BO1 901-999

BO1 901- И данас смо на врло нервозној раскрсници између поразне прошлости и опстанка. Танка је граница која дели хладни разум од прегрејаних осећања. Али је игра са пољуљаним националним самољубљем буквално безгранична.

BO1 902- Ма колике залихе оптимизма имали, он ће нам можда само помоћи да пребродимо стварност. А све што се догађа ових месеци, углавном је противречно.

BO1 903- Исти они који су измајсторисали ту грађевину, позивају нас да им се придружимо. Пред нама су, наводно, европске и планетарне интеграције. Хоћемо ли сабрати снаге да тамо кренемо са осећањем неправде, упадљиво несрећни, и прилично осакаћени као држава? Или ће нас оклевање коштати бар исто толико, уз сазнање да немамо пројекцију драматичног одговора на драматичан ударац.

BO1 904- У разговору Схефера и Коштунице, свако је причао своје. Као да се нису најбоље разумели

BO1 905- свако говори своје, и ту нема сретања посред пута.

BO1 906- Иначе није било наде да Брисел ту своју позицију промени, чак и у нијансама. То би значило негацију разлога за агресивну ′99. и признавање грешке. Алијанса то неће учинити, јер то напросто није у њеној нарави.

BO1 907- Шта се онда догађа са националним осећањима? За протеклих седам година љубав према Космету је израсла у однос према митској земљи. Простор, који је скоро потпуно етнички очишћен, разуме се као симбол велике неправде. Одатле и бол и бес, осећање немоћи, уз неговање прилично јаке ксенофобије. Теорије завере добиле су ново гориво и низ прилично логичних образложења.

BO1 908- Али, ово је амбијент за враћање у живот оних колоритних физиономија које носе најтеже бреме кривице за косовску калварију. Сада они и те како деле лекције о томе шта ваља чинити у судњем часу. И бацају анатеме на све стране, замерајући свима осим себи.

BO1 909- Због свега тога, српско јавно мнење долазеће пролеће дочекује прилично неспремно. Наша се политичка елита добро држи, бар кад су у питању интереси Србије. Браниће их док могу и док реалност не постане тврђа од њихових ставова.

BO1 910- Понекад се чини да је све то важније од државе. Можда није, али је бар забавно. Кап весеља у мору неотклоњивих брига.

BO1 911- Група важних Срба који имају права да различито мисле о истим стварима. Можда ће и смислити нешто ваљано, пре него што сасвим потроше ово скупо време пролећа 2007

BO1 912- Od njega sam video kako je normalno da čovek kada dođe u zrele godine prestane da se bavi sobom, a počne da se bavi svijetom koji ga okružuje.

BO1 913- Normalno je da čovek u mladosti bude protiv establišmenta, a da u starijim godinama postane deo njega. Takav je život.

BO1 914- Dobro je kada ljudi život vide i osete sa različitih strana. Znaju više da cene svačiji posao i zalaganje.

BO1 915- To je privatna šala, ali plasirana negde gde joj nije mesto.

BO1 916- Sve modrice koje sam zaradila vredne su ove predstave.

BO1 917- MRC bi mogli da obuku špilhozne i pokažu svoje noge, kojima krupnim korakom idu napred, vodeći istim tempom i svoje članstvo, baš tamo kud su krenuli - u budućnost

BO1 918- Time bi ujedno pokazali i visok stepen svoje inteligencije, koju (ako ne u budućnost), mogu da ponesu kući i umesto broša, zakače (tu pamet) - na svoj rever.

BO1 919- učvršćuje me u mom ogromnom otporu prema vama

BO1 920- Život je surov pa smo umesto idiličnih demokrata dobili masu običnih prevaranata od kojih bi još trebalo očekivati da sami sebe hapse.

BO1 921- Nekrofilija je život u demokratskom lopovluku. Ljudi koji su navodno bili stub u borbi sa "režimom" pokazuju se kao krajnje sposobni u privrednim malverzacijama i krađama.I za vreme "nedemokratskog" režima su sticali ogromno bogatstvo dok su svoje pristalice obmanjivali pričama o blagodetima demokratije.Time su postajali lažni mučenici umesto da racionalno i promišljeno vode političku aktivnost

BO1 922- Gde im je bila solidarnost kada su pobedili "diktatora"?

BO1 923- Znam moze se reci otisao je Djindjic i sve je stalo, A sta je to bilo krenulo pa je stalo.

BO1 924- Nikako da DS shvati da se sa Srbima tako ne moze vladati.

BO1 925- A jedno pitanje oko … nikako da se stavi u zizu interesovanja i ispitivanja a to je: Zasto su …

BO1 926- taj Petrovic koji ni sam nezna sta lupa, a istinu normalno vreme mora da mu donese.

BO1 927- To je sramota za mene licno, kada oligarhija tako donosi optuznice kakve li mi obicni ljudi od njih u dzepu vec imamo.

BO1 928- ostale su nam njegove lijepe price,ideje,a da li bi bile ostvarene,to niko ne zna,posto smo navikli na lijepa obecanja politicara,ali data obecanja nikada ne ispune.

BO1 929- Jednom reci spolja gladac unutra jadac ko vas nezna skupo vas placa izvinite bolna je istina.

BO1 930- cenjen svuda osim u svojoj zemlji u kojoj se pamet ne ceni nego se ocito i ubija pored toga sto se proteruje.

BO1 931- Ja ću pokušati da navedem nekoliko koje bi bile dovoljne da ohlade nečije glave i već sada počnu realnije razmišljati.

BO1 932- Jer postavlja se logicno pitanje sta su to oni tako znacajno uradili ili koje njihove ideje mozemo svrstati u nesto sto je vizija ili buducnost

BO1 933- Kapitalizam je zvanicno poceo! Cestitam!

Trka za polozajem, novcem, nekretninama, uticajem, privilegijama je vec u punom jeku. Dobro dosli u trku!

Cujem oko sebe komentare kako trka nije fer, kako nam jos nije niko objavio start, kako su mnogi vec I stigli na cilj dok pocetak trke uopste nije ni sluzbeno objavljen.

Medjutim, koliko se sjecam, niko nije ni garantovao da ce ponovna prvobitna akumulacija kapitala biti vitesko , fer takmicenje.

Prvoplasirani nisu ni trcali, nego su krijuci otpuzali do cilja. Kad su ga dostigli, pridigli su se, otresli od blata i balege, presvukli, namirisali, neki su se cak i istusirali. Onda su sjeli u lozu za pobjednike cekajuci zasluzene medalje i pocasti.

Zatim su zaostalima u trci postavili prepone, prvo manje, pa sve visocije, da slucajno nebi jos neko tako lako dosao do cilja.

Jer medalja je malo, a trkaca uzasno mnogo.

Naravno, postavljena je i lazna signalizacija, da najnaivniji odlutaju sa staze.

Vremenom, zbog najezde ovih koji pristizu, svi ce postati zadovoljni pozicijom koju su zauzeli, bez obzira koliko je daleko od cilja. Trkaci ce se baviti samo odbranom svog mjesta na stazi. Tako ce se zapravo na najednostavniji nacin odrzavati preko noci uspostavljena sumnjiva hijerarhija.

Prvoplasirani, oni sto su krijuci puzali kroz blato i balegu, bezbjedni su , jer ih drugoplasirani brane od treceplasiranih, a treci od cetvrtih I tako dalje.

Tu su naravno i tzv.”strucnjaci”, koje angazuju prvi, povlaceci ih sa dna staze dozvoljavajuci im da s vremena na vrijeme onjuse slast njihove loze.

Evo nekoliko savjeta, da vam malo olaksa ovu trku.

    1. Besplatne informacije su zapravo dezinformacije. Sluze samo zato da vas uspore u trci, I omoguce drugima da vas prestignu. Izbjegavajte besplatne informacije, savjete , reklame, brosure, ankete, svaka ima za cilj da vam uzme lovu I vrati vas malo nazad sa staze.

    2. ne zadrzavajte se ispred prepreka. Kad naidjete na prepreku , sklonite se, da neko ne pritrci, skoci vam na glavu , preskoci preponu I odsprinta daleko isprede vas.

3. Sve je kapital. Zdravlje, ljepota , Pamet, Snaga, Brzina. Kombinujte sve raspolozive resurse ako zelite da se priblizite cilju makar za pedalj.

    4. ne podcjenjujte one koji su iza vas. Mozda rade za ove ispred vas.

    5. Ne zalite se nikome. Uvijek ispadne u pravu onaj koji je blizi cilju. Ako se zalite, to ce se iskoristiti protiv vas.

    6. Drugarstvo je stetno. Jedini oblik udruzivanja smije biti akcionarsko drustvo, I to sa preciznom hijerarhijom u odlucivanju. Svaki oblik demokratskog odlucivanja je prespor za ovu trku. Zato su multinacionalne kompanije bogatije od drzava. U njima nema ni “d” od demokratije.

    7. Entertainment ne sluzi za “kulturno uzdizanje” kao sto smo navikli, vec za sistematicno zaglupljivanje. Ova trka ne podnosi obrazovane I pristojne. Poslusni tupani najmanje ugrozavaju unaprijed poznati redosled trke.

    8. Ne kupujte kad vam treba nego kad je jeftino. Prodajte samo ako ste to isto nasli po povoljnijoj cijeni.

    9. trgovinu vjezbajte u kuci, sa najblizima. Tu se greske najmanje placaju. Pocnite sa sitniciama, na primer, Zeno skuvaj mi kafu – a ona – moze, ali…. Ili – zeno, dodji u krevet, moze I to, ali…..

    10. Smjeskajte se u svakoj prilici . Mrgudi su losije placeni.

Sretno!

BO1 934- Znaš li ti da kuvaš

               - Ne, mene su majka i tetka rekle koja je dobra u krevetu ne treba joj ni kuvanje ni peglanje, koja nije, zaludu joj je i kuvanje i peglanje (Tina)

BO1 935- „MĨ“ i postojimo da drugim očima gledamo

BO1 936- Nečije nepovjerenje me ometa da završim započeto

BO1 937- Nema potrebe da sakrivate svoje slabosti pred osobom koja vas dobro poznaje

BO1 938- Sve ima svoju dobru i lošu stranu, na vrijeme odlučite kojoj strani da ukažete prednost

BO1 939- Ono što mogu lako da dobijem ne pričinjava mi posebno zadovoljstvo

BO1 940- ...  godina sam bio izložen mračnoj strani života

BO1 941- Svojim krivo stečenim imetkom sebi je sagradio raskošnu kuću ... koju je čak i državna tv usnimila

BO1 942- Postoji zlo u toj familiji, čisto zlo

BO1 943- Glave čovjek nije mogao okrenuti a da ne vidi na sve strane ... upirući prste na bližnje svoje

BO1 944- Ne mogu vam pomognuti tako kako vi želite

BO1 945- Predugo sam bio dokon

BO1 946- Namjeran sam da znam istinu, namjeran sam i doći do nje kad tad, uprkos svim njima

BO1 947- Mislio sam da nećete imati ništa protiv toga da mi date odgovor na to pitanje

BO1 948- Ne može se vječito odlagati neizbježno

BO1 949- Prvo pravilo u ... , ne vjerujte nikome ništa što vam kaže

BO1 950- Ptice pjevaju dok ih neka budala u tvidu ne ustrijeli

BO1 951- Sposobniji da osvoje vlast nego da vode narod

BO1 952- Kad mu se Iznenad pridao ispucao je magacin municije, a danas bi najradije opalio samo jedan metak, sebi u glavu

BO1 953- Jesi li ti nešto potpisivao

               - Šta

               - Kakvo priznanje krivice ili nešto slično

               - Pa zar ti ja ličim na idiota

               - Ličiš, zato i pitam

BO1 954- Kako li sam se samo ja našao ođe

BO1 955- Šta rade ođe noćas „grešne sestre“ (Babilon)

BO1 956- Strah je veliki afrodizijak za nju

BO1 957- Postoji neko i za tebe

               - Neka onda požuri, neću izdržati još dugo ovako

BO1 958- Mislio sam da postoje stvari i ljudi koji mogu da nas usreće, a sada vidim da je to do nas samih, to dolazi iz nas

BO1 959- Sinoć nijesam bio svoj, rekao sam neke stvari koje nijesam trebao

BO1 960- Ako ste toliko ludi da se vraćate kući zavalite se i uživajte

BO1 961- Kad – tad dođe do toga da iz vida izgubiš činjenice

BO1 962- To je paranoično

               - Samo pričam, ne želim ni u šta da te ubijedim

BO1 963- Dobro kuva, ako pristane i da iznosi smeće, oženi je

BO1 964- Kada su ljudi u problemima onda su prinuđeni da se obrate svojim prijateljima, ili neprijateljima... ponekad su ti isti

BO1 965- Činjenica je da su odbačili prave vrijednosti

BO1 966- Život je i onako ozbiljan

BO1 967- Novac čini ljude predvidivim, ne možeš se osloniti na njih

BO1 968- Uhvatio sam te, ne pravi se da nijesi uhvaćen

BO1 969- Jedino što možeš da biraš u životu su prijatelji, familiju ne možeš da biraš

BO1 970- Sad je u stanju da kaže bilo šta, i dušu bi đavolu prodala

BO1 971- Kako im je rasla kilaža, tako se umanjivalo brojno stanje na farmi

BO1 972- Nešto razmišljam kako bi ovi sa falsifikovanim diplomama iz DPS-a briljirali pred ovim sudom! Zato neće ni da se sude! Sve priznaju!      

BO1 973- Kakva ste mi vi djeca? Druga djeca preko dana toliko izmore svoje majke da ovima uveče ne pada na pamet da negdje izađu!

BO1 974- Kada sam u "Prokletoj avliji", za koju mi sude, napisao "zašto su na Cetinju pekli volove kad je naša mila Crna Gora ispustila svoju plemenitu dušu", mislio sam baš na ovo. Baš na ovo suvereno ispuštanje duše "Smijenićemo svakog funkcionera za koga Hrvatska kaže". Prosto, znao sam da će do ovoga doći.

BO1 975- Ne mogu da shvatim da ima neko normalan i dobronamjeran ko to ne bi želio.

BO1 976- Imam osjećaj da oni u Vladi podržavaju naše stavove, ali jednog trenutka se pojavi sila, a to su ti neformalni centri moći koji vladaju po kafanama, noćnim klubovima i odjednom se donese neka odluka.

BO1 977- To je tzv. janjičarski sindrom čime državu dovode u ponižavajući položaj.

BO1 978- Sama izjava je toliko skandalozna da je izrekao bilo koji predsjednik bilo koje normalne države bio bi pod hitno smijenjen.

BO1 979- Stepen razvijenosti nekog društva ogleda se i kroz njegovu otvorenost da priča o „nekim temama“. Još i više, kada postoji spremnost da se suoči sa nekim problemima, posebno onima koji u sebi nose dozu i predznak „bolesnog“ i „neprihvatljivog“. Odnosno kada društvo ne zatvara oči pred takozvanim tabu-temama, kada ne negira njihovo postojanje

BO1 980- a sve to prema rodbinski ili duhovno bliskim osobama

BO1 981- Niti su javne niti se o njima priča. To su tajne, najčešće nasilne veze, i uglavnom zasnovane na manipulaciji onoga ko ima moć 

BO1 982- Takođe, mislim da o tome ćute samo pokvareni ljudi

BO1 983- Svih žalosnih radost

BO 984- Analizira veoma važna pitanja ljudske egzistencije

BO1 985- Veoma sam mu zahvalan na povjerenju. Ali i na ideji

BO1 986- Razloga za to ima više. I svi su van ...

BO1 987- Ali, taj se uticaj dešava po njihovoj slobodnoj volji

BO1 988- Postoji moć vezana za vlast, koja ne mora uvijek biti politička. To je mogućnost da se po sopstvenoj želji, a često i u sopstvenom interesu, ljudi navedu, ili čak prisile, na određeno ponašanje. To je mogućnost raspolaganja tuđim životima mimo njihove slobodne volje. Demonstracija takve moći vrlo je često bliska nasilju. A ponekad se u nasilje i pretvara. Takvu moć nikada nemojte poželjeti.

           Postoji još jedna moć. Ona najvažnija. Moć nad samim sobom. Nad sopstvenim slabostima. Nad zlom u svom srcu. Nad mračnim bezdanima u sopstvenom biću. A tu moć nam daje Gospod. Tražimo je u nadi, nalazimo u vjeri, i ostvarujemo kroz ljubav. Ta moć neka vam bude važna. Neprestano se borite da je ne izgubite. I da je ojačate

BO1 989- Moć tradicije je moć uspomena i ljubavi

BO1 990- Mislim da bi razgovor bio prijateljski i učtiv, ako do njega dođe

BO1 991- Veza sa ... uspjela je da ga otkači od loših navika

BO1 992- Kada kažeš mogli smo, dali misliš, mogao si, samo da si me poslušao

BO1 993- Htio bih da te pitam, šta je sa sudbinom pitanja koja sam postavljao

BO1 994- Stalno su u iskušenju da tu moć uvećaju i ovjekovječe je

BO1 995- Ciljevi su nam prirodno suprostavljeni

BO1 996- Izvinite na jedno indiskretno pitanje, dali je njegov dnevnik autentičan

               - To će zavisiti od tebe

               - Što od mene

               - Jer ćeš ga ti pisati

BO1 997- Na Dubrovnik je bio sa prvom profiterskom

BO1 998- Može li ovo u rikverc da radi (vibrator)

               - Ne no ti možeš

BO1 999- Ne potežite za komplimentima, nemamo vremena za to 

BO1 801-900

BO1 801- Kao i uvek, vas tekst deluje lagano. Kao malo pivo. Deluje kao istina da je alkoholoicaru sve jedno sta ce popiti: pivo, vino ili viski...sve jedno. Deluje neozbiljo. Laka kategorija coveka koji nema svoj stav. To je najlakse.

BO1 802- covek da ga posle celog veka bavljenja novinarstvom prvi put pred penziju citiraju nasiroko, pa ko bi odustao od teme?!

