene, i ako su bile prošle (?) kraj nje, kao da je ne dodiruju

BC1 775- Za doste, u koje ne bih mogao reći da sam i sam spadao, jedino, dostojno čovjeka, u životu, - bilo je uzeti novu žensku

BC1 776- Dolazio mi je taj ludi osjećaj da je, živjeti, ili umrijeti, sasvim svejedno

BC1 777- To, to, bijedu, nemaštinu, u koju sam zapao, to je ono, što ne mogu, ni umijem, da otklonim od sebe. To razlikuje ljude, u životu, razlikuje čovjeka od čovjeka. Neki su u tim trenucima spremni na sve, da izađu iz te situacije, ali često ti nepromišljeni potezi vode u dublju agoniju

BC1 778- Bila je bestidna to veče

BC1 779- Mon coin sombre – svoj mračni kutak

BC1 780- Prećutao sam pred ženom, da sam opet na ulici, bez posla, bez zarade. Odlazio sam svako jutro i dalje, tobože, na posao. Da to, što mi se desilo, prećutim, nijesam riješio kao da je sramota, koju treba kriti, nego čega treba da se stidim, ili što se žalim, nego prosto zato, što mi se već bilo dosadilo, da pričam svoje nesreće oko posla, sve to što sam doživljavao već (?) godina, činilo mi se neočekivano, ludo, smiješno, nepravda i besmisao

BC1 781- Rešenje Napoleonovsko – besmisleno i uzaludno

BC1 782- Ona sirota, htjela je da živi

BC1 783- To im je čudno, ta moja samoća, taj moj konačan prekid, ta moja tvrdoglavost, ta uobraženost........

BC1 784- Jedan više, kod njegovog stola uvijek ima mjesta

BC1 785- Zbunjen, tužno sam se smješkao. Milovao bih je kao neko od đece, a ne kao ženu

BC1 786- Bio sam je željan, više nego ikada. Posle povratka, ona mi se nije, ni nudila ni davala.........

                To veče se ponudila, itekako bestidno

BC1 787- Nudila se i davala, skoro svake noći, dugo, bez stida, kao da je išla u neku školu bestidne ljubavi, opisane u knjigama

BC1 788- Napuštili su bili mnoge forme lijepog ponašanja, kojima su ih učili roditelji u djetinjstvu. Ali ne i lijepo ponašanje, jedno prema drugom

BC1 789- Skoro svako jutro budila se na meni. Nijesam znao što o tome da mislim

BC1 790- Te smiješne fraze, koje je ponavljala, imale su, uvijek iznova, neki grozni, žalosni, prizvuk istine, kakvi imaju, valjda, samo riječi koje se kažu na samrti

BC1 791- Zatim sam ućutao kao da spavam

BC1 792- Zaprepaštavala me je ta veza prošlosti i sadašnjosti, koju sam u svom životu, nalazio, na svakom koraku

BC1 793- Podrugljivo sam se smješkao, kao i uvijek, kad bih osjetio neku nepravdu

BC1 794- Na tufakije, penjemo se, stepenicama koje su gvozdene spirale, tako da se, tako reći, vrtimo oko sebe samih, koje mozak zavrću

BC1 795- Preko dana je bio veseo čovjek, ali uveče, veliki melanholik. Śedi sam u kafani, živci su mu propali u braku

BC1 796- Ništa ne reče, malo se samo osmjehnuo, podrugljivo (Cuca Srećku i Ljolji)

BC1 797- Ima mnogo namćora, među tim ženama, često ne dobiju, od muža, ono, što im, u braku , sleduje, ujutro, prije polaska na posao, ili je muž tanak, ili kratak, pa ne valja

BC1 798- U poslednje vrijeme, iako sam sve manje, i manje, jeo, za čudo, nikad nijesam bio gladan

BC1 799- Koji kurac traži još na ovom svijetu, sem da ga drugima zagorčava – dvades minuta je bila klinički mrtva i pretekla  (Persa)

BC1 800- Nada je, kažu, najviši stepen mudrosti u ljudskom životu

BC1 601-700

BC1 601- Porijeklo im vodi sve do doba kuge

BC1 602- Šes mjeseci joj dajem da se izbruka... (Violeti)

BC1 603- Više vole da ga se plaše, nego da ga vole

BC1 604- Mozak mu je od salame

BC1 605- Prvo pogledaju kad se probude u jutro jesu li ocrtani kredom

BC1 606- Evo vi sva „vidiva“ dobra, neću vi se miješat u njih

BC1 607- Ne tražite zajebanciju tamo đe je nema

BC1 608- Uh, sad mi je lakše kad mi je Rade reka' da se ne dobijaju gliste od sline iz nosa kad se pojede

BC1 609- Bitno je da cura ima smisla za humor, a još bitnije da ima osjećaj za tvoj humor, ako ga posjeduješ

BC1 610- Fini momci rade domaće sa curicama

                 Fini momci nose im knjige posle škole

                 Fini momci.............

                 A, vi.........

BC1 611- Nikada nijesam imao onaj osjećaj prihvaćenosti

BC1 612- Nekima je lakše da progone nove ženske, nego da održavaju postojeće veze

BC1 613- Zašto su najljepše u trenutku kad te ostavljaju?

               - Vjerovatno da je to neka zavjera da ti bude teže

BC1 614- Ako oćete da igrate, morate biti u igri

BC1 615- Puštio sam je da ide, svijet je okrugao, vratiće se

BC1 616- Opraštati je voljeti

                 A voljeti je opraštati

BC1 617- „Dušebrižnički odnos“ – brigu brinu, da ti se što fino ne desi

BC1 618- Katkad te se stvarno stidim

BC1 619- Zahvalan je „taj“ materijal, nit se pere niti pegla

BC1 620- Napali mi organe za varenje sa nekom trećerazrednom ......

BC1 621- Što se jednom zatvori, može opet biti otvoreno

BC1 622- Ni jedna vrata nikad ne zatvarajte, nikad se ne zna, kroz koja će te uteći

BC1 623- Pero papričica – tanak i ljut

BC1 624- Pa što mi savjetuješ?

               - Na kraju krajeva, uvijek možeš da se ubiješ

BC1 625- Izgledaš kao da ti je neki lažov obećao nešto

BC1 626- Sve zajedno nijedno....

BC1 627- Mislim, dakle postojim !

                Barem tako mislim

BC1 628- Sidu možete dobiti i na klozetskoj šolji - ako se onaj prije vas nije ustao

BC1 629- Pile moje jesi li ti ?!

               - Ne, ođe je vlasnik cijelog kokošarnika!!!

BC1 630- Žena može da otkrije kakav je život bez muškaraca, tek kad se uda

BC1 631- Zašto žene ne trepću za vrijeme predigre ?

               - Nemaju kad

BC1 632- Kada nam uzeše 100dem za dnevni odmor, od muke ga ne mogasmo zaspat (sa Marenićem u Italiju)

BC1 633- Što misliš ženo da provedemo jedno fino poslije podne

               - Fino, a što si mislio

               - Mislio sam da mi uzmeš jednu gajbu piva, pa ti ajde sa đecom preko mosta kod tvojih

BC1 634- Razlika između demokracije i socijalističke demokracije koju nam „oÑi“ sprovode je ista kao i između stolice i električne stolice

BC1 635- Panuo je sa stepenica visokih 4m

               - Pa jeli se slomio ?

               - Ne, panuo je sa prve stepenice

BC1 636- Oli mi pozajmit 1000 €, vratit ću ti ih ujutro?!

               - Oću, samo moraćeč da prespavaš kod mene

BC1 637- Žena mi je okrenula leđa, to joj je omiljena poza

BC1 638- Ko želi stalno biti u pravu, mora često mijenjati mišljenje

BC1 639- Nazvaćemo bolest po tvom imenu

BC1 640- Žena mi ne zna da ću da se vratim ranije, oću da je iznenadim         

               - Sa kim

BC1 641- „Nije mi jasno kako ti stalno uspijeva da me vrtiš oko malog prsta“

BC1 642- Oli mi malo izmasirat vrat (...) ?

               - Što ne kupiš aparat za masiranje ka' (...)

               - Jeli taj aparat u obliku krastavca

BC1 643- Sudbina mu je podnijela račun

BC1 644- Treba da dobijem

               - Prije ću je ja dobit, nego ti

               - Jesi li opet u mene stoko

               - A, što da neću u sebe

BC1 645- Kome opanci, a kome adidas patike

BC1 646- Ljepota je u očima onoga koji je gleda

BC1 647- Često radim stvari, koje ne mogu da objasnim

BC1 648- Čovjek ne koljenima je pola čovjeka

BC1 649- Otac mi je hvalio, dok nijesam naučio da se bijem

BC1 650- Uvijek znam kad me laže

               - Kako ?

               - Miču joj se usne

BC1 651- Ostavio sam joj još jedan neizbrisiv utisak – šakom

BC1 652- Nijesam se nikada uklapao u one stereotipne šeme

BC1 653- Nikada nemojte da zeznete ono najbolje u sebi, samo zato što ste malo nesigurni u sebe

BC1 654- Kako pitati što, kad na svako pitanje odgovara kontrapitanjem

BC1 655- Pametan čovjek prati prirodne zakone i u skladu sa njima izbjegava usiljene postupke i zamorne rasprave zbog oprečnih stavova. On radije zapaža i uzdiže ono što je dobro. Rastom duhovnosti sve manje traži greške, jer ih spontano prepoznaje, a štetno umanjuje tako što uvećava korisno

BC1 656- U zaboravljenom kulturnom nasleđu su i učenja čija savremena nadgradnja može da donese novi duhovni preporod i neviđen materijalni napredak  

BC1 657- Silnima je pravo samo ono što im je korisno, a mali se moraju zadovoljiti i nepravdom

BC1 658- Nije pametan onaj ko predvidi krizu, nego onaj koji je predvidi i spriječi

BC1 659- Prećutkivati istinu znači zakopavati zlato u zemlju

BC1 660- Najgore imanje je nedoličan život

BC1 661- Mnoge se strasti kriju u našim dušama, one se međutim pojavljuju tek kad se pred očima pokaže njihov uzrok

BC1 662- Ko drugoga ogovara sam sebe osuđuje

BC1 663- Više sam se plašio da ne ostanem bez nje nego da živim sa njom

BC1 664- Ljudima se ostvaruju i želje i strahovanja

BC1 665- Poželjno je da želje odredite po značenju i da prvo ostvarujete ono što je najpotrebnije. Treba da se opredijelite za najvažniju želju i imate jasnu sliku onoga što oćete

BC1 666- Nije dobro biti opterećen željom

BC1 667- Sreće ima onaj koji zna da je stvara. Stvarajte pobjednički misaoni talas i privlačite sreću

BC1 668- Rođeni ste bajku da ostvarite

BC1 669- I prenaglašeno ushićenje je dovoljno da vas izvede iz smirenosti

BC1 670- Uzmi dušo svu moju snagu, svu moju radost, svu radost mog imena, svu moju ljubav svu moju vjeru. To je sve što mogu da ti dam, a toga je puno u meni, i što više dajem, više meni ostaje.

