AMERI SU ZAVILI 21. VEK U CRNO i
nemaju pravo da nam drže lekcije
SIGURNO se želudac mnogima
prevrnuo na vest da je Metju Palmer imenovan za američkog
izaslanika za izborne reforme u BiH.
Nije stvar u ličnosti – mogli su
Amerikanci da imenuju bilo koga, i opet bi bila ista
reakcija. Bar kod pisca ovih redova. Jer, posle načina na
koje su sproveli poslednje predsedničke izbore u svojoj
zemlji, Amerikanci je trebalo da se pokriju ušima, a ne da
glume velike apostole demokratije u tuđim zemljama. To,
međutim, nisu oni.
Samo (neka mi ne zamere čitaoci,
ali mislim da je ovde lični ton relevantan za temu) ne mogu
da prihvatim i dalje – niti sam ikada mogao da prihvatim od
povratka u zemlju – da smo to mi. Odnosno, da političari
koji nas predstavljaju prihvataju da im predstavnici
najagresivnije zemlje na svetu, šampiona zločinačkog
delovanja, drže lekcije o bilo čemu.
I oni i njihovi NVO plaćenici.
Ako je, iz raznoraznih razloga,
nekima i dalje teško da pojme razorne i pogubne posledice
američke spoljne politike u post-hladnoratovskom vremenu, a
pogotovo u 21. veku – evo jedne mini-studije slučaja koja se
odnosi na Avganistan, odnosno na jedan segment američke
agresije na tu zemlju.
Krajem jula ove godine, jedan
bivši pripadnik američke Nacionalne agencije za bezbednost –
NSA – osuđen je na 45 meseci zatvora za odavanje državnih
tajni.
Naime, krenuvši stopama Asanža,
Snoudena i Čelsi Mening, 33-godišnji Danijel Hejl je,
ophrvan grižom savesti, objavio poverljiva američka
dokumenta o zločinačkom američkom programu ubijanja ljudi
dronovima, u kojem je i sam učestvovao.
To da je Hejl potomak čuvenog
američkog revolucionarnog heroja NejtanaHejla – koji je, pre
nego što će ga Britanci obesiti za špijunažu, prkosno
izjavio da mu je žao što ima samo jedan život da da za
otadžbinu – samo govori o razmerama američkog pada i
nedostojnosti da se ta zemlja postavlja kao sudija bilo kome
drugom na zemaljskoj kugli.
Poput svog slavnog pretka, i
Danijel je dao inspirativan govor suočen sa kaznom, u
sudnici rekavši, između ostalog, da je ”bilo neophodno
raskrinkati laž da nas ratovanje dronovima čini bezbednim,
da su naši životi vredniji od njihovih… Ovde sam zato što
sam ukrao nešto na šta nisam imao prava – dragoceni ljudski
život. Nisam mogao više da živim u svetu u kojem se ljudi
prave da ne vide da se neke stvari događaju…”
Procenjuje se da su, od 2004.
godine do danas, američki dronovi pod kontrolom američke
vojske i CIA, usmrtili između 9.000 i 17.000 ljudi širom
sveta, uključujući i do 2.200 dece.
Po Hejlovim rečima, ”u ratovanju
dronovima, desi se da su 9 od 10 ubijenih nevini… morate da
ubijete deo svoje savesti da biste radili svoj posao”.
Najnoviji primer ovog čudovišno
dehumanizovanog ubijanja je ubistvo desetoro civila u Kabulu
29. avgusta, uključujući sedmoro dece iz iste porodice, u
navodnom pokušaju likvidacije ISIS terorista.
Kao i obično, iz Vašingtona su
upućena ”izvinjenja” – ali će izgleda, uprkos zahtevima
novih avganistanskih vlasti da Amerikanci odgovaraju ne samo
za to već i za ubistva svih civila u toj zemlji u poslednjih
20 godina – jedini koji će stvarno biti kažnjen biti čovek
koji je razotkrio ceo taj američki udruženi zločinački
poduhvat.
Hejl je, obrazlažući sudiji svoj
postupak, ručno napisao pismo koje bi svako ko iole vlada
engleskim trebalo da pročita. Ono počinje ilustrativnim
citatom američkog admirala Džina Laroka iz 1995: ”Mi sada
ubijamo ljude a da ih nikad ne vidimo. Sada pritisnete dugme
sa daljine od više hiljada milja… Pošto se sve to radi
daljinski, nema griže savesti… A onda se trijumfalno vratimo
kući.”