BO1 803- Nisam ni sumnjao da ce visedecenijski ′ispravan kadar′ da se opet zalepi za

BO1 804- Албанци на Косову би свакако били незадовољни. Претили би немири којима и није неопходна жишка споља. Ко би онда био крив? Па Руси. Да нису ставили вето, не би било компликација." Ovako "novinar" Bosko Jaksic vidi americku "zamku" za Ruse, ako uloze veto. Jaksicu, Jaksicu, ti si u totalnom ratu sa logikom! Kako ti ne pada na pamet da bi za nemire koje bi izazvali Albanci - bili krivi upravo ti Albanci! Uz njih i Amerikanci, jer se zna da Albanci sve cine samo na mig Amerikanaca! Ali ne, Jaksic je potpuno usvojio naopaku zapadnu logiku - dajte Albancima Kosovo, da ne bi pravili nerede! Da li bi ti, Jaksicu, dao svoju kucu kakvom reketasu? Bogami, ako ne das, mogao bi te on nalemati? Naravno da imas nesto protiv takvog reketasa, ali zato imas mnogo razumevanja za albanske reketase na Kosmetu! Jaksicu, dokle cemo te trpeti u "Politici"? Naravno, treba pitati urednistvo "Politike" - dokle vi mislite da ovu novinarsku "tarabu" unapredjujete u nekakvog "komentatora"?

BO1 805- Joj, joj, joj, samo kukanje. Uvek ista filozofija zivota.

BO1 806- Sada ce biti prilike da se vidi koliko ce Rusi pomoci i dali ce pomoci ostavimo to vremenu.

BO1 807- Opet, ne po svom obicaju vec po svojoj tvrdokornoj ideoloskoj zastranjenosti,

BO1 808- Хоће ли перформанс Мартија Ахтисарија доживети и другу фазу, и ко ће бити плаћена нарикача?

BO1 809- Rusa, Iraca, Engleza, i onih koji se iza ovih imena zaklanjaju.

BO1 810- “Kad hoceš neki narod da ubiješ - ubij mu pamcenje”!

BO1 811- Zahvaljujuci ko zna kakvim zakulisnim igrama

BO1 812- Nedavna prošlost, a i sadašnjost, ipak, svjedoce da se ne radi o utisku nego o po Crnu Goru poraznim cinjenicama.

BO1 813- Kod ovakvih stvari bitno je odabrati temu

BO1 814- upravom spektakularno srozava, ali najnovija bruka iznenadila je čak i večite pesimiste

BO1 815- mada se intenzivno i ne bez uspeha radi na njegovom nagrđivanju, a što se mira tiče...

BO1 816- koja opsesivno pazi na svoj imidž (i ni na šta drugo).

BO1 817- U ovom se gradu, ostavljenom na milost i nemilost, krčka svakakva poganština

BO1 818- Mrzi me i da se podsećam svih sramnih stvari.

BO1 819- Odatle su je, viđu čuda, momentalno otpilili, pod nekim cinično providnim izgovorom.

BO1 820- jesi li luda, on ne može (a ranije je mogao, i te kako)...

BO1 821- Dobar dan

               - Dobar dan, izvolite (Mika)

               - Tražim vašeg dominantnog muža

BO1 822- Svratite kad oćete, makar i na piće

               - Nećemo

               - Nemate vremena

               - Ne, nemamo želju

               - Kako možeš bit takov, što nešto ne zadržiš za sebe

               - Što da zadržavam, i ovako sam pun govana

BO1 823- Vjerovatno će im pričinjavati veliki problem da “sopstvenom inicijativom” nađu novi posao

BO1 824- Odjednom su oni koji kod mene ne izazivaju simpatije posebno dragi mom bratu

BO1 825- Iz petnih žila upiru da na svakom …

BO1 826- Ne dajte da vas rade

BO1 827- Rekao sam ti deset puta da uradiš ovo

               - Nijesam te čuo

               - I ne možeš me čut kad namjesto glave imaš guzicu

BO1 828- Nijesam mogao da ne primijetim

BO1 829- Nema vina više, ali možeš da polomiš nešto, ako oćeš

BO1 830- Nemaš što više prodati

               - Onda sam na većim mukama nego što sam mislio

BO1 831- Đeca su resurs

BO1 832- Savršena je osoba da ispriča tu priču

BO1 833- Mora li ona da bude ođe

               - Ne (ona izađe)

               - Sad se ne moramo pretvarati

BO1 834- Agresivan prema autoritetima

BO1 835- Prezentirao je i znanje, i poriklo, i što god oćete

BO1 836- Ulog je veliki, a rizik neprocenjiv

BO1 837- Zdravo bio prijatelju, zemljače, i budući zamjeniče

BO1 838- Okoreli zlikovac, i ovaploćeni ubica

BO1 839- Zalaže se da se taj problem riješi, elegantno i bez tenzija

BO1 840- Nedavno je nestao tamo đe je i nastao

BO1 841- Sjećaš li se …

               - One visoke koja nije htjela da spava sa tobom

               - Sad je puna kao brod

               - Vjerujem da bi sad još i manje željela da sa tobom …

BO1 842- Što je ovo

               - To je bio test, upravo si panuo

BO1 843- Zašto je …

               - Zato što sam ja

               - Ali to je bila šala, ovo može biti istina

BO1 844- Izvini, podlegla sam

BO1 845- Izvini, izgleda da sam se zbunio na pomen mog imena

BO1 846- Moj drugar …, zamolio sam ga da me drži podalje od tebe

BO1 847- Krivim sebe

               - I ja krivim tebe

BO1 848- Molim vas, jedno po jedno besmisleno pitanje

BO1 849- Siguran sam da bi mu to drago bilo (a aaaa)

BO1 850- Zar ti ne dođe ponekad da nešto radiš

               - Ne

               - Ni meni

BO1 851- Što radiš

               - Čekam da se ukinu vize

               - Loše čekaš, ti si najlošiji čekač kojega ja znam

BO1 852- To je dva dana do tamo, i dva do ovamo …

               - Nije rekao da se vratimo

BO1 853- Svi je zovu Kera, samo ne pred njom. Sem Cuca…

BO1 854- Jednom ćemo morati da mu kažemo istinu

               - Još nije spreman

BO1 855- Daćeš joj to da nosi

               - Da

               - Tek je znaš jedan dan, bar joj prvo napravi dijete

BO1 856- Znao sam da postoji razlog zašto mi se ne dopada

BO1 857- Ne radi ono što mislim da želiš da radiš

BO1 858- Konačno si reagovao kao čovjek, a ne kao policajac

BO1 859- Ne možeš da prestaneš da me izdaješ

BO1 860- Rekao si da bi poginuo za mene

               - Rekao, ali ta vremena su prošla

BO1 861- Ti sve vidiš crno i bijelo, shvati da postoji i siva zona. Dođi u nju, ima dovoljno mjesta. Čekam te u Budvi … (Vojo)

BO1 862- Stvorio je sve … uz pomoć takvih idiota

BO1 863- Ne mogu da vjerujem da si …

               - Lijepo od mene, zar ne

BO1 864- Nije baš vispren kada treba da se izbori sa čas bivšom, čas sadašnjom đevojkom

BO1 865- Kako živiš

               - Kâ miš u gvožđari

BO1 866- Tek kad ga učiniš potpunim, život postaje pravo zadovoljstvo …

BO1 867- Obezbijedio sam usluge povjerljive osobe, za razliku od vas

BO1 868- Neću da vas lažem, to vas čeka u oko pola slučajeva

BO1 869- Svijet je proputovao radi inspiracije, našao je u čovjeku koji ostvaruje svoje snove

BO1 870- Zašto činite to

               - Zato što smo prijatelji, a možda i nešto više

               - To važi za nju, ne i za mene, ja sam ti samo prijatelj

BO1 871- Možda prećerujem sa optimizmom

BO1 872- Nije baš najbolje shvatao poruke ženskog svijeta. Cura kaže “NE”, a on shvata “DA” (Śale u Babilon)

BO1 873- Novac stvara izbor

BO1 874- Mislim da sam istrošio svu p … kurtoaziju

BO1 875- Pravio sam opravdane ironije

BO1 876- Nebi trebalo da mogu baš sve

BO1 877- Jedan džep napuni medalja, jedan dinara pa kroz srez...

BO1 878- Drugi jedan detalj, ja govorim o detaljima

BO1 879- Zastali ljudi, ne znam izlaze li ili ulaze

BO1 880- Često vas podsvijest, a ne svijest povede …

BO1 881- Ne daju ti da promijeniš stav. Ljudi promijene vjeru, ljudi promijene državu, ljudi promijene prezime, a ođe ti ne daju stav da promijeniš

BO1 882- Prihvatljiv rizik

BO1 883- Smisli kako da platimo ovo

BO1 884- Mogu li nas obić

               - Naša kuća im je na trasi

BO1 885- Izvinite, obično je ovakav

BO1 886- Bila je pametna dok nije upoznala one feminističke kučke, i počela da razmišlja

BO1 887- Kada gledam koliko radiš, i koliko se ponosiš time, gubim poštovanje prema tebi

BO1 888- Možeš biti pametan onoliko koliko ti je BOG dao, ili nije

BO1 889- Sjeti se lijepih trenutaka koje si imao sa njom, jer ih nećeš imati više

BO1 890- Izvini … kada si tačno izgubila dušu

BO1 891- Ja sam samo zahvalan

               - Prestani sa tim

BO1 892- Šta je tu moglo na dobro da izađe

BO1 893- Svako ko ima ovakav auto zaslužuje da mu ga ukradu

BO1 894- Ne možeš da znaš, dok ne pitaš

BO1 895- Ođe je prilično dosadno, dali ga često mlatiš

               - Šta je često

               - Pa, mlatneš ga, počineš sat, pa opet …

BO1 896- Срби нерадо трпе другачије мишљење од свог. Разлика у ставу или тврдоглаво побијање чињеница, овде су често разлог за страствену мржњу. Кумови и браћа су умели, и пре и данас, да закину своју блискост без обзира и за свагда, све због политике.

BO1 897- Дух Пунише Рачића и те како је жив у демократској Србији. Али и сенке балканског шпијуна су стално међу нама, Илија Чворовић бди и кад сви заспе, а Алекса Жуњић, више него икада има посла на путу између глагољивог народа и радознале власти.

BO1 898- већ више од 15 година живе у амбијенту великих ломова и пресија. Ниједна пре ове генерације није доживела толико кидања и промена

BO1 899- Свако, наравно, има права на свој став о томе шта су узроци, а шта последице наше несрећне модерне историје. О истим људима се јавно суди као о херојима, али и злочинцима, исти су догађаји који нас још воде у стратегијску дефанзиву, проглашавају јунаштвима и глупим суновратима. Хаотични вредносни систем је донео небројене недоумице у разумевању српског родољубља

BO1 900- Поразни ратови су довели до монополског патриотизма и његове догматске верзије. Одатле смо се давно поделили (неко нас је поделио) на патриоте и издајнике, при чему испада да они који су себи дали монопол на љубав према отаџбини, опасно мрзе све Србе који су склони да исту врсту емоција разумеју мало другачије. А то је углавном пола-пола. Опасна мржња међу браћом, све у име љубави.

BO1 701-800

BO1 701- Nemoj da plačeš, uživala si tad

               - Molim te da me razumiješ

               - Ne interesuje me da te razumijem, interesuje me samo da te ...

BO1 702- Panic Room

BO1 703- Kako to znaš

               - Slušam

BO1 704- Nikad ih nijesam vidio kako dolaze, uvijek su tu

BO1 705- Zašto odlaziš, ostani

               - Znaš da kod nekih kultura, ako dvoje dočekaju zoru u krevetu zajedno, sedam dana zaredom, smatraju se vjerenim.  A ti to nebi želio, jel da

BO1 706- Prije 25 godina i ja sam bio mladi idiot ...

BO1 707- Postoji način na koji „oÑi“ stvari rešavaju, ako promijeniš to njihov će se mali svijet raspasti

BO1 708- Zaboravi na ljubav, brak mnogo bolje funkcioniše bez nje

BO1 709- Možete li da nas izvinete

               - Šta ti znači to

               - Znaćeš ako te napunim noga, mrš napolje

               - Pa tako reci

BO1 710- Jesi li ...

               - Već sam ispred tebe, raspitao sam se ...

BO1 711- Primaš li mito

               - Svakako

BO1 712- Budi upozoren, to neće uništavati još jednu generaciju

BO1 713- Ne mogu da dokažem, ali znam što su uradili

BO1 714- Nebih smjela ovo reći, ali skoro da sam digla ruke od nas, i drago mi je što nijesam

BO1 715- Pogledajte ga, još uvijek je u šoku

BO1 716- Izgleda da se uvijek samo opraštamo

BO1 717- Nadam se da nijesi nepotkupljiv

BO1 718- Puno sam razmišljao o ovom rasporedu

BO1 719- Borbu za nezavisnu Crnu Goru maksimalno su naplatili vladarska porodica i dvorska kamarila knjaza Danila, njegovog brata vojvode Mirka Petrovića i njihovog nasljednika knjaza Nikole. U vrijeme knjaza Danila, sve trgovačke i zelenaške poslove vodio je njegov brat Mirko, a nakon Mirkove smrti ove poslove bogaćenja i pljačkanja gladnog crnogorskog naroda preuzima knjaz Nikola i njegova dvorska kamarila.

             Moglo bi se reći da se u sticanju bogatstva i lopovluka na početku vladavine knjaza Nikole najviše isticao njegov rođeni tata veliki vojvoda Mirko Petrović. Nakon velikih stradanja i poraza u ratu sa Turskom 1862 godine, velike sile su uputile značajnu pomoć Crnoj Gori u žitu. Međutim, žito koje je trebalo besplatno podijeliti postradalom crnogorskom narodu, vojvoda Mirko je prisvojio i prodavao ga potom istom onom narodu koji se tukao sa Turcima na Grahovcu. U toj trgovini vojvoda Mirko je sasvim dobro prošao, pa je sa svojim rođenim sinom knjazom Nikolom osnovao Založnicu crnogorsku i sad te pare od preprodaje humanitarnog žita davao Crnogorcima pod kamatu, zelenašeći ih i pelješeći do gole kože. Tako ispada da ih je vojvoda Mirko dvostruko opljačkao

             Konačno, nakon sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine, Crna Gora je potpuno opljačkana, rasparčana i raspodijeljena malobrojnim „prvoborcima“, „patriotama“ i najzaslužnijima za osvajanje nezavisnosti. Ova malobrojna zaslužna družina je podijelila između sebe sve što se moglo podijeliti, naravno nakon  što je prvo knjaz Nidžo uzeo za sebe najljepša imanja i zabrane. Zbog ovog i ovakvog osvajanja nezavisnosti Crne Gore i ljepote življenja u ovom najljepšem zatvoru na svijetu, narod je počeo masovno da se iseljava prvo u Srbiju, a potom  i u Ameriku.  A dvorska kamarila je nastavila da pljačka i otima. I tako su nas zatekli Balkanski ratovi i Prvi svjetski rat. A šta je poslije bilo, i sami znate – narod se obračunao sa ovim lupežima.

BO1 720- Crna Gora je u sveopštoj tranziciji – materijalnoj, duhovnoj i moralnoj. Dio te opšte tranzicije je i novinarstvo, naročito edukacija budućih novinara, koja sve više nalikuje običnoj sprdnji

BO1 721- Plaši me ljudska glupost, uobraženost „sveznajućih“

BO1 722- To je jedna fešta poslije koje se sve vrati u svoj stari tok i sve bude kako je i bilo

BO1 723- Politika je stvar kojom bi trebalo na ovaj ili onaj način da se bave svi, a ne isključivo politička elita. „Nemojte se miješati u politiku, mi to umijemo bolje od vas i mi ćemo to raditi za vas“, kaže elita, a obično na našu štetu

BO1 724- Politika i jeste kaljuga, pa ne možemo stvari da izmijenimo ako se ne isprljamo

BO1 725- Nijesam plakao kad mi je otac umro, a ne da mu dođem na sahranu. Otac nije onaj koji vas je „napravio“, to je nešto drugo. (Uroš Tošković)

BO1 726- Ako stavite prst na usta svi će vas razumjeti

BO1 727- Kažu da je talenat jedan odsto, a sve je ostalo rad. Sve je razmišljanje

BO1 728- Sestra mi kaže „Nemoj da me brukaš“, a ja joj kažem. Kakve ti veze imaš sa mnom

BO1 729- Crnogorcima je uvijek neko kriv

BO1 730- Vjerujete li u Boga

          Hrist je čovjek koji je slagao narod. Najproslavljeniji čovjek na planeti na neki način je falš karta. Svako ima svoga Boga, ali unutar sebe (Uroš Tošković)

             A JEDAN JE SVEDRŽITELJ

BO1 731- Ljudsa glupost najviše nervira, to je ograničenost. U našoj civilizaciji kreteni su pametni, a pametni su osuđeni od gomile

BO1 732- Mi nijesmo što smo, nego što hoćemo da budemo.

BO1 733- Sve je jednostavno, ljudi komplikuju

BO1 734- Carstvo tenzija

BO1 735- Tata durmitorac izveo sina iz kolibe u prvu šetnju i reče:

               - „Prispjenak, nikada nemoj da jedeš žuti snijeg“

BO1 736- Oženio Crnogorac Mađaricu i legli oni prve bračne noći, a ostala rodbina posijedala oko kuće i čekaju da novopečeni muž izađe sa krvavim čaršavom. Crnogorac je znao da ja Mađarica daleko od nevine i upita je šta da rade. Mađarica mu reče da će ona da se iskrade iz kuće i da će da ode da kupi crvenu farbu, pa će nju da stave na čaršav. Ode Mađarica i vraća se ali nije bilo crvene boje pa ona kupila zelenu. Oni što će, isprskaju čaršav zelenom bojom i ujutro Crnogorac iznese čaršav i stavi ga na žicu za sušenje. Kad to viđeše ostali Crnogorci, zinuše u čudu:

             - Što je ovo, jado?

               Crnogorac uteče u kuću a ostali Crnogorci uzeše onaj čaršav i razgledaju ga, okreću i ne mogu da vjeruju. Odjednom će jedan od njih:

             - Idemo kod đeda Miloja, on će jedini znati što je ovo!

               Odoše oni i dadoše starcu ćaršav a ovaj se mršti, pa gladi bradu, pa gleda:

             - Dajte mi jednu stolicu ođe i bješte, puštite me da razmišljam!

                Śedio matori na stolici ispred kuće jedan, dva, tri dana i odjednom dreknu:

              - Znam!!! Nabio joj ga je do žuči!

BO1 737- Što će ti tolika kafa, jel ti to švercuješ, pita carinik Crnogorca

               - Ne čovječe, što ti pada na pamet. Ja to nosim kokoškama kući. One to mnogo vole

               - Ih, mene si naša. Pa kokoške ne jedu kafu

               - Veliš, ne jedu? Pa ako ne htjednu onda ću je prodat.

BO1 738- Otiša crnogorski arhitekta kod italijanskog arhitekte u Italiju. Vidi Crnogorac Italijana sa dvije kuće, tri auta, pet mobilnih, itd. Pita Crnogorac:

               - Kako napravi ovo bogatstvo obraza ti?

                 Na to će Italijan:

               - Vidiš ovaj most?