BC1 671- Pokrivena koža na tijelu je bijela, a otkrivena crna, tako je i sa našim skrivenim i objavljenim dobrim djelima

BC1 672- Ne postoji razlika između razloga i izgovora

BC1 673- Bilo đe da su ne mijenja to što su

                 Bilo đe da smo ne mijenja to što smo

BC1 674- Čovjek pokušava na sve načine da se otrgne od prirode... u ne daj Bože da je prirodno

BC1 675- Ne praviti državu tamo đe ti je guzica

BC1 676- Pazite se i čuvajte svakog lakomstva jer u izobilju ničiji život ne počiva na njegovom imanju

BC1 677- Oteto – prokleto

                Tuđa muka ne hrani unuka

BC1 678- Što veće bogatstvo sabirate to ste žalosniji, što više znanja trpate u sebe to ste manje radosni, sve su priče na površini, a smisao njihov u dubini

BC1 679- Otkako sam došla ja te ubjeđujem da nemam para

               - Još me nijesi ubijedila

BC1 680- Ne postoji takav splet ljudskih nagona i najnižih poriva koji ne može biti osvijetljen – običnom i svetom moći ljudskog, valjanog i logičnog zaključivanja

BC1 681- Stres priprema tijelo za borbu i bjekstvo

BC1 682- Životni cilj R  T  BL

               - Da pronalazim žive veze između materijalne i duhovne sfere (odnosno svijeta) i budem djelatan primjer njihovog sadejstva i jedinstva

             - Tvrdoglavost i jednostrani odnos prema životu mogu ovakve ljude učiniti (crno) magijašima, ili lovcima na njih: takođe ateistima ili religioznim fanaticima.

             Cijelog života su veoma odlučni i sigurni u sebe

              - Razvoj, sopstvene duhovne svijesti uz pomoć pravog istinski prosvijetljenog učitelja

                 N/719

BC1 683- Kondicija uma

BC1 684- JI ĐING – knjiga promjena

BC1 685- Domaćinstvo koje umnožava svoja dobra djela sigurno će uživati u obilnoj sreći

                Domaćinstvo koje umnozava zlo sigurno će trpjeti u obilnoj patnji.                

BC1 686- Ko je imao sreće da se danas probudi u Beogradu može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.

                Svako dalje insistiranje na još nečemu bilo bi neskromno.

BC1 687- Da te znam, koliko te ne znam, opet bi se mislio da ti te stvari rečem

BC1 688- Suverenitet treba izdejstvovati ne samo od prijatelja i neprijatelja nego i od samih pokrovitelja

BC1 689- Protivnik sistema u kojem se razvija bezlična poslušnost i strahopoštovanje pred autoritetima

BC1 690- Mali narodi imaju teške obaveze: Moraju ulagati veće napore na vlastitoj samoizgradnji društvenog života

BC1 691- Poznavati treba borbenu i političku prošlost crnogoraca, njihove običaje, navike, moral, određene sklonosti i organizaciju društvenog života.

                  Crnogorcu je bila strast i dužnost da učini zlo neprijatelju i obratno

BC1 692- Gospodaru, ovaj tvoj narod je mekan je ka tijesto, od ovoga dobroga naroda, možeš napraviti figure kakve oćešpo tvojoj volji, stoga učini od ovoga naroda jedan model, za primjer svima narodima, inače uskoro će otvrdnuti da ga nećeš maljevima razbiti – Knjaz Petar Karađorđević, Nikoli

               - Dok sam ja živ, ovaj narod ostaće ovako mekan i poslušan da ću ja moći da činim sve što mi je volja – Nikola

BC1 693- Hrana za oganj su drva, a hrana za razdražljivost je visokoumlje

BC1 694- Zloba proističe iz uobraženosti i gnjeva

BC1 695- Riječi jeretika su vjesnici smrti, ko ih prima pogubiće svoju dušu

BC1 696- Ko drugoga ogovara sam sebe osuđuje. U onome ko ogovara prebiva kletva i mržnja i spletkarenje, on se pravedno smatra bratoubicom

BC1 697- Smirenje duše je nepobjedivo oružje

BC1 698- Sreće ima onaj koji zna da je stvara

BC1 699- Ideja je uzor svega pojavnog

BC1 700- Stvoritelj je stvorio stvaraoca

BC1 501-600

BC1 501- Dešava se upravo ono što misle da ne znam da se dešava

BC1 502- Ne dozvolite da se istina izgubi – svaki njeni izgub namirite

BC1 503- Što traži istinu – um ili srce?

BC1 504- Što bi ti baba uradila u zadnje tri minuta života?

               - Ja bi dome obavrila jedno jaje!

BC1 505- Ljubav je samo fini način da kažeš – oću da spavam sa tobom!

BC1 506- Dali ste bilo neđe, đe nade nema ?!

BC1 507- Tamo đe podanik ubije gospodara ili sin svoga oca, razloge ne treba tražiti u događajima između jutra i večeri jednoga dana. Razlozi su postepeno narastali, jer stvari koje je trebalo zaustaviti nijesu zaustavljene u pravom trenutku.

BC1 508- Možda sam samo tražio malo više pažnje

BC1 509- Ništa nije onakvo kao što se čini

BC1 510- Izbjegavajte ponavljanje grešaka

BC1 511- Ako nestanem, nestaće i istine u familiji

BC1 512- Prava pomoć se teško nalazi

BC1 513- Imajte vjeru u „onu“ snagu koja me izvukla i vratila nazad iz ponora

BC1 514- Istezanje kičme (...) – Cucin komentar: Srediće nekoga?!

BC1 515- Nemoj me ćerati na ponavljanje

BC1 516- San: (Mihailo) pada niz niz stepenice...

BC1 517- Ispravljanje prsta (Dušku)

BC1 518- Taj osjećaj iskorišćenosti me nije napuštao

BC1 519- U dostim prilikama važnije je odsustvo tijela nego prisustvo duha (Lav)

BC1 520- Otišao je sa političke i životne scene

BC1 521- Svijest je bila nemoćna, i bili smo izdajnici ???

BC1 522- „Okupljen sobom“

BC1 523- Svi oće nešto, ni za što

BC1 524- Nikad ni riječi što će biti

BC1 525- Ja sam im bio radno mjesto, nijesu mogli dopuštiti sebi da ga tek tako izgube

BC1 526- Bila je za ostanak u „getu“, ja za „bježanje“ iz njega

BC1 527- Od nje su mi samo uši ostale, da me podsjete na velikog brata

BC1 528- Ono što nijeste imali, ne možete ni izgubiti

BC1 529- Nijesam ni pomišljao da se takmičim s onim „?“ što je u njenoj glavi. Svaki napor bi i bio uzaludan, preostajalo nije ništa drugo nego da ćeram po svome, pa đe se ............

BC1 530- Ne činim ništa iz straha da ne učinim „nešto“

BC1 531- Eeeee!!! – koliko sam ga puta, misleći na tebe... samo da ti je znat (Ranko blokara)

               - Pa što ne pita... (Mila Basunova)

               - Nijesam moga na red doć

               - Pi fukaro

BC1 532- Pola stvari je bilo legalno, pola nelegalno, muka je bila u tome što se više nije znalo koja je koja polovina

BC1 533- „Suzu mi išćeraste“

BC1 534- Kada čovjek voli rizikuje sve, a patnja mu je najmanje bitna

BC1 535- „Obrana je“

BC1 536- Da vam ne bude svojstveno na silu, odgovarati silom

BC1 537- Neke bolesti je bolje preležati dok ste mlađi, često se desi da obične nepreležane boginje, kasnije prerastu u kugu

BC1 538- „Ti bi me zaključao i ključ bačio – a ja želim da stignem tamo đe sam krenula“

BC1 539- Na prvu turu – „doviđenja“ ?!!! (pameti)

BC1 540- Svako je kovač svojih okova

BC1 541- Volim kad vidim ženu čija ljubav nije na prodaju

               - Jebi se pederu

BC1 542- Što ćeš bit kad porasteš ?

               - Ne znam

               - Ne znaš, ka ni otac ti ?!!

BC1 543- Ja radim što oću, ona što mora

BC1 544- Čini vas boljim

               - Nego što ?

BC1 545- U zemlji slijepih jednooki je kralj

BC1 546- Akademski život sužava sliku spoljnjeg svijeta

BC1 547- Što je suština života ako ga ne proživiš kao čovjek

BC1 548- Na onaj svijet ništa ne možete da ponesete osim svoje časti. Pogledajte nikad da je ne izgubite

BC1 549- Nemaju prava ni da misle, a kamo li da kažu što

BC1 550- Ne bih rekao da je to bila podjela problema, naprotiv to je po meni bilo dupliranje

BC1 551- Mimikrizam (lažna moć)

BC1 552- Za razliku rad me otrežnjavao

BC1 553- Ko ti je ovo?

               - Čovjek očigledno željan poznanstva i razgovora! – kad ču, tip se pokupi i ode (na Moraču)

BC1 554- Mene gleda (Pavle za Smiljku)

               - Ćuti ajvanu, ona je pametna ženska

BC1 555- Što žvaćeš toliko, da nej balone od toga da praviš

BC1 556- Da te slabije poznajem, reka bi da te neko klepio (ali ko smije)

BC1 557- Završila je akademiju, najvjerovatnije će se proslavit kad umre

BC1 558- Eksponenti kukavičkog podaništva

BC1 559- Svi na svijetu su tamo đe treba da budu

BC1 560- Čak i one stvari što prepuštate slučaju isplanirane su

BC1 561- Što ti je moć navike – navikla da je tučem ?!!

BC1 562- Seljačka varijanta sa đetetom

BC1 563- Džiberu, nemoj da ti manijak da malo po pičci

BC1 564- Bio je žešća plačipička

BC1 565- Uvijek ću te voljeti – al, nesrećno

BC1 567- Pičko papučarska vraćaj se ovamo

BC1 568- Više vjerujte knjigama koje postavljaju pitanja nego onim, koje na njih odgovaraju

BC1 569- I tišina dovoljna je da ljubav u srcu umre

BC1 570- „Plašljivi ratnik je mudar, a mrtvi hvališa ludost“

BC1 571- Ne pitaju više, što je – no ima li što za ručak (đeca)

BC1 572- Sisoje

BC1 573- „Mora da je fino gore, kad se niko ozgo vrnuo nije“

BC1 574- Galiot

BC1 575- Što mi narav ni u snu ne snila

BC1 576- Napuni guzice đevojko lijepa

                Da se junaci najebu

BC1 577- Toliko su grdne da se liče

BC1 578- Zdravo sestre, viđate li pepeljugu otkako se udala?

              - Odjebi !!

BC1 579- Od besplatnog mlijeka (...) najeba

BC1 580- A, dobro, mislio sam da sam ga izgubio???

BC1 581- Smijem li da umočim leb u tvoje žumance (gurnuh mu onaj tanjir i ustadoh se)

BC1 582- Radije ću umrijeti u neznanju

BC1 583- Ne mari što ona ima 40g, ako ti imaš 50g, ali mari ako ti imaš 20g

BC1 584- Ostavila me

               - Sve je dobro kad se dobro svrši

BC1 585- Nebi izgubila bilo koga, izgubila bi „tebe“

BC1 586- Samo joj strah na pamet pada

BC1 587- Sve tajne kosmosa zna, a ne zna ko mu ženu jebe ?!

               - Njega ne interesuju ovozemaljske stvari

BC1 588- Nijesam ja medijum pa da znam

BC1 589- Čuda se u ovoj zemlji ne cijene, a normalne stvari su ođe nenormalne

BC1 590- Različite sile su nas sa dna podigle...

BC1 591- Imaju li bar osjećaj što su, ako već ne znaju ko su

BC1 592- Biće muke ?

               - Ali posle veće !!

BC1 593- Majka si, braći moje đece

BC1 594- Za to što imam sve bi ve na tacnu predali

BC1 595- Nju su okovali „strahom“ od mene

BC1 596- Ovo pečenje ima definitivno moje ime na njemu

BC1 597- Nadam se da to što pričaš, tako i misliš

BC1 598- Samo vakcinisani tamo idite........

BC1 599- „Ove“ ideje neće više nikad niko liše „nas“ razrađivati

BC1 600- Teško je živjeti sa vlastitim greškama, a najteže oprostiti samom sebi

BC1 401-500

BC1 401- Dobro je što budućnost, još niko ne može da predvidi. Ona bi poluđela da su joj predviđeli ovu bijedu, ove obešenjakluke, ova poniženja, ovaj besmisao....