Sam Hejl u pismu otvoreno govori
o svom post-traumatskom stresnom poremećaju i depresiji,
uzrokovanim time što je lično video posledice udara dronova
na ljudska tela u Avganistanu. Ali, još više time što je
najzad shvatio da je ”taj rat bio vrlo malo povezan sa
sprečavanjem da se teror preseli u Sjedinjene Države, a
mnogo više sa profitima proizvođača oružja i tzv.
odbrambenih podizvođača… U najdužem, tehnološki
najnaprednijem ratu u američkoj istoriji, plaćenika pod
ugovorom je bilo dva puta više od vojnika u uniformi, a
njihove plate su bile i do deset puta veće”.
Ovaj deo Hejlovog pisma se inače
savršeno poklapa sa izjavom Džulijana Asanža iz 2011, da je
”cilj da se Avganistan iskoristi za pranje novca američkih i
evropskih poreskih obveznika kroz Avganistan, u džepove
transnacionalne bezbednosne elite. Cilj je beskrajni rat, a
ne uspešan rat”.
Da podsetimo, Amerikanci su
napali Avganistan posle 11. septembra 2001, pod izgovorom da
se u toj zemlji krije Osama bin Laden, čovek koji je
odgovoran za napad na Svetski trgovinski centar.
Talibani su tada tražili od
Amerikanaca da im pruže dokaze da je bin Laden počinilac pre
nego što ga izruče. Naravno, umesto dokaza usledila je
agresija.
Sam bin Laden je, u intervjuu za
Al Džaziru nekoliko dana kasnije, odbacio optužbe da je
organizovao taj napad.
Koji bi istinski terorista
demantovao svoje učešće u najspektakularnijem terorističkom
napadu u istoriji da je iole imao veze sa istim?
Ali, Vašingtonu je samo trebao
izgovor za nastavak britanske ”velike igre” vezane za
kontrolu ključnog evroazijskog čvorišta – a i za ponovno
pokretanje proizvodnje opijumskog maka.
I nije samo reč o Avganistanu.
Pisac ovih redova je više puta u medijima u proteklih 10-ak
godina citirao svedočenje Veslija Klarka o tome šta je čuo u
Pentagonu u danima i nedeljama posle 11.9.2001. Ukratko, već
je postojao spreman plan da se napadne 7 država u narednih 5
godina – Irak, Sirija, Liban, Libija, Somalija, Sudan i
Iran.
Drugim rečima, postoji lično
svedočenje jednog (bar u SAD) uglednog penzionisanog
generala o američkom planu za agresiju protiv više zemalja,
odnosno zločin protiv svetskog mira. I, kao i u slučaju
zločinačke agresije na SRJ, parafrazirajući čuveni nemački
dokumentarac – počelo je sa jednom laži.
I sada, znajući sve ovo – a neki
od nas i mnogo više – treba da prihvatimo američke ”dobre
usluge” mešanja u naše stvari… Da prihvatimo da nas
predstavnici jedne zemlje, koja je oličenje udruženog
globalnog zločinačkog poduhvata, ”uče” bilo čemu ili, još
gore, dam drže moralne pridike. Samo zato što su se
samoproglasili za ”demokrate”, treba da prihvatimo da su
”dobri”, tj. bolji od nas. Ili zato što, kao neki od
njihovih muških ambasadora, imaju ”muževe” i signaliziraju
vrlinu mahnito mašući zastavama duginih boja – samo da se
domoroci ne bi dosetili svih zločina koje su počinili i
nastavljaju da čine (samo) u ovom veku.
Još jedan detalj iz Hejlovog
pisma sudiji govori o stepenima američkog moralnog pada i o
tome ko nam se nameće kao svetski ”dobročinitelj”. Pri kraju
Hejl opisuje scenu u kojoj su ga kolege sa posla pozvale na
druženje i ”zbližavanje”, koje se sastojalo od uživanja u
arhivskim snimcima udara dronom na ljude nekoliko hiljada
milja daleko, u ”prizorima poslednjih trenutaka života ljudi
bez lica”. To se u tim krugovima popularno naziva ”ratnom
pornografijom”, i redovno se upražnjava.
Ako nastavimo da prihvatamo da
nam predstavnici ovako bolesne i zločinačke ”civilizacije”
drže lekcije i arbitriraju (kad su pitali Gandija šta misli
o zapadnoj civilizaciji, on je odgovorio da zvuči kao jako
dobra zamisao) – onda smo zaslužili sve što od njih budemo i
dobili.
Čak je i čuveni pukovnik Kurc iz
Apokalipse danas, u sjajnom tumačenju Marlona Branda,
svestan da je i sam okrvavio ruke do ramena u džunglama
Vijetnama, znao s kim ima posla kada se zapitao, misleći na
svoje pretpostavljene – ”Kako se to naziva kada ubice optuže
ubicu?” I, zatim, sam sebi odgovorio: ”Laž”.
.jpg)
.jpg)