Dipak Čopra i Menas Kafatos
„Kroz svoj rad govori o bitnoj vezi između tela, uma, duha i
lečenja. Kako kaže, njegova misija je da spoji tehnološka
čuda Zapada sa mudrošću Istoka.“
"Postoji jedan odnos u vašem
životu – u svačijem životu – koji se čuva kao tajna. Vi ne
znate kada je on započeo, a ipak u potpunosti zavisite od
njega. Ako bi se taj odnos ikada okončao, svet bi bukvalno
nestao poput dima. Taj odnos je vaš odnos sa realnošću."
* * *
"Ogroman broj stvari mora da se
savršeno uklopi da bi se konstruisala realnost, a ipak se to
dešava a da mi i ne znamo kako."
* * *
"U vašem tajnom odnosu sa
realnošću vid je od ključne važnosti zato što je on jedan od
osnovnih načina na koji mi znamo da je neki predmet realan."
* * *
"Trenutno niko ne može da objasni
kako se nevidljivi fotoni u mozgu konvertuju u hemijske
reakcije i slabe električne impulse, stvarajući na taj način
trodimenzionalnu realnost koju svi uzimamo zdravo za
gotovo."
* * *
"Ipak, jedna stvar je jasna. Vi
kreirate ono što vidite. Da nije vas, ceo svet – i ogromni
univerzum koji se širi u svim pravcima – ne bi mogli da
postoje."
* * *
"Ser Džon Ekls, čuveni britanski
neurolog i dobitnik Nobelove nagrade, izjavio je: "Želim da
shvatite da ne postoje boje u prirodnom svetu i da ne
postoji zvuk – ništa slično tome ne postoji – nema tekstura,
obrazaca, lepote, mirisa." Ono što je Ekls želeo da kaže
ovim rečima jeste da sve te karakteristike prirode, počevši
od raskošnog mirisa ruže, pa do žaoke ose i ukusa meda,
stvaraju ljudska bića. Ovo je izuzetno važna tvrdnja i ona
se odnosi na sve."
* * *
"Ni najdalja zvezda koja je
udaljena milijardama svetlosnih godina od Zemlje ne bi bila
realna da nije vas zato što sve ono što čini tu zvezdu
realnom – njena toplota, svetlost i masa, položaj u prostoru
i brzina kojom se kreće – zahteva prisustvo čoveka kao
posmatrača i ljudski nervni sistem. Kada ne bi postojao niko
ko bi iskusio toplotu, svetlost, masu i tako dalje, ništa ne
bi moglo da bude realno onako kako mi to shvatamo."
* * *
"To je razlog zašto je taj tajni
odnos najvažniji odnos koji imate i koji ćete ikada imati.
Vi ste kreator tog odnosa, a ipak uopšte ne znate kako to
radite – taj proces se odvija bez ikakvog ulaganja napora s
vaše strane. Kada vidite, svetlost dobija sjaj. Kada čujete,
vibracije vazduha pretvaraju se u zvuk koji može da se čuje.
Aktivnost sveta oko vas u svom celokupnom bogatstvu zavisi
od toga kako ste vi s tim povezani."
* * *
"Ovo duboko znanje uopšte nije
novo. U drevnoj Indiji, vedski mudraci su rekli Aham
Brahmasmi, što može da se prevede kao "Ja sam Univerzum" ili
"Ja sam sve". Oni su došli do ovog znanja zaranjajući duboko
u svoju svest i tu su došli do zapanjujućih otkrića. Danas
su u našem sećanju izgubljeni svi ti drevni Ajnštajni svesti
čija genijalnost je mogla da se poredi sa onom Alberta
Ajnštajna koji je izazvao revoluciju u fizici u XX veku."
* * *
"U ovom trenutku sve veći broj
kosmologa – naučnika koji objašnjavaju poreklo i prirodu
kosmosa – razvijaju teorije o potpuno novom Univerzumu, onom
koji je živ, svestan i evoluira. Takav Univerzum se ne
uklapa ni u jedan standardni model."
* * *
"Svesni Univerzum odgovara na to
kako mi mislimo i kako se mi osećamo. On dobija svoj oblik,
boju, zvuk i teksturu od nas. Zbog toga smatramo da je
najbolji naziv za njega ljudski Univerzum. Njegovo
postojanje nije teorija koju smo mi ili neko drugi
izmislili. Ljudski Univerzum, ako postoji, jeste realni
Univerzum, jedini koji imamo."
* * *
"To kako vi vidite svoj život je
važno za vas jer je svačiji život uronjen u matriks
realnosti. Šta znači biti ljudsko biće? Ako smo mi samo
beznačajne tačkice u ogromnoj mračnoj praznini kosmosa, ta
realnost mora da se prihvati. Međutim, ako smo kreatori
realnosti i živimo u svesnom Univerzumu koji odgovara na ono
što se dešava u našem umu, onda ta realnost mora da se
prihvati. Ne postoji neko "srednje"
rešenje i neka druga realnost koju možemo da izaberemo zato
što nam se više dopada."
* * *
"To je verovatno najveće
iznenađenje od svih – da se "kontrolna soba" za stvaranje
realnosti nalazi u iskustvima koja svako od nas ima svakog
dana."
* * *
"Jedna uznemirujuća istina se
sada pojavljuje: Univerzum ne funkcioniše onako kako smo
mislili. Previše nerazrešenih zagonetki se nagomilalo. Neke
su toliko zbunjujuće da je čak i smišljanje mogućih odgovora
teško. Sada se otvara prostor za jedan potpuno novi pristup,
odnosno za ono što su neki nazvali promena paradigme."
* * *
"Paradigme su samoispunjavajuće
tako da je jedini način da se izazove radikalna promena taj
da se iskoči iz njih."
* * *
"Ako ljudski Univerzum postoji,
to znači da on mora da postoji za vas kao pojedinca.
Sadašnji Univerzum je "tamo negde" i ogroman i zbog toga ima
malo ili nimalo veze s tim kako vi živite svoj svakodnevni
život. Međutim, ako sve što vidite oko sebe zahteva vaše
učešće, onda vas kosmos dodiruje svakog minuta svakog dana.
Za nas, najveća misterija je kako ljudska bića stvaraju
svoju realnost – a onda zaborave da su to učinila."
* * *
"Promena u novu paradigmu se
dešava. Odgovori koji su ponuđeni u ovoj knjizi nisu naš
pronalazak ili ekscentrični uzleti naše imaginacije. Svi mi
živimo u participatorskom Univerzumu. Kada odlučite da
želite da u potpunosti učestvujete svojim umom, telom i
dušom, promena paradigme postaje lična. Realnost u kojoj
živite biće vaša i vi možete da je prihvatite ili da je
promenite."
* * *
"Tvrdnja o postojanju ljudskog
Univerzuma ima veoma snažne osnove; to je deo promene
paradigme koja se odigrava svugde oko nas.
Razlog da se kaže da ste vi
Univerzum je taj što ništa manje od toga nije istina."
* * *
"Naime, kada su
Ajnštajnove teorije srušile vreme i prostor, nešto veoma
realno se desilo – tkanje Univerzuma je bilo iskidano i onda
ponovo satkano u novu realnost. Ono što je malo ljudi
shvatilo jeste to da je Ajnštajn zamislio tu novu realnost;
on nije radio ispisujući matematičke formule na tabli. Od
detinjstva je posedovao neverovatnu sposobnost da zamišlja
teške probleme u svom umu."
* * *
"Onog trenutka kada bi
uspeo da stvori mentalnu sliku nekog problema, Ajnštajn bi
počeo da traga za rešenjem koje bi bilo podjednako
intuitivno. Ono što čini njegova rešenja toliko neverovatnim
– i to pogotovu za naše potrebe – jeste to koliko je mnogo
imaginacije tu upotrebljeno."
* * *
"Primer Ajnštajnove vizualizacije
na delu je obuka astronauta u bestežinskom stanju unutar
letelice. Kamera ih snima dok lebde u vazduhu, potpuno
oslobođeni dejstva gravitacije i, tačno onako kako je
Ajnštajn predvideo, svi predmeti koji nisu za nešto
pričvršćeni takođe lebde naokolo. Ono što kamera ne može da
prikaže jeste to da ako se želi postići nulta gravitacija,
letelica mora da sve više povećava brzinu u slobodnom
poniranju da bi se poništilo dejstvo Zemljinog gravitacionog
polja. Kao što je teorija relativnosti sugerisala, brzina
pretvara gravitaciju u uslov koji je promenljiv."
* * *
"Ako gravitacija kao sila može da
se promeni, šta je onda sa drugim stvarima koje uzimamo
zdravo za gotovo i smatramo ih postojanim i nepromenljivim?
Ajnštajn je došao do još jednog otkrića koje je od
suštinskog značaja i ono se odnosi na vreme. Umesto
postojanja apsolutnog vremena koje je uzimano kao zadatost
pre nastanka teorije relativnosti, on je otkrio da na vreme
utiče posmatračev referentni okvir i to da li se on nalazi
blizu nekog snažnog gravitacionog polja. Ovo je poznato pod
nazivom "vremenska dilatacija"."
* * *
"Relativnost nam pokazuje da ne
postoji univerzalno vreme. Časovnici u celom Univerzumu ne
mogu da budu sinhronizovani."
* * *
"Bez obzira na to što su ovi
efekti bili poznati vekovima, u naše vreme se nešto novo
desilo – relativnost je postala bitna i u svakodnevnom
životu."
* * *
"Ajnštajnove vizualizacije su mu
omogućile da krene na putovanje ka svojoj posebnoj teoriji
relativnosti i, za naše potrebe, to je od suštinskog
značaja. On sam je bio zapanjen kada se pokazalo da njegov
čisto mentalni rad odgovara onome kako priroda zaista
funkcioniše. Ipak, to se desilo, i sve što je ta teorija
predvidela, uključujući crne rupe i usporavanje vremena u
prisustvu snažnih gravitacionih sila, obistinilo se.
Ajnštajn je shvatio da su vreme, prostor, materija i
energija međusobno zamenljivi. Ova jedna jedina ideja je
uklonila uobičajeni svet pet čula zbog toga što ništa što mi
vidimo, čujemo, okusimo, dodirnemo i omirišemo nije
pouzdano."
* * *
"Mentalno se svi mi prilagođavamo
lažima koja nam naša čula govore. Prihvatamo laž da se Sunce
podiže na Istoku, a zalazi na Zapadu."
* * *
"Sva naša čula su nepouzdana. Ako
kažete nekome da ćete mu staviti šaku u kofu sa vrelom
vodom, ali umesto toga je uronite u ledenu vodu, većina
ljudi će povikati da je voda vrela. Mentalno očekivanje
dovodi do toga da čulo dodira stvori lažnu sliku realnosti.
Zbog toga je odnos između onoga što mislite i onoga što
vidite dvosmeran. Vaš um može da pogrešno protumači ono što
vidite ili vaše oči mogu da ispričaju vašem umu pogrešnu
priču."
