selo poezija

 

autor: Alfons de Lamartin

 

 

POEZIJA

 

Zavičajna dolina

 

Vraćam se tvojim toplim ognjištima,

 

Kolevko dobra moga zavičaja.

Sit sam gradova i praznoga sjaja!

 

Ja sam izniko među čobanima.

 

Poljima ovim ko pastirče mlado

Za ovcama sam švrljao do mraka.

 

I kupao se, dok planduje stado,

U bistroj vodi kraj snenog vrbaka.

 

Uz stari brest do neba sam se peo

 

Ko ptica lako, u poletu čilom,

I gledao kako pod toplim krilom

 

Grlica krije jaja đerrdan beo...

 

Slušam noću gde ko harfa čisto Odzvanja škripa tarnica sa puta

 

I kolevka tužna što po gori luta - 

I kao nekad, sve je opet isto.

 

selo poezija

 

 

selo poezija

 

 

SELO POEZIJA

Potrebno je puno očajanja nezadovoljstva i razočaranja

da bi se napisala šaka zbilja dobrih pjesama.

Ali nije za svakoga da ih piše pa čak niti da ih čita.

selo poezija