autor tekst 002 ›››

 

 

Boris Aleksić

 

VELIKI BRAT POSMATRA I ŽIGOŠE

 Danas kada se govori najviše o demokratiji i građanskim pravima stičemo utisak da neko o svemu tome zaista brine, a da li je to baš tako?

 Ukoliko ostavimo priče o ljudskim i građanskim pravima sa strane i ukoliko obratimo pažnju na učinjeno zalediće nam se krv u žilama. Orvelova ”1984”, Kafkin ”Proces” i Veliki inkvizitor Fjodora Dostojevskog kao da se odigravaju pred našim očima, na pozornici zvanoj Svet.

 Ograničavanja ljudskih prava i ličnih sloboda su sve veća, ona čak poprimaju razmere opisane u Bibliji.

 Dezinformacije

 Nakon događaja od 11. septembra, Pentagon je stvorio orvelovski Biro za strateški uticaj (BSU), zadužen da širi lažne vesti radi ”trovanja” međunarodne štampe i uticaja na javno mnjenje i vodeće političare ne samo neprijateljskih, već i prijateljskih zemalja! (International Herald Tribune, 20 februar 2002.)

 Kontrola telefona

 Bil Makhroun u časopisu ”PC Magazin” 14. juna 1994 godine piše da vlada SAD kažnjava sa 10 000 dolara po danu svaku telefonsku kompaniju koja im onemogućuje da kontrolišu razgovore građana. ”Kliper-čip” tehnologija omogućuje tajnu kontrolu gotovo svih telefonskih razgovora na teritoriji SAD.

 Kontrola kretanja

 14. maja 1994. ”Los Anđeles Tajms” piše kako se građani prate od jutra do večeri.

     Na auto-putevima je postavljen sistem video kamera koje svuda prate vozače

    Prilikom dolaska na posao, kamera beleži parkiranje i putnike u kolima

    Na radnom mestu putem kontrole kompjutera i video nadzora prati se rad i ponašanje zaposlenih

    Za vreme ručka, kreditna kartica kojom se plaća, prenosi kompjuteru podatke o računu i restoranu koji je posećen

    Posle radnog vremena, prilikom kupovine kreditnom karticom, kompjuter se snabdeva podacima o mestu kupovine i vrsti kupljene robe

    Pri povratku kući skeneri i kamere prate vozača ponovo

 ”Politika” je jula 1996 godine objavila vest o potpisanom sporazumu između jedne beogradske firme i čuvenog jevrejskog NEKSNET-a o uvođenju u Srbiju novog sistema kompjuterskog nadziranja ljudi, prvoj zemlji izvan SAD i Australije.

Praćenje radnika

 1994 godine, 8. avgusta ”US and World Report” komentariše izveštaj Međunarodne organizacije rada, koja tvridi da se 80% zaposlenih u SAD stalno prati. Na ovom projektu sarađuju poslodavci i vlada SAD.

Kontrola putem mobilnih telefona

 Avgusta, 2001 godine francuski časopis ” Le Monde Diplomatique” piše da je zahvaljujući tehnologiji MPS (Mobile Positioning System) koja se ubrzano razvija moguće odrediti

položaj korisnika mobilnog telefona u svakom trenutku. Iako je u Francuskoj taj metod dozvoljen samo u okviru sudskih istraga on će uskoro (nakon ubistva prefekta Korzike) preći i u svakodnevnu upotrebu.

Praćenje dece

 Isti list navodi da ”Simens” usavršava kontrolu dece preko satelita. Za vreme demonstracija protiv globalizacije održanih u Pragu, Milanu i Nici policija je sličnim sistemom lokalizovala vođe protesta i nastojala da ograniči njihovo pole delovanja.

 Tako je govorio Bili

 Časopis ”New America” od 25. jula 1994 piše o obećanju predsednika Klintona, po kojem će do 2015 godine nacionalna informaciona mreža povezati svaku kuću, radno mesto, biblioteku i učionicu. Sve te informacije će moći da koriste država i policija.

 ”Metronet”

 ”Metronet” je ime za kompjuterski obrađene podatke o 111 miliona ljudi i 80 miliona domova u SAD i mogu ga koristiti kako vlada i drugi državni organi tako i privatna preduzeća. Između ostalog, na ovaj način je moguće dobiti do 30 imena komšija, traženog, kao i veliki broj ličnih podata.