* * *
"Ako um može da prevari čula, a
čula mogu da prevare um, realnost iznenada postaje manje
materijalna. Kako možemo da se oslonimo na spoljašnju
"realnost" ako na nju utiče to kako se mi krećemo ili da li
se nalazimo pod dejstvom nekog gravitacionog polja?"
* * *
"Ajnštajn je verovatno
učinio više od bilo koga drugog pre nastanka kvantne
mehanike da se stvori neprijatan osećaj da ništa nije onako
kako izgleda. Evo šta je on rekao u vezi s vremenom: "Ja sam
shvatio da su prošlost i budućnost realne iluzije i da
postoje u sadašnjosti koja je u stvari jedino što postoji."
Teško je zamisliti radikalniju izjavu, a i samom Ajnštajnu
je bilo nelagodno koliko je nepouzdan naš doživljaj
svakodnevnog sveta zapravo. Uostalom – prihvatanje da su
prošlost i budućnost iluzije poremetilo bi svet koji
funkcioniše na osnovu pretpostavke da je proticanje vremena
potpuno realno."
* * *
"Godine 2015. obeležena
je stota godišnjica Ajnštajnove konačne verzije teorije
relativnosti, poznate pod nazivom opšta teorija
relativnosti. A ipak najradikalnije implikacije ove teorije
nisu još uvek shvaćene, a one se odnose na pitanje šta je
realno, a šta iluzija. Svi smo navikli da prihvatamo
relativnost u svom svakodnevnom životu ne koristeći tu
odrednicu."
* * *
"Na kraju, opšta teorija
relativnosti dobila je hvalospeve kao najvažniji naučni rad
koji je ikada obavio isključivo jedan čovek. Međutim, ne sme
se zaboraviti da je Ajnštajn dešifrovao kod prostora,
vremena, materije, energije i gravitacije koristeći iskustvo
vizuelnih slika."
* * *
"Da li to dokazuje da
vi stvarate svoju ličnu realnost u skladu sa svojim
iskustvima? Naravno. Svakog trenutka tokom dana vi se
povezujete sa realnošću kroz sve moguće filtere koji su
isključivo vaši. Osoba koju vi volite nekima se ne dopada.
Boja koja je za vas lepa, ružna je nekoj drugoj osobi."
* * *
"Pravo pitanje nije da li vi
stvarate realnost – svi mi to činimo – već koliko duboko
vaše intervencije idu. Da li postoji išta što je realno
"tamo negde" što je nezavisno od nas? Naš odgovor je ne. Sve
što smatramo realnim, počevši od Velikog praska do mogućeg
kraja univerzuma, povezano je sa posmatranjem i samim tim sa
ljudskim bićima. Ako je nešto realno, ali se nalazi izvan
našeg iskustva, mi to nećemo nikada saznati. Hajde da budemo
jasni i da kažemo da mi ne zauzimamo poziciju koja je
nenaučna ili je suprotna nauci. Dok je Ajnštajn video slike
u oku svog uma koje će svrgnuti vreme i prostor, drugi
pioniri kvantne fizike su rastavili svakodnevnu realnost još
radikalnije. Dok su teorije relativnosti bile uglavnom
proizvod jedne osobe (uz izvesnu pomoć njegovih kolega),
kvantna fizika je razvijena kolektivno od strane velikog
broja fizičara u Evropi. Čvrsti predmeti su shvaćeni kao
energetski oblaci. Zapaženo je da je atom uglavnom prazan
prostor."
* * *
"Malo-pomalo, kvantna revolucija
koja je eksplodirala tokom Ajnštajnovog života, eliminisala
je svaki do tada pouzdani deo sveta koji je "tamo negde".
Intelektualno gledano, posledice su bile razorne."
* * *
"Opisujući prirodu kao nešto što
se beskonačno transformiše tako da se materija konstantno
pretvara u energiju, jednačina E = mc2 je otvorila pitanje
kako se to dešava. Shvatilo se, što je izazvalo neprijatnost
u svakome ko veruje u svakodnevni svet peščanih dina, drveća
i duga, da se gradivni blokovi prirode, poznati kao
subatomske čestice, ponekad ponašaju kao energija, a ponekad
kao materija. Uobičajen primer je svetlost."
* * *
"Većina fizičara će priznati da
postoji jaz u priči o realnosti. Taj jaz vodi do jedne
neverovatne mogućnosti. Naši umovi, uključujući i
svakodnevni tok misli koji prolazi kroz našu glavu, mogu da
utiču na realnost "tamo negde". To može da bude razlog zašto
se male stvari ne ponašaju onako kako se ponašaju velike."
* * *
"Svaka misao zahteva fizičku
promenu u mozgu, pa nadalje sve do aktivnosti naših gena.
Mikrovolti elektriciteta ispaljuju se duž milijardi neurona
dok se hemijske reakcije dešavaju duž sinapsi (odnosno
razmaka između njih) koje razdvajaju moždane ćelije. Obrazac
ovih dešavanja nije automatski. On se menja u skladu s tim
kako vi doživljavate svet. Prevlast uma nad materijom
"prevrnula je kola s jabukama" fizike zbog otkrića da čin
posmatranja – jednostavno gledanja – nije pasivan čin. Ako
gledate po sobi u kojoj sedite u ovom trenutku, stvari koje
posmatrate – zidovi, nameštaj, svetiljke, knjige – ne
menjaju se. Vaš pogled se čini potpuno pasivnim. Ipak, što
se tiče onoga što se dešava "unutra", nijedan pogled nije
pasivan. Vi menjate aktivnost u vizuelnom korteksu svog
mozga dok vaš pogled pada na različite predmete."
* * *
"Ako pređete s velikih stvari na
male, posmatranje fotona, elektrona i drugih subatomskih
čestica stvara misteriozni fenomen poznat kao efekat
posmatrača. Već smo spomenuli da fotoni i druge elementarne
čestice imaju aspekt nalik talasu i aspekt nalik čestici,
ali ne mogu da imaju i jedan i drugi u isto vreme. Po
kvantnoj teoriji, sve dok se foton i elektron ne posmatraju,
oni se ponašaju poput talasa. Jedna karakteristika talasa je
da se oni šire u svim pravcima. Ne postoji precizna lokacija
za foton kada se on nalazi u stanju talasa. Međutim, kad se
foton ili elektron posmatraju, oni se ponašaju kao čestice i
imaju određenu lokaciju isto kao i ostale karakteristike
čestica kao što su naboj i inercija."
* * *
"Stvar na koju se za sada treba
usredsrediti je to što veoma sitne stvari "tamo napolju"
mogu da se promene samo zahvaljujući tome što su posmatrane,
a posmatranje je mentalni postupak. Razumu je teško da ovo
prihvati zato što smo navikli da mislimo da je gledanje
pasivan postupak."
* * *
"Međutim, kako je onda istaknuti
savremeni fizičar Friman Dajson mogao da kaže sledeće?
Atomi u laboratoriji su čudna
stvar i ponašaju se kao aktivni, a ne kao inertna supstanca.
Oni donose nepredvidive izbore kada su suočeni sa nekoliko
različitih mogućnosti u skladu sa zakonima kvantne mehanike.
Čini se da se um, koji se manifestuje sposobnošću donošenja
izbora, u izvesnoj meri nalazi u svakom atomu."
* * *
"Ova Dajsonova izjava je hrabra
iz dva razloga. Naime, on tvrdi da atomi donose odluke, a to
je odlika uma. On takođe kaže da univerzum pokazuje
postojanje uma u sebi. Jednim udarcem ova tvrdnja spaja
ponašanje i velikih i malih stvari. Umesto da se atomi
ponašaju potpuno različito od oblaka, drveća, slonova i
planeta, oni samo deluju da se ponašaju različito. Ako
pogledate u čestice prašine koje se poigravaju na zraku
sunčeve svetlosti, njihovo kretanje deluje potpuno
nasumično, a to i jeste način na koji bi njihovo kretanje
opisala fizika koja se bavi kretanjem tela."
* * *
"Vi samo morate da napravite
razliku između izbora i slučajnosti. U nauci, koncept
slučajnosti je toliko dominantan da se i samo spominjanje
mogućnosti izbora kad se to odnosi na fizičke predmete,
graniči s apsurdom."
* * *
"Mada su čestice prašine koje
lebde na zraku svetlosti nalik međuzvezdanoj prašini koja
nasumično lebdi između galaksija, sudbina jednog dela te
međuzvezdane prašine bila je jedinstvena. Naime, ona se
pretvorila u ključan aspekt života na Zemlji. Vi kao ljudsko
biće delujete sa svrhom, značenjem, usmerenošću i namerom –
a sve to je suprotno nasumičnom. Kako je nešto nasumično
postalo nešto što nije nasumično? Kako je beznačajna prašina
stvorila ljudsko telo koje je vaše sredstvo pomoću kojeg
činite sve ono što je značajno u vašem životu? Odgovor je –
ako je Friman Dajson u pravu – um. Ako um povezuje male i
velike stvari, onda podela univerzuma na nasumične događaje
i događaje koji nisu nasumični promašuje poentu. Poenta je
da um može da bude svugde i da naš život odražava tu
činjenicu."
* * *
"Velika misterija nastanka našeg
univerzuma jeste kako je nešto moglo da bude stvoreno ni iz
čega. Niko ne shvata kako se to desilo. S jedne strane,
ništa ne može da se zapazi bilo kojim načinom posmatranja. S
druge strane, prvobitni haos tek rođenog univerzuma je nama
potpuno strano stanje, s obzirom na to da je lišeno atoma,
svetlosti i najverovatnije i četiri osnovne sile prirode."
* * *
"Ova misterija ne može da se
izbegne zato što se isti taj proces rađanja nastavlja upravo
ovog trenutka na subatomskom nivou. Kreacija se sada odvija.
Subatomske čestice od kojih je sagrađen kosmos ulaze u
postojanje i izlaze iz njega sve vreme. Poput nekog
kosmičkog dugmeta za paljenje i gašenje, postoji neki
mehanizam koji i dalje pretvara ništa (takozvano "stanje
vakuuma") u okean prepun fizičkih predmeta. Naš
zdravorazumski pogled na realnost vidi zvezde kako lebde u
hladnoj pustoj praznini. U stvari, ta praznina obiluje
kreativnim mogućnostima koje se odvijaju svuda oko nas."
* * *
"Svaka kosmička misterija ima
ljudsko lice. Zamislite da sedite napolju u stolici za
ljuljanje po letnjem danu. Topao povetarac vas čini pospanim
i vaš um je ispunjen poluviđenim slikama i polushvaćenim
mislima. Iznenada čujete kako vas neko pita: "Šta želiš za
večeru?" Otvarate oči i odgovarate: "Lazanju." U ovom
kratkom scenariju je sadržana misterija Velikog praska. Vaš
um je u stanju da bude prazan. Haotične slike i misli vrve
po njemu. Međutim, kad vam se postavi ovo pitanje i vi
odgovorite na njega, ta praznina oživi.Od svih beskonačnih
mogućnosti vi birate jednu jedinu misao i ona se formira u
vašem umu sama od sebe."