               - Vidim – kaže Crnogorac

               - Taj most je trebao biti 120m x 25m a ja ga napravio 117m x 25m pa od ta tri metra napravio ovo bogatstvo.

                  Dođe sledeće godine Italijan u Crnu Goru, pa vidi Crnogorca sa tri hotela, nekolike vile, vozi „maserati“ pa pita Crnogorca:

               - A odakle tebi sve ovo?

               - Vidiš onaj most?

               - Ne!!!

               - E tu je trebao da bude!

BO1 739- Održavalo se takmičenje Crnogoraca u streljaštvu. Svratio Kralj Nidžo (najhrabrija, najbrža, najjača, najveća junačina. Car junaka) i ostali ga nagovaraju da im demonstrira

              - Vidite li onu ticu tamo?

                Izvadi kuburu i i opali. Metak promaši i tica odleće. Na to Kralj Nidžo reča:

              - Viđeste li ovo čudo, mrtva tica a leti

BO1 740- Тих пет принципа били су нека врста предјела на преговарачком столу заинтересованих страна. Чекало се главно јело – а то је, како то увек бива на тој врсти трпезе, расподела моћи. Поједностављено, принцип се базира на идеји да је много мачку говеђа глава.

BO1 741- Ма шта ви мислили о нашим актуелним политичарима, они ипак умеју да сагледају целу слику, барем када се о њиховој кожи ради, и схватају да је питање премијера тек један камен у том мозаику, можда и централни, али да сам по себи није – слика.

BO1 742- Претерују они који тврде да би Тадићев пристанак на Коштуницу као премијера значио самоубиство, у политичком смислу, и странке и лидера, јер ће се неки рационалан одговор увек пронаћи.

BO1 743- Биће загрижених који Тадићу овај узмак неће опростити и наговараће га да

BO1 744- рационална опција и дуговечност те владе обезбедила би и Тадићу довољно времена да санира узнемирене присталице, страначке колеге и претенденте на разне положаје.

BO1 745- као и на сам рад владе који може бити обележен и подметањем ногу и вађењем очију.

BO1 746- Ne mogu da verujem da i OVAKVA besmislica može da bude predmet razgovora!

BO1 747- osobe koja je odgovorna što je Srbija za tri godine napredovala nekih godinu i po dana - što je negde njegovo osećanje potrebne brzine... Ali Srbija u ovom trenutku očito ne može više

BO1 748- Опасност је и то што је један део ДС у блиским ‎контактима са истакнутим лобистима САД (иду људи по своје мишљење амбасаду САД).

BO1 749- а зна се да Коштуница не прети ако то озбиљно не мисли ‎‎(питање његовог кредибилитета односно претња има смисла ако је кридибилна).

BO1 750- ‎је вешт стратег и на велику жалост својих супарника некако се увек наместе јер немају ту ‎неопходну стратешку ширину, способност сагледавања најповољније опције у настајању, ‎способност остављања широког маневарског простора уз вешто сужавање истог код ‎супарника.

BO1 751- сусрео с новим рангом политичких компромиса и личном дилемом: како разговарати с генералним секретаром алијансе и предочити му адуте које он очито сматра другоразредним.

BO1 752- Odreći se armije vjernih slugu …

BO1 753- иначе, чува у свом памћењу довољно лоших успомена са генералним

BO1 754- Тако је Хавијер Солана с годинама од јастреба еволуирао до државотворца на Балкану.

BO1 755- Ништа, међутим, више није исто:

BO1 756- ао да је у том односу могућа некаква компензација. Каква – о томе није говорио, нити је у овој фази кризе могао да је спецификује. На њу, наравно, Србија не пристаје, а Схефер тај протест хладнокрвно игнорише. Такав је, уосталом, његов посао.

BO1 757- незадовољни ефектима Ахтисаријевог рада, који би морао да их води до усхићења. У њиховом памћењу насиље доноси радост, то јест значајне историјске концесије.

BO1 758- Схефер зна да је Србија „важан фактор стабилности”, али нема разумевања за њене судње муке.

BO1 759- То Ви нама кажите. Ово што написасте знају и врапци. Ако не знате шта је то све остало компромис нико Вам неће замерити. Не знамо ни ми, иначе би Вам рекли. Знамо само да је компромис око територијалних питања без воље народа нешто много труло.

BO1 760- opet skandali. Ali ovoga puta nam "nisu krivi Crnogorci" već, izgleda, da ni sami sa sobom ne možemo!

BO1 761- Pita prijatelj prijatelja:
„Šta bi bilo kada bih ja spavao
s tvojom ženom?“
„Bili bismo kvit.“

BO1 762- Žali se Mujo doktoru da mu je osiromašio seksualni život, a doktor ga pita kad je zadnji put s Fatom vodio ljubav.
„Ne znam.“
„Evo telefona, pitaj!“
„Fato, kad smo zadnji put vodili ljubav?“
„ A s kim pričam?“

BO1 763- Očevi i deca

Jedna, naizgled, estradna priča ovih dana je uzburkala domaću javnost. U priči su, kao u kakvom vodvilju - jedan oženjen muškarac, jedna slobodna žena, jedno dete i jedna sudska presuda koja pokazuje da je dotični muškarac biološki otac tog deteta. Što znači da je seksa bilo. Oženjeni muškarac se posle presude oseća poraženim i na silu nateranim da bude otac detetu - to jest da dete nosi njegovo prezime, i da mu plaća alimentaciju. Slobodna žena se oseća pobednicom u toj priči jer je za svoje dete izborila socijalni status - u rubrici "ime oca" ono će imati šta da napiše. Javnost je tu upetljana, jer se radi o nestašnom preljubniku koji je javna ličnost.

Muškarci su se našli pogođenim - jer to znači da svaki njihov "izlet" može da se završi ovako - da im se na vrat navali neko neželjeno dete i neka odlučna žena koja isteruje priču do kraja. S druge strane, žene su sklone da kažu kako su muškarci neodgovorni, i da ne mogu nekažnjeno i bez obaveza da seju decu okolo.

Tako se ispostavlja da su deca žrtve, kako god da se okrene - za muškarce su ona teret, za žene su, obrni-okreni, kad su već tu, sredstvo da se naplate neki dugovi. Teza da žene na silu hoće da muškarce nateraju da budu očevi njihovoj deci - dosta je problematična. Ako žele samo seks, bez posledica, onda je stvar lako rešiva. Uostalom, setimo se samo filma "Fatalna privlačnost".

Priča o tužnim majkama i vanbračnoj deci više ne stoji - savremena nauka može da otkrije oca, a i zakoni danas pomažu slobodnoj ženi da bude samohrana majka. Otac više ne priznaje dete - to u njegovo ime radi sud.

Tužna priča.

Deca takvih očeva, i majki koje njihove slike guraju u novine, zaista su uskraćena. Jer, ovde nema pobednika.

BO1 764- "Kako otkriti zlo u sebi i drugima"

BO1 765- jedna od uporišnih tačaka zla neispunjenje agresivnog motiva (potreba) čoveka.

BO1 766- Šta je ključna odlika zla danas i ovde?

- Prisutno je na svakom koraku, zbog uslova u kojima se nalazimo, zbog raspada društva, zbog haosa, tj. nepostojanja čvrstih i objektivnih mera na relaciji nagrade - kazne. Dakle, živimo u idealnoj situaciji za razvoj zla u čoveku jer je ovaj vrlo nezadovoljnim svojom situacijom. A zlo, pri tom, ima snagu da se multiplikuje, narasta; gotovo da ima svoj perpetuum mobile. Ključna odlika zla danas i ovde je egoizam. Odsustvo empatije, nepostojanje (prave, zdrave) komunikacije, paradoksalne situacije. I tako će biti, bojim se još dugu, sve dok se ne stvori atmosfera i situacija koje u sebi suštinski sadrža kompromis,

BO1 767- Ovo društvo je iscrpelo 500 godina robovanja i pati od tzv. robovskog sindroma; pokvarenjaštvo, korupcija... registrovano genetsko pamćenje snalaženja u robovskoj poziciji, jungovski rečeno to je arhetip. Nije opravdanje, ali jeste dobar deo razloga.

BO1 768- Može li se i šta učiniti?

- Krupno pitanje, složen odgovor. Pozabavimo se jednim (bitnim) momentom. Pozabavimo se decom, ona su budućnost. Nove tehnologije donose elemente otuđenja i čovek je usamljen. Usamljen čovek je prepušten sebi i svom razmišljanju. A kad se okrenete (samo) sebi, onda se lako zaglibite u ćorsokak iz kojeg teško da ima izlaza. Usamljenost je plodno tlo za razvoj zla! Mi smo počeli da pričamo sa elektronskim aparatima. Eto, jedno ljubljeno dete u majke ne ume da komunicira sa drugim detetom i kod tog drugog, izvesno, izaziva negodovanje...i eto sukoba. A u obračunu sa zlom - verovali u Boga ili ne, nastojte da obezbedite poštovanje deset božjih zapovesti i stvari će biti pod kontrolom.

BO1 769- Najveći zlikovci

U knjizi ste naveli deset najvećih zlikovaca u istoriji (Hitler, Staljin...). Postoji li neki njihov zajednički imenitelj?

-Postoji. Nećete verovati, svi su bili ubeđeni da rade nešto za opštu dobrobit, posebno za dobrobit svog naroda. Interesantno, svi su sa ovog sveta otišli prirodnom smrću. Niko nije kažnjen za nedela koja je učinio a, znamo, učinili su ih onoliko. Znate, loš ili ako hoćete, zao čovek, u stvari, glavni je glumac na svetskoj, istorijskoj sceni. Da nema loših ljudi maltene ne bi bilo istorije i ne bi bilo onih koji su tako velike stvari uradili boreći se protiv zla. Da nema loših ljudi, ne bi bilo Dostojevskog, Šekspira, ne bi bilo mnogo čega. Oni su motiv, pokretač onih drugih.

BO1 770- Postojali su razlozi za moju skepsu i oni postoje i danas",

BO1 771- све што се доказало мора да нестане, а за ново нема ни пара ни знања.

BO1 772- Tu je racunica čista. Samo treba neko da prilegne na taj posao i da ga istera do kraja.

BO1 773- A i pokusaj masovne hipnoze je izostao

BO1 774- Da li vi to mislite da je … trebala da bude napadnuta i … godine? Imate li koji dobar argument za tako nešto, ako to zaista i mislite?

BO1 775- сви бисмо радије да живимо у незнању, али нам живот, а сада и Rade, то не дозвољавају.

BO1 776- Neverovatno, ali verujemo da je sve tačno!

BO1 777- pa i živećeš u neznanju čitajući njegove tekstove.

BO1 778- Ако буде потребно браниће нас „oÑi“ и од нас.

BO1 779- Народ може употребити силу, тј своју војску у неправичним и нечовечним ратовима исто онако као у моралним и часним радњама. Али у овим радњама, биле оне моралне или неморалне, војска увек учествује само као сила.

BO1 780- Све оно што има везе са моралом и душевним особинама њима је непознато: они не познају осећања.

BO1 781- Тако Вам бога, Лазански, пустите ме да живим у незнању!

BO1 782- Ових дана, на опште изненађење Београђана, у самом центру престонице појавило се неколико уличних девизних дилера. Као у „стара добра времена” стоје и кроз зубе препознатљиво мрмљају „девизе, девизе…” с тим што се, опет, као некад, чује само онај сиктави задњи слог „…. зе, зе, зе”. Да човек не поверује. Поред толиких банака и мењачница – опет дилери.

BO1 783- Кажемо да нас само занима зашто евро плаћа скупље на улици када за динар и по јевтиније може без проблема да га купи у првој мењачници. Кратак подсмех откри прави каменолом од неколико предњих зуба и сакри тајну његове рачунице.

BO1 784- чему су дилери весници? Зна ли за њих?

BO1 785- Полицијско јурење за ретким васкрслим уличним дилерима било би исто што и гађање врабаца топовима. Зато је много боље, сматра гувернер Јелашић, сачекати да време учини своје и заувек их протера са наших улица, ако не може сасвим и из сећања.

BO1 786- uspjela da od Crne Gore napravi klasičnu podaničku koloniju, koja se na sopstveno insistiranje bezuslovno ponižava ispod svih granica dobrog ukusa.

BO1 787- predstavljaju vrhunac snishodljivosti,

BO1 788- јуче су се састали у Бечу да би, на основу новог предлога Мартија Ахтисарија, печатирали оно што сви веома добро знамо.

BO1 789- На свету, кажу стручњаци, постоји 7.000 језика па ваљда и толико начина међусобног разумевања, али овде су за тотално неразумевање довољна два: српски и албански.

BO1 790- да су предвиђања сасвим у реду – уколико се не односе на будућност.

BO1 791- Тешко да се излажем икаквом ризику иако овај текст пишем пре суботњих извештаја из Беча. Око епилога нема неизвесности. Сви су већ рекли све.

BO1 792- Разлике су „дијаметрално супротне”. Нема договора.

BO1 793- оних који су га у томе краткотрајно охрабривали.

BO1 794- Оно што се зове међународна заједница никада није крила да је моћни протектор и арбитар, а не медијатор.

BO1 795- То само значи да кумановски споразум данас можемо да тумачимо како год хоћемо – по једнима победа, по другима пораз – али истекло је време у коме су нас понешто питали, нешто нам и нудили.

BO1 796- Што се понуда испод стола тиче, а знам да их је било, резолутно су одбачене. Нико није хтео, желео или смео да о томе преговара.

BO1 797- То што ће нас једног дана свакако обавестити шта је нуђено, данас је неважно. Више нисмо у игри. Од сада, па надаље, воде је Американци и Руси. Баш тако.

BO1 798- Руси су претњу ветом досад користили у фармацеутским дозама. Веома, веома обазриво. То што ми ову опцију експлоатишемо готово еуфорично, лако може да испадне још једна у колекцији наших заблуда.

BO1 799- Не бринем за перспективу српских лидера са Косова. Неке ће овакав или онакав прекид хаотичног стања директно ударити по џепу, мада су се већ снашли.

BO1 800- Trajna materijalna i duhovna nemastina ne garantuju skoru promenu mentaliteta.

BO1 601-700

BO1 601- Hvata me jeza od vijesti koje stižu na koje „oÑi“ nemaju odgovora

BO1 602- Hej nasmješi se, dok smo zajedno dobro je

BO1 603- Sa sedam metara iskosa u gornji desni ugao za 6:0

BO1 604- Kapne noć pa dođe dan,

                  Kapne dan pa dođe noć,

                  I tako prođe godina.

                  Godine prolaze proklete,

                  Neka idu bez mene.

BO1 605- Korak naprijed, nazad dva,

                 Valjda mi je takva sudbina.

BO1 606- I kad je tako malo, malo vremena,

                 Ja ga neću trošiti kako ne valja.

BO1 607- Ona, ona drugog ljubi, drugom pripada,

                 Ona drugog ljubi, mene ne gleda.

BO1 608- I neka nam zavide svi,

                 Vjeruj mi vjeruj ljubavi,

                  Sreća je tamo đe si ti.

BO1 609- Jer ljubav nije nestala samo se je sakrila,

                 Otvori oči i pogledaj što je iza oblaka.

BO1 610- Ne pitaj me noćas ništa

BO1 611- Stare rane opet peku

BO1 612- Sa tvoga izvora moja se duša napila željna tvojih godina,

                  I sada mamurna, pita đe je utjeha, đa je mladost nestala

BO1 613- Idu dani ja ih pratim

BO1 614- Sve miriše na nju, i dan i jutro što će doći

BO1 615- Sve što želim sve je tako daleko

BO1 616- Tišina gradi zidove

BO1 617- Zbog neznanja ima mnogo licemjerja

BO1 618- Njihov svijet je zatvoren za one koji tu ne spadaju

BO1 619- Pravila su jednostavna, puno ima prilika da se uđe, ali kada se uđe ...

BO1 620- I jednima i drugima je jasno zašto su tu

BO1 621- Obećaj sve dok ne umočiš, kad umočiš zaboravi sve što si obećao

BO1 622- Znači li to (?)

               - Lijep pokušaj, ali nećeš me uvući u tu vrstu komentara. Neću da ti govorim šta treba ili ne treba da radiš

BO1 623- Treba da štitite šta god da vi vjerujete da su vaši interesi

BO1 624- Oni imaju pravo na svoje argumente. Da li će to uticati na moju konačnu odluku? Neće.

BO1 625- Zaboravlja se kako smo stigli u ovu situaciju

BO1 626- Neću sa njima više da raspravljam. Sve su već rekli

BO1 627- Stvarno mi je teško da nađem lošu stranu te ideje

BO1 628- Kada siđeš pod zemlju, nosiš sa sobom sve što znaš. Prolaskom dana i noći, stvaraš neki svoj lični univerzum

BO1 629- Ispostaviće se da će taj susret biti prekretnica koja će usmeriti njihove živote u novom pravcu.

BO1 630- Posle prvobitnog nepoverenja prema novom prijatelju … nije potencijalni manijak i razvija (naravno) romantični interes za njega.

BO1 631- ima neuobičajen privatni život:

BO1 632- o Marku Kraljeviću ima oko milion stihova upravo zbog svevremenosti i aktuelnosti koja se ogleda u tome da je s jedne strane junak, a sa druge licemer. "Postoje dve verzije njegove smrti", napominje Koprivica, "a mi smo se odlučili za treću po kojoj on odlučuje da umre kada je pronađena puška i kad je svaka fukara mogla da ubije čoveka".

BO1 633- "Ovo je priča o ljudima koji su izgubljeni u vremenu i prostoru i traže način da bar umru kao ljudi".

BO1 634- Hvala velikom žiriju za veliku nagradu, jer šta bi drugo došlo od velikog žirija nego velika nagrada"

BO1 635- preosetljivi usamljenik, personifikacija bola i povredljivosti, neprilagođen i bez ikakve želje da se prilagodi."

BO1 636-  U sličnom raspoloženju pesnik je bio i na samoj dodeli nagrade.

BO1 637- "Ja ne volim ove ambijente, jer imam strašan otpor prema mestima u kojima političari vode kolo"

BO1 638- koji je doživeo više zabrana na državnom nivou nego bilo koja teroristička grupa,

BO1 639- su načinili neobično važan korak. Važan za obe strane,

BO1 640- i neprestano se skandalizuje, zgražava i užasava, umesto da gleda svoja (nimalo čista) posla.

BO1 641- ali njihov smisao – što važi i za srpske izdanke istog žanrovskog semena - nikako ne bi trebalo podcenjivati.

BO1 642- SKC je, na opšte iznenađenje, ostao u jednom komadu.