BC1 402- Silazak sa śevera na jug, dostima od njih je bio najveći doživljaj u životu, čitave vojske kad su prešle Budoš s jedne a Bioče s druge strane vrištale su od sreće, sad mi vrištimo od njih

BC1 403- Ne treba, nikada, očajavati

BC1 404- Opet poče onaj njen tihi plač, koji se jedva čuje, ali koji je užasno slušati, kao kad bolesno dijete plače

BC1 405- Šekspir je rekao o ljudskom životu: „To je priča koju bunca neki idiot“ – tako je i nas u šaci držala jedna grupica bezmjernih idiota

BC1 406- Nijesu mi vjerovali bolje no što se vjeruje prostitutki, da je nekada bila nevina

BC1 407- Zubi su im od bijelog porculana, kao i nužnici

BC1 408- Niko nema prava da još nekog, sa sobom, u grob vodi

BC1 409- Podrugljivo reče: Čovjek je vjeran jednoj ideji, pas čovjeku, a mačka kući

BC1 410- Ne mijenja se lice one koja se voli

BC1 411- Kao i svako ljudsko biće, ne mogu zaboraviti zemlju, i mjesta, đe mi je bilo dobro

BC1 412- Kao neki napor, tu veselost nijesmo mogli da izdržimo, dugo. Obadvojica smo śeđeli ćutke zgrčeni – u još većem očaju

BC1 413- To mi se tu činilo, perverzno i nemoralno

BC1 414- Nijesmo tražili ništa – samo toliko, da preživimo...

BC1 415- Sve je bilo tamo siromašno, ali svi su dobrog srca. Ođe me je prvi put nešto zgrabilo za vrat, i steže me, i ne pušta me. A gađenje je, što ide uz to, najgore. Nijesam znao da su ljudi takvi, ni da postoji jedna tako velika sredina, u kojoj se svi pozdravljaju, tako lijepo – a svi se lažu???

BC1 416- Ta žena je bilo jedino dobro u životu tog...

BC1 417- Možda će se promijeniti odnos prema nama. Možda će mo se promijeniti mi? Život se sastoji od promjena, i sudbina se mijenja, ali sva ta možda, bi se možda i desila neđe drugo, ođe sigurno ne

BC1 418- Spasite se! Spasite sebe! Meni će to biti dosta

BC1 419- Tek pošto sam čuo njihovo ravnomjerno, tiho, disanje, povratio sam se...

BC1 420- Rekao sam mu, kad bih mogao to da povjerujem, da bih sve oprostio, što mi se desilo, ali, da ne vjerujem, ni u to što sad kaže. Ni to

BC1 421- I te nade trebalo se odreći

BC1 422- Ono što je nekad bilo, i ono što se događa samnom sad, u sadašnjosti, u nekoj su čudnovatoj vezi, samo to nijesa kopčao.

                  Čudna je ta bliskost, onoga što se davno dešavalo, i što je prošlo, i onog što se sad samnom dešava, možda i sa onim što će se dogoditi u budućnosti? Strašne su te promjene u životu ljudi. Njih nije moguće predosjetiti, niti promjenom zanimanja, sustići???

BC1 423- Vrijeme je da se raziđemo! Ali koga će među nama smatrati, da je bio „bolje“ sreće to još niko ne bi znao reći

BC1 424- Niko im, ne može zabraniti, da nad sobom plaču

BC1 425- Znak je otmenosti i lijepog ponašanja, kad se ofucan dolazi na sjednice dobrotvornih društava. Za razliku ovi „naši glavari“ kada idu da prose (ne mladu)........

BC1 426- Svaka žena nosi u svom srcu želju za avanturama

BC1 427- Škot na medeni mjesec u Londonu bez žene? – Ona je već viđela London

BC1 428- Pa što ćeš mu odgovoriti?

               - Ništa !

               - I to je odgovor

BC1 429- Neću da me sažalijevaju, prije bih otišao u nirvanu, da potonem nečujno, a neka „ONĨ“ isplivaju. Zna se što tone, a zna se i što ostaje, da pliva, na površini

BC1 430- Taj zvižduk – bio je najviši znak divljenja, pri prolazu drugog, ljepšeg, pola. Kod nas „prostaka“

BC1 431- Zbijali smo glupe šale, da bi, makar trenutak – dva, zaboravili, ono što nam se događa. Život je počinjao da bude teži iz dana u dan

BC1 432- Razgovaramo tiho, čavrljajući, i ne čekajući odgovor, kao što razgovaraju papagaji

BC1 433- Ne postavljajte im pitanja, da vas ne bi lagali

BC1 434- Jedino, što sad treba učiniti, ne razmišljajući dalje, treba tu ženu i đecu spasiti, nagovoriti je ............

BC1 435- Kao što to često biva, kad je čovjek nesrećan u životu, ili iznemogao od gladi, ili probuđen u noći, u nepoznatoj kući, prestaje da vidi samog sebe, nego mu se čini, da je postao neko drugi, na nekoj slici života koji nije njegov. S tim dvojnikom nas vezuju fantastične veze, koje se ne mogu protumačiti

BC1 436- Ni ta radost njegova, što je prodao te stvari, pa sad imamo čime da se preselimo ne čini mi se neka sreća. Kao da i ne želim da napuštim bijedu, u kojoj sam zapao. Iz jednog života u drugi nije mi se tako olako prelazilo, kao što je mislio. Čak mi tog momenta, onakav, veseo nije bio drag, iako je sve činio zarad mene

BC1 437- Njegova rezignacija zamara sirotu ženu, koja se ponadala da će nam biti bolje....ali sa noovcem su došle i tablete, sa tabletama i „ideje“

BC1 438- Žena mu reče: Tako se dakle, završavaju tvoja velika oduševljenja

BC1 439- Starost mu je došla podmuklo, kao neočekivana posjeta, kao da je naišla u nekoj ulici, u kojoj se probudio, iznenada. Bila je tijesna, iz nje nema izlaza, a na kraju nje je čekao, stajao, - ubica. Bio je bez oružja za tu borbu. Kasno je, - kažu, - za bilo što. Starost te čeka bio bilo ko. Rad ti se prekida, prijatelji te posmatraju nemoćno, kao prije strijeljanja.

BC1 440- Vodeći tuđe brige, ostah sam samcit, bez „prijatelja“. A ta samoća ne valja ona je čak i smiješna

BC1 441- Ko je ko bio, nikad se, prije smrti ne zna.

                Niko nije ono, što mu ime kaže, u životu.

                Niti onaj čije ime nosi.

BC1 442- „Tražiti posao treba, skromno, i mirno. Svijet ne trpi oholog čovjeka, svijet cijeni skromnost“

BC1 443- „Obje se strane tuku za „to“ da dođe do mira“

BC1 444- Tu učtivu, - ali  licemjernu, - frazu čuo sam toliko puta,da me je ona ljutila, od početka »šta mogu da učinim za vas«

BC1 445- Čovjek je ipak, samo jedna životinja, čak i u takvim trenucima, kad pomišlja da mu se nešto desilo sa bližnjim, ne zna da pomisli ništa ljepše, nego to: „samo mi je još ovo trebalo“

BC1 446- Ta ognjišta, te vatre, kao neko toplo srce, su držale, jedino, porodice na okupu. Inače bi se mnoge i mnoge razišle već davno.

BC1 447- Svaki se povlači u svoju sobu. Svaki je tamo lud na svoj način

BC1 448- Svaki dan čovjek doživi nešto, što je neočekivano, a što nije ni sanjao. Kao da je iznenada progledao, vidi i ljude i žene i stvari, kako ih prije nije vidio

BC1 449- Imao je svoj život, u koji nikog od nas, nije puštao

BC1 450- Mislio sam da ću imati poznanika i prijatelja, kao i drugi. U tome sam se grdno varao.

BC1 451- Primijetili su da živim siromašno. Među njima, ipak, svaki ima, neđe, nešto. A bježe od siromaha, kao što su bježali od kuge u srednjem vijeku.

                Brzo sam zapazio da nijesam jedini, koji lutam, tako, usamljen, kao sumanut

BC1 452- Ponekad se desi, da s nekim progovoriš, kako se ranije lijepo i lakomisleno živjelo

BC1 453- „Katkad mislim da sam na grad da ja čekam, da odem nekud, ali ni sam ne znam, kud“

BC1 454- Pošto smo uspostavljali, tog ljeta svoju vezu braka, sve češće sam ponavljao u sebi, da je sreća u ljudskom životu, ne van nas, nego u nama

BC1 455- Trebali smo oboje da prođemo kroz ta nova vrata našega života, i da se manemo misli o prošlosti

BC1 456- Seks Sirotinjska zabava:

               - Radnici dva puta dnevno

               - Šefovi jednom neđeljno

               - Direktori jednom mjesečno

BC1 457- Nikad nijesam čuo jauk nevine đevojke – svakoj sam bio „drugi“

BC1 458- Obrazi mu vise sa uši

BC1 459- Bio bi u stanju, da je voli, i kad bi živjeli, samo kao brat i sestra

BC1 460- Ležim na balkon zatvorenih očiju i drijemam. I ne želim više, nikoga da upoznam, ni čovjeka, ni ženu, nikog više ništa da pitam, nikom više ništa da pričam...

BC1 461- Bio je pravi mandarin, osoblje mu je prilazilo sa strahopoštovanjem

BC1 462- Na tom licu, zapazi se odmah, dobrota duše, koja je neprolazna – a to privlači i najgoreg čovjeka. Njoj nijesu tražili, ni da kaže ko je, pa čak ni da se pravda, kažu: Na licu joj se vidi da nije kriva

BC1 463- On je otvoreno govorio da smatra, da je dublja, i veća, ljubav muškarca, koji brine o toploj, zimskoj obući, za voljenu ženu, nego ona, kojoj je korijen sex. To je smiješna teorija bila za nas, s obzirom da sama ona nije tako mislila

BC1 464- Ličio je na Buridanovog magarca, koji je uginuo gladan, jer nikako nije mogao da se riješi, što će prije: sijeno, ili slamu.

BC1 465- Tog momenta mi se dešavalo nešto, u šta sam, nehotice upao

BC1 466- Mislim, da bi, pod palmama, pod suncem, pod plavetnilom neba, zagledan u plavetnilo mora, valjda našao neki smisao, neku utjehu, i u svom životu. I za svijet, kakav je. Da zaboravim sve

BC1 467- Druge veze u braku, sem tog braka nijesu imali

BC1 468- U samoći tako, neispavan i izgladnio, bio sam se navikao na dijaloge i monologe u svojoj glavi

BC1 469- Istina je da ljubavnik, uvijek, ima više i češće, uspjeha, kod žene, nego muž?

BC1 470- Ovaj nije tvoj, pokaza na Nikolinu sliku – otćutasmo... (novinar)

BC1 471- Dali će ikad doći do uvjerenja da nas, ođe zaista ništa dobro više ne očekuje. Da će mo se samo mučiti do smrti

BC1 472- A, „tu“ ne mogu, svi, imati svoju volju. To je kod „njih“ riješeno

BC1 473- Postojala su i za mene dva svijeta, kao i za svakoga, jawa i san, ali, što je jedno, a što drugo, niko još ne zna, ni ja

BC1 474- „O umorno, bijedno čovječanstvo. Stvoreno si bolesno, a traže ti da budeš zdravo“

BC1 475- Možda nikakvog, drugog smisla život i ne može imati, sem to, da ga prođeš po tuđini, prođeš

BC1 476- Imao je ružan običaj da, pred nepoznatima, ima podrugljiv osmijeh na licu

BC1 477- Gledala ga je željno i nije to ni krila

BC1 478- A da je oženio drugu, nebi bilo nas?! (Mihailo)

BC1 479- Bila je u opasnim godinama, kada ne može da podnese, ni da gubi, ni da pati, a najmanje, da je pri tome gledaju 

BC1 480- Trebalo bi sužiti vrijeme, sužiti, na lijepo vrijeme svog života, i ništa više

BC1 481- Ima dakle i nešto gore od te nemogućnosti da se vratim. Kuda da se vratim

BC1 482- U tom trenutku, još nije imao nikakvo predosjećanje, onoga, što će se, posle, tog pozdrava desiti

BC1 483- Pomisao na to da me je sudbina, učinila zavisnim od milostinje dovodila me je do bijesa, koji je postajao sve veći i čudniji – otkud, da se baš meni, desi to? (valjda sam ga kupio svojim ponašanjem)

BC1 484- Te ponude pomoći i milostinje, nijesu ga vrijeđale samo zato, što je znao, da su lažne – prazna obećanja – nego još i više, što su, uvijek, data, pompezno, prepodobno, samouvjereno...