* * *
"Ovaj poslednji deo je od najveće
važnosti. Kada kažete "lazanja" – ili bilo koju drugu reč –
vi je ne stvarate od nečega. Vi je ne konstruišete. Ona vam
jednostavno dolazi. Naravno, reči mogu da se razdvoje na
slova, isto onako kao što materija može da se razdvoji na
atome. Ipak, ovo nije pravi opis procesa kreacije. Svaka
kreacija dovodi u postojanje nešto ni iz čega. Postajemo
skromni kada shvatimo da bez obzira na to što mirno
prihvatamo spoznaju da smo mi kreatori, uronjeni u beskrajne
reči i misli, mi zapravo nemamo pojma odakle su one došle.
Da li znate koja je vaša sledeća misao? Čak i Ajnštajn je
smatrao svoje najbriljantnije misli slučajnim. Ipak, glavna
poenta jeste da je kreiranje nečega ni od čega ljudski
proces, a ne neki daleki kosmički događaj."
* * *
"Pretvaranje ničega u nešto uvek
daje isti rezultat: mogućnost se aktualizuje."
* * *
"A ipak, današnja kosmologija
insistira na tome da je rani univerzum morao da se razvije
kroz slučajnost i nasumičnost. Nije postojao nikakav
dizajner, a pogotovu ne neki "iza scene". Svi naučni prikazi
kreacije isključuju boga u bilo kom obliku. A ipak, kako se
došlo do neverovatnog reda u ljudskoj DNK, sa njenih tri
milijarde bazičnih hemijskih jedinica, ako se započelo od
šipke kosmičkog dinamita? Drugim rečima, kako red nastaje iz
haosa?"
* * *
"Odgovor na ovo ne može da se
pronađe bez korišćenja, i to u velikoj meri, moći mozga,
ali, ipak, vaš mozak predstavlja savršen primer toga kako se
taj problem javlja u svačijem životu. Da biste mogli da
čitate reči na ovoj stranici, u vizuelnom korteksu mozga
moraju da se obave izuzetno precizni procesi. Mrlje
štamparske boje na ovoj stranici moraju da se registruju kao
informacija koja ima smisla, a zatim ta informacija mora da
se predstavi jezikom koji razumete; dok vaše oči prelaze s
jedne reči na sledeću, značenje svake reči se povezuje sa
značenjem sledeće reči i onda nestaje s vidika, ali ne i iz
vašeg uma."
* * *
"Ovo je već samo po sebi više
nego čudesno, ali prava misterija je to što su molekuli
unutar svake moždane ćelije "zaključani" tako da obavljaju
unapred određene akcije i reakcije."
* * *
"S druge strane, bez obzira na
utvrđene zakone hemije u mozgu, vi uspevate da imate na
hiljade novih iskustava svakog dana, pomešane na jedinstvene
načine koji čine današnji dan različitim od onog juče ili
onog sutra."
* * *
"Dakle, funkcionisanje našeg
mozga nam pokazuje da između haosa i reda ne postoji
jednostavan odnos. Hemija je unapred utvrđena; razmišljanje
je slobodno. Ako uspemo da otkrijemo kako je to povezano,
onda bi nam univerzum time odao svoju najdublju tajnu. Što
je još važnije, time ćemo otkriti i kako um funkcioniše, a
to je, da budemo iskreni, mnogo zanimljivije za većinu ljudi
od Velikog praska."
* * *
"Još jedna dosetka koju je
izrekao ser Artur Edington ovde može da se primeni: "Kada
elektron vibrira, univerzum se trese." Sve u kosmosu je
čvrsto spojeno zajedno (onako kako to percipira ljudski
mozak) zato što je tu ista realnost na delu. Ako i postoji
druga realnost "tamo negde" izvan ljudske percepcije, za
praktične svrhe ona ne postoji."
* * *
"Rekli smo da postoje dva jasna
izbora. Drugi izbor, za koji se mi zalažemo, jeste da je
univerzum samoorganizujući i da ga pokreću njegovi procesi.
U takvom sistemu u kojem postoji samoorganizacija, svaki
novi sloj kreacije mora da reguliše prethodni sloj. Na taj
način stvaranje svakog novog sloja u univerzumu, od čestice
pa do galaksije i crne rupe, ne može da se smatra
nasumičnim, s obzirom na to da je kreiran iz već postojećeg
sloja koji je sa svoje strane regulisao sloj koji ga je
stvorio. Isto važi u celoj prirodi, uključujući i
funkcionisanje ljudskog tela. Ćelije formiraju tkiva, tkiva
formiraju organe, organi formiraju sisteme i konačno celo
telo je kreirano. Svaki sloj nastaje od iste DNK, ali se oni
nagomilavaju sve dok se ne dođe do vrhunca postignuća, a to
je ljudski mozak koji je kruna svega toga."
* * *
"Ipak, ma koliko da je taj mozak
veličanstven u poređenju s jednom jedinom ćelijom debelog
creva, i o najmanjoj komponenti u njegovoj višeslojnoj
strukturi vodi se računa i ona se hrani. DNK je razvila ovu
veštinu stvarajući hijerarhije zato što joj je ceo univerzum
bio školska učionica. Ovaj sistem rekurzivne
samoorganizacije, odnosno one koja se stalno ponavlja (to je
naučni termin za to), u kojem se svaki sloj savija unazad da
bi nadgledao drugi sloj, prožima fiziku i biologiju."
* * *
"Bilo da govorimo o genima i
mozgu ili solarnim sistemima i galaksijama,
samoorganizovanje je prisutno. Postojanje zahteva ravnotežu,
a ona zahteva povratnu informaciju. Nadgledajući sam sebe
sistem može da automatski ispravi svaku neravnotežu. Svaki
novi deo univerzuma, ma koliko da je sitan, mora da stvori
povratnu informaciju prema onome što je dovelo do njegovog
nastanka. Da nije tako, on ne bi bio povezan sa celinom –
odnosno, govoreći iz ljudskog ugla, bio bi beskućnik."
* * *
"Niko ne vidi ništa misteriozno u
vezi s tim kako se zupčanici u sistemu transmisije u
automobilu precizno uklapaju. Da se ne uklapaju, kola ne bi
mogla da se kreću. Na isti način, i univerzum mora da bude
fino podešen da bi funkcionisao. Zašto bi trebalo da
očekujemo da suprotno bude istina – da je univerzum po
svojoj prirodi rasklimatan? Ono što je zaista prirodno
prirodi na svakom nivou je samoorganizacija. Čak i kada se
neki događaj čini kao nasumičan (zadovoljavajući na taj
način matematiku nasumičnosti) neka vrsta svrhe postoji,
počevši od najdalje svrhe, a to je težnja ka homeostazi,
dinamičkoj ravnoteži svih delova u celini."
* * *
"Po našem mišljenju, fino
podešavanje univerzuma pokazuje koliko je priroda senzitivna
i ona uravnotežuje galaksije pobrinuvši se da se najpre
subatomske čestice nalaze u ravnoteži."
* * *
"Samoorganizacija se nalazi u
tkanju kosmosa i ponaša se kao nevidljivi koreograf koji
izvan pozornice pokreće evoluciju – ali ne sme da se
pogrešno shvati da je inteligentni dizajn samo "mamac"
natprirodnog boga na nebu. Glatko odvijanje univerzuma
obezbeđuju kvantni procesi koji brzo donose nevidljive
mikroskopske izbore koji vode do konačnih rezultata na nivou
svakodnevnog života."
* * *
"Mi učestvujemo u univerzumu tako
što pronalazimo red i shvatamo odakle obrasci dolaze.
Ajnštajn je izrekao duboku istinu kad je rekao: "Želim da
saznam božji um; sve ostalo su samo detalji." Zamenite reči
"božji um" rečima "svrha univerzuma" i imaćete cilj kojem
vredi težiti celog života."
* * *
"Časovnici su veoma korisni za to
da nam kažu koliko je sati. Međutim, oni nas sprečavaju da
saznamo istinu u vezi s vremenom. Kada su ga zamolili da
objasni svoju teoriju relativnosti, Ajnštajn je izgovorio
reči koje su sada dobro poznate: "Stavite ruku na vrelu
ringlu i držite je na trenutak i činiće vam se kao da to
traje sat vremena. Sedite sa lepom devojkom sat vremena i
činiće vam se da je prošao samo minut. To je relativnost."
Ajnštajn je ovim lukavo ukazao na lični aspekt vremena i tu
započinju njegove skrivene misterije. Kada se neko oseća
srećno i zadovoljno, on obično sa uzdahom kaže: "Voleo bih
kada bi ovaj trenutak trajao zauvek." Da li on želi nešto
što bi moglo da bude realno?"
* * *
"Zbog toga što vreme ima dva
lica, od kojih se jedno odnosi na lično iskustvo, a drugo na
objektivni svet koji opisuju naučne jednačine, ovo pitanje
je komplikovano. Bez obzira na to koliko se čini da se vreme
sporo vuče dok sedite na stolici kod zubara ili dok ste
zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi, vreme koje registruju
časovnici ne doživljava taj uticaj. Vi možete da shvatite
ovu činjenicu na dva načina. Možete da tvrdite da je vreme
časovnika realno, a lično vreme nije. Ili možete da ukažete
da je izbacivanje ličnog aspekta iz vremena moguće samo u
teoriji. U svetu iskustava, vreme je lično. Mi prihvatamo
ovaj drugi stav bez obzira na to što on zvuči radikalno, pa
čak i neobično, u ovom trenutku."
* * *
"Kada vreme postane intenzivno
lično, mi zapažamo ljudski element koji se obično krije
izvan našeg vidokruga zato što ga uzimamo zdravo za gotovo."
* * *
"Ovo je tipičan način izražavanja
ličnog aspekta vremena. Jedan dan neumitno sledi posle
drugog, približavajući nas sve bliže i bliže trenutku smrti.
Ipak, taj "sitni korak" je zapravo iluzija. Vreme ne "teče"
u kvantnom polju u kojem sva realnost postoji kao
potencijal. Kvantno polje je izvan našeg zdravorazumskog
shvatanja vremena i kada se čestica pojavi iz tog polja, ona
nema istorije. Čestice su povezane s dugmetom za
uključivanje i isključivanje, a ne sa prošlošću."
* * *
"Ako proticanje vremena više nije
verodostojno, jedino vreme koje može da postoji jeste
sadašnji trenutak. Sadašnji trenutak je mera "realnog"
vremena, dok je "protok" vremena, koje dovodi do rođenja
beba i smrti starih ljudi, iluzija. Tu postoji jedna
začkoljica. Mi vidimo kako se bebe rađaju i kako stari ljudi
umiru između ostalog zato što se to dešava tokom proticanja
vremena. Niko ne može da nam kaže da su te stvari iluzorne.
Naravno, ova iluzija je veoma uverljiva ako živite na
Zemlji. Međutim, za fizičare, kvantno polje prolazi kroz
filter ljudskog nervnog sistema, koji deli večnost na uredne
praktične delove za naše potrebe."