 ”Ešalon”

 Angloamerički vojni sistem ”Ešalon” je nov sistem planetarnog nadglednja kako piše već pomenuti ” Le Monde Diplomatique”. Uz pomoć satelita tajne službe su u stanju da nesmetano presreću telefonske razgovore, faks poruke i elektronsku poštu. ”Ešalon” može da obradi više od 2 miliona razgovora u minutu. Novinar Dankan Kempel je prvi objavio njegovo postojanje.

 ”Zver”

 ”Zver” je najveći super-kompjuter na svetu, smešten u Briselu. U njemu bi trebalo da budu pohranjeni podaci o svim žiteljima planete! Po rečima njegovih tvoraca,”Zver” će uz pomoć sistema bar-koda 666 moći da predoči ličnu kartu svakog čoveka na planeti. (Brojna oznaka 666 se nalazi na mnogim dokumentima građana, naročito na Zapadu. Nju srećemo na ličnim (identifikacionim) karticama, pasošima, kreditnim karticama, u bankarskom prometu, u informativnim sistemima i kompjuterskoj obradi podataka. Da li slučajno?). Tri šestice se još češće pojavljuju u praksi pojedinih banaka i finansijskih institucija. On se nalazi na kreditnim karticama banaka u SAD, Australijske nacionalne banke, banke u Bombaju, u kancelarijama poznate kuće ”Oliveti” itd. (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora- Cetinje, 2000, str. 380.)

 Identifikaciona kartica

 Na projektu identifikacione kartice u SAD se radi već dugo. Radi se o kartici koja će po savremenoj tehnologiji sadržati podatke od ”rođenja pa do omiljene zabave”

i koju će MORATI svaki građanin da ima. Ona je razvijana počev od magnetne trake, preko ”Smart Card”, firme ”AT & T” koji sadrži čip velike memorije, do tkz. bio-čipa. Bio čip je počeo da se razvija zarad kućnih ljubimaca. On se injekcijom ubrizgava u životinju i nakon toga nju je lako locirati. Bio-čip dalje treba da se razvija na deci!

 Šengenski sporazum

 Sporazum je zaključen 14. jula 1985. godine, u luksemburškom gradu Šengen. Potpisan je tajno. Potpisale su ga sledeće zemlje: Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, zatim Italija, Španija, Portugalija, Grčka, Danska i Austrija (kao posmatrač). Zbog protivljenja javnosti u Grčkoj je sporazum ratifikovan sa velikim zakašnjenjem, u martu 1997. godine.

 Ovaj sporazum reguliše i proces kontrole kretanja građana. Ovim putem se prikupljaju podaci isključivo ličnog karaktera . Informativni sistem je povezan sa nacionalnim filijalama i glavnim kompjuterom koji se nalazi u Strazburu. Na ovaj način se mogu proveriti i uporediti podaci o građanima pomenutih zemalja iz apsolutno svih izvora (škola, policije, poliklinika, bolnica itd.). (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora- Cetinje, 2000, str. 380, 381.)

 Psihotronska dejstva

(Čemu pucati - bolje uticati, akademik Ernest Andrijankin)

 24. septembra 1990. godine potpisan je sporazum broj 174-90/16 između SAD i SSSR-a o zajedničkoj kontroli psihotronike. Psihotronika ulazi u sklop tkz. neokortikalne sfere, uokviru koje je moguće uticati na psihu, volju, osećanja i

maštu ljudi, ili ostvariti uticaj na polju emotivnog, mentalnog i duhovnog (vidi: Neokortikalni rat, dr Svetozar Radišić, Vojnoizdavački zavod-Beograd, 1999.) Kolika je moć psihotronskih dejatava neka posvedoči i tajni dokument upućen predsedniku Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije, Hasbulatovu R. I. 26. januara 1993 godine. Dokument nosi oznaku poverljivo.” ...U SAD, za poslednjih 15 godina u različitim društvenim organizacijama je obučen veliki broj psiho-fizičkih sekti. 15 miliona ljudi je prošlo obuku iz prvog i drugog kursa meditacije (psihoautotreninga). U Evropi oko jedna desetina odraslog stanovništva. U azijatskim zemljama do 80 % stanovništva po obaveznom školskom programu. U Rusiji su samo krišnaisti od 1987-1992. obavili više od 500 000 ”medicinskih” kurseva. Na taj način u Rusiji i drugim zemljama , formira se poseban među-društveni sloj, najosetljiviji na upotrebu psihotronskog naoružanja...” (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora, 2000, str. 372, 373)