BO1 643- koja je u teškim godinama krize radila sa promenljivim rezultatima.

BO1 644- Osjećam se prevarenim

BO1 645- Galimatijas - koji je nastao u izdavaštvu

BO1 646- ’Koraci“ su već startovali sa četiri knjige proze i po tome se može nazreti profil kojem teži ovaj izdavač

BO1 647- I to nije sve.

BO1 648- Jasno je da ‘’Koraci’’ veoma hrabro žele da afirmišu vredne stvaraoce iz malih sredina, ali i da ambicioznim projektima zauzmu zapaženo mesto na elitnom izdavačkom prostoru Srbije.

BO1 649- Mogu li da ti kažem nešto u povjerenju a da ... ne sazna

               - Mislio sam da među vama nema tajni

               - Tako će i da ostane, zvanično

BO1 650- Ne gledaj u mene, ni ja ne razumijem njegove šale

BO1 651- Mislim da nebih volio da povećaš išta na sebi, kao što sigurno nebi voljela ni ja da to radim na sebi

               - ???

               - Nemoj ništa odgovoriti na ovo

BO1 652- Ako želite to, da se muškarac udeblja, a žena prestane da se brije, uletite u brak

BO1 653- Ovo je zaista teško, ne meni, jer se ja pravim da držim, već njima

BO1 654- Mislim da želim da budem sa nekim koji želi isto što i ja

BO1 655- Imaju sve za špijune početnike

BO1 656- Dobra stara Američka plastika (Belmondo za Americen express)

BO1 657- Voli da se zna ko je glavni

BO1 658- Možda je poslao nekog

               - Sumnjam, to je suviše lično da bi bilo tuđe

BO1 659- Jesam, ne, nijesam

               - Odluči se

BO1 660- Zašto nama zapanu najprljaviji zadaci

               - Zato što vole tvoj „sve mogu“ stav

BO1 661- Ovo se zove odanost

BO1 662- Dok zakon ne sustigne tehnologiju to je sve što mogu da urade

BO1 663- Ovo je najfiniji čovjek kojeg znam

               - Onda malo ljudi znaš

BO1 664- Što ne ideš na spavanje, da ne čekaš 8 mart

               - Oću da vidim ima li ko da mi čestita

               - A, imali...

               - Što tebe interesuje

                 (2 posle ponoći stiže čestitka...)

BO1 665- Zar ne reče maloprije da je zla

               - Nikad ja to nijesam rekla

BO1 666- Počeo je da tupi o svojim osjećanjima pa sam mu spuštio slušalicu

BO1 667- Važi cimeru

               - Misliš Mužimeru

BO1 668- Otkud znaju da sam ...

               - Ako želiš da se kriješ ne piši povratnu adresu na koverti

BO1 669- Zašto misliš da je bio tako tih

               - Testirao nas je

BO1 670- Ne možete da ne volite ovu zemlju, u njoj niko nizašta nije kriv (Italijani - koza nostra)

BO1 671- Takve žene lako od profesionalca naprave amatera

BO1 672- Volim te

               - Na veoma čudan način to pokazuješ

BO1 673- Ne znam kako ti to uspijeva

               - Šta to

               - Da sve usereš, čega se dovatiš

BO1 674- Ako nemaš šta da kažeš namoj da gubiš ni moje ni svoje vrijeme. Neka to neko drugi radi

BO1 675- Srećno sa problemima, tu sam ako ti budem potreban

BO1 676- Dobar posao

BO1 677- Uvijek će navoditi ljude da sanjaju

BO1 678- Drago! Ko ti je dozvolio da izgovoriš čitavu rečenicu

              - Da draga, dobro draga, oću draga

              - Jeli ovo neka šala zete

              - Da, glumimo vas dvoje

BO1 679- Znaš li ...

               - Da, to saznanje nosim u sebi već duže vrijeme

BO1 680- Ja sam tvoj čovjek, izvućiću nas iz ove situacije makar morala raditi duplo više

BO1 681- Moram ti nešto reći u povjerenju ...

               - Lagao bih kada bih rekao da ni ja nikada nijesam razmišljao o ...

BO1 682- Misliš da žene ne mogu to da urade

               - Žene mogu, ti, ne

BO1 683- Želje:

Kupili ste ekskluzivna kola: Krovom kočili

Napravili ste ekskluzivu kuću: Gorela vi ka' cigar

Jedete u ekskluzivnim restoranima: Đavo vi ga izio

Školujete đecu u inostranstvu: Nikad posla ne naodili. S biroa se ne micali

BO1 684- Jesi li pričao sa ocem o ovome

               - Ne, znaš kako je poludio i za ... , a ovo je duplo gore

BO1 685- Šta se dešava

               - Startuju nas

               - O, ne

               - Ne prija ti kad te neko želi, ne? To je dobro, ajvanu

               - U redu onda

BO1 686- Čovjek takve stvari ne smije da drži u sebi

BO1 687- Poslednje što sam joj rekao bilo je: Neće te ubiti ako budeš malo fina. Izgleda da jeste, jer je tog momenta umrla

BO1 688- Kad pomisliš da te nemaju čime više iznenadit „oÑe“ te iznenade

BO1 689- Čega se ti sjećaš

               - Nema toga čega se ja ne sjećam, ti si ta koja potiskuje svoja sjećanja

BO1 690- Ako je nešto suviše dobro da bi bilo istina, vjerujte da nije istina

BO1 691- Izvini, izgleda da si mi našao manu

               - To, to nije mana, to je vrijedno poštivanja, divljenja, i čekanja

BO1 692- Jeli pošteno

               - Imam li izbora

               - Nemaš

               - Onda je pošteno

BO1 693- Grozan odabir riječi

               - Možda

BO1 694- I probajte da se ne poubijate

BO1 695- Da vidimo kako možemo da popravimo stvar

BO1 696- Šta radiš

               - Nemoj sad, ... molim te

BO1 697- Ne razumijem baš to što pričaš

               - To me i brine

BO1 698- Ne očekuj da ih možeš prisiliti da odrastu, ne ide to tako

BO1 699- Ti si ustanovio pravila (Mihailo)

BO1 700- Jeli u redu

               - Nadam se da jeste          

BO1 501-600

BO1 501- Vidio sam ga u potpuno drugom svijetlu, koje uopšte nijesam cijenio

BO1 502- Zatvori oči!

                  Zatvorila je oči, ja sam joj prelazio rukom neposredno iznad grudi, stomaka... uvijala se iako nije bilo dodira

BO1 503- Rekao si im za nas

               - Ne, jesam li trebao?

BO1 504- To je nešto što se može posmatrati iz dva ugla

BO1 505- Oli mi zavezat patiku?

               - Posle ću!

               - Rade!!!

               - Ajde, dođi

               - To se ja zezam, samo da mi je odma zavežeš! (Ognjen)

               - ???

BO1 506- Napuštio sam partiju tužan, razočaran i prazan

BO1 507- Kaže mi (...) da sam još član, sve dok me on ne razriješi?

BO1 508- Imaš osjećaj kao da ti upijaju sreću

BO1 509- Vidio sam kako on to radi, a neke sam stvari i izmislio

BO1 510- U ovome me ne zanimaju prečice

BO1 511- Možda bi ponešto shvatili ako bi ostali dovoljno dugo

BO1 512- Objasni ovcama da im je bolje izvan tora?

BO1 513- Uvijek će biti ljudi koji su spremni na skok, na veliki skok sa litice, sa svim što imaju. Jesu li ti ljudi ludi, ili se može reći da su hrabri

BO1 514- Šta možete očekivati od prodanih duša sem toga da i vašu đe utaće za puno manje no što su svoju

BO1 515- Čovjek uvijek oće da zna šta se krije iza koprene nepoznatog

BO1 516- Nemojte mi davat ni da jedem, ali više vam ga učit neću (Ognjen)

BO1 517- Pošto su bili prigodno zauzeti, iskoristih situaciju da pobjegnem odatle

BO1 518- Ako budete slušali svaki glasić koji vam prolazi kroz glavu...

BO1 519- Nijesam zapravo mogao da smislim ni jedan dobar razlog da ne odem

BO1 520- Nijesam bio siguran zašto želim da krijem ....

BO1 521- Otkud ti ideja da će ovog puta biti drugačije, dva puta su te ispalili, i treći će...

BO1 522- Uvaljivanje u neku usputnu vezu nejednom mi se činilo kao velika greška

BO1 523- Kao da je znao da ću tu veče da razgovaram sa njim pa se potrudio da mi prilično oteža stvar u vidu, pune trpeze, a znate da nije kulturno pričati punih usta

BO1 524- Izgleda da smo opet zajedno, zvanično

BO1 525- Kombinacija viška problema

BO1 526- Otići sa jakom slikom toga što želite

BO1 527- Tragovi u prošlosti

BO1 528- Samo razumne odluke donose povoljna rešenja

BO1 529- Nalazim se na početku novog životnog ciklusa

BO1 530- Odustao sam od bilo kakvog pokušaja da ih shvatim (ViV)

BO1 531- Ti baš ne znaš mnogo o tome?, zar ne

BO1 532- Ej, Ej, ja samo pričam, on ti spava sa sestrom...

              - Đe spava? Pored nje ne možeš oka sklopit

BO1 533- Izvini što si na ovakav način morao da saznaš

BO1 534- Mister Prezident – blagi naklon (presjedniku kućnog savjeta)

BO1 535- Dosadilo mi je da vam budem staratelj u vašim vezama, ako ne želite to za ozbiljno ....

BO1 536- Eto ti tema za razmišljanje

BO1 537- Razmisli malo koliko glupavo to zvuči

BO1 538- Odlično, koliko će ovo da traje?

               - Proporcionalno tvojoj ludosti, a to znači dugo...

BO1 539- Smiri se sad si skoro poznat

BO1 540- Ona je baš ono što ti treba: zgodna je, „jes“, zabavna je, „jes“, nije mnogo pametna, „nije“ – eto vidiš

BO1 541- Da ne vjeruješ da nije upalilo

BO1 542- Znam da sam prekršio obećanje, ali imam dobar izgovor...

BO1 543- Ovo dvoje bi imali mnogo glupu đecu

BO1 544- Brzo sam pobjegao otole, ali i to toliko što sam bio dosta mi je pomoglo

BO1 545- Nepogode i Pogode

BO1 546- Život je veličanstven, ako ga znate koristiti

BO1 547- BAZA-FUNDAMENT

BO1 548- Jedno piće se pretvorilo u previše njih...

BO1 549- Kako ti izgleda?

               - Izgleda mi kao nešto što se zaglavilo u slivnik

BO1 550- Nešto mi je govorilo da nijesu baš ubijeđeni u to

BO1 551- Znaš li šta je klitoris?

               - Znam!

               - Znaš li kako on funkcioniše?

               - Znam!

               - Znaš li đe se on nalazi?

               - Znam!

               - E, pa nije tu, već jedno pet santimetara visočije od onog đe ti misliš da je.

               - Auuu

BO1 552- Odlučio sam da ne dozvolim nikome da me spriječi u onome što stvarno jesam

BO1 553- Bio je jedan od onih koji foliraju budućnost da bi ostvarili ono što žele u sadašnjosti

BO1 554- Bila je sve što sam te večeri tražio

BO1 555- To je bilo savršeno obostrano natempirano foliranje

BO1 556- Navucite oklop prije nego p(r)ođete pro život

BO1 557- Kada mi se činjelo da se ništa ne može ispriječiti mojoj sreći.....

BO1 558- Ne smijem ostati rob tog neuspjeha

BO1 559- Toliko žive brzo da vam nedeljne novine daju subotom

BO1 560- Prvi put sam se jedva izvukao. Dali bi tako bilo i ovoga puta

BO1 561- Znam šta oćeš da pitaš

               - Onda me ne ćeraj, da te pitam

BO1 562- Hvala ti što me tješiš

              - Uspijevam li

BO1 563- U kakvom li ćete svijetu vi odrasti

BO1 564- A, šta ću ja dobiti?

              - Tako obučena, upalu jajnika

BO1 565- Sva genijalnost se oslikava u jednostavnosti

BO1 566- Što se tiče novca, prije vremena nije kasno, ali sve kasnije je isuviše kasno

BO1 567- Nijedan čovjek koji griješi ne može izdržati protiv upornog čovjeka koji je u pravu

BO1 568- Kad tako brzo izgovore i ne izgleda tako strašno

BO1 569- Ne mogu da vjerujem ni samom sebi, ne mogu da razlučim što mi je dobro a što loše

BO1 570- Tek sad bih ovo nazvao dobrim danom

BO1 571- Ovo mi nije jedan od mojih boljih dana

BO1 572- Nijesam znao, kako sam mogao da znam

BO1 573- Znao si ga?

              - Volio bih da mislim da jesam

BO1 574- U životu su takvi trenuci vrlo rijetki, i zato im treba posvetiti naročitu pažnju

BO1 575- Neki ljudi su rođeni sa sposobnošću da budu vjerni

BO1 576- U početku mi je bilo teško skrenuti misli na nešto drugo

BO1 577- Znati kada stvoriti razmak između sebe i partnera i koliki taj razmak da bude

BO1 578- Udala si se za njega, baš za njega, od toliko ljudi...

BO1 579- Pravi je izazov savladati tu želju za nasiljem

BO1 580- Svjesno nijesam znao, ali podsvjesno sam znao

BO1 581- Ali džungla nije pravo mjesto za jednog pijanistu

BO1 582- Imao je mnogo kvaliteta

              - Jeli, navedi jedan?

BO1 583- Toliko mi se dopala da sam već posle 15min poželio da se oženim njome

BO1 584- Osjećao sam žmarce kroz čitavo tijelo, nijesam znao da li je to što sam zaljubljen ili mi izbijaju boginje

BO1 585- Nastavljajući sa lažima ...

BO1 586- Koliko ćeš ostat ođe?

               - Koji je danas dan. Pon.. Uto.. Sri.., jedno godinu

BO1 587- Pobjeće on odatle, pa da će čitav život tu ostat?

BO1 588- Imaćemo bebu, to ti je moj poklon za novu godinu

               - Ma ne zezaj, meni je trebala samo kravata

BO1 589- Dobri stari dani

                  Dobre stare noći

BO1 590- Kriminal se prilično isplati: nemaš radno vrijeme, slobodan si (dok ne paneš),

BO1 591- Kad viđe onaj zamrznuti komad mesa, isprevrta ga u ruke, i upita: „Što je ovo nekad bilo“  

BO1 592- Najgore u ovome poslu je dizati paniku

               - Sami smo, možeš me uspaničiti

BO1 593- Postoji rešenje, ali to nikoga ne interesuje

BO1 594- Ako su iđe, Na Grad su Vrata Pakla. Ili bolje rečeno tu je glavna recepcija.

BO1 595- Praviću se da te nijesam čuo

BO1 596- Ovo su izmislili u Diznilendu, ljudi su manje nervozni ako znaju koliko će čekati

BO1 597- „Srećna rabota“ – natpis na kurtonu

BO1 598- Viđelo se malo svijetlosti na kraju tunela

BO1 599- Nemam nikog da me vodi, jer još meni moja glava pripada

BO1 600- Zaplači kad te niko ne vidi 

BO1 401-500

BO1 401- Zanimljivo je da se sad „oÑi“ pojavljuju kao najviši zaštitnici lika i djela zeka manitoga? Valjda su uviđeli svo njegovo bezbožničko djelo, samim tim im je i postao bliži „srcu“

BO1 402- Život je putovanje, a ne destinacija na koju stižemo

BO1 403- Ujak fata sestrića kako mu diže motor sa zamrzivača

BO1 404- Nema ako, šta ako, nego kad!

BO1 405- Jeli to malo ili mnogo?

               - To je malomnogo!

BO1 406- Glupo je da kod nekoga budu pare koje mu ne trebaju koliko trebaju vama

BO1 407- Nebih rekao da je to bila ljubav na prvi pogled, već prije, požuda na prvi pogled

BO1 408- Ljudi, rekli ste dosta lijepih stvari o (?), ja sam ođe da ih opovrgnem – šalim se

BO1 409- Nije imala izbora, sve je već bilo odlučeno, tako da je suze koje su joj potekle, provukla kao suze radosnice

BO1 410- Bojim se da nas dvoje ne želimo iste stvari

BO1 411- Drago mi je kada me pažljivo sluša!

               - Griješiš, on te samo pažljivo gleda

BO1 412- Došlo je vrijeme da nikne nešto čemu je nicanje suđeno

BO1 413- underGumbrella živjećete tako blizu svemu onome što volite

BO1 414- Nije samo nezakonito već i besramno

BO1 415- Vježbaju kako biti okrutan i neobičan

BO1 416- Jedino interesantne istine su one istine koje neko pokušava skrivati

BO1 417- Mislim da ne želim znati šta to znači

BO1 418- Ako nijeste liberal s 30 god, nemate srca!

                  A ako ste liberal i nakon 40 god, nemate mozga!

BO1 419- Zdravo društvo ne smije stati pred ničime kako bi se očistilo od zla (Hitler)

BO1 420- Službeno si na odmoru

                 Neslužbeno, ne žele te više viđet

BO1 421- 82 god mi predsjednik urgira za posao, takođe i 2002 god mi predsjednik....

BO1 422- Trebalo me je dovesti na ovaj put...

BO1 423- Mržnja nije zabavna ako je držiš za sebe

BO1 424- To je malo komplikovanije nego što se čini

BO1 425- Koga briga, ako se sve to vrti u krug? – koga briga

BO1 426- Samo skupljam detalje

BO1 427- Što se mene tiče, sve im je zaludu

BO1 428- Što bi tek pričali o meni da im kojim slučajem pravo mišljenje moje o njima iskažem

BO1 429- Ako želite da vladate ljudima, ne potčinjavajte njihova tijela, nego njihova srca

BO1 430- Nikada me nijesi nazvao pred nekim svojom đevojkom, ovo je prvi put?

                - Naravno da jesam, samo možda nijesam pred tobom

BO1 431- Uvijek je ovakav?!

               - Prilično

BO1 432- Mnogo je gore nego što priznaju

BO1 433- Ne gubim vrijeme na to, trebaće mi za druge stvari

BO1 434- Najvažnija je slika u javnosti, a to je „Njihov“ posao

BO1 435- Ako pojednostavite sistem on postaje ranjiv

BO1 436- A „Njima“ je to sve promaklo?

BO1 437- Desilo se u najgore moguće vrijeme

BO1 438- Nazovite to kako oćete, ali nešto mijenja klimu

BO1 439- Moram da idem

              - Jeli sve u redu

              - Da, pričaću ti kada se vratim

BO1 440- Kako da vam pomognem ako nećete da mi pričate...

