biografija:
Bertolt Breht (rođ. Berthold Eugen Friedrich Brecht, kasnije
Bertolt Brecht) rođen je 1898. u Augsburgu. Još od prvih
antiratnih pesama objavljenih 1916. u Augsburger Neuesten
Nachrichten trudi se da „studira stvarnost“, da stvara
„dela od upotrebne vrednosti“, dela koja imaju „snagu
dokumenata“. U ranijim pozorišnim komadima koristi se
neposrednim afektima proisteklim iz stvarnosti Vajmarske
republike. Produbljivanje društvene kritike, tačnije kritike
kapitalističkih odnosa, uslediće nakon što je proučio
Marksov Kapital. Nastaje „epski teatar“ i Breht preko noći
stiče slavu izvođenjem Opere za tri groša 1928. u Berlinu.
1930. počinje Brehtovo otvoreno suprotstavljanje
nacionalsocijalistima. 1933. mora da napusti Nemačku i čini
to dan nakon spaljivanja Rajhstaga. Aprila 1933. naći će se
na čuvenoj „crnoj listi“ Volfganga Hermana, u maju njegove
knjige bivaju javno spaljene, Breht u Nemačkoj biva
zabranjen kao pisac, a 1935. godine oduzeto mu je nemačko
državljanstvo. Emigrantska odiseja odvodi ga u Češku,
Austriju, Švajcarsku, Dansku, Švedsku, Finsku, da bi
1941-1947. živeo i radio u Holivudu. Sve vreme egzila Breht
je aktivan kao pisac.
Brehta u umetnosti zanima stvarnost, a ona je
društveno-ekonomski i politički determinisana. Njegova
umetnost je delatna, angažovana. Sa druge strane Brehtova
politička uverenja determinisala su i njegov stvaralački
razvoj. Svoje suprotstavljanje nacizmu platio je
dugogodišnjim egzilom, a odanost socijalističkoj ideologiji
dovela ga je u položaj da u Istočnoj Nemačkoj posle Drugog
svetskog rata bude instrumentalizovan u državnog pisca. Tako
je npr. njegova pesma Rođenima posle nas postala deo
standardnog repertoara kulturnih manifestacija i recitala u
DDR-u. Politička realnost pretvorila je socijalističku
utopiju u državu funkcionera i birokratije, od čega se Breht
umetnički sve više distancira. Agitatorski, odlučan ton
smenjuje melanholija, osetna u 1953. objavljenim Bukoličkim
elegijama. Bert umire iznenada od srčanog infarkta 1953. u
Berlinu.
Ponovno čitanje i rehabilitacija Brehta u Zapadnoj Nemačkoj
uslediće tek šezdesetih i sedamdesetih godina, pošto je
prethodno bio prezren kao komunistički pisac.
.jpg)
_001.jpg)