BC1 485- Poklonili Sadiku TV, a čovjek struje nema u baraci. Ali ko za to i mari. Bitno je bilo da je Suzy to uočila, da je Lav to izfinansirao, i da je priča pošla na grad. A to što smo se ja i (...) ubili da im dokažemo da je to jedan hohštapler koji ih dere kao ovce, na to su ostali gluvi

BC1 486- Posle jedne kratke kiše, more se bilo smirilo. Bilo je, pred zalazak Sunca, svijetlo, glatko, kao neko, bezmjerno, ogledalo, svega, što se na svijetu događa

BC1 487- Tito je za njega postao, ono, što je crvena krpa, za bika i to smo zloupotrebljavali pri svakom njegovom pijanstvu (Pavla)

BC1 488- Volio je da joj priča samo ono, što je sunčana strana svijeta

BC1 489- Treba umjeti ćutati

BC1 490- Sasvim sigurno, na bijedu, po volji BOŽIJOJ, uvijek dolazi bijeda

BC1 491- Činilo mi se da bi tamo neđe, kraj mora, najlakše bilo svršiti ovu tragikomediju

BC1 492- Zamisli sebe u mojim očima, ne onakvu kakvu znaš sebe, nego onakvu kakvu su mi te predstavljali...

BC1 493- Sreću sada prepoznajem

BC1 494- Ne morate se izlagati trošku

BC1 495- Premezgulje

BC1 496- Svirepo je imala pravo

BC1 497- To je više od prevare

BC1 498- Povukli su Radaśa

BC1 499- Nijesam razmišljao racionalno

BC1 500- STA VIATOR – (putniče stani)

                AMABILEM CONJUGEM KALCAS – (po ljupkoj supruzi gaziš)

 BC1 301-400

BC1 301- Pomalo sam se zajedljivo rugao svojoj „zloj sreći“

BC1 302- Prešao sam na totalno mlaku, pitomu egzistenciju

BC1 303- Pompezna matora dosada – jedan od najdosadnijih ljudi koje sam sreo

BC1 304- Bilo je to naređenje od one vrste kakvo se obično daje psu, i on tako i posluša

BC1 305- Znao je da izvede dubok poklon po svim pravilima etikecije

BC1 306- to je bilo za poštovat

BC1 307- Śedio sam ukočeno kao da se nadam da će se provala njegovog gnjeva istopiti sama od sebe ukoliko ne dodam više ništa što bi ga dalje isprovociralo

BC1 308- Znao je ko je ko Na Grad, i ko šta skriva

BC1 309- Nije bila svikla da ona bude ta koja govori, a da je drugi slušaju

BC1 310- Čovjek može da osjeti kad dalje ne može.... to je dan u kome se ljudi slamaju

BC1 311- Uz osjećaj mučnine koju sjećanje podstače

BC1 312- Imam sukob ideja. Nijesu su mi još uvijek sređene, nijesam ni imao vremena da to učinim

BC1 313- Što joj je?

               - Ona nije više mlada i to joj ne da mira

BC1 314- Ko je to mogao da bude?

               - Jednostavnije bi bilo da se zapitamo ko to nije mogao da bude

BC1 315- Baš je gadno kad te ljudi mrze, a i ne poznaju te (Mihailo)

BC1 316- Po prvi put je osjetila teret njenog nasleđa i uviđela da ona nijesu samo prednost

BC1 317- Previše je ljudi koji istinu prećutkuju krajnje bezrazložno

BC1 318- Primitivni instikt...ubiti! – intimno blizak instiktu za sex

BC1 319- Vaše sugestije su nam bile od velike pomoći. Mnogo vam hvala sad moramo da nastavimo da radimo na započetom – ha ha ha

BC1 320- Za sve je imao hitar i spreman odgovor

BC1 321- Nemoj da se desi da vas osamare tim teretima

BC1 322- „Simpatično štene“

BC1 323- Nije izgledao mnogo voljan da prihvati objašnjenja

BC1 324- „I“ to sebi veoma zamjeram

BC1 325- Veoma glupa laž – ali i laž koja mnogo otkriva

BC1 326- Daleko me više interesuje ono što je „ispuštila“ da mi ispriča

BC1 327- On i ja smo se „čudesno“ razumijevali

BC1 328- Metod i red je suština na kojoj svaki dobar rad počiva

BC1 329- Dokazi mogu biti ubedljivi jedino ako se otkrije odgovarajući motiv

BC1 330- Imam osjećaj da nešto pokušava da mi kaže, ali pojma nemam što bi to moglo da bude. Bolje i sačekati nego lupati glavu što bi to moglo da bude, sve će to doći na svoje

BC1 331- Ponekad se učini da je nekako nepristojno što je dan tako lijep, a taj dan je bio jedan od takvih

BC1 332- Svikla je da sama nosi svoj teret, ali predugo to radi. Ta napetost može da bude prejaka. Mislim da već doseže kritičnu tačku

BC1 333- Nemojte da me žalite, nemojte da ste ljubazni, lakše mi dođe kad ste prirodni

BC1 334- Zaboravila je kako da bude fina, od

BC1 335- Zareža više nego što reče

BC1 336- Prsten pečatnjak (uGu)

BC1 337- Bio je to supstitut namjesto originala

BC1 338- Sve je moguće, na kraju, što mi znamo o „njemu“, osim ono što nam je sam rekao

BC1 339- „Znam gotovo sve“ – samo ono što znam zvuči nevjerovatno

BC1 340- Treba da znate da bih da mogu već progovorio, ali još mnoge stvari prije toga treba da se raščiste, no razmislite, na trenutak razmislite o pravcu kretanja mog razmišljanja koje ću vam naznačiti

BC1 341- I zapamtite ovo (?) mi moramo da počnemo sve iz početka s obzirom na to da je naša predstava o svemu bila pogrešna

BC1 342- Često mi se čini da se cio ovaj posao svodi na brisanje iz glave lažnih početaka i početak posla nanovo

BC1 343- To je istina, i to je upravo ono što neki ljidi neće da rade. „oÑi“ zasnuju određenu teoriju i sve u nju mora da se uklopi, ukoliko se ne uklopi i samo jedna mala činjenica, odbacuju je, ali je vazdakadašnja istina i to da su upravo činjenice koje se ne uklapaju one značajne.

BC1 344- Danas to više nije u modi, taj „čudan“ karakter (za kojim.....), ponosita, povučena tvrdoglava i veoma topla srca, ispod svih tih slojeva

BC1 345- Ne mogu da se uzdržim da ne bocnem „institucije establišmenta“

BC1 346- Obori oči i frigidno promrmlja

BC1 347- Hladno ga osmotri na način koji se obično primjenjuje pri susretu sa nepoznatom bubom

BC1 348- Upravo prosim vašu ruku na najkonvencionalniji način

BC1 349- Kao familija smo poznati po tome da smo uvijek spremni bili da se kačimo sa vjetrenjačama

BC1 350- Postoje „stvari koje se rade i stvari koje se ne rade“

BC1 351- Činilo mi se u tom trenutku da bi svaka neumjesna primjedba na njegov račun mogla da izazove sasvim suprotan efekat

BC1 352- Igru su izgubili, osim ako ne namjeravaju da nastave sa blefiranjem

BC1 353- Odmjeri ga s poštovanjem kakvo samo profesionalac može da ukaže drugom profesionalcu

BC1 354- Bez sumnje najbolji je slušalac na svijetu. Poznato je da „tako je“ viče uvijek u pravom momentu (Drago)

BC1 355- „On“ to nije učinio, imao je motiv za to, da imao je i volju, da. Za „to“ je bilo potrebno nešto više što „on“ nije imao! Za „to“ je bila potrebna smjelost, munjevito i nemilosrdno izvršenje, hrabrost, neobaziranje na opasnost i moćan, sračunat mozak. „On“ nema te osobine. On nebi mogao da počini „to“ ukoliko nebi bio siguran da je bezbijedan. A „to“ nije nudilo sigurnost počiniocu! „On“ je morao da djela na ivici da bude uhvaćen, za to je potrebna drskost, „On“ je nema. „On“ je samo lukav

BC1 356- Činjenica je, da im bez nekog vidljivog razloga moje prisustvo smetalo

BC1 357- Shvatite da je mirenje sa ucjenom početak kraja

BC1 358- Privlačilo ga je „to“... zbog rizika, koji mu je bio začin

BC1 359- U toku iskopavanja, kad se nešto pojavi iz zemlje, sve se oko toga pažljivo raščišćava, uklanja se iskopana zemlja i tu i tamo se grebe nožem sve dokle se konačno ne ukaže cio predmet, sasvim sam, spreman da bude izvučen i oslikan bez ikakvih stranih primjesa koje bi mogle da odvuku pažnju, to je ono što sam ja pokušavao da uradim.....

Da uklonim strane primjese kako bismo mogli da vidimo golu istinu...... golu i sjajnu istinu

BC1 360- Objasni mi zašto uvijek imam nagon da de zalijepim prije nego što ti bilo što rečem

BC1 361- Prekinuh mu tu scenu teškog povlađivanja

BC1 362- Mentalni procesi su mu usporeni

BC1 363- Ne umije da gubi

               - Ja sam to znao, znao sam da gubim

BC1 364- Uvijek je smatrao da će stvari ispasti dobre same od sebe

BC1 365- Mjehur od koga je načinjeno njihovo visoko mišljenje o sebi lako puca od prvog udarca i onda je sve svršeno! Rasplaču se ka đeca

BC1 366- Odnos pojedinca prema vlastitom životu i sudbini, prema neminovnim promjenama istorije i društva, prema smislu i obliku individualne pozicije u svakodnevnoj stvarnosti

BC1 367- Posledica mnogih neuspjelih pokušaja da izmijenim svoj položaj

BC1 368- Egzistencijalne težnje prema kojima sa usmjeravao svoj životni put

BC1 369- Želio sam da odem u idealnu, u zamišljenu stvarnost i da se oprostim s prošlošću i korijenima svoga života

BC1 370- U odvojenoj svijesti su mi projekcije prošlosti neprestano se sukobljavale sa sadašnjošću

BC1 371- Potreba za idealnim životom i nemogućnost da se u konkretnoj stvarnosti dopre do njega

BC1 372- Najstrašniji fenomen jave i sna kod čovjeka je nemogućnost povratka u prošlost. Uzaludnost svih pokušaja da se postojeće zamijeni prošlim, da se uskladi svakodnevni sa sanjanim životom

BC1 373- U takvoj psihološkoj situaciji nijesam podnosio niti želio velike riječi i gestove, velike događaje, velike promjene svog položaja, dovoljan mi je bio neposredan osjećaj života i neprestano reagovanje na njega. Da bi bar privremeno osmislio svoje postojanje u otuđenoj stvarnosti

BC1 374- On ne pokušava da promijeni stvarnost i svoj položaj u njoj ne samo zato što je svjestan da nije u mogućnosti da to učini već i zato što više ne vidi nikakvog smisla za angažovanjem u nečemu što ostaje izvan njegovog polja svijesti

BC1 375- On najčešće svjesno pogoršava svoj položaj u tom gradu, mazohistički uvećavajući na taj način dodatne argumente za već odabran „put“

BC1 376- Rezignacija je u takvom psihološkom kontekstu bila pravi izraz duhovnog i emotivnog stanja moje ličnosti i njenog pasivnog individualnog otpora neprihvatljivoj stvarnosti

BC1 377- Možda sam prekasno shvatio da sam opredeljenjem za neko vođenje svoje politike, a ne za eventualno priključenje „oÑi“-ma zauvijek isključen iz ...... tokova svoje familije i svoga naroda i gurnut u prostor, u sredinu i vrijeme koji nijesu moja prirodna sudbina

BC1 378- U suštini nijesam želio živjeti neautentičnim, lažnim životom, prihvatajući ulogu koju su mi u tom životu namenjivali drugi

BC1 379- Da sam dakle prihvatio život kakav su mi nudili drugi, istovremeno bih prihvatio i posledice koje proizilaze iz potreba drugih a ne iz mojih vlastitih potreba.