* * *
"Ukratko rečeno, um dolazi pre
materije. Samo u ljudskom univerzumu mi smo sigurni da je to
istina, uprkos gunđanju materijalista koji veruju da je
svaki događaj, uključujući i mentalne događaje, izazvan
delićima materije koji razmenjuju deliće energije. Reči su
mentalna dešavanja pre svega zbog toga što je njihova svrha
da dovede do razmene značenja, a ne do razmene fizičke
energije. Ako neko izgovori rečenicu: "Volim te", fizičke
stvari u telu reaguju na jedan način; ako neko čuje reči:
"Želim razvod", fizičke stvari reaguju na drugi način."
* * *
"Nekim kvantnim fizičarima ovo
nije promaklo, uključujući i Fon Nojmana, briljantnog
teoretičara koji je načinio hrabar korak izjavljujući da
kvantno područje, kao i sama realnost, imaju psihološku
komponentu. Priroda je dualna, istovremeno subjektivna i
objektivna. To je razlog zašto mi ljudi možemo da vidimo
svaku situaciju iz obe perspektive. Kada upoznate nekog
stranca na vratima, vi možete da odmerite njegovu visinu,
težinu, boju kose i slično (objektivno) ili da slušate ono
što on ima da kaže (subjektivno)."
* * *
"Zbog toga se ispostavlja da je
najbolji odgovor na misteriju i pitanje odakle je vreme
došlo reći da je do njega došlo zahvaljujući ljudskim
bićima. Mi nismo morali da budemo prisutni tokom Velikog
praska da bi on sadržao psihološku komponentu. Jedina
verzija Velikog praska koju će iko ikada znati je priča koju
pričaju ljudska bića koristeći svoj um i mozak. Isti
mehanizam stvara realnost u ovom trenutku. Dakle, misterija
vremena postoji pred našim očima. Bez ljudskog odgovora ona
će zauvek ostati zagonetka."
* * *
"Međutim, šta ako je jedino
realno vreme sadašnji trenutak? To bi srušilo zid koji deli
lično vreme i objektivno vreme. Kada se to bude desilo,
svakodnevni život bi mogao da bude transformisan u večni
život, ovde i sada. Ova neverovatna mogućnost čini misteriju
vremena važnom za sve nas. Svako od nas kreira jedinstveni
odnos sa vremenom, a ipak naš izvor je bezvremen. Ako
pogledamo izvan iluzije koju stvaraju časovnici, trka protiv
vremena se završava i strah od smrti se eliminiše jednom i
zasvagda."
* * *
"Ako se bude pokazalo da je
skrivena strana kreacije zapravo u kontrolisanju univerzuma
koji se širi, mi ćemo se suočiti sa mogućnošću koja prkosi
prihvaćenom pogledu na zakone prirode (standardni model).
Ukratko rečeno, kada čvrsta materija nestane, takođe nestaje
i koncept "materije". Ovo će se ispostaviti kao neopisivo
važno ako su sve stvari koje uzimamo zdravo za gotovo kao
fizičke predmete – težina kamena, slatkoća šećera, blistanje
dijamanta – kreirane u ljudskom umu. To bi impliciralo da je
ceo univerzum kreiran u ljudskom umu, ali dotle još nismo
stigli."
* * *
"Šta je potrebno da bi se
prihvatio potpuno novi način razmišljanja? Putovanje
započinje s psihološkim aspektom realnosti, koji je Fon
Nojman nazvao esencijalnim. Njega podržava niz eminentnih
fizičara još od početka kvantne ere. Maks Plank je bio
izričit u tvrdnji da realnost uključuje svest. On je rekao:
"Sva materija potiče i postoji isključivo zahvaljujući sili.
Mi moramo da pretpostavimo da iza te sile postoji svestan i
inteligentan um. Taj um je matriks sve materije.""
* * *
"To znači da grudve materije više
ne lebde "tamo negde" poput pahuljica koje padaju sa neba i
sakupljaju se na kragni vašeg kaputa, već se materija nalazi
u istom matriksu koji sadrži misli i snove. Plankovo
uverenje da je um primaran u odnosu na materiju izraženo je
ovde potpuno jasno: "Ja smatram svest fundamentalnom.
Posmatram materiju kao derivat svesti... sve o čemu
govorimo, sve što posmatramo kao postojeće, zahteva svest
kao svoj postulat." Ako tražite potpuno nov način
razmišljanja, on je ovde već izvesno vreme. Ono što je
nedostajalo je prihvatanje, pa hajde da ga onda stvorimo."
* * *
"Ako, kao što je Hajzenberg rekao
"atomi i elementarne čestice sami po sebi nisu realni", onda
odatle proističe da je pitanje od čega je univerzum sačinjen
pogrešno pitanje. Univerzum je sačinjen od onoga što mi
želimo da nam on pokaže."
* * *
"Ako posmatramo sve ove činjenice
zajedno, slika koja se pojavljuje nije kosmos "stvari", već
kosmos pun mogućnosti koje se misteriozno pretvaraju u
"stvari". Ta transformacija je realnija nego fizički izgled
koji mi uzimamo zdravo za gotovo. Danas nema boljeg odgovora
na pitanje od čega je univerzum sačinjen od ovoga."
* * *
"Da li gledanje u univerzum i
njegove zvezde i galaksije ili u drveće, oblake i planine,
može da ih zaista transformiše? Ova ideja zvuči nezamislivo
u ovom trenutku, ali je zapravo osnovna tvrdnja ljudskog
univerzuma. Ipak, nismo još uvek dotle stigli. Da bismo
zaobišli prepreke na putu, moraćemo da dokažemo da um nije
samo još jedan faktor u ovom univerzumu, nego faktor koji
određuje kako se ponaša sve u kreaciji. Taj izazov nam se
sve više približava kako rešavamo jednu po jednu
misteriju."
* * *
"Veoma je teško navesti ljudski
um da prihvati da je apsolutno sve u prirodi besmisleno, a
to je ono što darvinizam, Veliki prasak, kosmička inflacija
i formiranje solarnog sistema govore – oni oduzimaju
kreaciji sve ljudske zamisli kao što su svrha i značenje."
* * *
"Nauka koja u potpunosti zavisi
od nasumičnosti da bi objasnila univerzum ne postiže svoj
cilj. U okviru racionalne aktivnosti nauke još ima mnogo
toga oko čega se treba raspravljati zato što su
inteligencija i dizajn isprepletani u istom klupku prediva
koje čini univerzum toliko misterioznim. Pokušaćemo da
raspletemo to klupko bez ikakve zadnje namere, ali za to će
biti potrebno da se iznesu neke skrivene agende."
* * *
"Mi prihvatamo Borov i
Hajzenbergov uvid, koji je bio briljantan, da priroda
ispoljava ona svojstva koja posmatrač očekuje. Ta ideja
sasvim sigurno odgovara dizajnu. Ništa u vezi s ružom –
raskošna crvena boja, plišana tekstura, oštar trn,
omamljujući miris – ne postoji bez posmatrača. A ipak vaš um
može da sadrži divnu crvenu ružu u punom cvatu zato što
ljudski mozak transformiše, odnosno prevodi, sirove podatke
u vid, zvuk, dodir, ukus i miris. Ne postoji nikakva
svetlost na svetu bez nekoga ko je vidi zato što fotoni sami
po sebi nemaju svetlost. Duboko u potpunoj tami koja vlada u
dubinama vizuelnog korteksa, hemijski električni impulsi
kreću se duž optičkog nerva transformišući se u svetlost."
* * *
"Ako je mozak potreban da bi
procesuirao sirovi materijal iz prirode i pretvorio ga u
divnu crvenu ružu, da li to procesuiranje kreira i dizajn?
Jasno je da je odgovor da."
* * *
"Nije mozak taj koji kreira
lepotu, već um."
* * *
"To da se kosmos ponaša poput uma
često se spominje u našoj raspravi. Sada smo spremni da se
suočimo sa najvećim izazovom, a to je nasumičnost.
Nasumičnost implicira "nemanje svrhe". A ipak, te dve stvari
nisu isto i to ćemo pokazati govoreći o kvantnoj aktivnosti.
Ako je univerzum zaista potpuno nasumičan i nema svrhu, sve
mogućnosti da se otkrije dizajn će propasti. S druge strane,
ako postoji neki način da se to pomiri sa nasumičnošću, kao
što to kvantna teorija pokušava da učini, doći će se bliže
spoznaji da se kosmos ponaša poput uma – i to ljudskog uma.
Dok sedite na stolici i mašete nogama, one se pokreću manje
ili više nasumično. Ako ustanete da biste otišli do
frižidera da biste uzeli nešto da jedete, vaše noge se
pokreću svrsishodno. To nam daje najjednostavnije, a ipak
najdublje objašnjenje. Nasumičnost i dizajn su u kooperaciji
jedno s drugim u prirodi, u našem telu i u našim mislima."
* * *
"Kada razmišljate o tome šta ćete
jesti za večeru, vi se ne upuštate u nasumično razmatranje –
postoji svrha u vašem razmišljanju. Svi mi sanjarimo i
slučajne misli prolaze kroz naš um. Ovo nam govori da
slučajnost i nasumičnost nisu samo tajanstveni problem ili
neka vrsta intelektualne igre. Postoji mnogo načina na koje
slučajnost može da nas prevari. Mnogo toga zavisi od toga ko
šta posmatra. Zamislite mrava koji mili preko slikareve
palete s bojama dok on radi. Taj mrav juri po njoj dok
četkica nasumično zahvata crvenu, plavu, zelenu boju – mrav
nema pojma koja će boja biti sledeća, dok, posmatrano iz
slikareve perspektive, ta nasumičnost je iluzija, jer svaki
od tih pokreta četkicom ima svoju svrhu u umetničkoj
kreaciji. Čista nasumičnost, ako niste potpuno za nju
vezani, nikada ne priča celu priču."
* * *
"Držati kvantni svet izvan svog
života je isto što i izostaviti mozak iz njega. Naravno, u
realnosti to niko ne čini zato što je mozak apsolutno
ključan svakog trenutka vašeg života. Ono što mi
isključujemo je konekcija sa kvantnim svetom. Ovo ima
kosmičke implikacije. Decenijama kruži jedna dosetka koja se
pripisuje ser Arturu Edingtonu: "Ne samo što je univerzum
neobičniji nego što mi zamišljamo, on je neobičniji nego što
i možemo da zamislimo." Ispostavilo se da je ovo bilo
pogrešno pripisano njemu – prava osoba koja je to izgovorila
je ostala nepoznata – ali bi i ovaj uvid takođe mogao da
bude pogrešan. Univerzum se možda zaista uklapa u ono što mi
možemo da zamislimo. Umesto univerzuma u kojem su čestice,
atomi i molekuli nalik umu, čini se verovatnijim da
univerzalni um ima načine da se ponaša i ispoljava poput
materije. To pitanje ne može da se razreši sve dok se ne
suočimo s jednom novom misterijom: Da li je kvantni svet
povezan sa svakodnevnim životom?"