BO1 441- To je kao dobar sex, nikada vam nije dosta

BO1 442- Fazon! Obožavam ovaj dio

BO1 443- Obično pošalju nekog klinca na kurs i proglase ga stručnjakom

BO1 444- Dan 5- i od 11

BO1 445- Kod nje to može da bude 20 min ili sat vremena – rekla si deset deset minuta prije sat ipo

BO1 446- Nemoj me zezat molim te

BO1 447- Ispoštuj me i budi iskren

BO1 448- Malo je ljudi prišlo blizu a da je ostalo živo da bi pričali

BO1 449- Posao im je da vam mažu oči

BO1 450- Nažalost moje samozadovoljstvo je bilo preuranjeno

BO1 451- Smisao je nalazio u tome da obmanjuje sam sebe

BO1 452- Malo ljudi zna izaći iz patnji i naučiti nešto iz toga

BO1 453- Nešto ti obavezno moraju oštetit

BO1 454- Šta da kažem a da ne izgleda da te muvam

BO1 455- Preduzmi odgovornost za svoje okolnosti

BO1 456- To su po njih bile legitimne poslovne transakcije?

BO1 457- Međutim za to sluha nije bilo

BO1 458- Objasni ti džiberima da si to činio, ili se tako odnosio

BO1 459- Oćeš li ti kafu

              - „Môže“ – reče, preko kurca

BO1 460- Ne mo žeš pri ča ti te pri če ni ko me!!!

BO1 461- Svoje viđenje sam iznio uz sasvim jasne razloge

BO1 462- I pored svega nema mnogo onih koji se osjećaju odgovornim

BO1 463- Mnoga arheološka nalazišta su prepuštena zubu vremena ili trgovcima starinama

BO1 464- Odlazili su u Svijet, u nepoznato

BO1 465- Rekla bih vam dobro jutro, ali još je rano za to

BO1 466- Uzdaju se u majku prirodu, jer nas „oÑi“ ne mogu izvući iz ovog

BO1 467- Sve te moje tajne koje smatra da ih imam vezane su za buduće vrijeme, za razliku od njenih koje su isključivo vezane za prošlo

BO1 468- To je fasada kojoj se teško prilazi, a iza fasade ono što ...

BO1 469- Nikada se neću klonuti njih koliko su se oni klonuli mene

BO1 470- To je .....

                - A, ja sam živio bez tih saznanja

BO1 471- Njegovi su maniri originalni, ali mi se ne dopadaju

BO1 472- Želim da znam njihov pedigre isto kao što „oÑi“ znaju moj

BO1 473- Sigurno nemaš ništa da mi kažeš

BO1 474- Neće ti se dopasti odgovor

BO1 475- Vjeruješ li u slučajnosti?

               - Ne više

BO1 476- To je marginalna stvar koja može samo marginalno da se sredi

BO1 477- Probudio se na jedno oko

              - On tako spava

BO1 478- Neće dugo težiti da realizuju nedostižne ciljeve

BO1 479- Ne prepuštajte da drugi odrede vašu sudbinu

BO1 480- Ako ođe zakažete, napatit će te se

BO1 481- Mora im se dati prostora da dišu, da razmišljaju ...

BO1 482- Pokušavaš nešto da mi kažeš?

BO1 483- Rade, kad se vratim iz škole oću da vidim dva tvrdo kuvana jaja i nešto od mesa (Ognjen)

BO1 484- Nije vjerovala u prvi susret, ali je vjerovala u sex posle njega

BO1 485- Svašta im rekoh, i na kraju. Aaaaaaaaaaah. Olakšanje

BO1 486- Vađenje parnica sa Cucom, ništa ne ulovismo... nikad mi krivlje nije bilo

BO1 487- To su bile sve neke stvari koje su mi davale pravo da se nadam

BO1 488- Što je bio najveći izazov u svemu ovome?

               - Ne odustati!

BO1 489- Te prasedarske dinastije

BO1 490- Zezanje psihotičnog muža baš i nije prava stvar

BO1 491- Pa, ako se stvari nijesu promijenile...

               - Nijesu, i niti će

BO1 492- Čim sam otvorio usta primijetio sam da ih ne umijem zatvorit

BO1 493- Uhvatila me neka rođendanska melanholija

BO1 494- Postavila je jedno dobro pitanje

BO1 495- Čim su mi riječi sišle sa usana zažalio sam

BO1 496- Dok sam plaćao cijenu izgovorenog

BO1 497- Osjećao sam se tako izdano, naveli su me na priču .... , onda ...

BO1 498- Dali ti ikad ćutiš jebo ti pas mater

BO1 499- I dok je to veče prelazilo u rane jutarnje sate ...

BO1 500- Dok je odlazila jedina stvar koju ne bih mogao da joj kažem je bila: da je još nijesam prebolio 

BO1 301-400

BO1 301- Tonuli smo u sve mučnije ćutanje

BO1 302- I ne sjećam se drugih godišnjih doba osim ljeta i zime

BO1 303- Odjednom mi pade na um da bi trebalo da i ja sa porodicom pođem u svijet pošto ođe nemam što ni raditi ni tražiti.

BO1 304- Tu više ne izdrža, no zaplaka bez lijeka. Suze ka kiša, do cipela, te ožali samu sebe više no što će je sjutra bilo ko njen ožaliti. U tom jadu i cvilenju za samom sobom ...

BO1 305- Čulo se nekakvo nadvikivanje, ali i razumljive riječi što jedna drugoj izdušit ne daju

BO1 306- Popismo ono piće te nam poruči, i na moj znak se svi podizasmo, a on ostade za onijem taulinom ka brabonjak na ćedilo (Baśun na Ždrebaonik)

BO1 307- Nove-nužde-rađu-nove-sile govoraše. Ja sam mladi komunista vedra-čela-a-obraza-čista

BO1 308- Nećeš se samnom zajebavat ja ti rekoh, pa preko kafane ka-preko-poljane na vrata, a ni more mu do koljena

BO1 309- Slušao sam poslije, od starijih i pametnijih kako se to ....

BO1 310- Velike stoljetne šume posred grada ljudskom rukom posađene, i spomenici velikijem ljudima, a niđe ni smokve, ni murve, ni košćele, ni masline, no sve nekakvo-jes lijepo, ama zaludnje drveće.

BO1 311- Slušao sam babu bolje no da me rodila i radio sve što mi reče, a najbolji sam bio kad se nešto nosi.

BO1 312- Ali, izgleda, i veliko dobro dosadi. Ili sam se možda uželio, ili mi palo na um da ..

BO1 313- A moga sam lelekat iz mozga da sam znava što me sve čeka brzijeh dana, pa sve do ove ure

BO1 314- Ne dadoše mi ni kufer da nosim, no se oni dvoje mijenjaju, a ja se raspriča, zadnja mi prvu pretiječe; a nije ni čudo uželio se porodice, a njih dvoje slušaju me i zagledaju.... Uto dođosmo na Zeleni Vijenac

BO1 315- Liše mene, nije se nikada tako ni odlazilo ni dolazilo, no vazda junački i na velja vrata.... 

BO1 316- Vječiti pastir i jednoumac. Vazda su imali najviše ovaca u selu, i u cijelim Bjelopavlićima, a jednako, život im nije valja pet para, po njegovoj priči...

BO1 317- Iskolači oči u mene i zinu, ali ne zableja

BO1 318- Da pitamo (?) što ćemo... Što da pitaš kad ne možemo da ga stignemo... Bolje zna đe je no mi... Ta baraka đe pivo prodaju... Ne ide no leti... Ima li ko lovnicu da mu napunimo prkno sačme, jeba mu pas mater... Ne pomaže... Da je čoek stigli bismo ga... Drž ga... Drž ga...

BO1 319- A njegovo bukanje osjećao sam iza vrata

BO1 320- Ja mnim da se zapravo te noći završilo moje žalosno djetinjstvo

BO1 321- Ali izgleda nevolje ne prolaze s djetinjstvom no tek nastupaju, jer u nas dijete čim izbaulja preko praga mora se jakati i gristi ako misli da preživi i da ga ona druga đeca ne potisnu i naprave nevaljačku od njega; tako traje do smrti i to vazda – ko će koga

BO1 322- Ona posna crvenica ka cimenat pa motika zveči, vrcaju iskre i diže se prašina, te se više prevrću bubrezi no tvrda zemlja,  a kad porosi malo kiše ni prst debljine ne skvasi onda trči pa na brzinu nagrći da bi se uščuvala ona crkavica vlage e da bi makar nešto upili korijeni od krtole.

BO1 323- Uistinu, majka me je šteđela ka udavaču kad god se pitala, izvadila bi me iz rabote i poslala....

BO1 324- O đevojkama i ženama kao danas se nije smjelo pričati, jer svaka bijaše nečija sestra ili majka

BO1 325- Ne bjehu lupeži, a po ..... ka da nam bjehu svojte

BO1 326- Ništarobe

BO1 327- A za sebe zaključih da je najbolje da pretrpim i ako mognem zaboravim ovu sramotu

BO1 328- Miješali su se glasovi i nagađanja dok svi ne počeše istovremeno da se nadvikuju. Niko više nikoga ne sluša niti razumije

BO1 329- Nijesam se mnogo razumio u svečeve, osim što sam znao. Jedan je bio strašni, kad se njegovijem imenom klelo nije bilo Crnogorca koji ne zbori istinu – to je bio sveti Vasilije Ostroški 

BO1 330- Zarekoh se da će biti moja ili ničija, iako mi nikako nije ulazilo u glavu kako da to izvedem

BO1 331- Na nas su padale konjske muve i obadi, rojevi zunzara vrćeli su nam se oko glava, a sve bazdi na neopranu vunu, balege i prezrele murve. Zijevali smo i hvatali dah, a on je pekao umjesto da vrati snagu...

BO1 332- Prvo nejasno, da ni samome sebi ne mogu priznati, a poslije sve češće, poče da mi se javlja nemir i nezadovoljstvo da će mi cio vijek proći.....

BO1 333- Tu se dan danas golom snagom zavire kao prije trista godina da bi se život održao od jednog do drugog veselja kad svi piju vino iz istijeh bocuna a meso pečeno i vareno grabe rukama sa taulina bez tavaja i pjata.

BO1 334- Ne mogu više sve mi se u krv pretvorilo – ojađeno ga prekidoh

BO1 335- Ko oće, ja neću

BO1 336- Ništa ne postigoh kod njega, ali ni on kod mene i razgovor se ugasi sam od sebe

BO1 337- A Zeta ledom mori a ne rashlađuje no se na zimu odaziva iz zglobova

BO1 338- Da se ne zakopam u nemanje i neznanje, da ne ostanem da kao neki vazda zaviruju pod rašu ženama i đevojkama

BO1 339- Išao sam ...... dok mi to ne preśede

BO1 340- Upirali su prstom i na njega da se naplastio od ovoga sramotnoga zanata

BO1 341- Bijaše pouzdan čovjek, vedar i okretan i nikad ne gubljaše raspoloženje kao mi, samo što ne trpijaše glad.

BO1 342- One nutkaju da se poslužimo a nama se svezale vilice pa ni da progovorimo

BO1 343- (?) se skamenio, a i meni nemilo što ne znam o čemu da pričam

BO1 344- I zaista, stavio me na velike muke, niti sam bio taj da pođem, niti da ostanem

BO1 345- Jednu našu su ćušnuli roditelji u bogati dom u Zetu, pa je radeći teške poslove – u Zetu žene rade isto koliko muški, pomalo plakala i pjevala: kako-sam-se-udomila strijela-me-pogodila prije-zore-i-Danice da-nagrćem-krastavice

BO1 346- Aj ti kurati ovuda kroz pamidore... vic

BO1 347- Ali na ovolikoj daljini, lakše se zaboravlja ili barem potiskuje sve što nije svezano za današnji ili sjutrašnji dan i za zaradu koja je počela pomalo da kaplje....

BO1 348- Nijesam nastavio razgovor o tome, pomislih neka ostane nešto nekazano

BO1 349- Sviđaše mi se tu, trebalo bi da ostanem barem pola godine, ako što ne zamutim i ostanem bez posla, a i bez obraza. Istina posa bi našao a obraz nikako

BO1 350- Nizašto na svijetu nijesmo znali bez za nas

BO1 351- Zaludnja zrelost

BO1 352- Najstrašnije je bilo taj zadnji dan, kad se trebalo izljubit sa čitavim bataljonom, po tri put sa svakim. Bilo je tu sudaranja nosevima, brkovima, ušima, a bogomi i glavama

BO1 353- Tako nekako poče da mi smeta grabež i nepravda, unezvjerena i bezobzirna trka da se što više ugrabi i otme, a najviše od onoga koji najmanje ima, od mrčnijeh radnika

BO1 354- Najbolje su nas primali teškijem radom odrti radnici

BO1 355- Ali nikad više ne čuh ništa o njima, ko zna da li su ikad tamo i stigli

BO1 356- Bješe veliki udvornik vlasti, a zaludu od dobrijeh ljudi

BO1 357- Bi nam jasno da bez slane ruke nećemo ništa oposlit

BO1 358- Pa obrnuli nazad, što bi nekad rekla turska raja, i bijeni i jebeni.

BO1 359- Vidim pred sobom pravoga Crnogorca, patnika i mučenika oronula i usahla, ali živijeh očiju i vatrenoga, prodornoga pogleda.

BO1 360- Čovjek iz drugog vremena, jedan od onijeh Crnogoraca kojih više nema

BO1 361- S ništa na ništa

BO1 362- A mrtva usta ne govore

BO1 363- Ovo što mi je on pričao, mnogo mi se sviđelo, jer sam se i ja srijetao sa anarhistima i mnogo su mi se dopadali. Njihove ideje, koje mi je objašnjavao, bile su mi prirasle srcu, a njihovo junaštvo, i to svakojega ponaosob i kad je sam i jedini, a ne kao Crnogorci što su vazda rvali da drugi vide i opjevaju njihovo junačenje.

BO1 364- Žao mi je bilo što i mi, kao po nekoj direktivi, nijesmo smjeli s njima

BO1 365- Ali odviknut od familijarnog života – potonje godine nijesam se mnogo savijao oko žene i đece – teško sam podnosio ovaj novi samonametnuti način života pa počeh da osmišljavam.....

BO1 366- Prebrzo se ohrabrih, pa taman kad počeh da ....

BO1 367- Nije dolazilo u obzir, da se za to zanima, s obzirom na pravila konspiracije i discipline

BO1 368- Mnogo se promijenila Crna Gora za ovih potonjih petnaestak godina. Narod osiromašio i obezglavljen, prozlio se nekako i problejao što nikad nije. Svačija se čuje a ničija ne pita. Jedino što bješe dobro, svi bez razlike šilju đecu na škole – i ko ponešto ima i ko ništa nema – i to im kami bijahu jedine fabrike; ali što ne valja, mnogi se ne vrtahu u Crnu Goru kad završe (Opis iz 1920)

BO1 369- Svi pobjegoše od mene ka da sam gubav. Ostadoh sam

BO1 370- Malo što je potpuno normalno kod nas

BO1 371- Dok god to budu institucije vlasti, a ne društva tu neće biti demokratije

BO1 372- Jesi li ikad sanjala da si pametna, pa se probudiš (Nađi)

BO1 373- Mrtvi su za mene, kao da ih nikada nije ni bilo

BO1 374- Možeš naći samo onog ko želi da bude nađen

BO1 375- Sve što se tiče mašte podstiče na razmišljanje

BO1 376- Video igrice sve se više približavaju stvarnosti

BO1 377- Sad ti je kod nas situacija: „Igra kolo prkno golo“

BO1 378- Ovo je ono što ostaje za istoriju. Naravno, i za kritiku

BO1 379- Svaka žena ima tajnu, a tajna ima moju ženu

BO1 380- Odmah mi je bilo lakše da uradim pravu stvar. Da odem

BO1 381- Odvojite vrijeme za kraljevsko uživanje

BO1 382- Jesu li oni potomci Crnog Đorđa ili Crnog Gruje?

BO1 383- Mnogo sam razmišljao o tome, ali nikako nijesam mogao da shvatim

BO1 384- Ne gubite snagu na stvari na koje ne možete uticati

BO1 385- Poslovni uspjesi gode sujeti, emotivni još više

BO1 386- Da joj kažem nešto uvezi tebe? Oću li joj reći istinu

               - Kaži, ali se usesredi na moje vrline

BO1 387- Nikada nijesam prišao ovoliko blizu samoubistvu

BO1 388- Kunem ti se ako mi i danas budeš širio optimizam nabiću ti ovu šerpu na glavu, mrš jebi se tamo

BO1 389- Kao da oboje znamo da za ovo što smo opet zajedno mora postojati dobar razlog

BO1 390- Ili je meni samo potrebno da vjerujem u to

BO1 391- Tvoje ćutanje smrdi na staromodni šovinizam

BO1 392- Hej, hej, uspori malo, to je dobro vino

BO1 393- Šta oćeš?

                - Oćeš li da to čuju i komšije?

BO1 394- Kako sam mogao dozvoliti sebi da pomislim da su se stvari promijenile

BO1 395- Ovo je bilo UFF!!!

BO1 396- I tek tamo sam izašao iz zablude

BO1 397- Kada bih bio siguran u taj odgovor ne bi vodili sad ovaj razgovor

BO1 398- Znam kad ali ne znam zašto

BO1 399- Zaorao sam duboko, to im se ni malo nije dopalo

BO1 400- Jasno pokazujući da je daleko od toga        

BO1 201-300

BO1 201- Ali kad dobi medalju za hrabrost, on uobrazi da je zbilja junak.

BO1 202- Njihova ljubav i nije bila otišla dalje od puke čežnje jednoga za drugim, od nekoliko viđenja samo očima, i svega možda dvadesetak riječi međusobno izmijenjenih.

BO1 203- Otada, kad god nije mogla biti na silu raspoložena, saginjala je glavu, čuvajući oči, pod izbezumljenim udarcima dragih roditelja. Što su je češće tukli mili roditelji, sve ćešće je bila tužnija. Što je češće bivala tužna, sve češće su je tukli mili roditelji.

Već navikla na tuču, postajaše joj sve bezbolnija. Pomalo čak i slatka. Zatim, sve slađa.

BO1 204- Iznenada mi sinu nešto kao svjesnija nada, i čisto se obradovah toj neočekivanoj mogućnosti. Pomislih da će mi biti lakše sastati se sa.....

BO1 205- Dva tri dana se nijesam mogao otresti samovoljnih misli, misli potajnih, koje iskrsavaju kad im se ne nadam, kada ih ne želim. Išao bih po pjaci, razgovarao..... A čim bi se usamio, spopadao me je osjećaj uspomena, koje su se ukrštale međusobno, bez vidljivog reda.