                 To bi neminovno označilo kraj individualnosti, mog dostojanstva (kakvog takvog), moje svijesti o vlastitoj sudbini i položaju u zemlji.

                 Dakle svega onoga što mi je još ostalo u stanju egzistencijalne apatije i rezignacije u kojima sam se našao povratkom u staru sredinu.

                  Pristanak na svijet kako ga vide „oÑi“ označio bi moj moralni pad, a ujedno bi to bilo priznanje njima od moje strane da su za „sve“ bili u pravu.

BC1 380- U njima je ljudski život bio određivan dejstvom unaprijed definisane sudbine (poput antičkih tragedija)

BC1 381- Tu su ljudske sudbine određivane dejstvom društvene istorije...

BC1 382- Pri silasku sa pozornice, svi su jednaki, i kraljevi, i prosjaci

BC1 383- Za poznavanje čovječanstva, nije potrebno znati cijelo čovječanstvo. Dosta je upoznati, dobro i jednu familiju – na primjer moju

BC1 384- Želim „odloženi“ medeni mjesec da proživim

BC1 385- Treba da vam kažem što vam treba, a što vam ne treba. Što u ljudskom životu, ima, i nema, smisla

BC1 386- Nadaju se srećnijoj, novoj godini, svake se godine nadaju tome, ponovo. A kad, o ponoći se začuje sat, koji odbija ponoć, svi viču i svi se ljube, kao da će, u idućoj godini, biti srećni.

BC1 387- Njoj dabome, to nijesu glasno govorili, i ona nije znala za takvo mišljenje muškaraca

BC1 388- „Utješiće se žena i druga će i drug zaboraviti“

BC1 389- Tada prije no što zaspemo, u ćutanju obojica proživimo malo prošlost

BC1 390- Nje tada, u mom životu nije još bilo

BC1 391- Ljudi dignu ruku na sebe „jer im se poremeti bilans“. Dabome, ne u banci, nego u mozgu

BC1 392- Sve su te nevladine organizacije, ono, što zovu: „fasada“

BC1 393- Kada „to“ izgubiš onda nijesi riba u vodi, nego riba na pijesku

BC1 394- Tamo sunce sija i prosjaku. Tamo bi čovjek mogao biti i (?). ođe ti ni to ne daju

BC1 395- Jedan je išao kod limara da se zaposli. Limar mu kaže da ga ne može primiti bez upisa u limarsku školu, a kad je otišao da se upiše u školu, tražili su mu da je zapošljen kod nekog limara da bi se upisao

BC1 396- Prirodno je da svak bježi od bijede

BC1 397- Ima poslovica: „Da sit gladnome ne vjeruje“ – To vjerujem, ali da ću  doživjet da se meni neće vjerovat, nijesam moga vjerovat (*ep)

BC1 398- Tada smo bili sitiji, i lakše nalazili sna

BC1 399- To što nijesmo mogli da živimo u prošlosti nije čudnovato, čudnovatije je da ne možemo živjeti ni u sadašnjosti

BC1 400- Ljubav je samo u mladosti vesela, tada ste ludi i lakomisleni, to je mladost

 BC1 201-300

BC1 201- Zlobo kleta, da te BOG ubije!

                 Zla porazo roditeljske duše!

                 Zla predskazo otrovne sudbine!

BC1 202- Objektivna realnost indeferentna je prema našim idealima i željama, a ljudska moći su ograničene. Uz to, nagonska priroda goni čovjeka da drugome čovjeku osporava ono za čim sâm teži

BC1 203- Čim ovako dugo nema mačeta, sigurno ga je Rade proda

BC1 204- Poznaj ime svemoguće

                  Išćeraj tamu iz slijepoga uma

                  I zlu zavist iz pakosne duše

BC1 205- Grešnost prvih ljudi prenosi se na sva kasnija pokoljenja. Ljudi se rađaju grešni i sa sklonošću za zlo. Čovjek je sam kriv za svoju sudbinu, jer je zloupotrijebio svoju slobodu

BC1 206- Plamen Božestveni u ništavnom hramu,

                  Kakva te je sudba u njemu zažegla?

                 Ali si ti t'jelu vječno mučenije

                 Ali t'jelo tebi vremena tavnica?

BC1 207- Moja je ideja među nebesima i grobnicom smjelo lećela, i ja sam smrt ovako razumjeo: Ili je tihi vječni san koji sam boravio pređe rođenja ili lako putovanje iz svijeta u svijet i pričislenje besmrtnom liku i vječito blaženstvo

BC1 208- U čojka je jedan hram vozdignut,

                  zla obitelj tuge i žalosti;

                   - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

                  Najsretnjì ga iz ništa stvaraju

                  Radi smrtne tužne armonije.

BC1 209- Pošto je život kratak i ispunjen patnjama i pošto nema granica našim željama, to su tuga i žalost neizbježno usađeni u ljudsku dušu. One nužno obuzimaju čovjeka povremeno čak i onaj koji je osjećajno najviše uravnotežen, koji je najsrećniji, sam i zbog nečega kod sebe stvara tugu i žalost, da bi se uspostavila tužna harmonija između radosti i bola, patnje i zadovoljstva u ovom smrtnom životu

BC1 210- Čovjek raspolaže slabim sredstvima da izrazi svoja najdublja i najintimnija „umna-čuvstva“. Zato teško razumijevamo jedan drugoga

BC1 211- Tajna kao tajna ne može biti dragocjena

BC1 212- Pravdo rukom TVORCA osveštana

BC1 213- Ono što je ograničeno i realno ne može nikada iscrpsti ono što je bezgranično i apsolutno

BC1 214- Sam po sebi biti – imati razlog, uzrok i osnov svog postojanja u sebi samom (O.H.)

BC1 215- Pomilovanje se dobija jedino pokornošću, a moje srce se ne može riješiti na pokornost; čast i gordost mi to zabranjuju, pred „FF“-om – familijarnom fukarom (ovo ff im leži, jer su sve od nekih skraćenica)

BC1 216- O nevini sinovi prirode

                 O mudrosti prosta najsjajnija!

                 Do rođenja sv'jeta istinoga,

                 Vi presretni poklonici Sunca!

BC1 217- BOG ubio tu besputnu silu

BC1 218- Distanciranom i sterilnom životu intelektualaca

BC1 219- Vitovi konobari iz Cavtata

BC1 220- Radije bi da je „ovaj“ siluje (opis U), no ovaj (opis Č) da joj podrigne – propaganda, medijski rat 

BC1 221- „oÑi“ nikada ne znaju, ko su zapravo

BC1 222- Za kupca je pitanje časti da se ne da prevariti

BC1 223- I trgovci iz Marakeša bi izvijali iz pameti da im on dođe (Vlajko)

BC1 224- Na putovanju se sve prihvata, pobuna ostaje kod kuće, čovjek gleda, sluša, oduševljen je i najstrašnijim stvarima jer su nove.

BC1 225- Djelovao je kao da je uvijek sam i kao da i ne želi ništa bolje

BC1 226- Da bi postali prisni u jednom stranom gradu treba vam neki sklonjen prostor na koji imate izvjesnog prava i u kojem možete biti sami kad vam zbrka novih i nerazumljivih glasova postane suviše velika. Taj prostor mora biti tih, niko ne treba da vas vidi kad se u njega spasavate, niko kad ga opet napuštate

BC1 227- U revnosti čitanja ni ne shvataju značenje riječi

BC1 228- Lukavo mirnih i poniznih

BC1 229- Imali su neki brz način da pogledaju i stvore sud o svakome ko prilazi

BC1 230- Žao mi je, ali čitav dan ne bih mogao da se pretvaram

BC1 231- Bili su to pogledi ljudi koji su uvijek na oprezu, ali neprijateljstvo koje očekuju ne žele prouzrokovati (Monvi)

BC1 232- Ni traga izazovu, samo strah koji se mudro skriva

BC1 233- Nije se nikom sklanjala: Dok su drugi pravili čitave krivine da bi prošli, oko nje je uvijek bilo mjesta. Mislim da su je se bojali. Hodala je sasvim polako i imala bi vremena da prokune svako pojedino stvorenje

BC1 234- Bili su različitih mišljenja i borili su se argumentima: Činilo mi se da sa zadovoljstvom napadaju argumente drugih

BC1 235- Ostao je strpljiv čak i u takvoj blizini ispunjenja svoje velike želje

BC1 236- U svojoj promašenoj taktičnosti koja me je svuda progonila

BC1 237- Sve je izgledalo kao u bilo kojem vrlo skromnom malograđanskom stanu

BC1 238- Možda je tako mračno izgledao zato što je tako dugo bio bez posla i možda ga je porodica puštala da to osjeti

BC1 239- Odlučio je da se pokaže korisnim, a odlučnost glupog čovjeka je nepokolebljiva

BC1 240- Dobra zavjera je nedokaziva

BC1 241- Neopterećeni hladnim i suvišnim znanjem, bez knjiga, častoljublja i šupljeg uvažavanja

BC1 242- Bili su nepoželjan „ukras“ kafane.............kamataši

BC1 243- Bio sam mlad i bilo mi je svejedno što će ko o meni misliti

BC1 244- On koji je počeo s takvim prezrenjem prema njima u najkraćem vremenu navukao je prezrenje na sebe

BC1 245- Bilo da ih je klevetao ili govorio istinu o njima, što god da su stvarno radili „on“ je bio daleko ispod njih

BC1 246- Svako ko bi ušao osjetio bi se nekako otmenim

BC1 247- Imala je protiv svakog nešto da primijeti, tako naivne i nepokolebljive predrasude kao kod te žene nijesam još nikada doživio. Toliko je bila zadovoljna sa sobom, a toliko toga je imala da kaže protiv svakog, ko joj se pomene

BC1 248- Imala je jednu jedinu prijateljicu, kojom se izdašno služila

BC1 249- Što radi?

              - Ništa, „ima oca“

               (nasmija se zlobno na ovaj komentar)

BC1 250- Jasno je davala do znanja da bi svuđe bila radije nego ođe

BC1 251- Tuče je ako joj se neko ne sviđa pa ga neće ni za novac, tuče je ako joj se neko sviđa pa bi s njim htjela da spava i bez novca...

BC1 252- Potrebno joj je lijepo ophođenje i razuman život

BC1 253- Već iz daljine sam ga osluškivao. Neki nemir za koji nemam pravog objašnjenja

BC1 254- Isječak iz društvene rubrike „dnevnog trača“

BC1 255- Džeki draga! O tebi i od tebe ništa nisam čula vekovima

BC1 256- „Veoma je bio praktičan“ u jednoj stvari. Kad nekog od prijatelja njegovih zadesi nesreća on ga odma otkači. Za druge je zvučalo nemilosrdno, ali je njega spašavalo kasnije od nevolja.