* * *
"Drugim rečima, ne postoji
"efekat" ili "problem" posmatrača, kao da je posmatrač neki
uljez koji se pojavljuje u prirodi remeteći njenu privatnost
gledajući tu i tamo. Stvari postoje zato što su percipirane.
Ovaj Vilerov uvid je razlog zašto je on iznova i iznova
insistirao na tome da mi živimo u participatorskom
univerzumu. Posmatrač je utkan u samo tkanje realnosti. Sada
ljudski univerzum ne deluje ni toliko nategnuto ni toliko
daleko."
* * *
"Sada da promenimo naglasak i
upitamo se zašto mi zapažamo kvantne efekte u svakodnevnom
životu. Kvanti su veoma sitni, ali su i virusi sitni, a oni
imaju ogromne efekte sve vreme izazivajući razne bolesti.
Virus prehlade ili gripa dolazi i odlazi u vašem telu, ali
kvanti utiču na vas u svakom trenutku. Podignite ruku i
pogledajte je. Ovim jednostavnim pokretom koji ste izveli vi
ste obavili kvantnu aktivnost, pošto vid započinje s
fotonima, a oni su kvanti, koji udaraju u mrežnjaču u vašem
oku. Pogledajte u svoju baštu i drveće u njoj – fotoni
sunčeve svetlosti čine da ono raste. Znači da to što su
mikroskopske veličine nije ono što je problem s fotonima. Mi
zapravo imamo neki ugrađeni mehanizam koji se ponaša kao
blokada da zaista percipiramo ono što fotoni čine."
* * *
"Ništa nije realno za nas dok mi
to ne opazimo, a kako se pokazalo, ljudski mozak je veoma
selektivan mehanizam što se tiče percepcije. On može da bude
toliko delikatan kao što je najsofisticiraniji detektor
fotona. U suštini, to je ono što vizuelni korteks stvarno
jeste – dok istovremeno mozak nema nikakvo znanje o tome
kako njegovi sopstveni procesi funkcionišu. Vi ne posedujete
unutrašnji vid koji vam omogućava da opazite ispaljivanje
neurona u svom mozgu. Glasna buka čini da poskočite zbog
toga što jedan automatski mehanizam u mozgu izaziva vašu
reakciju, ali vi ne možete da budete svedok toga da hormoni
stresa kao što je adrenalin izazivaju reakciju borba ili
beg. To slepilo mozga za sopstvenu aktivnost je glavni
razlog zašto nas toliko mnogo faza života, kao što su
pubertet ili efekti starenja, iznenade kada stignu."
* * *
"Najveća mana naivnog realizma je
pretpostavka da ljudski mozak isporučuje sliku realnosti, a
on to u stvari ne čini. On isporučuje ubedljivu
trodimenzionalnu sliku sveta koja nije ništa više od
percepcije."
* * *
"Percepcija je nepouzdana zbog
toga što ne postoje dva čoveka koji vide svet potpuno na
isti način – to je činjenica. Međutim, na mnogo načina odnos
mozga prema realnosti je neodređen."
* * *
"Kao prvo, mozak ništa ne
apsorbuje već podiže kompleksan niz filtera. Neki od tih
filtera su fiziološki, a to znači da biohemijski aparat
mozga ne može da se nosi sa svim signalima koji su preneti."
* * *
"Milijarde bitova informacija
bombarduju naše čulne organe svakog dana, a od toga samo
mali deo uspeva da prođe mehanizam za filtriranje u našem
mozgu."
* * *
"Drugi filteri su psihološki – mi
ne vidimo i ne čujemo neke stvari zato što to ne želimo da
učinimo. Percepcija može da bude iskrivljena zbog stresa ili
neke snažne emocije ili nekih pomešanih signala u mozgu."
* * *
"Mozak je moguće trenirati i
svačiji mozak jeste bio treniran. On prihvata samo model
realnosti za koji je obučen da ga prihvati."
* * *
"Model realnosti koji vi
prihvatate upravo ovog trenutka je umrežen u sinapsama i
neurološkim putevima u vašem mozgu."
* * *
"Možda smatramo da imamo kontrolu
nad svojim reakcijama na svet, ali to je daleko od istine.
Ako dvoje ljudi vidi istu stvar i imaju suprotne reakcije,
onda njihovi odgovori njih kontrolišu, a ne obratno."
* * *
"Primorani smo da dođemo do
neverovatnog zaključka: niko ne može da tvrdi da zna šta je
"stvarno" realno sve dok je mozak njegov prozor u univerzum.
Vi ne možete da iskoračite izvan svog nervnog sistema. Vaš
mozak ne može da iskorači izvan prostora i vremena. I zbog
toga, ma šta da je izvan vremena i prostora, jeste a priori
nespoznatljivo. Nefilterisana realnost bi verovatno dovela
do eksplozije električnih kola u mozgu ili bi jednostavno
ostala skrivena."
* * *
"Sve što govorimo, mislimo i
radimo povezano je sa kvantnim svetom. Zbog toga što smo
uključeni u kvantnu realnost, mi moramo na neki način da s
njom komuniciramo. Kvantno stanje je podjednako dostupno kao
i svakodnevni svet. Ulaženje u kvantno stanje ne znači da
svaki čvrsti predmet postaje iluzoran i da su svi vaši
prijatelji imaginarni. To znači da ste vi zakoračili u drugu
perspektivu i time što percipirate svoj život kao
multidimenzionalni niz kvantnih dešavanja, on to i postaje."
* * *
"Vi imate telo iz kvantne
mehanike, uključujući i mozak, što znači da je vaše sopstvo
koje nazivate "ja" kvantna kreacija. Svet nije nimalo
različit od toga. Kvantna teorija je do sada najbolji vodič
u tome kako priroda zaista funkcioniše."
* * *
"Mada svi mi imamo misli sve
vreme, ipak ne znamo gde one postoje pre nego što ih
pomislimo. Na isti način mi ne znamo gde naša sledeća reč
postoji pre nego što je izgovorimo."
* * *
"Možete da kažete da su misli i
reči u nekoj vrsti limba i da čekaju da ih um pozove. Reči
su samo mogućnosti koje čekaju da se pojave u svetu isto kao
što to čine kvanti. Viler je dotakao jednu važnu tačku u
vezi s realnošću kada je rekao da kvanti nemaju svojstva sve
dok nisu percipirani. Isto važi i za sadržaj našeg uma.
Pokušajte da opišete kakvu ćete misao imati sutra u podne.
Da li će biti ljutita, tužna, srećna, anksiozna,
optimistička? Da li ćete razmišljati o ručku, poslu,
porodici ili fudbalskoj utakmici tokom vikenda?"
* * *
"Vi ne možete tačno da predvidite
zato što misao poput kvanta nema svojstva sve dok ne dođe u
postojanje. Tu nema nikakve misterije ako prihvatimo
Ajnštajnovo upozorenje da ne bi trebalo da igramo igre sa
realnošću. Ono što su fizičari nazvali kvantna neodređenost
odnosi se na činjenicu da kvanti ne mogu da se saznaju pre
samog trenutka merenja. Isto važi i za misli, reči, ljudsko
ponašanje i večernje vesti. Razlog zašto mi jurimo da
slušamo o nekoj najnovijoj katastrofi u večernjim vestima je
taj što smo dobro prilagođeni na realnost kao zbrkanu
nepredvidivu stvar u kojoj vlada neizvesnost. Kvantna
revolucija nije uvela te elemente u naš život; ona ih je
samo proširila sa ljudskog na kvantni svet."
* * *
"Mi živimo u multidimezionalnom
kvantnom svetu. Mi projektujemo sebe u sve što doživljavamo,
i to ne samo kao posmatrači, već kao učesnici u realnosti
koja se pojavljuje. Kada to radimo, da li smo mi okrenuti ka
sebi i unosimo ljudske karakteristike u univerzum zato što
to odgovara našoj taštini? Ili je univerzum već ionako
sadržao um? To je goruće pitanje koje se nalazi u centru
sledeće misterije."
* * *
"Savršeni spoj između ljudskih
bića i univerzuma svodi se na susretanje umova. Ljudski um
odgovara kosmičkom umu. Na neki misteriozan način koji nauka
nije objasnila, mi živimo u svesnom univerzumu. Ili, da to
kažemo na još čudniji način, mi živimo u nevezanom stanju
svesti koje nazivamo univerzum."
* * *
"Ogroman skepticizam će dočekati
ovu tvrdnju kao nešto tipično za konferencije fizike ili
neuronauke, ali već smo videli sve veći broj dokaza da se
kvantno područje ponaša poput uma. Ti dokazi su bili
sistematski ignorisani. U modernoj fizici, svest je bila
poput crne rupe koja guta svakog istraživača koji je pokušao
da pruži definitivne odgovore. Niko nije nikada napisao
knjigu pod naslovom Um za početnike zato što je ova tema
prkosila i nastavlja da prkosi i najbriljantnijim
misliocima. Ljudi se nalaze u ironičnoj poziciji da znaju sa
sigurnošću da mi imamo um, dok u isto vreme otkrivamo da naš
um ne može sebe da objasni. Samo se upitajte odakle dolazi
neka misao i to će dovesti do zbunjenosti, glasne rasprave i
teške glavobolje. A ipak lepota svesnog univerzuma počiva na
tome koliko mnogo pitanja razrešava jednim udarcem, kao što
su sledeća:
P: Da li su ljudska bića jedina
svesna bića na Zemlji?
O: Ne. Sva živa bića
participiraju u kosmičkoj svesti. U stvari, i svi takozvani
inertni predmeti participiraju u njemu.
P: Da li mozak proizvodi um?
O: Ne. Mozak je fizički
instrument za procesuiranje mentalnih dešavanja. Um i mozak
mogu da se prate do istog izvora, a to je kosmička svest.
P: Da li postoji svest "tamo
negde" u univerzumu?
O: I da i ne. Da, zato što je
svest svugde u univerzumu. Ne, jer ona nije "tamo negde"
zato što "ovde" i "tamo negde" više nisu relevantni
koncepti."
* * *
"Najveća prepreka na putu ka
prihvatanju postojanja kosmičkog uma je tvrdnja da je um
uvek zaprljan subjektivnošću. Subjektivnost je strana
podacima i brojevima, a to su stvari koje čine nauku
izvodljivom aktivnošću. Do opšteg slaganja se dolazi
proučavanjem činjenica i ničeg drugog sem činjenica."
* * *
"Nesvesni univerzum je mrtvi
univerzum, dok je univerzum koji ljudska bića doživljavaju
živ, kreativan i evoluira ka veličanstvenim strukturama koje
su još kreativnije. Ako su najnoviji podaci dobijeni iz
opservatorije Kepler validni, broj planeta nalik Zemlji u
vidljivom univerzumu može da bude 1 praćeno sa 22 nule. To
je ogroman broj planeta koje mogu da sadrže život i mogao bi
da predstavlja dokaz da svesni univerzum izražava sebe
iznova i iznova."