BO1 206- Dugogodišnje trpljenje činilo mi se kao nešto čudno i svijetlo u ljudskom životu.

BO1 207- O izvjesnim licima u pjaci, imali su slična mišljenja. Eto, Simonovići... Drže se kao ljudi, a skotovi.

BO1 208- Stari im je živio kao i svaka šuša: iz radnjice u kućicu, iz kućice u radnjicu, nasmijan i pokoran, a da se ulaže, da došapne, da ugne ramenima

BO1 209- O, čumo, o kugo! Zaradili, majčini sinovi, neku crkavicu, pa ko je kâ ,,oÑi“. Svakome da se podsmijehnu, svakoga da ujedu. Iz očiju im viri zavist i pakost, ako imaš više od njih, a ako su nad tobom, sprdaju ti se, paščad. Igraju im oči kao skakavci.

BO1 210- Natočih čašu, i oslonih glavu na zid. Ne razmišljanje, ne sjećanje, ne sanarenje, no sve to pomiješano, sve to umotano, u jedno isto klupko, koje se valjalo kroz mene, i odvajalo me od prisebnosti trenutaka.

BO1 211- Neki su u sebi tiho psovali, a neki, nezajažljivo razočarani, prosto klimahu glavom u znak čuđenja i sebi i cijelom svijetu. Neki su pak željeli da vide svemu tome opravdan razlog. Ti su obično imali više, nego ostali, pa govorahu ko je sirotinja svuda sirotinja, kako se i ne može pomoći....

BO1 212- Ali prazne utrobe nijesu mogle primiti takva razlaganja, prazna crijeva nijesu mogla krčati mirno i zadovoljno...

BO1 213- Nečije siromašenje je ipak još uvijek bolje no nečije bogatstvo.

BO1 214- Cviljaše kao prozeblo pseto

BO1 215- Niko ne mogaše shvatiti zašto i ti bijednici mogu biti sumnjivi, po koga oni mogu biti opasni...

BO1 216- Najprije se razmilješe dostavljači da se raspitaju ko je kakav bio ranije, jeli ičim pomagao (?) stvar....

BO1 217- A najzad, glasom koji bi da nema veze sa pogađanjem oko prodaje inventara, reče sa lažnom brigom: „A što ćeš onda da radiš mrčo“. (Miko)

BO1 218- Time on tražaše ma kakva opravdanja svome ustezanju. Izmišljao je sasvim vjerovatne razloge

BO1 219- Mada znajući da ona ne zna, upita ženu:....

BO1 220- Osjetih kako mi se popivena rakija javlja iz provalije moga bića, đe je bila zatajivana brigom i strahom. Već bijah pjan. Briga i mamurnost toliko mi stijesniše prostor oko srca, da sam jedva disao. Pouzdane nade, koju bi udahnuo, ne bješe, niotkuda. Ipak ne odoh ....

BO1 221- Učinje mi se da se u životu dosad nijesam vraćao kući tako prazan, tako opustošenog srca. Ali kad čuh sjutri dan što se prošle noći desilo (?), bi mi lakše

BO1 222- Prećerano podilazan, ropski ponizan, i kukavički lukav. On je time htio samo da se još više umili ministru, mada mu to nije bilo potrebno (Drago)

BO1 223- Obogatio si se. Bilo te zapalo, pa zapade sad i nas. Eto, to ti je

BO1 224- Njenoj potajnoj i nesvjesnoj želji da ode jedanput (?), bi omogućeno da se peikaže kao velikodušni pristanak na žtrvu, i kao dokaz velike ljubavi.

BO1 225- Pored slučajnih mimohodalaca prolazaše kao sreća, ili kao nesreća: prerušena nenaslućena.

BO1 226- Kakvo prekrasno tijelo žubori u njenim haljinama

BO1 227- Muškarci prolaze kao pored groblja. Tiho, da ne probude mrak..

BO1 228- Sve su podjarmili! I muziku! Sve im služi!

BO1 229- Prosto se zamrsio u željama da nam što više ugodi.

BO1 230- Bez namjere, i bez pomisli, da iko drugi to vidi, ispisivao sam na glatkoj hartiji red po red, po ugledu na časoslov. Iz te sveske, posle, sam svaku gotovu molitvu čitao pred ikonom, osvijetljenom svijećom....

BO1 231- Kasnije sam se ponečega ipak rado sjećao. Na primjer, ....

BO1 232- Mnogo su brinuli, dok su pismo dobili. I sad brinu, i želju njegovu trpe...

BO1 233- Pročitavši pismo, jedva čekah da ostanem samo-sam

BO1 234- Da bi se produžio, život nam uvijek podvaljuje, na bezbroj načina kojima on raspolaže. U takvim trenucima naša svijest o postojećoj činjenici biva nekako zabašurena, ili bar pomućena.vrlo često, kad bi najednom postali osjećajno svjesni date činjenice, onakve kakva je, ne bi je mogli preživjeti, ili bi se, u najmanju ruku, grdno poremetio i sam osnov našeg življenja. Želja da se nastavi sa življenjem, međutim podvuče se uvijek pod našu svijest, te je u najodsudnijim časovima izvitoperi, to jest pomuti njene najsvjetlije trenutke. Primiti život, svjesno, onakav kakav je, često bi značilo odreći ga se bezuslovno.

BO1 235- Mi kažemo smrt, ili kažemo leš, a to je, skoro uvijek, kao kad bi kazali ma koju drugu riječ, jer kad kažemo smrt, ili leš, mi ne doživljujemo ni približan značaj toga pojma, mi taj pojam ne ispunjavamo, njemu približno odgovarajućim, značajem, već, kao službeno, i, u suštini, skoro nezainteresovano, saopštavamo riječima nešto o čemu unaprijed znamo da postoji, ali čijeg pojma razmjere i ne naslućujemo, osim u izuzetnim prilikama: u neposrednom prisustvu, smrti nekoga od naših najbližih, pa i tada ne dovoljno – a sve to, da bi nastavili svoje utapkano življenje.

BO1 236- Pošto bjehoh sam, nijesam znao spavam li ili ne spavam

BO1 237- ....... ! uzviknu prigušeno, pretvarajući se da je vesela

BO1 238- Znaš šta ću ti reći? Ko ima, svuda mu je dobro. A ko nema, vala, ne valja mu pa ma đe bio.

BO1 239- Ko ima, njegova se riječ čuje. Ko nema, ne čuju ga ni muve.

BO1 240- Rat je rat: nekom rat, nekom brat. Neki, Boga mi, na njemu i zaradiše. 91'

BO1 241- Zar nju, mišljah da bije, tako tihu i blagu, tako prostu i plašljivu, zar nju da bije, koja je uvijek poslednja u kući zaspala?

BO1 242- Odoh do pjace, ne javljajući se. Kao da sam sve strašno bio zaboravio, pa se najednom sjetio svega, tako se na mene spušti tegoba. Bi mi žao i oca i majke, i sebe

BO1 243- Pronevaljalio se narod

BO1 244- E, sad, kako mu to dođe, ne znam ja.

BO1 245- Otada se u meni uvlačila ravnodušnost, najprije uzrujana, pa sve tiša i spokojnija

BO1 246- Misliti jasno još nijesam smio. Jer mi je ....

BO1 247- To što mi je govorio taj prost seljak, zapravo sam i znao, ali ipak osjetih kao da to tek sad saznajem

BO1 248- Dosadno odgovarajući na moja pitanja, i ne primjećujući moje poglede koji su lovili njegove oči (neću li po njima saznati šta je sve od toga istina).

Pri tome bi gledao tako strogo, da se okolni nijesu usuđivali napomenuti mu istinu. To je bila njegova najomiljenija dosjetka izvlačenja

BO1 249- Sve što se o životu kazuje, sve te bezbrojne pjesničke i filizofske budalaštine, za one koji se rastaju sa njim, nijesu drugo no kao za žednog naslikana voda.

BO1 250- Svi su znali da će Miluša umrijeti, ali kad se to stvarno desilo, bi im kao neočekivano. Ovo, što se čovjek iznenadi smrti nečijoj iako je znao da je ona tu, znači li da svi mi nesvjesno vjerujemo u čudo? Ili je to samo znak zavaravanja samoga sebe, obmanjivanja, da nam svijest ne bi osjećala stvarno prisustvo činjenica.

BO1 251- U njihovom uzdržavanom žagoru osjećala se čak i strast, izvjesno uživanje što im sadašnji leš, svojim apsolutnim ravnodušjem, dokazuje da oni to nijesu, ili bar da to još nijesu.

BO1 252- Ćutao sam. Ne zato što ne bi mogao pristati na obavezu, već što sam osjećao svim tijelom neku bolnu ravnodušnost prema svemu

BO1 253- Čula se divlja muškaračka pjesma, visoka i debela. Harmonika za nju ne bješe dovoljan podupirač. Veselje je urlalo cio dan

BO1 254- Pohitaše najprije da u varoši dignu što stignu, pa se onda razmilješe po najbližim selima, đe je bila takođe buknula otimačina

BO1 255- A-ha, i on!... Utanjio se malo i njegov ponos...

BO1 256- Blagorodna jedna duša je taj kraj. Oplemenjuje naravi i karaktere, pripitomljava duše, uznosi duh u više sfere.

BO1 257- Značajno klimajući glavom u znak odobravanja

BO1 258- Gutao sam sjenku svoga osmijeha, koji mi se pojavljivao kada bi mi kum spominjao štogod u smislu morala. Nijesam imao svojih „određenih moralnih načela“, ali mi je uvijek bilo pomalo smiješno slušati iz njegovih usta slatkorečive napomene o blagorodnosti duše, i o višem duhovnom životu....

BO1 259- Htio sam, o kako sam htio, da zakoračam već jednom pravom linijom, bez i najmanjih kolebanja, čak i bez osjetljivosti. Misao mi je, eto, čista i jasna, i to još u krvi rođena, sa korijenom duboko u mome biću. Misao mi nije, kao kod mnogih, spoljnja oznaka. A stvarno, poznavao sam toliko ljudi čija su mišljenja u potpunoj suprotnosti sa njihovim intimnim nastrojenjima: čije su ideje, duhom njihovog pravog bića, nestvarne do gadosti. Moja misao pak je doživljaj. I zašto onda – a možda a je baš zato kod mene ta treperavost, kao na vjetru list, tu i suviše prirodna osjetljivost... Trebaće mi puno, mislio sam, dok uzmem uzde od samog sebe u svoje ruke.

BO1 260- Čuo se glas (...), glas pun tužnog sažaljenja nad životom: „Što ću jadan na ovome svijetu?“

BO1 261- Postoji jedino materijalna sloboda, ekonomska sloboda: sve druge samo zabašuruju stvarno ropstvo

BO1 262- Sjedio sam u zagušljivom kupeu putničkog voza i gledao u veliku tminu julske noći. Ali ništa nijesam vidio. U četvrtastom, nagaravljenom oknu vrašao mi se samo mutni odraz sopstvenog lica, koje je toliko bilo izmučeno da mi je izgledalo gotovo tuđe. Ipak se osmijehnuh svom izmijenjenom liku. Učinio sam to neljubazno i jetko kao da se već podsmijevam sebi što se posle toliko mjeseci vraćam u Crnu Goru, uprkos saznanju da u njoj više nema nikoga ko bi mi se obradovao, ili me bar ovakvog prepoznao (*ep)

BO1 263- Ipak, ostali smo još dugo budni, iako za to nije postojao nikakav stvarni razlog: nijesmo bili ni uzbuđeni ni zabrinuti; ništa nas nije ni mučilo niti držalo u iščekivanju. Naprotiv, u ovom divljem kraju, đe smo svakog ... provodili po nekoliko dana, uvijek smo uspijevali da lako zaboravimo svoje brige i obaveze, svoj sviknuti, jednolični život, sveden na kuću, posao i kafanu, i da se tako, na izvjestan način udaljeni i od samih sebe, prepuštimo jednom gotovo neobjašnjivom spokojstvu.

BO1 264- I sada, bez sumnje, nije moglo biti drukčije

BO1 265- Sami i već preplavljeni onim osjećanjem potpune smirenosti koja je toliko poistovjećivala naše misli i naša raspoloženja da smo obojica, u svakom trenutku, mogli lako prozreti i želju i namjeru jedan drugog. Zato smo valjda sad i ćutali.

BO1 266- Mogao sam da se isplačem i tako pročišćen i ispražnjen, kao da sam već prežalio sebe ili se sasvim izmirio sa smrću, navučem na lice masku otupjele ravnodušnosti koja bi me zaštitila od svačije radoznalosti, a naročito od opakog ljudskog saučešća.

BO1 267- Međutim, koliko god da sam se silio da sebe što prije uvedem u stanje očaja kako bi ga što prije i nadvladao – toliko me je nešto iznutra, s nepojmljivom upornošću, od toga odvraćalo.

BO1 268- Nijesam znao ni đe se nalazim, niti kuda ću da krenem, niti što ću da učinim. Znao sam samo da me nikada više neće viđeti, jer sam se u tom času – zagledan u samog sebe kao u tamnu noć – opraštao, bez ijedne jedine suze, sa svima...

BO1 269- Osjetih želju da pobjegnem u tminu i daljinu, što dalje od ljudi i svega onoga što bi me, makar i za trenutak, moglo navesti da od bilo koga zatražim utjehu ili pomoć! U toj mojoj želji da odlutam daleko i da se odvojim od svijeta dok ne povjerujem da mu više i ne pripadam – nije bilo ni mržnje ni zavisti prema ljudima. Htio sam samo da se spasim svih mogućnosti poniženja koja inače ne bih mogao izbjeći – svejedno da li bi sam vapio za nečijim sažaljenjem ili bio prinuđen da ga prihvatim

BO1 270- Ali sam zato bio siguran da ću onu davno začetu misao najzad i ostvariti

BO1 271- Moglo bi se čak reći da je bio spokojan i u svemu izmiren sa sobom

BO1 272- S nogama prekrštenim u travi, sjeđeli smo ispred šatora, kraj mirišljave vatre od suvih borovih grančica i doručkovali suvoga leba i pršute. Jeli smo polako, uživajući u svakom zalogaju. (Tunjevo)

BO1 273- Raspet između te želje i onoga što sam znao da moram učiniti povjerovah da ću zaplakati. Da bi nadvladao tu svoju iznenadnu slabost, brzo skrenuh pogled prema nebu, i sličan čovjeku koji se moli, usredsredio sam svu svoju pažnju na (?). Moglo se čak učiniti i da uživam u tom prizoru. Ali ja sam samo prikupljao odlučnost da se okrenem.

BO1 274- Namjere su mi dakle bile poštene. Htio sam da ga spriječim da ispane do kraja jadan i smiješan. Samim tim, želio sam i da umirim svoju savjest, jer mi nimalo nije godila pomisao da sam ga ja, makar i nehotice, naveo da se tako nedolično ponaša...

BO1 275- Neočekivano me obuze misao da su ona dvojica, možda, na mom licu otkrili – što smjeram i u šta se upuštam. (papovka)

BO1 276- Suočen sa tom mogućnošću, sve sam više vjerovao u opravdanost svog malopređašnjeg postupka

BO1 277- Sad smo ga jurili iz najobičnije radoznalosti. Smatrali smo: ako on ima pravo da  bez ikakvog razloga bježi od nas, onda i mi imamo pravo da ga na isti način gonimo; ako se on svojim ponašanjem ne ustručava da nas učini radoznalim, onda se ni mi nećemo ustručavati da tu radoznalost zadovoljimo (Slavka)

BO1 278- Ali to lice mi je ličilo na zaleđenu, bijelu masku iza kojeg nema ničeg osim praznine; nijedne misli da je oživi, nikakvog osjećanja da joj povrati izgubljenu boju. Čak se nije ni pomjerio niti bilo čime odavao utisak da će to ikad više učiniti.

BO1 279- U šta nijesam ubrajao današnji dan, koji je, po svemu sudeći, bio već uludo straćen. Učini mi se zatim da to i nije malo, naravno pod uslovom da svaki od tih trenutaka proživim punim dahom, kao da mi svaki zaista pruža i jedinu mogućnost da poslednji put u svom životu osjetim nešto lijepo i učinim nešto značajno.

BO1 280- I mada više nijesam pamtio da li sam tada bio nešto skrivio ili sam samo vjerovao da sam kriv – kao što, uostalom, ni sad ne znam kakva me krivica vezuje s onima što me danas tako uporno gone

BO1 281- „Ako ne možeš da izdržiš“, rekoh sebi, „onda pokušaj da pronađeš snagu misleći na nešto važno! Misli na ono zbog čega si odlučio da živiš“

BO1 282- Ali u tom času preobražaja ni sam nijesam znao da li plačem zato što mi se u životu sve bilo izmaklo i prohujalo mimo mene, kao da nijesam umio, ili nijesam htio da živim, ili sam se tim iznenadnim nekontrolisanim plačem, u stvari, već mirio sa saznanjem da u tih preostalih i tričavih (?) godina neću uspjeti da nadoknadim ništa od svega onoga što je za minulih četrdeset godina propuštio da doživim....

BO1 283- Žudio sam u tom času: za neodgonetljivim hukom talasa koji se razbijaju o obalu; za tišinama bonace; za onim usijanim danima kada se na potamnjelom kamenju otapaju lišajevi, a sa prezrelih, ispucalih smokava cijedi šećerna sluz; žudio sam za onim povišenim, gotovo bolnim pjevanjem nevidljivih ćirikavaca; za oporim i razdražujućim mirisima soli, katrana, prepžene ribe, isušenih algi, joda, crnog vina, zagorelog maslinovog ulja; žudio sam za stišanim noćima ispod niskog neba koje, poput srebrnkastog zvona, svijetli u njedrima pučine; žudio sam za nekom pustom plažom, na kojoj ću, ispružen u vrelom pijesku, ležati sam, nepomičan i omamljen svim što postoji kao da sve i postoji zbog mene; i žudio sam, gotovo očajnički, za uspaljenim, bestidnim tijelom neke žene, u čiju ću utrobu, izgladnjelu od sunca i čekanja, čitav potonuti, zaboravljajući na smrt i Vrijeme!

BO1 284- Sve mi je izgledalo i ljepše i stvarnije nego jutros, tako da više nijesam ni pomišljao da bi iko mogao ili bar bio u stanju da mi nanese ikakvo zlo

BO1 285- Neke žene u crnini, sitne i koščate kao šumske vrane: svaki čas su unjkavim, otegnutim glasovima, popraćenim....