BC1 257- Osjećao sam blaženstvo od nade koja me je obuzimala. Ono njeno odbijanje, to jedva da je bila da joj pružim malo vremena – ajd pričekaću malo

BC1 258- Misli su mi se poigravale privlačnim planovima za budućnost

BC1 259- Nije bio čovjek koji se oduševljavao time da svojim klijentima ukazuje čast

BC1 260- Posjedovao je onu gracioznu snishodljivost, kad je prije naučio tako mlad, ili je to nasledno

BC1 261- Žene, ma koliko da su šarmantne, imaju, međutim taj nedostatak da nemaju sluh za jelo

BC1 262- Čovjek je izmislio rad da bi mogao da se oslobodi razmišljanja

BC1 263- Dobri BOG umije da bude blagonaklon i prema onima koji to ne zaslužuju

BC1 264- Bilježio je utiske u svoj pedantni mozak

BC1 265- Apsurdno je mladost nazivati dobom sreće – mladost koja je doba kad su ljudi najranjiviji!

BC1 266- Jedna koja voli i jedan koji voli manje

BC1 267- Na prošlost „oÑi“ gledaju, kao na stvari kojima je rok istekao

BC1 268- Kao osoba za druženje je bila veoma ograničena

BC1 269- Volio bih da je bez tajni zbog kojih bi mogla da osjeća strah i krivicu

BC1 270- Na licu su joj bile primjetne linije koje su svjedočile o velikoj iscrpljenosti i klonulosti duha

BC1 271- I nije sklona da nikoga sažaljeva, misli da uvijek sve najbolje zna

BC1 272- Zamišljeno sam sebi klimnuo glavom

BC1 273- Ima trenutaka, kad ponos i dostojanstvo idu pod sto! Ima drugih  - jačih osjećanja

BC1 274- Preveliku slobodu su bili dozvolili sebi

BC1 275- Odbijaju da prema sebi budu iskreni

BC1 276- Prošlost ne može da se izmijeni. Čovjek mora da prihvati stvari onakve kakve jesu. I, poneki put, to je sve što čovjek i može da učini – da prihvati posledice onoga što je u prošlosti počinio

BC1 277- Toliko sam bio u vlasti te svoje opsesivne ideje da ništa nije bilo u stanju da me od tog nauma odvrati. Nju sam progresivno iz dana u dan širio...........

BC1 278- Ljubav nije sve, mislimo tako samo dok smo mladi

BC1 279- Vidite li onaj mjesec tamo gore? Lijepo ga vidite. Realnost je, ali kad sine Sunce on nestaje kao da uopšte ne postoji.

BC1 280- Ne otkrivajte srce zlu – jer ako to učinite zlo će doći, da sigurno je da će zlo stići.... ući će i odomaćiti se u vama i posle veoma kratkog vremena odatle više neće moći da se išćera

BC1 281- Priliku da radim „te“ stvari odavno sam imao, trenutak je postojao za to, nijesam ga iskoristio, prosto nije mi se dalo. A kad neko tako postupi onda drugu priliku više ne dobija i osuđen je da svoje „djelo“ dovodi sâm do kraja, uz njihove „nesebične“ prepreke.........

BC1 282- Dali sam dobro razumio – pripadao je onom tipu preduzimljivih ljudi kojima je teško da misli pretoče u riječi i koji uvijek muku muče da se izraze

BC1 283- Đe ga god takneš, dočeka se ka mačka na noge (Draško za Mila)

BC1 284- Čovjeku ne prija kad je ženi do njega stalo više no njemu do nje

BC1 285- Najmanje što sam želio je osjećaj da me neko posjeduje(to je prokleti posesivni stav! Ovaj je moj, on pripada meni!) E to je ponašanje koje ja ne mogu da podnesem. Kad tad mi dođe da umaknem..... Da se oslobodim, jer više želim da posjedujem ženu, nego da ona posjeduje mene

BC1 286- Kad ste mladi i osjetljivi onda možete jako da patite

BC1 287- Ukoliko u sebi imate neke skrivene gadosti, puštite ih da isplivaju na površinu, jer će izvjetriti

BC1 288- Užasan je to osjećaj... kad znate da postoje ljudi koji vas mrze

BC1 289- Povuče se (?) kako bi time podvukao svoje gađenje prema gomili koja je tu stajala (ne dirajte govna smrad će vas poćerati)

BC1 290- Presijekao sam veze koje su mi pružale bezbijednost. Sad bi bilo teško da odustanem čak i kad bi to htio.......

BC1 291- Sad kroz sve isto moram da prođem – ufati vazduh, i kreni

BC1 292- Srećne je naravi

BC1 293- Da bi bili pametniji i brži za to vam je potrebna samo koncentracija

BC1 294- Kakvo su dobro učinili „oÑi“ bilo kome ili bilo čemu. Nikad ni prstom nijesu makli da nešto urade, samo śede na tuđu grbaču

BC1 295- Ukinuli smo klevetu. Time smo podjednako i čašćeni i nagrđeni

BC1 296- Ima dosta osoba ođe bez kojih bi država rekao bih mogla sasvim lijepo da živi

BC1 297- Ponekad mi dođe drago što nijesam mlad

BC1 298- Zahvaljujući kritičkom stavu nijesam postao omiljena ličnost. Meni se to činjelo otprve zabavno. „oÑi“ bjehoše navikli na bezrezervno divljenje kako prema njima samim tako i prema onome što su radili. Ja sam se primjetno ogriješio o ovo pravilo društva

BC1 299- A i sluša veoma inteligentno

BC1 300- Škoti imaju riječ „FEI“ – ona označava vrstu uzbuđene sreće koja prethodi propasti. U stilu, previše dobro da bi bilo istinito. Za to bi moglo da se kaže da je sujevjerje

 BC1 101-200

BC1 101- Koliko sam je volio, toliko nijesam umio to da joj iskažem. U svemu sam griješio......

BC1 102- Nadam se što dalje od ove „proklete“ zemlje

BC1 103- Unutrašnji krug držati sužen

BC1 104- „To su stare vijesti“ – kad nešto već znaš

BC1 105- Pisano rukom nevolje

BC1 106- Poslanice, pak, govore, o nekom zbivanju na čiji tok ili posledice vladika želi da utiče, o prijetećoj opasnosti, o nevolji koju valja preduhitriti, o izopačenim shvatanjima, navikama ili običajima narodnim s kojima se valja uhvatiti u koštac i koji nagone Petra I da progovori drukčijim tonom – da se rasrdi, da jekne, proplače ili prokune. Sve, apsolutno, sve, samo da ne pomene Igumana Josifa...

BC1 107- Vi ne imate višijeh zlotvorah od samijeh sebe i vama niko ništa ne čini bez vaše zađevice

BC1 108- Niđe i nikad mira nije imao

BC1 109- Brzi na zlo, spori na umir

BC1 110- Ne potcjenjuju neprijatelja, ali rado sebe precenjuju

BC1 111- Pohara je teža za sirotinju od pogibije

BC1 112- Poslanice su pisane rukom koju boli ono o čemu je riječ

BC1 113- „Vi činite ono što znate, no ne znate što činite“

BC1 114- Naviljak Drača u oči

BC1 115- Korijeni te svojevrsne mistike ne leže samo u društveno – istorijskim odnosima, već u posebno oblikovanom, tradicijom ukorijenjenom odnosu crnogorskog čovjeka prema vjeri i vjerovanju. To je izrazito osoben stav vjernika prema Božanstvu: Istorijski uslovi, društveni odnosi,  imovinske prilike, struktura društva i sve što čini osnove svijesti ljudske, sav taj splet uslova, u posebnom podneblju, izgradio je tip slobodnog vjernika, koji nije zaslijepljen vjerskim fanatizmom, već se njegova vjerovanja i opštenja s Božanstvom prepliću s njegovim prastarim običajima i njegovim pouzdanjem u sebe, pa on ne ide često u crkvu, iako crkvica ima na mnogim kamenim uzvisinama: Pa između njega i njegovog Boga i njegovih svetitelja nema mnogo ni posrednika, ni ikonostasa, ni kubeta, ni svečanih obreda, jer on se neposredno obraća nebu i Bogu i opšti s Njim, spreman da dodirne čelom kamen i da poljubi drveno raspeće, ali da njegove misli i osjećanja ostanu nesputani, neokovani dogmama i normama crkvenim, da i on sam ostane slobodan, priprost, ali bridak mislilac, onaj prirodno bistri rezoner, vezan pupčanom vrpcom s majkom prirodom, s kamenim zavičajem, s gumnima i uzanim pozemljenim terasama, s drvetom i vodom, s oblakom i munjom nad svojom glavom; Pa su to, u stvari, pobožni bezbožnici, vjernici nevjerni, poklonici koji se do kraja ne predaju Božanstvu, ljudi koji će graditi crkvu, ali će odnijeti zvono sa crkve.

BC1 116- U njima nema ni traga od nacionalne samozaljubljenosti, egzaltacije i šablonskog pustofrazerstva

BC1 117- Poslanice su – i po sadržini, i po izrazu, i po tonu – trezvena, objektivna, na zemlju spuštena riječ, čovjeka koji se ne zanosi nikakvim mitovima niti iluzijama

BC1 118- „Da među Turcima živim, ne bih toliki zulum trpio, koliko trpim od crnogoracah“               P. I  P. Njegoš

BC1 119- „Govorite pravo dok god u vama srce kuca“

BC1 120- Poslanice su njegovo osnovno sredstvo dejstvovanja i djelovanja, koje je jedino moglo da zamijeni njega samog ???

BC1 121- Za svoje vrijeme i svoju sredinu – stojao je na visokoj lestvici saznanja i koji je znao što oće i imao snage da to i čini ???

BC1 122- „Stan polako, rogoje, mnogo ti je oboje“

BC1 123- Sad neka svaki sebe čuva, kome zlo i nesreća nije mila

BC1 124- Neblagorodni čoek, kad se vidi iz niskoga bića uzdignut đe se nije nadao, zaboravi i Boga i dušu, a kamo li neće zaboravit svoga blagodjetelja

BC1 125- Ja znam da vas despoti vaši i vlastela nazivaju rebelima, budući su sami rebeli. I dave i straše (komesarom), a sami se od njega tresu i plaše, bojeći se svojih djela

BC1 126- Uklanjajte se od njega, kao od krivokletnika i zlonamjernoga smutljivca, koji ne misli za drugo, nako da s lažima utvrdi svoju sreću vrh nesreće i sramote sve naše familije

BC1 127- Zaslužuje dostojnu čest i stimancu na svako mjesto đe se nađe

BC1 128- I ne čudite se moji dragi mi smo takvi, ne znamo niti oćemo znati drugo, nako jedan drugoga goniti i u nesreću i bezčast postavljati, i što koji više radi za dobro opštenarodno, to se više zavisti protiv njega vooružava

BC1 129- Savjetujem vam i molim pazite svoje i svoje đece dobro i poštenje.

BC1 130- Ovo vi pišem da ispunim moju dužnost i ako me poslušate doći ću što skorije među vama da se prostranije razgovorimo

BC1 131- Mi će mo svi ljubezna braćo; umrijeti i teško nama ako jedan drugoga na ovome svijetu živleći ne ljubimo, ako se ne smirimo s našijem suparnicima i na koje žalost imamo i ako jedan drugome uvređaje ne prostimo, nećemo na na onome svijetu vječnoga pokoja i blaženstva imati i neće nam Otac nebesni naša sagrešenija prostiti.

BC1 132- Avizavaju ći vas (upoznavajući)

BC1 133- Što oće ta prazna sila, kad ne može deset danah živjeti bez onoga kome prijeti!