* * *
"Rasprava o tome kako su ljudi
stvoreni na Zemlji ne može da se razreši sve dok svest
ostaje misterija. Kada se govori o tome, svest bi trebalo da
bude jasna, razumna i uverljiva."
* * *
"Sve u kosmosu je ili svesno ili
nesvesno. Ili, da budemo precizniji, neki predmet ili
učestvuje u domenu uma ili ne učestvuje. Međutim, odlučiti
šta je šta nije tako lako kao što izgleda. Zašto kažemo da
je mozak svestan? Mozak je sačinjen od običnih atoma i
molekula. Kalcijum u njemu je isti kao kalcijum u belim
stenama Dovera; gvožđe u njemu je isto kao i gvožđe u
ekseru. Ipak, svi prihvatamo da ljudski mozak ima
privilegovano mesto u univerzumu, a to znači da su njegovi
atomi na neki način jedinstveni u poređenju sa istim atomima
u "mrtvoj" materiji."
* * *
"Ako su svi predmeti u univerzumu
deo svesti, oni svesni su naučili kako da misle, a ipak niko
do sada nije objasnio kako se to desilo."
* * *
"Ova misterija se svodi na
jednostavan izbor: da li je univerzum sačinjen od materije
koja je naučila da misli ili je univerzum sačinjen od uma
koji je stvorio materiju? Ovo može da se nazove podelom
između "prvo materija" i "prvo um". "Prvo materija" je
utvrđeni stav nauke, iako je vek kvantne mehanike doveo do
toga da postane ozbiljno poljuljan. Jedan popularni ugao
gledanja pokušava da dođe u spas tvrdnji "prvo materija"
tako što veoma pametno sve svodi na informaciju. Mi smo
okruženi informacijama sa svih strana."
* * *
"U stvari, ne postoji informacija
nigde u prirodi bez ljudskog bića koje shvata koncept
informacije. S obzirom na to da je informaciona teorija u
velikoj meri narušena, najčešće se kaže: "Možemo da čekamo
da se jednog dana pojavi bolja teorija. U međuvremenu,
svakog dana se rade nova istraživanja mozga. To će nam
jednog dana ispričati celu priču." Međutim, ova vrsta
sigurnosti je zasnovana na veoma nestabilnoj pretpostavci, a
to je da je mozak = um."
* * *
"Celo područje neuronauke je
zasnovano na ovoj pretpostavci. Nema sumnje da postoji
aktivnost u mozgu kada je osoba živa i svesna, dok smrt
dovodi do prestanka te aktivnosti. Međutim, zamislite svet u
kojem sva muzika dolazi preko radija. Ako se svi
radio-aparati pokvare, muzika umire. A ipak taj događaj ne
bi dokazao da su radio-aparati izvor muzike. Oni je prenose,
a to je velika razlika u odnosu na to da su oni Mocart ili
Bah. Isto bi moglo da se kaže za mozak. On bi jednostavno
mogao da bude samo uređaj za prenošenje koji nam donosi naše
misli i osećanja. Bez obzira na to koliko su moćni postali
aparati za skeniranje mozga, ne postoji dokaz da neurološka
aktivnost kreira um."
* * *
"Problem sa oblašću mozak = um
ima dve strane. Kao prvo, postoji pretpostavka da je um
epifenomen, odnosno sekundarni efekat. Ako zapalite logorsku
vatru, primarni fenomen je sagorevanje, a sekundarni fenomen
je vrelina koju vatra emituje. Vrelina je epifenomen. U
istraživanju mozga, pretpostavlja se da je fizička aktivnost
koja se odvija u neuronima primarni fenomen; subjektivni
osećaj razmišljanja, senzacija i osećaja je sekundaran. Um
postaje epifenomen. A ipak prilično je očigledno da biti
svestan toga ko ste, gde ste i kako svet izgleda – sve ono
što dolazi s umom – vrlo je verovatno da je primarno. Muzika
je došla pre radio-aparata i ta činjenica ne može da se
promeni istraživanjem kako taj aparat funkcioniše sve do
atoma i molekula od kojih se sastoji."
* * *
"Drugi problem sa oblašću mozak =
um jeste taj da ne postoji nikakav način da mi tačno vidimo
prirodu. Teško je pojmiti koliko je potpuno naše slepilo u
odnosu na realnost."
* * *
"Međutim, foto-aparat je ono što
ljudski mozak nije, odnosno ljudski um. Mi smo učesnici u
realnosti, što nas čini potpuno uključenim u nju. Kvantna
fizika je poznata po tome što je uvela posmatrača u problem
naučnog istraživanja i podjednako je poznata po tome što
nije razrešila pitanje koja je uloga tog posmatrača."
* * *
"Sa dva udarca protiv, mozak = um
bi trebalo da ozbiljno bude doveden u pitanje. Međutim,
ironično je da je umu potreban mozak i ne može bez njega,
bar koliko je nama poznato. Poput imaginarnog sveta u kojem
su radio-aparati jedini način da se pristupi muzici, tako i
naš svet nije dostupan umu sem kroz ljudski mozak."
* * *
"Isto tako, čak i u slučaju da je
vaš mozak samo uređaj za primanje koji služi umu, ipak vi i
dalje možete da tvrdite da mozak jeste um. (Još jedan dokaz
da je vaš sistem uverenja moćniji od realnosti.)"
* * *
"Drugim rečima, stavovi "prvo
materija" i "prvo um" moraju da ustupe mesto tvrdnji "prvo
realnost". Posmatrač ne može da bude nigde izvan realnosti.
On je poput ribe koja želi da pobegne od mora samo da bi
otkrila da će umreti ako iskoči iz vode. Za nas, ljudska
bića, učestvovanje u univerzumu je ono kako mi postojimo.
Postojati znači biti svestan. To je suština ljudskog bića.
Ono što je neverovatno jeste da to isto važi i za univerzum.
Bez svesti on bi nestao poput dima, poput sna, ne
ostavljajući za sobom ništa i nikoga ko bi znao da je on
ikada postojao. Čak i reći da je univerzum svestan ne ide
dovoljno daleko. Kao što ćemo pružiti čvrste dokaze,
univerzum je samosvestan. Sve dok se taj zaključak ne
prihvati, poruka realnosti nije shvaćena u potpunosti."
* * *
"Priroda je morala da prođe kroz
hiljade međusobno povezanih koraka da bi proizvela žive
organizme. Da li mi zaista verujemo u priču da se to desilo
bez ikakvog cilja?"
* * *
"Sada znamo šta nedostaje ako
želimo da saznamo kako je život nastao. Bez "zašto", taj ceo
proces bio bi previše neverovatan da bi se ikada odigrao. Sa
znanjem da je život bio cilj umesto da se oslanjamo na
nasumične promene, sve bi bilo hiljadu puta lakše objasniti.
Ipak, iznenada se jedna nova misterija otkrila. Ako je život
bio deo kosmosa od samog početka, šta je onda sa umom? Da li
je u trenutku Velikog praska ljudski um bio neizbežan?
Razlog zašto smo primorani da ovo pitamo je jednostavan.
Univerzum bi morao da poseduje um jer je nemoguće kreirati
um od kreacije koja nema um."
* * *
"Pre nego što pokažemo da
univerzum može da ima um, potrebno je da shvatimo sopstveni
um. To je logično. Mi ne možemo da vidimo realnost kroz um
delfina ili slona mada obe ove vrste imaju velike mozgove
koji funkcionišu na veoma visokom nivou. Gotovo sigurno
postoji realnost delfina i realnost slonova, koja je tako
stvorena da se uklapa u njihov nervni sistem."
* * *
"Ova logika nas vodi do jednog
iznenađujućeg zaključka: univerzum definišu stvorenja koja
ga naseljavaju. Ono što ljudi nazivaju univerzum je kao da
uzmu dve banane, kesu brašna i zaleđenu picu i ponesu kući i
tvrde da su kupili selu samoposlugu. Svaka realnost, onako
kako se percipira kroz različite nervne sisteme, implicira
različiti univerzum, tako da i delfini i slonovi naseljavaju
sopstveni univerzum i on je za njih onaj "pravi". I zašto se
zaustaviti na njima? Zašto ne bi postojao univerzum puža ili
univerzum džinovske pande? Ljudi nemaju ekskluzivno pravo na
realnost – mi samo pretpostavljamo da ga imamo verovatno
zbog osećaja superiornosti koji smo sami sebi dali. Razlog
zašto smo došli do ovog stava je gordost mozga. Sa svojim
milijardama mogućih kombinacija, ljudski mozak je
najsloženija stvar u univerzumu, bar koliko nam je poznato.
Zahvaljujući njegovoj aktivnosti, mi smo svesni sebe."
* * *
"Dopadalo vam se ili ne, naš um
ima dvostruku kontrolu. Ponekad smo mi oni koji imaju
kontrolu; ponekad je to neka potpuno nepoznata sila. Ovo
nije teško uvideti. Ako neko zatraži od vas da saberete 2+2,
vi možete da prizovete neophodan mentalni proces da biste
stigli do tačnog odgovora zato što vi imate kontrolu.
Postoje milioni sličnih zadataka, kao što su da znate svoje
ime, kako da radite svoj posao, šta je potrebno da biste
odvezli kola od kuće s posla – i to nam daje iluziju da mi
imamo kontrolu nad svojim umom sve vreme. Međutim, neko ko
pati od anksioznosti ili depresije žrtva je nekontrolisane
mentalne aktivnosti i nedostatak kontrole može da ode i
mnogo dalje, kao što je to slučaj kod mentalnih bolesti, na
primer. Zajednički simptom različitih psihoza, i to pogotovu
paranoidne šizofrenije, jeste verovanje da neki spoljašnji
agent kontroliše pacijentov um, obično kroz nepoznati glas
koji čuje u svojoj glavi. Normalna osoba se obično ne oseća
kao da nema mentalnu kontrolu, ali ako bi zaista bilo tačno
da mi imamo kontrolu nad svojim mislima, mi bismo mogli da
proizvedemo bilo koju misao koju želimo da imamo, isto onako
kao što možemo da prizovemo gugl u kompjuteru, a to je
daleko od istine."
* * *
"I tako dvostruka kontrola ima i
dobru i lošu stranu. Život bi bio nalik robotskom kada ne
bismo imali nalete emocija koje dolaze same po sebi, zajedno
s blistavim idejama svih vrsta. Ipak, šta bi bilo kada bi se
ispostavilo da ova svakodnevna činjenica života predstavlja
ključ kosmosa? Ljudska bića bi mogla da budu blistava ideja
koju je imao univerzum i onog trenutka kada se ta ideja
javila, kosmički um je odlučio da je sprovede do kraja.
Zašto? Šta je toliko uzbudljivo u vezi s ljudima, ma koliko
da imamo problema i bolova? Samo jedna stvar: mi smo
omogućili univerzumu da bude svestan sebe u dimenziji
vremena i prostora."
