Ono što je naš ministar uradio u
sektorima školstva i zdravstva konzistentno je sa
neoliberalizmom. On nije ni kriv za to – on je samo
izvršitelj. Njegov šef nije premijer, nego komercijalizovani
svet kojim vlada cost-benefit analiza. Prema britanskoj
profesorici Hjuz, uskoro će većina lekara postati
nepotrebna, jer će se dijagnoze i recepti za lekove dobijati
bez kontakta sa živim lekarom. Budućnost je u
kompjuterizovanom zdravstvu, u kome će sami pacijenti
unositi opis simptoma preko interneta i dobijati kao odgovor
dijagnozu i terapiju. Neće biti potrebe za specijalistima,
već za IT ekspertima koji znaju da rukuju bazom podataka o
svakom čoveku. Ali dok ne nastupi ova zastrašujuća
budućnost, još ima vremena za socijalni dijalog i
uspostavljanje odnosa uzajamnog poštovanja i rada na opštem
dobru. Za početak, ministar bi mogao da napravi mali korak
za zdravstvo, ali veliki za njega i vladu kojoj pripada,
tako što će početi da se ponaša u skladu sa svojim zvanjem –
ministar (sluga).
_001.jpg)