BC1 134- Prođite se od svakoga zla djela i hajdukovine

BC1 135- Bježite od hudoga i nepriličnoga djela, koje ljubav i tišinu razmeće, samovoljnu osvetu ne činite

BC1 136- Koliko su ta zlodjela velika i strasna, tresemo se ne manje od stida nego li od straha: Jer neće zli i sramotni glas po svijetu na same „njih“ poć, za koje niko izvan naše zemlje i ne zna, nego na cijeli narod naš, da ga svi mrze i počituju za narod varvarski, bezbožni, bezakoni i bezdušni, koji niti ima poštenja, ni čelovječestva, nego sama sramotna, hajdučka, lupeška i razbojnička djela.

BC1 137- Dobro rasudite i spomenite se đeco moja, da sada stoji sreća ili nesreća u vaše ruke. Ako vi budete među sobom složni i poslušni, sve će dobro i lijepo bit i to će vam pohvalu i poštenje donijeti; ako li drukčije, učinite, sva će krivica na vas ostati i vi ćete sami sebe postiđeti i svoje poštenje uvrijediti. Toga radi vas molim i strašnijem BOGOM VSEDRŽITELJEM zaklinjem da svu slogu i u soglasije radite za opšte dobro. Ako li se nađe koji među vama da započne činiti što poradi mita i hajtera, takvoga imate svikolici išćerat između sebe, jer mu nije mjesto među vama i da vašu slogu ne razmeće.

BC1 138- Očigledno je bilo da sam predodređen za nešto, sami BOG zna za što. To što treba naći, po svoj prilici sam........

BC1 139- Razuman čovjek kad laži pozna, lažljivce ćera, a lakome budale za njim kao slijepci za slijepcem idu, dokle u zlo upanu.

BC1 140- „Neka onamo gospodstvo dobije, koje ište“

BC1 141- Vazda sam zaboravlja onu poslovicu, koja vas uči govoreći: Koga je moliti, nije ga srditi.

BC1 142- Neslogom u familiji svi smo sami sebi i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi neprijatelji ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote nam učiniti, koliko mi sami sebi činimo. Od BOGA smo otstupili i straha BOŽIJEGA izgubili, greotu i sramotu zaboravili, za dušu i poštenje nijesmo mislili, naša slava, naše poštenje, naša pohvala i dika i naše junaštvo stojalo je u neslozi u kojoj smo najvišu svoju sreću i radost nalazili.

                 Sve familije, neprestano rade da se iz nevolje izbave i oslobode, a mi u isto doba radimo da svoju slobodu izgubimo i da u vječnu sramotu i nevolju, mimo ostalih familija ostanemo. Niko nas ne siluje da tako činimo, nako sopstvena naša volja i zli običaj generacijama koji nećemo nikako da ostavimo. Mi činimo ono što znamo, no ne znamo što činimo, mi nikoga ne slušamo, ko za naše dobro radi i govori, a neka dođe kakav lažov među nama, svi mu vjerujemo što nam reče, i uzdižemo ga đe se nije ni nada. No istinit i pošten čovjek među nama neće imati mjesta, promislimo za svoje življenje, kako će mo živjeti i svoju đecu nakon sebe ostaviti da nas poslije ne proklinju.

                  Ali znam što bi ne neko više molio da sa zlom prestanemo i da za svoje dobro radimo, mi bi naopako činjeli i tako trčke na svoju pogibiju, koja nije od nas daleko, ako se na drugi način ne budemo vladali.

BC1 143- Bez podmira nije umira

BC1 144- Bila je do skoro samo jedna Malteška država, koja mogaše inostrane uskoke primati, imajući dopuštenje od svija država da ih primi i drži    

BC1 145- Sami sa svijećom zlo ištu

BC1 146- Prođite se toga junaštva kumim ve BOGOM

BC1 147- Ja ne znam čisto, ali će se znati otkuda ova buna proishodi i ko je ovome djelu načelnik

BC1 148- Danas i po danas za vazda odričem, da u ta djela i pohvale nemam

BC1 149- Razbježaše se, neki od gladi, a neki od zla i od napasti bratske

BC1 150- Njihove prijetnje jesu njihovi najviši neprijatelji

BC1 151- Od toga se ličim (čistim)

BC1 152- Dosta je svaki živio, koji pod tuđi jaram nije umro

BC1 153- Ne znaju da moje zlo, nikakvog dobra ni poštenja njima ne može donijet

BC1 154- Nije narod toliko kriv, koliko njihovi glavari, koji idu da mame po svijetu nesrećne i sramotne za njih darove, ne misleći da sami sebe sindžir na grlo meću, jer ako su „oÑi“ radi svojega zloga i poganoga lakomstva zaboravili, što su njihove ruke do ramena krvave, ali oni im nijesu zaboravili i neće nikada zaboraviti, nego trpe i čekaju svoju zgodu da i za dobro zlo vrate, a kamo li ne bi za zlo vratili svako zlo i svake muke zadavali.

BC1 155- Đe se zli ne kastigaju, tu nikakvoga dobra ne može biti

BC1 156- Zle ne branite, prave ne ćerajte, smutnju ne činite, da slogu i jedinstvo ne razurate i sami sebe da ne izgubite

BC1 157- „Zadnje se broji“ (ovce se na strugu broje) a obično je onako, kako ni ne pomišljamo

BC1 158- u BOGA se uzdam, koji me od mnogo zlotvora osvetio, da će me i od tijeh junakah osvetiti, koji su to junaštvo kćeli učiniti

BC1 159- Molim svakoga (?) maloga i velikoga, kojemu sam što sagriješio ili kakvu žalost učinio, da mi svak oprosti, od svega srca i duše, i tako ja opraštam svakojega maloga i velikoga, koji mi je gođ što sagriješio, prosto da je od mene svakome za dovijek i na strašni BOŽIJI sud

BC1 160- Slušaj mudre, a malo besjedi

                 i hrišćanskim putem sebe vodi.

                 koji mlogo zbori bez razloga,

                 kajaće se od govora svoga

                 kad što rečeš i kad riječ daješ,

                 pazi dobro, da se ne pokaješ:

                 sramota je sada riječ reći,

                 obećavati, pa se pokajati

BC1 161- Ovo su vam od nesloge plate,

                 što dobiste, neka i sad znate!

BC1 162- Đe sokoli u slobodi žive,

                 koji love zmije grabežljive

BC1 163- Mili BOŽE na svemu ti hvala

BC1 164- To je bilo, kad se i činilo

BC1 165- Vazda ih je bilo da ga zamute, a megdandžije na stranu zdravi i veseli, niti koji čini ni pristupa đe može poginuti

BC1 166- Suprotivnik tišine zemaljske

BC1 167- Lakše bi mi bilo pošteno umrijeti, nego ovako sramotno živjeti, jer takav život smrt je za poštena čovjeka

BC1 168- Kako god bude, što su govorili: ili kami loncu, ili lonac kamenu – teško loncu

BC1 169- Više slave su joj neprijatelji dali, nego li je ona svojim oružjem zadobila

BC1 170- „oÑi“ su ih poserdarili i zavojvodili kao svoje starješine u zo čas za ovi narod

BC1 171- BOGOM vas kumim nemojte me vrćat, e nijesam od vrćanja

BC1 172- Za konat duga

BC1 173- Momče još nedozrelo i nerasudno

BC1 174- „sv Petra su posvetili nevaljalstvo i muke, koje su mu zadali crnogorci, radeći on narodu dobro, a njemu narod vraćajući zlom“

BC1 175- Umije da se koristi okolnostima i da se izvuče iz najtežih položaja, u ophođenju je pun fine pažljivosti i važnosti. Ambicija upravlja svim njegovim djelima i mislima. Očigledno voli zavojevanja

BC1 176- Bez discipline, hrabrost ostaje bez koristi

BC1 177- Svjedočanstva o vremenu ostalom za mnom

BC1 178- Luč je sjajna Bogoslovija vam,

                Luč vam žertvu u nebo uvodi,

                Luč vam Tvorca osvetljava Dušu! 

BC1 179- Tajna ruka slučaja obuhvata sve ono što ne znamo. Što prevazilazi moći našeg saznavanja i podsjeća na više puta pomenutu ograničenost našeg uma

BC1 180- Usamljeno li je živio i mislio Njegoš, kao da je stalno bio u boju sa družinom, a odatle, vraćao se ne nekom domu, nego duhovnoj izvidnici, mrtvoj straži samotnosti !

BC1 181- Zadatak je smiješni ljudska sudba,

                  Ljudski život snoviđenje strašno !

BC1 182- Čovjek bačen pod oblačnu sferu,

                 prima l' ođe oba začatija ?

                 je l' mu ođe dvostruka kolijevka?

                 je l' mu zemlja tvorcem određanja

                 za nakazu kakvu tainstvenu,

                 al' nagradu burnu i vremenu,

                 al' rasadnik duhovnog blaženstva?

                 ah, ovo je najviša taina

                 i duhovne najstrašnije bure –

                 ovoga su u grobu ključevi.

BC1 183- U vremenu i burnom žilištu

                 čovjeku je sreća nepoznata –

                 prava sreća, za kom vječno trči;

                 on joj ne zna mjere ni granice:

                 što se više k vrhu slave penje,

                 to je viši sreće neprijatelj.

                 Naša zemlja, mati milionah,

                 sina jednog ne mož' vjenčat srećom:

                 samovlacem kad postane njenim,

                 tad nazdravi čašom Herkulovom.

BC1 184- Naše žizni proljeće je kratko,

                 znojno ljeto za njime sleduje,

                 smutna jesen i ledena zima;

                 dan za danom vjenčaje se tokom,

                 nema dana koji mi želimo,

                 niti blaženstva za kojim čeznemo.

                 Ko će vjetar ludi zauzdati?

                 Ko l' pučini zabranit kipjeti?

                 Ko l' granicu želja naznačiti?

BC1 185- S točke svake pogledaj čovjeka,

                 kako hoćeš sudi o čovjeku –

                 tajna čojku čovjek je najviša.

                 Tvar je Tvorca čovjek izabrana!

                 ako istok Sunce sv'jetlo rađa,

                 ako biće vri u luče sjajne,

                 ako zemlja priviđenje nije,

                 duša ljudska jeste besamrtna,

                 mi smo iskra u smrtnu prašinu,

                 mi smo luča tamom obuzeta.

BC1 186- Bez ostrijeh zubah ledne zime,

                  bi l' toplote blagost poznavali?

                  bez budalah tupoga pogleda,

                  bi l' umovi mogli blistat sv'jetli?

BC1 187- Ad na mene sa prokletstvom riče,

                 sva mu gledam gadna pozorišta;

                 al' na sudbu vikati ne smijem –

                 nadežda mi voljom Tvorca blista!

BC1 188- Plan nebesah premudrost je vječna

                  Svojom vještom rukom sočinila

BC1 189- Ja sam tvoja iskra besamrtna,

               - reče meni svijetla ideja –

                 vodiću te k vječnome ognjištu

                 od kojeg sam i ja izlećela;

                 već tegotni okov fizičeski,

                 zbaci s sebe, oslobodi ga se,

                 pod tuđijem ne stenji bremenom:

                 on je stručnjak slabi i nejaki,

                 za mah smrtna samo iznikao,

                 on je ručak gada puzećega.

BC1 190- Sudba naša otrova je čaša;

                 vječne sudbe sveti su zakoni,

                 c'jela bića njima su pokorna.

                 Vidi čovjek svoje zatočenje,

                 pomalo se prve slave sjeća

                 i poleti nebu kako munja;

                 al' ga smrtni lanac zausteže

                 dokle ročno odstoji sužanstvo.

                 Stoga smrtni najsjajniji poete

                 s vrata neba u propast padaju     

BC1 191- Mir svaki svoju sferu ima

BC1 192- Um je samo jedan bez granica,

                  svi su drugi kratkovidni umi.

BC1 193- Ova gorda i pakosna duša

                  zla je ime u sebi začela

BC1 194- Otrovnošću nadojena duša

                  i zavišću sl'jepom zapaljena

                  put istine nigda viđet neće

                  ni vkusiti sreće besamrtne.