* * *
"Drugim rečima, u ovom trenutku,
kosmos razmišlja kroz vas. Šta god da sada radite – vozite
bicikl, jedete sendvič, pravite bebu – to je kosmička
aktivnost. Uklonite bilo koju fazu u evoluciji univerzuma i
ovaj trenutak nestaje. Ma koliko neverovatno da zvuči ova
tvrdnja, ova knjiga je vodila do nje sve vreme. Kvantna
fizika je dovela do toga da se ne može poreći da mi živimo u
participatorskom univerzumu. Dakle, samo je mali korak dalje
reći da je ta participacija potpuna. Naši umovi su spojeni s
kosmičkim umom. Jedini razlog zašto je bilo potrebno mnogo
vremena da se stigne do ovog zaključka jeste ta stara
babaroga – uporni materijalizam. Sve dok posmatrate mozak
kao mašinu za razmišljanje, ne može da postoji kosmički um,
zato što iz fizikalističke perspektive, ako nema mozga, nema
ni uma. Prepreka ne bi mogla da bude teža."
* * *
"Da bi se uklonila ova prepreka i
da bi se omogućilo ljudskom umu da se spoji sa kosmičkim
umom, moramo da se pozabavimo misterijom toga kako je mozak
povezan sa umom. To ne može da se preskoči. Prva osoba koja
je nazvala ljudski mozak "univerzumom od 1500 grama"
kreirala je neizbrisivu sliku. Ako je mozak jedinstveni
fizički predmet koji funkcioniše poput superkompjutera, onda
su fizikalisti pobedili. Ipak, ne postoji nikakav razlog da
atomi i molekuli u našem mozgu dobiju poseban status. Ako um
rukovodi, kreira i kontroliše svaku česticu u kosmosu, onda
i mozak funkcioniše onako kako mu um nalaže. To je ključ za
razrešenje ove naše poslednje misterije."
* * *
"Neverovatno je teško shvatiti
šta mozak zaista radi. Kad bi priroda imala smisla za humor,
najveća šala bi bila čuvanje mozga skrivenim bez obzira na
to što ga um koristi svakog trenutka. Ne možete da
zaključite kako neuroni funkcionišu samo razmišljajući o
tome; zapravo, ne možete čak ni da zaključite da neuroni
postoje. Mi ne vidimo i ne osećamo svoje moždane ćelije.
Zahvaljujući mogućnosti snimanja mozga pomoću rendgenskih
zraka i magnetne rezonance i sofisticiranim hirurškim
tehnikama, neuronauka može da učini mašineriju mozga
vidljivom. I tako, ona je tu i sija zahvaljujući svojim
mikrovoltima elektriciteta, šaljući nekoliko molekula
neurotransmitera kroz sinapse, ali ipak, moždane ćelije se
ponašaju kao sve ostale ćelije u telu. Čak i ćelije kože
luče različite neurotransmitere. Zašto onda moramo da
otvorimo oči da bismo videli izlazak sunca umesto da samo
podignemo lakat i vidimo ga?"
* * *
"Još uvek niko nije uspeo da
premosti jaz između onoga što moždana ćelija radi (atomi i
molekuli skakuću naokolo) i bogatog četvorodimenzionalnog
sveta koji mozak uspeva da proizvede. Da bi se razrešila ova
ključna teškoća, potrebno je ponovo razmotriti pitanje
realnosti. Izjednačiti mozak sa kompjuterom je uobičajena
pretpostavka koja može da se odmah odbaci."
* * *
"Ako ozbiljno shvatimo ove
činjenice, tada um dobija status koji nijedna mašina ne može
da duplicira. Taj status je ono što mi nazivamo svest. Svest
ne može da se isfabrikuje i to čini mogućim da se ponovo
otkrije univerzum i to ne kao mesto u kojem se svest na neki
način stvorila na srećnoj planeti Zemlji na dve trećine puta
od centra galaksije koja se naziva Mlečni put, već kao mesto
na kojem je svest svugde. Mnogo je onih u fizici koji su još
uvek uzdržani i koji mogu da prihvate da se priroda ponaša
nalik umu, ali ne mogu nikako da prihvate tvrdnju da se
univerzum ponaša tačno poput uma."
* * *
"Šredinger je prihvatio ovaj
ćorsokak gotovo pre jednog veka, kada je izjavio da nema
nikakvog smisla deliti svest. Svest – ako uopšte postoji –
postoji svugde, a mi bismo dodali i sve vreme. Dakle, kada
neko kaže da je svest isključivo karakteristika ljudskog
mozga, on greši zato što daje mozgu specijalno mesto. Mozak
ne radi ništa posebno što se ne dešava u celom univerzumu.
Zašto je ljudski um kreativan? Zbog toga što je kosmos
kreativan. Zašto je ljudski um evoluirao? Zbog toga što je
evolucija ugrađena u tkanje realnosti. Zašto naši životi
imaju značenje? Zato što priroda nastavlja da ide ka svrsi i
istini. Mi smo obećali da ćemo odgovoriti "zašto" na pitanja
koja se pojavljuju svugde u svakodnevnom životu i sada
držimo ključ razrešenja svih njih: kosmički um rukovodi svim
dešavanjima i daje im svrhu."
* * *
"Drugi zaključak jeste da
realnost pokušava da nam kaže nešto novo. Ona govori da
kosmos treba da se ponovo definiše. Sve zabranjene reči koje
su fizikalisti odbacivali – kreativnost, inteligencija,
svrha, značenje – dobile su novu svrhu u životu. U stvari,
mi smo pokazali da su oni ugaoni kameni svesnog univerzuma
koji su posebno kreirani zbog evolucije ljudskog uma.
Realnost je krajnji sudija. Ne postoji apelacioni sud koji
je iznad nje. Ako realnost pokazuje put ka novom univerzumu,
bilo bi besmisleno pružati otpor tome. Verovati u to da ćemo
jednog dana znati odgovore na sva pitanja ne približava nas
cilju spoznaje prirode realnosti ovde i sada."
* * *
"Šta bi bilo potrebno da vas
uveri da vi imate kosmičko sopstvo? Nemojte da se
zadovoljite brzim ili lakim odgovorom. Prihvatiti kosmičko
sopstvo je nalik tome da se prihvati odgovornost za sve ono
što nazivamo realnim."
* * *
"Ova knjiga nudi isti odgovor
samo ne u obliku poezije, već kao činjenicu koja odbacuje
prihvaćenu konvencionalnu realnost. Kosmičko sopstvo nije
naša omiljena teorija, već najosnovnije sopstvo koje neko
može da poseduje. Kada ono ne bi postojalo, ne bi postojao
ni fizički svet, uključujući sve ljude i stvari u njemu."
* * *
"Ove reči savršeno se mogu
primeniti na ideju da mi živimo u svesnom univerzumu. Umesto
prihvaćene teorije da su se svojstva uma pojavila u dalekoj
prošlosti iz haosa pre milijardu godina, u ljudskom
univerzumu um je bio prisutan sve vreme i na svim mestima –
u stvari, izvan svakog vremena i svih mesta. Kao odgovor na
kosmičke misterije o kojima ste do sada čitali, ova
preostaje kada se sva "razumna" objašnjenja odbace. Ništa
drugo nema smisla, zar ne vidite? Postoji još toliko mnogo
nerazrešenih problema, kao što su, recimo, kvantna
gravitacija, tamna materija, tamna energija i tako dalje.
Previše realnosti je skriveno od pogleda. Previše
ekstradimenzija su čista matematička poigravanja da bi se
izašlo iz ćorsokaka kada teorija ne može da se uskladi sa
realnošću. Stara uverenost se srušila zato što se
ispostavilo da gradivni blokovi prirode – atomi i subatomske
čestice – ne poseduju nikakva svojstva ako nema
posmatrača."
* * *
"Tvrdnja da je univerzum svesni
univerzum u kojem je ljudski život cela poenta ne može da
jednostavno bude još jedna stvar koja se dodaje na meni.
Teorija o svesnom univerzumu je jedinstvena među različitim
teorijama i ona isključuje sve teorije po kojima je um
nesvestan. One nemaju realnost i mi ne možemo ni da
zamislimo njihovu realnost zato što ona nije tu! To je baš
toliko jednostavno."
* * *
"Biti svestan je isto kao i biti
trudna ili biti mrtav – ili jeste ili niste. Ne postoji
sredina. Po našem mišljenju, sredina je nestala zauvek i to
onog trenutka kada smo pokazali da mozak ne misli. Ljudski
mozak, kao fizička stvar, ne može da bude izvor uma. Po
istoj logici, fizički univerzum bi mogao da bude
diskvalifikovan kao kreator uma. Univerzum je ogroman u
poređenju s ljudskim mozgom, ali načiniti fizički mehanizam
većim ne znači načiniti ga pametnijim ili čak sposobnim za
razmišljanje."
* * *
"Bez obzira na šok ili bes među
naučnicima glavne struje, jedini način da išta – atom, mozak
ili ceo univerzum – može da se ponaša onako kako se um
ponaša jeste taj da bude um. Ne može se pobeći od ovog
zaključka."
* * *
"Svest nije "u" univerzumu ništa
više nego što je vlažnost u vodi ili slatkoća u šećeru. Ne
kaže se: "Ova voda je skoro kako treba. Treba samo da dodamo
još malo vlažnosti." Ili: "Sviđa mi se ovaj šećer, ali bio
bi još bolji kada bismo mogli da smislimo kako da ga učinimo
slatkim." Isto tako, svest nije neki magični prah koji
posipate po inertnim atomima da biste učinili da oni postanu
sposobni da razmišljaju. Svest je već tu morala da bude."
* * *
"Videli smo da ponašanje nalik
umu nije svojstvo materije. Potpuno je suprotno. Kada želi,
kosmički um može da preuzme svojstva materije. Na kvantnom
nivou on može da odluči da li će se ponašati kao talas ili
čestica. Kada se donese takav izbor, to je mentalni izbor,
što ne bi trebalo da nas šokira. Po definiciji, svi su
izbori mentalni. Mi ne kažemo: "Moj stomak je odlučio da
pojede zobenu kašu za doručak." Mi odlučujemo da pojedemo
zobenu kašu, a ne naše telo. Naravno, telo učestvuje u tom
izboru zbog postojanja veze um-telo. Ako ste rasejani,
stomak koji krči može da vas podseti da treba da jedete, kao
što zevanje može da vas podseti da je vreme da odete na
spavanje. Obema stranama, i fizičkoj i mentalnoj, dozvoljeno
je da učestvuju."
* * *
"Realnost uključuje sve, bez
ikakve sumnje i ljudi mogu da prigrle beskonačnu raznolikost
onoga što realnost ima da ponudi."
* * *
"Odgovor je da mi doživljavamo
svet kroz izbor. Ne postoji zadati svet."
* * *
"Kao što smo već ranije videli,
realnost prolazi kroz filtere mozga i ima ugrađena
ograničenja. Ipak, ta nesavršenost mozga ne poriče
jednostavnu činjenicu: sve što mi percipiramo je mentalna
kreacija, akumulirana tokom miliona godina evolucije."
