Ekonomski smak sveta je već počeo
i investitori nisu u stanju da mu se odupru, tvrdi Bil Boner
iz "Boner i partnersa" u tekstu koji je objavio "Biznis
insajder"
Boner kao razlog za to navodi
rast kreditiranja i zaduživanja decenijama unazad u SAD,
pozajmljivanja i trošenja novca koji nije zarađen, a koje je
uvodilo ceo svet u "ludačku trku" koja je, ocenjuje, pri
kraju.
"Nakon velikog straha u avgustu,
investitori su se vratili svom opuštenom ludilu. Zaključili
su da ne treba ni o čemu brinuti. Možda su u pravu. Nikada
se ne zna, alinaša procena je da je smak sveta već počeo...
i oni nisu u stanju da mu se odupru", ovako počinje autorski
Bonerov tekst, čije je delove preneo "Blic".
Boner navodi da se od kraja
Drugog svetskog rata, kreditiranje širilo po SAD i dodaje da
je to, na početku, bilo zdravo širenje.
Mlade porodice iz srednje klase
su uzimale kredite pod hipotekom i pravile račune na platnim
karticama, poput "Dajners klaba" i "Amerikan ekspresa".
Onda su, krajem 50-ih godina
prošlog veka, stigle prve kreditne kartice. To je pratilo
povećanje broja potrošačkih kredita.
"Do 70-ih godina sve je bilo u
redu pošto su i plate rasle. Uz toliko novih tehnologija
koje su se pojavljivale, ljudi su verovali da će plate samo
nastaviti da rastu. Dug nije bio problem - niti za naciju
niti za domaćinstva. Mogli smo da ga 'prerastemo", ističe
Boner.
Prema njegovim rečima, čudni,
iako i dalje ne u potpunosti shvaćeni, novi trend započeo je
70-ih godina - nakon što je uračunata inflacija, prihodi
većine Amerikanaca drastično su opali.
"Deceniju za decenijom, trend
pada bruto domaćeg proizvoda bio je nizak. U najvećem delu
SAD, BDP po glavni stanovnika dostigao je vrhunac 70-ih ili
80-ih godina", dodaje Boner.
On upozorava da je neverovatno da
prosečni zaposleni Amerikanac danas zarađuje manje nego što
je zarađivao pre pola veka - opet računajući promene u
inflaciji potrošačkih cena.
"To nije isto kao kada bismo
rekli da osoba sa dobrim poslom zarađuje manje danas nego
60-ih godina. Prema Statističkom birou SAD, prosečna zarada
s uračunatom inflacijom kod Amerikanaca koji spadaju pet
odsto onih koji najviše zarađuju sada je veća za više od 75
odsto u odnosu na 1967. Žene takođe više zarađuju", navodi
se u Bonerovom tekstu.
Međutim, dobri poslovi su postali
retki. Podaci o procentu zaposlenih ili onih koji traže
posao u odnosu na ljude u radnom dobu, pali su na najniži
nivo od 1977.
"Iako je privredni rast opao
zajedno sa zaradama većine ljudi, dug - koji je drugo lice
kreditiranja, nastavlja da raste... Pitate se zašto bi
kreditori nastavili da pozajmljuju novac ljudima koji nisu u
stanju da otplate dug? Odgovor: Igra je nameštena", tvrdi
Boner.
Bonerova opaska je, posle
istorijskog pregleda finansijskih poteza američkih vlasti,
da ne može mnogo ljudi da odoli zovu novca.
"Amerikanci su dokazali da u tome
nisu bolji od ostalih. Padajuće kamatne stope i papirnati
dolar dali su im priliku da osiromaše sebe trošeći novac
koji nisu zaradili.
Iskoristili su šansu koja im je
ponuđena. Pozamljivali su i trošili... i uvodili ceo svet u
ludačku trku. Ali, sada je predstava gotova", zaključio je
Boner.
.jpg)
_001.jpg)