                  Ko pravdine potire zakone,

                  karatelja ima užasnoga;

BC1 195- Obrati se, dušo izgubljena!

                  prolij tople suze pokajanja

                  pred opštijem Tvorcem milosnijem:

                  poznaj ime svemoguće što je

                  i značenje tvoje prama njega;

                  ižden'  tamu iz slijepa uma

                  i zlu zavist iz pakosne duše!

                  blagi Tvorac mnogomilostiv je,

                  oprostiće tvoje zabluždenje,

                  pričislit te u vječno blaženstvo.

BC1 196- O zavisti preotrovne žertvo,

                 vinovnici vječne pogibije!

BC1 197- Zli vladalac kad se sa zlom vjenča,

                  pozdravi mu otsvud zagrmješe –

                  on vjernosti gordo zahvaljuje

BC1 198- Ah nesretni rode slavoljubni,

                  skupo li te ta pogreška stade !

BC1 199- o sljepoćom opojena zlobo,

                  o zla žertvo duše izgubljene,

                  rat ste digli na Svemogućega!

BC1 200- Gorda glava mračna vladaoca

                  nepobjednom već mišljaše da je;

                  ne zna da je svoje sudbe čašu

                  prepunio crnoga otrova

                  čas ne vidi đe se primaknuo

                  da mu zvekne vječnom pogibijom.

BC1 001-100

BC1 001- Svoju ljubav prema nekom sam izražavao povjerenjem i vjerom u njega. Svi su pali na tome

BC1 002- Greška je uvijek prihvatati realnost svijeta u kojem živimo

BC1 003- Budite ambiciozni i tragajte za istinom

BC1 004- Ali obećao si?!

                - Jesam, i onda mi je nešto ispraznilo pamet

BC1 005- Svijet koji mi je stvorio

BC1 006- Njena opravdavanja i obrazloženja me samo još više uzrujaju

BC1 007- Umije li ona da priča o bilo čemu drugom sem o sexu

BC1 008- Biće baš divno ratosiljati se i poslednje mrve samopoštovanja

BC1 009- Ja ne mogu da idem

                - Auuuu, šteta

BC1 010- Ako samo naletim na njega, ima da...

                - Što ima, da mu se natrćiš?!

BC1 011- Ponesi se kao muškarac

BC1 012- Šta se ti smiješ?!!

                - Oprosti, znam na šta je mislio

BC1 013- Čuvajte se lažnih proroka

BC1 014- Njih troje su bili par (doktor)

BC1 015- Potegneš li to upropastićeš nešto lijepo

BC1 016- To zna samo more i mi, ne brini

BC1 017- Kakav sam bio idiot – mislio sam da ona može da se promijeni

BC1 018- Za raskid je potrebno dvoje

BC1 019- O ovome će se govorkati

BC1 020- Kada si mislio da mi kažeš  .....

                - Sada

BC1 021- E, nećeš me uvući u raspravu!

              - E, oću, jer ti uvijek moraš da budeš u pravu

BC1 022- To nije „tamo neđe“ – to je u nama ili nije

BC1 023- Sve nesreće i neredi proizilaze iz nedostatka ljubavi

BC1 024- To nijesu stvari koje karakterišu časne ljude

BC1 025- Elegantno sam se oslobodio tog pritiska

BC1 026- Dominirati samopouzdanjem i konstrukcijom...

BC1 027- Ako uopšte i ima više tih emocija

BC1 028- Ekstremno zadovoljan

BC1 029- Dodatna motivacija da se ode u najudaljenije mjesto na ovom zemaljskom šaru, i to toliko daleko do one tačke sa koje bi da kreneš još, samo bi se vraćao kući

BC1 030- „Kako će se ovo završiti“

BC1 031- Kad se ponašam nepredvidivo...

BC1 032- Stvarna ljubav se ne može stvoriti tamo đe ne postoji, niti se sakriti tamo đe je ima

BC1 033- Što mrzim kad je ona u pravu

BC1 034- U redu je, samo ste mi to možda trebali reći drugom prilikom

BC1 035- Kako znati dali poznaje nekog

BC1 036- Jedan pasus u knjizi promijenio je nešto u meni

BC1 037- To je nešto što želim da podijelim sa vama

BC1 038- Žurio se da ostari – to nije moj tip

BC1 039- Čuvajte se, da ne pokupite nešto čega ne možete da se otresete

BC1 040- Mislim da bi mi sad prijao jedan zagrljaj

BC1 041- Sjebite (?) prije nego oni sjebu vas

BC1 042- Nije bilo loše, ako volite šumu, spavanje na otvorenom, i ne smeta vam da pucaju na vas

BC1 043- Nijesam ljut, čini mi se da ništa ne osjećam

BC1 044- Osjećao se miris prošlosti koji umiruje

BC1 045- Veoma je važno raditi na izgradnji svog imidža

BC1 046- Kada je to iskreno, onda je i originalno

BC1 047- Ovo je vrijeme kada su dominantni buka i haos

BC1 048- džabdžab-e

              - Za koga?!!!

BC1 049- Iza takvih dela mora stajati čvrsto uverenje i rešenost kojoj se ne treba naći na putu: mnogo je bolje putovati s njom.

BC1 050- Pravilo je da nema pravila

BC1 051- Ne, želja mi je da ti „zapušim“ usta

BC1 052- Teško to mogu prihvatiti kao pravilo

BC1 053- Okupili su najbolji mogući tim koji se može dobiti za novac

BC1 054- Ne vidim što sam postigao razbijanjem našeg bijednog pokućstva

BC1 055- Kada je nekome životni san: Da ne radi ništa, da spava do podne, da živi na tuđoj grbači... itd. Niko ne može da mu ga uništi

BC1 056- Ne izražavaju bijedu samo srušene kuće i prosjaci, već mnogo suptilnije i skrovitije stvari

BC1 057- Sve je bilo isto, ali i drugačije. Primjetno gore

BC1 058- Svako ima pravo da pravi budalu od sebe

BC1 059- Zamislila se, jer su joj riječi zvučale logično, i kroz suze: lako je tvojim sestrama, one su imale i oca i braću...

BC1 060- Svi se znamo i svi se miješamo jedni drugima u živote. Ođe svaka razlika, svaka natprosječnost jednog, biva prs u oko drugome

BC1 061- Izlaziš na ista mjesta, gledaš iste ljude, slušaš iste priče. Niko ne zna što će sa sobom. Nema perspektive, učiš da bi postao neko i nešto, a sve su prilike, a sve su prilike da postati „tu“ možeš samo.......

BC1 062- Slomljena krila ne mogu donijeti slobodu

BC1 063- U početku đeca vole svoje roditelje: Kada postanu starija, ona im sude, ponekad im praštaju

BC1 064- Ništa u životu nije besplatno (bajka o šeiku i dječaku)

BC1 065- Čak ni ljubav nije besplatna, i onaj ko te voli očekuje i traži da mu uzvratiš ljubav

                - A onaj ko te mrzi?

                - On očekuje da propaneš i vreba svaku priliku da ti u tome pomogne

BC1 066- Nije mogao da zadrži nadmen stav, dušio je kao balon

BC1 067- Krio se zato što nije mogao da se sakrije od sebe samoga

BC1 068- Bila je to jedna od onih mučnih situacija u kojima svi znaju sve, a glume da ne znaju ništa (*ep)

BC1 069- Najveći strah svakog mučitelja je da mu se ne desi ono što je radio on drugima

BC1 070- Željela je pomoć, ali nije znala od koga

BC1 071- Od pređašnjeg života nije nam ostalo više ništa ostali smo sami, napušteni, u užasnim uslovima. Nijesmo mogli ništa normalno raditi, mogli smo samo da mislimo, a pitanje je u takvim uslovima dali smo mogli i to

BC1 072- Patnja je bila obavezna, a iz nje se moglo samo u ludilo. Jer, neprestano biti svjestan mjesta đe se nalaziš, i da ćeš na tom mjestu zauvijek ostati, vodi isključivo u ludilo

BC1 073- Ne smijete se truditi da ličite na bilo koga, treba da budete ono što jeste, i da pokušate postati neka bolja verzija samog sebe, a ne imitirati bilo koga drugog.

BC1 074- Ne dozvolite da vas iko pokoleba, i ne dozvolite da vas iko gazi

BC1 075- Ima ljudi koji ne biraju sredstva da urade nešto loše, za razliku od nekih, koji ne biraju sredstva da urade dobre stvari.

BC1 076- Ja znam da „mi“ nijesmo normalni. Normalni ljudi ne preživljavaju neke stvari, i normalni ljudi nemaju muda da urade neke stvari. „mi“ nijesmo normalni ni u pozitivnom ni u negativnom smislu, sve to znamo, ali to, za što se „mi“

BC1 077- Jesi li to stvarno ti, ili se neko posra?!

BC1 078- Nijesam mario da na bilo koji način kontrolišem svoje ponašanje, da bi se nekome dopao

BC1 079- Nasmijao sam se, sasvim protivno svom raspoloženju

BC1 080- Gledali smo ih kako smotano pokušavaju da se dopadnu jedno drugom

BC1 081- Koliko je god forsirao strogoću, ostavljao je neuvjerljiv utisak i izazivao smijeh. I njemu je bilo jasno da mu takvo ponašanje ne „leži“, ali je i to bilo kudikamo lakše istrpiti nego se njoj odgovoriti

BC1 082- Pravili su planove do nekog trenutka, a da se nikada nijesu usuđivali ni da razmišljaju dalje od tog trenutka

BC1 083- Odglumio je da nije shvatio provokaciju, i nastavio u istom tonu

BC1 084- Ne znam što da uradim da bih im dokazao da mi je žao, ali i da sam morao to da uradim

BC1 085- Ne polazi mi za rukom da mi to bude dovoljna satisfakcija, jer mi to njihovo izvini djeluje kao „preko kurca“

BC1 086- Ništa ne radi da pomogne sebi, i čini mi se da je stalno na ivici nervnog sloma

BC1 087- Moj savjet nije ono čemu se ti nadaš

BC1 088- Naći pravilo koje važi za njega, i za svakog ponaosob

BC1 089- Nastupajuće vrijeme je vrijeme suočavanja sa istinom

BC1 090- Bio je jadan, usamljen, utučen, prestravljen, upravo onakav kakav, kleo se, nikada neće biti

BC1 091- Kladim se da mi ne bi ni otvorili da nijesu mislili da je neko drugi

BC1 092- U toj ljepoti (?), uglavnom, uživala su đeca, još nesvjesna ružne strane života

BC1 093- Džabe je govoriti „ne“. Oni to „ne“ nijesu mogli, nijesu umjeli, i nijesu ni htjeli da razumiju

BC1 094- Ništa mi nije davalo razloga da se nadam. Godinama pokušavam da shvatim što mi se to dogodilo, kako bih našao bar jedan dokaz u svoju korist.... A eto, sada se ipak nalazim pred tim

BC1 095- Kad nekoga osude, postoji trenutak u kojem ta presuda postaje pravosnažna. To znači da više nema prava na žalbu i da presuda važi za sva vremena. S obzirom da se nijesam žalio, moja je postala pravosnažna odma, kriv sam za sve u ime „familije“

BC1 096- „Njihovo pomilovanje“, to znači otprilike, da ti familija prašta sve ono što nijesi uradio, i za što nijesi kriv, pod uslovom da...

BC1 097- Nikada nije imao samouvjerenosti koja je potrebna za jedan „običan“ prilaz curi

BC1 098- Brakove treba živjeti bez roditelja, braće i sestara

BC1 099- Voli li me i dalje, poslije svega što je proživjela od mene

BC1 100- Ne može se čovjek cijeloga života zadovoljavati time što je slobodan, prije ili poslije poželi nešto više, bilo bi tužno kada nebi poželio...