* * *
"Mi pratimo trag koji je postavio
pionirski fizičar Dejvid Bom, između ostalih, kada je
napisao: "U izvesnom smislu, čovek je mikrokosmos
univerzuma; i zbog toga što jeste, on je ključ
univerzuma.""
* * *
"Ukratko rečeno, ljudski
univerzum zavisi od toga da se vide naše sadašnje
sposobnosti i gde se mi osećamo zarobljeni od strane
fizičkog sveta i sputani pravilima. Kosmički um nije završio
s nama. Moćna evoluciona sila je vinula ljudski korteks do
nezapamćenih visina neverovatnom brzinom. Taj razvoj višeg
mozga je trajao manje od trideset do četrdeset hiljada
godina, što je samo tren u okviru evolucionarnog vremena. Da
bi se otkrilo kuda se evolucioni talas kreće, samo je
potrebno da istražimo jednu od najneverovatnijih ljudskih
crta, koju, koliko znamo, ne deli s nama nijedno drugo živo
biće. Mi smo svesni da smo svesni. Kako se ispostavilo,
sledeći horizont nalazi se u nama i ako želimo da načinimo
skok napred u svojoj evoluciji, jedina mapa za to je ona
koju mi kreiramo sami za sebe u svojoj svesti."
* * *
"Povezanost s kosmičkim umom je
ugrađena u naš nervni sistem. Vi ste rođeni da biste videli
svetlost i čuli zvuke. Te sposobnosti mogu da se prate sve
do vašeg nervnog sistema. Određena područja će se upaliti
kada muzika izazove vibraciju u vašoj bubnoj opni, a
vatromet boja zablista u vašoj mrežnjači. Ipak, kosmički um
nema određenu lokaciju u mozgu. Kako onda znamo da je ta
kosmička veza realna ili da li ona išta radi za nas?"
* * *
"Zamislite da ste vi jedan jedini
elektron u kvantnom vakuumu. Kao ta čestica, vi se osećate
kao "ja", individua. Međutim, u realnosti vi ste aktivnost u
kvantnom polju i u svojoj masci kao talas umesto kao čestica
postojite svugde. U našem svakodnevnom životu mi smo
naviknuti na to da se osećamo kao pojedinci dok previđamo da
je na drugom nivou svaka osoba aktivnost univerzuma. Ono što
važi za elektron važi za sve strukture kao što je ljudsko
telo koje su konstruisane od elektrona (i ostalih
elementarnih čestica)."
* * *
"Kada živite u odvojenosti,
ignorišući svoje holističko sopstvo, život podseća na
unapred isečeni hleb na kriške. Potreba da se deli i još
više deli na sve manje delove omogućila je nauci da tvrdi –
pogrešno – da su objektivnost i subjektivnost dve potpuno
različite stvari i da je objektivnost superiorna. Međutim,
kvantna era je eliminisala ovu podelu i realnost je počela
da vodi u novom pravcu – ka onim stvarima o kojima smo
govorili u prethodnim poglavljima."
* * *
"Slično tome, um i materija se
smatraju toliko različitim jedno od drugog zato što je to
način na koji smo navikli da razmišljamo, ali, u stvari, um
i materija su različita stanja iste stvari: polja svesti.
Možete da ih pratite dok prelaze jedno u drugo posmatrajući
mozak u kojem mentalna dešavanja kreiraju moždane hemijske
supstance u jednom neprekidnom nizu."
* * *
"Slično tome, svi mogući signali
kreću na put transformacije od fizičkog do mentalnog, koji
nema definitivno krajnje odredište. Život je
transformacija."
* * *
"Ono što se dešava u našem telu
se takođe dešava i u univerzumu u kojem svaki događaj
pripada neprestanoj transformaciji svesti bilo u um, bilo u
materiju."
* * *
"Kao prvo, svest može da ima
mnoga stanja tako da se ona ne pojavljuje kao jedna stvar
bez obzira na to što jeste."
* * *
"Znati u kojem stanju se nalazite
predstavlja ključ za celovitost. Zamislite dvojicu vozača
sportskih automobila. Automobil jednog vozača ima pet brzina
i on je vešt u menjanju jedne u drugu. Drugi vozač ima pet
automobila, od kojih svaki ima samo jednu brzinu. Za njega,
vožnja nije holistička i unificirana zbog toga što ona
zavisi od toga koji automobil je izabrao da vozi, a svaki od
njih je ograničen na samo jednu brzinu."
* * *
"Izazov predstavlja da se krećemo
kroz kosmos u kojem je svaka "brzina" (prostor, vreme,
materija i energija, plus ostala električna svojstva, kao
što su električni naboj, magnetno polje i tako dalje)
međusobno zamenljiva. Cela stvar bi mogla da se rastvori u
kvantnoj supi da ne postoji organizator koji gleda na nas i
kosmički um koji služi kao takav organizator. Vremenom,
prostorom, materijom i energijom se upravlja pomoću istog
menjača i vozač (svest) bira u kojem stanju želi da bude.
Realnost se sastoji od menjanja međusobno zamenljivih stanja
koji potiču iz jednog izvora: svesti."
* * *
"Duhovni preporod koji je svaki
svetac, mudrac i mistik obećao zavisi od nove realnosti, a
to znači od novog univerzuma. Ili, bolje rečeno, novog
načina posmatranja univerzuma koji je već tu. Postoji
ogromna prepreka na putu tom snu o preporodu, i to je drugi
problem s kojim se suočavamo kada pristupamo realnosti kao
celini. Ograničeni um to ne može da učini. On ne može da
mislima dođe do obnavljanja, zamišlja svoj put, oseća ili
vidi i dodirne ono što bi bila transformacija. Veza između
neizvesnog univerzuma i uma koji ga je kreirao je snažna
poput gvožđa. Drugim rečima, ako je um zarobljen u svojim
percepcijama, kako onda taj um može da oslobodi sebe?"
* * *
"Sve dok umu ne bude sinulo da je
materijalni univerzum sve vreme bio načinjen od uma, ne
postoji mnogo razloga da um veruje sebi."
* * *
"Po svojoj prirodi, um uopšte
nije nikakva aktivnost već nešto drugo. Kao što jezero nisu
talasi koji se stvaraju na njegovoj površini, tako ni um
nije aktivnost razmišljanja, osećanja, stvaranja senzacija i
zamišljanja. Jezero je i dalje vodena površina; um je svest
bez talasa. To je nepromenljiva pozadina svega što dolazi i
odlazi. Više ne postoje nikakva mentalna dešavanja za koja
možemo da se uhvatimo i, vremenom, utišani um postaje nalik
domu, nalik vremenu za odmor kojem zaista pripadate. Dobra
vest jeste da taj nedostatak mentalnih dešavanja ne dovodi
do smrti uma. Naprotiv, on radi upravo ono što se od njega
tražilo sve vreme: on menja stanje. U ovom slučaju promena
je iz konstantnog razmišljanja, stvaranja želja,
strahovanja, priželjkivanja i sećanja (na primer na iskustvo
odvajanja u stanje u kojem je samo svestan, budan i
probuđen, a to je zapravo iskustvo celovitosti). Izbor da
načinite ovu promenu je na vama. S obzirom na to da je
realnost beskonačno fleksibilna, ona dopušta da i iskustvo
odvojenosti i iskustvo celovitosti budu potpuno ubedljivi.
Ipak, ova dva stanja izgledaju drugačije."
* * *
"Dakle, mora da bude istinito da
mozak obavlja jednu funkciju: on omogućava pristup mentalnom
"prostoru" u kojem svi koncepti, iskustva, sećanja, slike i
sve kvalije se nalaze. Radio-aparat nam omogućava pristup
simfonijskom orkestru sa stotinu članova, ali niko ne mora
da ga slomi da bi video stotine muzičara unutra. A ipak
neuronauka smatra da je teško prestati da se radi baš to.
Neuronaučnici žele da mozak bude mesto u kojem živi svest, a
u realnosti mozak predstavlja samo vrata ka onome gde svest
živi. Zašto su svesti potrebna takva vrata? Iz istog razloga
zbog kojeg vas boli kada vas autobus udari ili vam to
izaziva povrede ili vas čak možda i ubije. Svest ima urođenu
naviku da kreira stvari, dešavanja, iskustva. To je njeno
prirodno ponašanje. Maks Plank je to imao na umu kada je
rekao, kao što smo već citirali nekoliko puta: "Ja smatram
svest za fundamentalnu. Ne možemo da zaobiđemo svest."
Realnost ne mora da daje objašnjenja toga kako se ponaša
zato što nema kome da odgovara sem samoj sebi."
* * *
"Svaki koncept vodi do stanja
odvojenosti. Jedino je realnost izuzeta iz toga. Nju nije
načinio um; dakle, realnost je nezamisliva. Kada se shvati
ova činjenica – a to znači lično je iskusiti, a ne samo kao
ideju – sledi velika pauza. "Oh Bože, to znači da nikada
neću razumeti šta je zaista realno. To leži izvan mog uma,
mojih čula, moje imaginacije." I, šta sada? Duga pauza ne
mora da bude duhovna, mada je bila za Budu koji je sedeo
ispod drveta bodi ili za Isusa na krstu koji je rekao:
"Gotovo je." Velika pauza može da se otkrije u rečima
naučnika, uključujući Hajzenberga i Šredingera, koji
iznenada vide, sasvim jasno, da postoji samo jedna jedina
realnost, a ne dve. Ne postoji unutrašnje i spoljašnje, ne
postoje "ja" i "ti", ne postoje um i materija koji svako za
sebe ljubomorno čuvaju svoju obeleženu teritoriju. Ovo
shvatanje dovodi do pauze zato što je um prestao da
osmišljava realnost i sad počinje da je živi."
* * *
"Vi možete da izvedete zaključak
o ponašanju svesti u kosmosu na isti način pomoću dedukcije
– nema potrebe da se susretnete s kosmičkim arhitektom.
Jedino što je potrebno jeste da posmatramo kako se univerzum
ponaša, a to je poput uma koji sve radi sa svrhom, a ne kao
delovi materije koji se sudaraju."
* * *
"Ovo implicira da
komplementarnost nije svojstvo čestica ili materije. To je
svojstvo svesti; zapravo, to je jedan od osnovnih načina na
koji se svest manifestuje u univerzumu. To je ono što daje
prilično snažnu osnovu uverenju tabora "prvo um". Ipak, ako
nastavimo da gomilamo dokaze za svesni univerzum, da li će
to biti dovoljno da bi se opravdao ljudski univerzum? Da li
se mi zaista nalazimo na kormilu kreacije ili smo
pčele-radilice koje slušaju naređenja kosmičke svesti? Ovo
pitanje je retoričko zato što je jedina svest koju možemo da
poznajemo ljudska svest. Svaki zakon prirode je postao
poznat kroz ljudski nervni sistem. Mi smo mera kreacije, i
to ne po božanskom dekretu, već zbog komplementarnosti koja
uklapa svaki aspekt prirode u šemu koja je savršeno
prilagođena ljudskom postojanju."
(Izdavač: Leo commerce, Beograd,
2017. godina)
.jpg)