BO1 286- Ali nijesam ni pomišljao da bježim, jer sam osjećao da se od oslobođene mržnje tolikog svijeta niti može niti ima kuda pobjeći

BO1 287- Osmijehnuh se, začuđen tim iznenadnim obrtom u koji je bilo teško povjerovati ..

BO1 288- Onda mi se učini da se u onom malopređašnjem prizoru koji mi je pekao oči nešto izmijenilo, ali nijesam odma mogao da shvatim šta bi to moglo biti. Tek posle nekoliko trenutaka opazih da se oko sunca pojavljuje Duga ????

BO1 289- Znao sam da u njemu raste mržnja prema tim ljudima koji izmiču pred njim, prema onim ženama koje je htio da voli, prema toj svjetlosti koja će zgasnuti u njegovim očima, prema svemu što postoji jer će sve postojati i bez njega

BO1 290- Jednim dugim pogledom, u kojem nije bilo ni sjaja, ni bola, ni nade – prešao je po licima svojih ukućana, rođaka i komšija ne pokazujući ničim da je bilo koga od njih prepoznao ili da bilo šta od njih očekuje.

BO1 291- Već sam smatrao da je gotovo, što se, međutim neočekivano, pokazalo kao velika nepromišljenost, jer ....

BO1 292- Nijesam se mogao oteti utisku da mu u tome pomaže neka nevidljiva i tajanstvena sila – izvan svake jave koju sam bio u stanju da pojmim

BO1 293- Ležao je sasvim spokojan i zadovoljan, jer je bio svjestan da je već učinio sve što je mogao za svoje spasenje i da više ništa ne zavisi od njega!

BO1 294- Zašto sam očajavao što mi je onaj čovjek nestao? Jesam li stvarno žudio za njim? Ili sam se samo na taj način zavaravao- pokušavajući da uteknem od samog sebe? Što se to samnom dešavalo......

BO1 295- Čime su me samo prisilili da prođem kroz sva moguća iskušenja, kroz tamni vilajet u samom sebi, dok najzad, tako pročišćen, nijesam uspio da pojmim i osjetim suštinu i smisao življenja a, samim tim, i da otkrijem u tmini u kojoj sam se već gubio – i pravi put do svog izbavljenja, do te dotada neslućene visine – nedostupne čak i njihovim pogledima...

BO1 296- Te se zato nijesam ni usudio da više odvojim oči od nje ili napravim bilo kakvi pokret, iako sam u tom času, zbog svega što mi se dešavalo i zbog svega što me je čekalo, osjećao neodoljivu potrebu da (zapjevam) i tako svima objavim koliko sam srećan što sam se najzad oteo svojoj sudbini!

BO1 297- Svi oni ljudi što su nam se pridružili u toku kampanje – počeše nečujno i bez ijednog gesta, svojstvenog rastajanju, da se razilaze... 97'

BO1 298- Učinješe mi se u tom času sićušni i tuđi i nekako opustošeni kao da su izgubili nešto što se više ne može ni naći ni prežaliti

BO1 299- I zaista, mora mu se priznati, u tome je je uspio. Uzalud sam pokušavao da otkrijem bilo kakav trag o njegovoj umiješanosti

BO1 300- Da u onom njegovom osmijehu nije preovlađivao izraz nekog čudnog i možda samo meni upućenog – sažaljenja. Bar meni se tako najednom učinilo. Da bih provjerio taj poslednji utisak 

BO1 101-200

BO1 101- Povjerljiv čovjek koji zna svačije poroke i najličnije navike

BO1 102- Meni je te priče, osobito u ovakvim prilikama, pun kurac.

BO1 103- Dajem znak konobaru, momku koji djeluje kao prevarant od formata, da mu donese piće.

BO1 104- Vama je lako, vi vazda imate air-bag. Štiti vas i od rođene žene, kaže mu (...). Smijemo se samo nas trojica. Ođe i ne znaju šta je to air-bag

BO1 105- „Mogu li nešto da te pitam?“ obraća mi se mlađi čovjek, vidno alkoholizovan. Ne vjerujem da ima više od trideset godina, ali izgleda znatno stariji. Ima namučeno lice nemaštovitog čovjeka, devedesete je, vjerovatno, započeo kao poletni ratnik, a završava ih kao periferijski pijanac.

              „Izvoli“, kažem mu.

              „Kako......“

BO1 106- Priča sporo, svjestan je da kontroliše situaciju. Pripovijedanje je zapravo jednostavan posao – kod slušalaca morate istovremeno proizvoditi i glad i hranu... I tako – beskrajno...

BO1 107- Gledam ga i počinje da mi se sviđa njegova argumentacija. (?), tip će te sjebati, mislim...

             (?) ga gleda, i već, prema ostalim slušaocima, podrugljivo pokazuje na svog sabjesednika: to je onaj gest koji bi jasno, ali i zavjerenički, trebalo da kaže – kakav ajvan, ali je, ipak, simpatičan...

BO1 108- „Iako su ovi mladi danas skoro svi izdajnici, nekako su pametni za ove svjetske stvari, to je istina.“

              Sada već u svakom ćošku kafane pljuju ovdašnji mentalitet, i kukaju za – (...)

BO1 109- Ona je sa periferije, a tamo đevojke nemaju momke, nego vjerenike.

BO1 110- Razabiram da se njih dvoje oko nečega prepiru.

               „Vazda me držiš zatvorenu“, kaže ona.

               „Nemaš ti pojma kakav je ovaj svijet“, prilično uvjerljivo (neki gorki talog iskustva, možda), veli on.

BO1 111- (...) ćuti,  naravno. Da bi se porodila bilo koja naracija, morate biti strpljivi i lukavi. Možda je bolje reći – vješti; da, to je ključna riječ, jer vještina nadilazi sve.

BO1 112- „Tip je sin jednog veoma uglednog političara“, pa onda zastaje, valja tu uglednost ispratiti odgovarajućom pauzom, očigledna mu je nedoumica...

BO1 113- Potamnio od sunca, djeluje kao prevarant u usponu.

BO1 114- Primijetio sam je na gornjoj terasi. Tanka, u dugačkoj haljini, neka vrsta toge, golih ramena. A te ruke! ....... Bio sam opčinjen. I bio bi svaki muškarac na mom mjestu. Ženstvenost koja ostavlja bez daha. Kakva prirodna elegancija, kakva suptilnost!

BO1 115- Na sastanku je i mali partijski aparatčik, koji je, do (?) stigao nekim od „pacovskih kanala“ personalne kombinatorike vladajuće stranke. Recimo: svuda se pokazao toliko nesposobnim da su ga se oslobodili tako što su ga prebačili u „opoziciju“.

BO1 116- Komunističke navike sporo iščezavaju – kao prve ljubavi, ili (?), ili (?), ili mamurluk nakon tankog vina...

BO1 117- On je neka vrsta ikone „razlikujućeg“ grada: iako ima gotovo (?) godina, i dalje, žarom gimnazijalca, pljuje po svemu i svačemu.

               S vrata se dere na (...)

             „Ti si mala partijska gnjida i nemoj se izdavat za opoziciju“

BO1 118- „dvorski“ zabavljač, doduše veoma uticajan

BO1 119- Podgoričani se hrvaju sa svojom južnjačkom prirodom: vidim đevojku koja bi nevinije izgledala da je gola.

BO1 120- Mogu da gledam, a griješim pomislim li bilo što. Koliko različitih prizora može stati u jednu sliku? I šta je onda, dovraga, istinito?

BO1 121- On mu je, pak, najbolji prijatelj: oni jedan drugoga podupiru u svom društvenom usponu

BO1 122- Direktor je (?) i velemajstor da novčane tokove pretvori u rijeke ponornice. Namazanko ekstra formata

BO1 123- Jebi ga: kad nemaš identitet, onda bar uživaj što možeš sve da činiš iz početka...

BO1 124- „Ovo je dakle najbrži i najučinkovitiji način“, zaključujem.

BO1 125- Sada mi se sviđa priča koju sam zapravo improvizovao u toku samog izvođenja

BO1 126- „Nikoga se ja ne sjećam. Ja sam sam. Svima izvan sjećanja. Onda se ni ja nemam čega sjećati. Kada si izvan tuđih sjećanja, i tebi je prazno kud god da pogledaš“

BO1 127- Ipak, učim se da budem nježan prema njihovim ćutanjima, i ostavljam priču za neki bolji čas.

BO1 128- Po ogromnom ležaju prostrla je sedam-osam odjevnih varijanti. I pliva u sopstvenoj neodlučnosti. A vjerovatno već savršeno zna za šta će se, na kraju, odlučiti. To je neobično, ali većina žena funkcioniše upravo tako.

BO1 129- Gledam u izmičući pejzaž ....

BO1 130- Potvrdo klimam glavom, sasvim smirujuće, i mislim: čovječe, ova žena stvarno tone u samoproizvodeću paniku.

BO1 131- Uvijek je govorio u ime nekoga ko ne želi da mu se zna ime. Ljude to dodatno pali...  „Slušajte pažljivo, ovo ću reći samo jedan put“ (Slušajte dobro!! Ovo je rekao samo jedan put xa xa xa) Mikan

BO1 132- Tamo đe se ratuje, svašta se može pronaći. Sem pameti, naravno. 91'

BO1 133- Poznato mi je kako ljudi izgledaju kad im je nešto važno

BO1 134- Svaki čovjek ima neku vrstu nesvjesne želje da bude prevaren. To je kod mene nešto previše bilo izraženo...

BO1 135- „Jebeš državu u kojoj je on nezamjenjiv“, veli, s vremena na vrijeme (?)

BO1 136- „Kako je reagovao Predsjednik? Kako je reagovao Predsjednik? Jesi li snimio kako je reagovao Predsjednik?“, pita me, treći put zaredom, moja draga. Zapravo, već ođe mogu reći – moja bivša draga...

              Kada shvatam šta me pita, osjećam, drugi put danas, nevjerovatan priliv bijesa. Kakva ćurka, mislim i uzimam šakama njenu glavu kao da je kanim poljubiti u usta, ali svojim se ustima primičem njenom desnom uvu, i, veoma razgovjetno izgovaram:

            „Ti si – ništa.“ 

             Onda je ljubim u usta, i pomjeram se nekoliko koraka unazad.

             Ona me gleda zapanjeno. Kao Sfinga kojoj je dat ispravan odgovor. Gleda me kao da okušava da li me može spržiti... Dovoljno dugo da ruka supruge ministra za tranziciju neprijatno visi nekoliko trenutaka.

             Onda se sve vraća u poredak. Čak prestajem da osjećam bijes.

BO1 137- „A što je to? Kako to? Kako se dolazi na ideju za takvo pitanje... 

BO1 138- Zar ne bi trebalo da izgledaju što neupadljivije? Tada bi i meni bilo manje naporno da ih gledam.

BO1 139- Zapravo ni po koju cijenu ne želim da budem sa ženom kojoj je o bilo čemu važnije mišljenje „bilo čije mišljenje“, od onoga što ja mislim. Meni se to čini tako shvatljivim...

Možda je malo starinski, ali, legitimno, svakako...

BO1 140- Vesela udovica mi se sviđela...

BO1 141- Ali da se nikome ne javim. Da nestanem kao što nestaje dobra prilika – neosjetno, a da svi misle da sam tu neđe...

BO1 142- U ovoj državi te ozbiljno shvataju i kad se sprdaš... Ustvari, samo kad se sprdaš.

BO1 143- Ima mnogo ljudi koji lažu iz sažaljenja prema bližnjima. Lijepo, nadahnuto, uzbudljivo lažu. Ja poznajem laž. Malodušnima i onima što žive od tuđeg znoja, njima je potrebna laž. Jednima snage daje, drugi se zaklanjaju iza nje. Ali, onome ko je sam svoj gospodar, ko je nezavisan i ne ždere tuđe, šta će njemu laž? Laž je religija robova i gospodara... Istina je – Bog slobodnog čovjeka...

BO1 144- Ubjedljivo zvuči

BO1 145- Za nešto bolje žive ljudi, mili moji... Čak i gospoda žive za nešto bolje. Svako misli da živi za sebe, a ono ispada da živi za nešto bolje.

BO1 146- Vjerovatno sada u (?) (ako nijesu gladni) ili u (?) (ako su gladni, što je vjerovatnije) pljuju po (?) i pokušavaju dokučiti kako neko uopšte može da ....

BO1 147- Svi su tu fascinirani telohraniteljima. I zbog toga uzvanjci nerijetko pomisle da smo – primitivni.

BO1 148- Pozorište je igra u kojoj jedna grupa ljudi glumi da je neko drugi, a druga grupa glumi da im – vjeruje (pozorište u kući)

BO1 149- Njen osnovni problem je što nikome i ničemu ne može jasno da kaže Ne.

BO1 150- Ćutimo neko vrijeme. Tražim formulaciju kojom ću mu zahvaliti. Daje mi znak da se ne trudim

BO1 151- Globalizacija je kćerka Globusa i Kanalizacije

BO1 152- Sada mi je potrebno da nakon svega pronađem sebe... Vidite, preveliko bavljenje drugošću sjebe prije ili kasnije

BO1 153- U suštini, od svega me je naviše nervirao taj gadni, naporni osjećaj da sam uvijek na nekom početku.

BO1 154- Zar nije sve u ovom postojanju nekako više stvar naše vještine negoli sudbine? Oću reći – govno je, zapravo, svaki život koji ne umijemo da podnosimo.

BO1 155- Govorio bih, mnogo bi govorio, ali me izdaje glas, koji je moguć još samo za plač ili psovku

BO1 156- Često bih se pitao: je li ovo zaista moguće, ovo što sada doživljavam

BO1 157- Drago mi je da ovo smeće ima neku svrhu...

BO1 158- Džandrljive muškarače

BO1 159- Ćutanje kojim mu sin odgovori, potvrdi njegovu strašnu slutnju

BO1 160- Svu jezu rastanka osjetih stvarno tek sad kad....

BO1 161- Majku nipošto da ne slušaš. Ona bi da si joj na očima. A bolje je da te nikada više i ne vidi, samo da si živ, nego da...

BO1 162- Prebrodio je: nešto pomoću novca, ili prepredenosti, ili hrabrosti, a često pukim slučajem.

BO1 163- Jedan potpuno nov, a silan osjećaj, bujao je u meni

BO1 164- Mogli su vršiti nasilja kakva god zažele

BO1 165- Od straha se njoj dvadeset godina srce stezalo, a na svaku dobrotu je plakala...

BO1 166- „Jadnica“, progovori tiho, objašnjavajući sebi tom riječju prolom njenoga plača.

BO1 167- Ima u životu časova kad čovjek osjeća da je potpuno srećan. Jedan od prvih takvih časova za mene bio je taj kada sam imao u ruci, tek dobijen, (?). dugo nijesam mogao zaspati, a sjutri dan sam ustao vrlo rano, samo da bi vidio što prije (?) Čitavi Sati bi mi katkada prošli kao dlanom o dlan, gledajući ga samo, i diveći mu se radosno. Odlazio bih u polje, sa drugovima ili sam, i vježbao se u ciljanju. Izgledalo je da oduševljenju neće biti kraja

BO1 168- Znao sam da mi „oÑi“ ne bi dozvolili da učinim to što sam namislio. Zato sam sam za sebe rešavao potanko svoju misao...

BO1 169- Nije me mučilo pitanje bi li moj čin bio opravdan. To pitanje sebi uopšte niesam postavljao

BO1 170- Zbunjen ovim neočekivanim i značajnim odgovorom, zastade i, nemajući šta da kaže, gledaše je, skoro unezvjeren.

BO1 171- U tom pogledu bješe priznanje

BO1 172- Ama kad bih ja...

               - Šta, kad bi ti?

BO1 173- Češe se po glavi, i trijebi svoje crne misli

BO1 174- Osjećao sam na tim ljudima da su u stanju preći preko velikih jada.

BO1 175- On njima nije bio drag, ali su ga uvažavali: naslućivali su u njemu biće koje može puno štošta da učini.

BO1 176- Posle nekoliko mučnih rečenica, on dade znak (?). Ovaj izađe, pod izgovorom da...

BO1 177- Tek da bi nešto kazao, pokušavajući time da pronađe ma kakvu nadu, (?) izusti..

BO1 178- U ovim straćarama misli se samo na najbliže stvari: na ručak, ako ga nema, na (?), na mlade koprive, koje se mogu kuvane jesti.

BO1 179- Sva sprčena od jada, izgubila i poslednju nadu

BO1 180- Ali u isto vrijeme sam osjećao neko čudno olakšanje (ukoliko uopšte može biti ikakvog olakšanja u tom preneraženom bolu)

BO1 181- Prvi put mi se učinje pjaca nekako čudna. Tišina predvečerja otvori mi još više neke unutarnje oči kojima sam u tim časovima gledao i osjećao pozadinu onoga što sam svaki dan mogao viđeti.

  Srijetao sam putem ljude, i njihova lica, ili sobom zauzeta, ili nasmijana, ili važno napravljena, ozbiljna ili kao zabrinuta, ali mi se činio da je njihov smijeh mjehur sapunice na vjetru, važnost njihova smiješna i gadna, pa i ozbiljnost njihova površna, izaziva na sprdanje, a zabrinutost bješe kod svih sebična. Svi me vrijeđahu samim sobom, vrijeđahu mi osjećaj da je sve to sitno prema umiranju

BO1 182- A kad sretoh Bata, elegantnog u hodu i podlačkog u očima, sa izmišljenim izrazom dobrote i zadovoljstva, zaželjeh da mu ispeglam pesnicom taj njegov upeglani osmijeh.

BO1 183- Sjeđeli smo i pijuckali uz meze tvrdoga sira prlja iz maslinovog ulja...

BO1 184- Oni vođahu prazan, ali s obzirom na priliku, ipak značajan razgovor (jer u svečanim prilikama riječi su svečano obojene, te samim time igledaju važne)

BO1 185- Najveći broj bješe ih koji su mogli da vjeruju u svašta

BO1 186- Gotovo u svakom vri neki čudan nemir, kao da je i strah, ali neki čudan strah, ne onaj raniji kad se strijepjelo samo za svoju glavu. Nešto vrlo nelagodno, nešto mračno u isti mah, obuzimalo je ljude i na samu pomisao da će trebati složno ginuti za jednu istu stvar

BO1 187- Ljudi se stiđahu i pomisliti da im je žao poći u rat. Kad su mogli da robuju pet stotina godina, i kad su svakog dana išli sa glavom u torbu, mogu valjda sad poći u boj za otadžbinu koja im je slobodu donijela ... Pa se hrabrijahu, na prvom mjestu sa pićem. I prolamala se pjesma, a pjaca mirisala na rakiju (91')

BO1 188- Iđahu većinom pognutija „kvaka“ i zamišljeni, no čim bi nastupili kroz pjacu, dizahu glave i pjesma se vijaše, zajedno sa barjakom

BO1 189- E, ne može ni on vazda gore... spuštiće se, niže, niže... Vuče zemlja, bre!

BO1 190- Govoraše krupno i nekako naročito naglašeno. Samo je on osjećao sram u dnu sebe. I strah. Onaj isti strah što ga i ostali skrivahu

BO1 191- Nešto se protivilo smrti kad nije lična nužda

BO1 192- A topi se od pričanja, zanosi se, kao da mu sve to, u isto vrijeme priča neko drugi. Kao da je on sastavljen od dva njega: jednog koji priča i sebi i ostalima – i drugog koji sluša, zajedno sa ostalima

BO1 193- Pušti mene jedno dva tri sata da to ispričam, pa ćeš ti onda

BO1 194- Bog je protiv rata, ali su se ljudi osilili.

              - Pa što ih ne kazni?

              - A kud će im gora kazna od rata?

BO1 195- Glupo i zločino je svako ljudsko upinjanje oko svega što je izvan potrebe našeg stvarnog tijela i naše stvarne duše. U prvom redu rat. Ranjavati, ubijati, kasapiti i sebe i druge! Učiniti da nas tijelo boli, a i onako smrt nas čeka! Mora li tako biti!

BO1 196- Srljam često bez plana, katkada i bez imalo smisla

BO1 197- često je slao kući po nekog, tražeći para, više nego mu je trebalo

BO1 198- Otada se češće moljah Bogu, moljah se i za đecu. Prvi put tada sam glasno govorio sa nebom.

BO1 199- Tako se šćućuri u ćošak, čekajući više ni sam ne zna šta

BO1 200- Kad bi se na tom zastalo...

BO1 001-100

BO1 001- To je možda i najljepši osjećaj: ođe je svako u prolazu. Istovremeno, činjenica da je ođe svak u prolazu, čini mogućim da naiđe baš – bilo ko.

BO1 002- Katkad svojim bivšim ljubavima opraštamo i više nego što očekujemo da se nama oprosti.

BO1 003- Pristala si da budeš dio te igre. Najmanje što moraš da naučiš je da podneseš kada te neko pljune zbog toga. Razumiješ li uopšte to.

BO1 004- Ja to tvoje doživljavam kao neku vrstu potpisivanja ugovora sa Đavolom. Prodala si dušu. Samo, u tvom slučaju zaista ne vidim čime ti je platio, kažem joj.

BO1 005- Susret sa osobom koju smo nekada voljeli, nužno je i susret sa nama samima iz nekog drugog vremena. I često smo više iznenađeni susretom sa tom utvarom sebe nekadašnjeg, negoli sa osobom koju smo voljeli

BO1 006- Zašto sam đubre, u pola devet ujutro? Reci mi, molim te. Zanima me jesu li razlozi standardni, ili ima nešto novo.

              - Đubre si, jer si (?), kaže ona, i, iskreno govoreći, djeluje prilično ubjedljivo

BO1 007- Pokušavam da se sjetim jesam li nešto zaboravio. Sve što zaboravite, a što se nije smjelo zaboraviti, vrati vam se kasnije u nekim vrlo neobičnim formama. Ili, možda: sve nepotrebno što zaboravimo uzrokuje da se nečega nepotrebnog sjetimo.

BO1 008- A to je jedno od težih prokletstava koja mogu zamisliti

BO1 009- Jedan je od starinski rečeno, najbolje vaspitanih mladih ljudi koje poznajem

BO1 010- Sve što vrijedi bilo đe u svijetu – na neki je način konzervativno

BO1 011- To je uvijek nedvosmislen znak primitivaca

BO1 012- Ćerka jednog novobogataša (»Diskretni šarm nove klase«) ide prema ulazu konzulata...

BO1 013- Morate razmišljati simultano i u nekoliko ravni, dakle, istovremeno......

BO1 014- No nikada nije zabavno to objasniti samom autoru

BO1 015- I tada manirom infatilnog slabića odabiram da stvar samo – odložim. Ne znam zašto to ponekad radim

BO1 016- Gledam ga sa zanimanjem, nevjerica je danas besmislena. Već sam se svikao na paranoju crnogorskih intelektualnih luzera.

BO1 017- Ja sam uvijek govorio ono što mislim... Čak sam i...

               - Dalje ga i ne slušam – razmišljam o tome zašto mu ja sada ne kažem ono što zaista mislim, očito je čovjek ljubitelj toga manira

BO1 018- Ili je paranoja prelazna – pa sam i ja, nakon (?) odlaska počeo da vidim ono čega nema. Zato je paranoja veličanstvena – ona poklanja smisao haosu ovoga svijeta.

BO1 019- To je način mišljenja današnjih ljudi, ovih ameba...

BO1 020- Strpljivo je čekao da bude udostojen pažnje

BO1 021- Dok je bio u emigraciji (po zadatku)...

BO1 022- Jedva su susprezali svađalačke porive

BO1 023- Ti noćas izgovori više gluposti nego moja žena za čitavog života

BO1 024- »Pričaj, i tako se od tebe ne može doći do riječi.«

                  Na čas zastajem, gledam u (?). Ćutim i mislim da ću zaboraviti o čemu pričam

BO1 025- Ne smijem ni da ga pogledam u oči, jer bojim se da bi, ovako naduvani, obojica prasnuli u smijeh. A (?) bi se to teško objasnilo. O čemu god da je riječ, shvatio sam da oni to doživljavaju smrtno ozbiljno.

BO1 026- I počinje da se prilično divlje smije.

BO1 027- Ti si pijan, (Zoran).

              - I tu ima lijeka. Ali, za glupost... teško

             Još izvjesno vrijeme trajalo je naše prepucavanje, a onda smo, uz nastavak brze razmjene uvreda i podsmijeha, ustali i, gotovo bez pozdrava – otišli... više se viđeli nijesmo

BO1 028- Odje  ti ništa nije ono što izgleda da jest

BO1 029- A da je koncept Države samo magla, vidiš čim se osjetiš nezaštićen među primitivcima, još više, osjetiš da je njihova gadost mjera te Države, nabijem je na kurac... On je uvijek u duši bio – anarhist...

BO1 030- Početak i kraj bilo čega su obično – dva svijeta. Ono što je nekada bilo tragično danas može biti samo – citat.

BO1 031- »Sam si, kaže«

              - »Nadam se, velim«

BO1 032- Iznenadne dobre vijesti me uvijek guraju prema euforiji. Naučio sam, s vremenom, i to da kontrolišem.

BO1 033- Ne volim način na koji on doživljava ljude: u početku je prećerano euforičan, naporno srdačan i teatralan, da bi kasnije, u kakvom iracionalnom porivu, koji se, samo on zna kada i kako začeo u njemu, postao neprijatan, maliciozan, a vrlo često uvredljiv preko svih granica. I, što je najneobičnije od svega – ljudi su mu to dopuštali. Mislim da je njegov problem taj što se brzo zasiti ljudi. Jednostavno nekako ne vjeruje da je moguće biti čovjek i biti od dobrog materijala. Stvar dodatno komplikuje činjenica da je moj otac i neka vrsta prilično sofisticiranog, ali i temeljno paranoidnog egomana. Zahvaljujući tome, sebe kao ljudsku jedinku izuzima ne samo iz svog uopšteno niskog mišljenja o ljudskom rodu, već takođe iz bilo kakvog razmatranja. Nepredvidljiv poput tropske oluje, i, nepristojno – samoljubiv. To je on.

            Majka je, to je kod ovakvih ljudi zakonomjerno, sušta suprotnost. To je vjerovatno jedini funkcionalni modus kada je o Cuci riječ. Ona je (?), životom zaplašena žena – neoprostivo često je u potpunosti bez svog mišljenja. Za sva vremena uvedena u njegov referentni okvir. Ona ne gleda stvari kakve jesu, nego uvijek grozničavo pokušava odgonetnuti kako ih Cuca vidi. I tu, naravno, raskošno griješi, prirodno...

BO1 034- Ako povjerujete svima onima Podgoričanima i Podgoričankama koji će vam ispričati da su upravo kanili zakoračiti na viseći most koji je pao, ili pak, da su baš bili stali na prvu stepenicu nakon mosta u trenutku kada se nesreća desila, morate biti spremni da zamislite oko četrnaest hiljada ljudi kako stoje na toj jebenoj stepenici.

             Valjda je to epski mentalitet: najviše se cijeni ako odnekud jedva i slučajno izvučeš glavu. Nakon saobraćajnog udesa jedan Podgoričanin je rekao dvojici: »Da ste što valjali, vi biste poginuli« U najkraćem, to su krajnje konsekvence epskog svjetonazora.

BO1 035- REALNOST JE BOLEST IZAZVANA NEDOSTATKOM DROGE

BO1 036- Vrućina je izvan recivog. I još štošta je izvan recivog, nema sumnje...Ljudi rabe sjenovite prečice, pokušavaju se zakloniti od pakla. Plemenita, no, uzaludna namjera. Pakao je zapravo uvijek tu, oko nas.

BO1 037- Užasno teško mi je kada god mislim o đeci. A o njima mislim dvadeset i četiri časa dnevno. Nebih želio da ovo zvuči suviše patetično: to je neobičan mehanizam – što god da radim i o čemu god da mislim, jedan djelić moje svijesti nepovratno i nedodirljivo misli samo o njima, upućen je samo na njih. Naporno, da.

BO1 038- Bio sam ponosan što je jedan Crnogorac učestvovao u takvoj pizdariji

BO1 039- On želi da mijenja svijet, a to je uvijek opasno. Pitajte nekog, ako mi ne vjerujete.

BO1 040- Uvjerenje o »čvrstini« te kuće dugujem Velikom zemljotresu iz 1979. godine, koji je nije ni pokolebao u njenoj hvalevrijednoj namjeri da postoji.

BO1 041- Intimno sam se gordio time

BO1 042- »Onog imbecila od Šakoja. Šakoje je najautentičniji crnogorski kreten dvadesetog vijeka...«

BO1 043- Okreće se prema meni, gleda me trenutak dva i kaže:

               »Čujem da ima novosti u tvom životu. Ko je nova Dulcinea?«

                 Otvaram sebi jedan tuborg. Nekom hiperboličnom figurom odajem priznanje njegovim informatorima. Kažem mu za svoju vezu sa Nađom

BO1 044- Sve normalne porodice normalne su na isti način, sve lude porodice lude su na različite načine, kažem.

                „Ja vjerujem da oni za nas misle da smo mi najluđa porodica. I ne znam je li im za zamjeriti...“

BO1 045- Čitav život je neka vrsta utvrđivanja sopstvene pozicije. Nikada ne smijete prestati to da činite.

BO1 046- Moram priznati da mi nikako ne uspijeva da zamislim ko bi bio prirodniji jeretik od njega.

BO1 047- On to doživljava kao intelektualnu onaniju i slabost

BO1 048- Roditeljska isljeđivanja su nešto najluđe što postoji na ovom svijetu

BO1 049- Ne gleda u jednu tačku, već ujednačenom brzinom, prelazi sa posmatrača na posmatrača

BO1 050- Nerviraju me „svježi“ vozači koji imaju potrebu da što prije zaborave da su tek odnedavno u tome

BO1 051- Bio sam „koma“ i pomislio sam da sam konačno – poludio

 BO1 052- U najnepristupačnijem dijelu planina primjetna je bijela tačka, blijesak svjetlosti – manastir Svetog Vasilija Ostroškog, slava mu i milost, uvijek kažu crnogorci.

BO1 053- Ostavlja utisak dostojanstvene žene (tako odmjerene i lojalne žene postoje samo u knjigama, mislim).

BO1 054- Sa onim, tako karakterističnim, nikšićkim zapjevajućim akcentom

BO1 055- Prolaze – iznimno lijepe đevojke, prilično ruralni muškarci, vesela mladež i melanholične babe, dječaci na rolerima i fudbalski kladioničari koji u hodu gledaju u papire sa aktuelnim kvotama, promakne pokoji klošar – ratnik iz nekog od proteklih ratova, pa opet – ljudi, ljudi

BO1 056- Ona je njegova đevojka, kojoj se vraća nakon svake kraće veze (Dražen)

BO1 057- „oÑi“ su sluge bijelih porobljivača. Zato govore da ih niko ne može razumjeti. I sve su u stanju da opravdaju. Svako zlo. „oÑi“ rade za one koji su najgori...

BO1 058- Prestrog si. Utripovao si da si predstavnik Drugosti, i to te – sjebava. I još nešto. Umjesto da polemišu sa tobom, svaki od „oÑi“-h krenuće da ti objašnjava da nije „oÑi“. I nikuda nećeš stići. Znaš ono: najveća podvala sastoji se u tome da nas ubijede da „oÑi“ ne postoje.

BO1 059- Kroz otvoren prozor vidi se bizonska glava nekog novopečenog bogatuna.

BO1 060- Laknulo mu je, i to veoma vidljivo.

BO1 061- Iz istih razloga iz kojih meni izgleda da je to neko sranje, on tvrdi da je to – genijalno.

BO1 062- Nijesam umoran i nijesam raspoložen za san

BO1 063- Sve nove elite su slične, i pojednako izazovne za tekstualnu egzekuciju...

BO1 064- Tamo uvijek sjedi neko iz sasvim nevjerovatnog, ali i nadasve slikovitog novobogataškog – policijsko – ekonomskog ili kulturnog (mlade glumice, ocvali akademici, rezignirani reditelji, tzv. novinarski vukovi i po koja pjevačica) establišmenta.

BO1 065- Pretpostavljam da ga dekomodira sopstvena nesigurnost u takvom miljeu

BO1 066- Tako je rekao, kunem se

BO1 067- Ili je agent, ili mu je važno da tako izgleda

              - To je onaj ajvan od Srđe Brajovića

BO1 068- I prije nego kažem sebi da je sada, neodložno, trenutak da se ode na počinak...

BO1 069- Sanjao sam sinoć jedan od onih snova u kojima vam sve izmiče

BO1 070- Vjerovatno će ga nešto vrlo slično neđe sačekati. Tada mu nikakva moja priča neće valjati. Ali, moglo bi mu pomoći ako u životu – bude gospodin koji uvijek zna što valja prećutati, ako znate na šta mislim

BO1 071- Smijulji se kao gremlin (Cico)

BO1 072- Osjećam najsnažnije uzbuđenje koje možete zamisliti. Ne čujem ništa, ne vidim ništa, i ne znam ništa...

BO1 073- Pravi si (?) voliš imperativ.

BO1 074- Za jednog bivšeg disidenta to je neodoljivo izazovna situacija

BO1 075- Koji će ti kurac u životu bilo kakve moje priče...

BO1 076- Sa sinovima se ne može tako razgovarati. Bez mističnog momenta, očinstvo je golo govno.

BO1 077- Shvatam da govoreći njemu, priželjkujem da, nekako, ona sve to čuje.

BO1 078- I namah se sjećam sopstvene treme koju sam, čini mi se, vješto krio.

BO1 079-  Iskreno, i ne znam baš kako sam sve to uspio da zajebem

BO1 080- U  predvorju sam. Ovo je onaj čarobni trenutak kad komadići svijesti još uvijek mogu da ti kažu da ćeš upravo za koji čas zaspati, i sanjati, ali, misliš, i još si budan...

BO1 081- Dolazi opasno vrijeme za tipove kao što su on. Devedesete su bile veselje: kao oaza u kojoj je bilo sve dozvoljeno za njih. Na Balkanu, ovuda oko nas, to je bio najveći zabavni park u istoriji. Znaš, kao kad Ameri pušte đecu u Disneyland, pa tamo mogu da rade svašta, tako je to izgledalo. A sad su, najednom, svi tu neđe oko rampe za naplatu. To je gadan osjećaj...

BO1 082- Ostario je od kad ga nijesam vidio

BO1 083- Nepristojno je koliko su nemaštoviti... Glupi su ko kurac, ...

BO1 084- Niđe smrt civilizacije ne izgleda tako jasna kao na rubovima gradova. Nagriženi pejzaž, sav taj otpad, melanholija puteva koji vode u Drugđe, čitava mitologija Poraza stanuje na krajevima svakog Grada. Ta mjesta su dobra ako se odatle kreće, ali vrlo loša ako se tamo stiže.

BO1 085- To je moć kazanog

BO1 086- On je beskonačno postavljao pitanja. Ja sam katkad glumio da znam odgovore (Novak)

BO1 087- Većina stvari propada zbog nesporazuma. Ne zato što je nešto loše ili dobro samo po sebi, već jednostavno zato što se dva Nešto ne razumiju.

BO1 088- Govorim mu o tome koliko se i kako plašim da bi činjenica da živim petsto kolometara od njih bitno oštetio i sinstvo u njima i očinstvo u meni. A onda bježim iz mišljenja ...

BO1 089- Sve priče sadrže u sebi i druge priče. Neke od njih se odmah mogu pronaći, a neke su, jednostavno, uspavane. Vjerujem da mogu spavati i po nekoliko vjekova. Ili, nekoliko vječnosti, svejedno: uspavano ne zna za vrijeme.

BO1 090- Čini mi se, nije baš siguran da li govorim ozbiljno.

BO1 091- Nas dvojica se već izvjesno vrijeme kanimo da krenemo: tamo đe kad se reče da ćemo ići, mora se poći. Pod Ostrog

BO1 092- Biću neprimjerno melanholičan, ili euforičan; oboje je izraz istog razloga.

BO1 093- To znači da ću se osjećati sjebano, iako znam da to nije – mudro. A to znači takođe da mi Sveta Mudrost ponekad izgleda samo kao način da se čovjek osjeća manje gubitnikom...

BO1 094- Imao sam osjećaj da su, do moga ulaska, vodili povjerljiv razgovor, pa pitam:

               „Smetam li“

BO1 095- Neđe na pola kafe (to je pravi trenutak, uvijek: za potrebe dramaturgije preostaju dva gutljaja), kažem mu da sam... Zapravo, ne želim mu ništa reći

BO1 096- Moju sunarodnici nepopravljivo vjeruju u porijeklo

BO1 097- Ajde, jadan, ajde: pravda je u kesi.

BO1 098- Priča o nama uvijek je među tuđim znakovima. Nedodirljiva je moć znakova...

BO1 099- Kad bi se moglo obrazložiti zašto se tvrdnje moraju obrazlagati, obrazlaganje ne bi više bilo potrebno.

BO1 100- Obrazlaganju pripada plašljivost, ili čak mazohizam. Tu se stidi svake sopstvene tvrdnje, te se od nje uzmiče sve dok se ona posve ne „obrazloži“