 Osamnaestog avgusta 1991. godine u rejonu Varne pristao je američki brod ”Belkap”. Aparatura, pričvršćena na njegovoj palubi nije ličila na obično naoružanje. Nedugo pre toga ona je bila ispitana u Persijskom zalivu... Sa pojavom zagonetnog broda u zalivu, sa armijom Iraka počele su se događati čudnovate stvari. Pripadnike vojske Sadama Huseina, prekaljene u višegodišnjem ratu sa Iranom, zahvatio je strah! Ispočetka su se predavali na desetine, a zatim - na hiljade.

 Bio je to prvi psihotronski rat u istoriji čovečanstva.

 SAD su taj rat dobile za vreme predsednika Džordža Buša, koji je još dok je bio šef CIA, lično nadgledao odeljenje koje se bavilo psiho – istraživanjima.

 ...Devetnaestog avgusta (1990.) zombi – generatori na brodu ”Belkap” ponovo su aktivirani. Upravljeni su na poseban režim rada: umesto užasa emitovana je euforija. Nevidljivi zrak je uperen na Moskvu.

 U prestonici se njegovo dejstvo korigovalo. Specijalna tehnika je uključena na šestom spratu američkog poslanstva. Ona je takođe već isprobana. Međutim, mašina se zapalila. Ruskim vatrogascima je bilo strogo zabranjeno da gase požar.

 U avgustu 1991. godine sve je radilo kako treba. Zrak je fokusiran na Parlament... U mozgu ljudi koji su se sakupili na Crvenom Trgu stari obrasci (iz 1905. godine) stekli su novi leksički fon: ”Dole partokratija!” ”Živela demokratija”. Zatim je reč uzeo Jeljcin...

 Hiljade ljudi koji su postali bio – roboti tiskali su se, na trgu kraj Parlamenta. Uskoro će trg nazvati Trgom slobode.

 Odmah nakon prvog psihotronskog rata dogodila se prva psihotronska revolucija.

 O svemu tome (iz svog ugla) je u stampi govorio i predsednik Kalmikije Kirsan Iljumžinov. ”Odjednom mi postade teško... Kada sam izašao na ulicu, glava mi je bučala. Mislio sam: šta se to događa?... Ispostavilo se da se u zgradi nasuprot hotela nalazila aparatura za visoke frekvencije. Ona je prožimala čitavu zgradu. Ruckoj je imao aparat koji mu je poklonio Baranikov. Aparat je lovio te visoke frekvencije..."

Da, ”noosferu” je zahvatila bura.

 (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora, 2000, str. 290 – 292)

 Kompelks zgrada američke ambasade u Beogradu je po tvrđenju pojedinih stručnjaka, nakon 5. oktobra 2000. godine instalirao sličnu, ali i napredniju opremu od one koja je isprobana u Moskvi. Sa kojim ciljem?

 Tavistok Institut za ljudske odnose-London, se već duže vremena bavi kontrolom ljudske psihe. Tvorci su projekta pod nazivom ”Šokovi budućnosti”. Oni se opisuju kao niz događaja koji nailaze tako brzo da mozak ne može da ih obradi.Oni se prenose putem TV-a, radia, podsvesnih poruka, muzike, filma, drugih mas-media i sl. Kao posledica šokova, ciljana POPULACIJA postaje apatična bez volje da donosi odluke (gubi političku svest itd.) i lako se kontroliše. Tavistok je u saradnji sa Stanford institutom napravio projekat ”Program za poslovnu špijunažu”. Preko 600 preduzeća u SAD i drugim zemljama su njihovi pretplatnici. Još jedan projekat pod nazivom ”Menjanje slike čoveka” ova dva instituta, odnosi se na kontroli ljudske psihe. Projekat je napisan na 319 strana od strane tima od 14 stručnjaka i pod kontrolom 23 nadzornika Tavistoka. Radi se o svojevrsnoj hipnozi stanovništva i njegovom navikavanju da prihvata svake promene (tj. da ne dovodi poteze elite u pitanje).

Bar-kod

 Radi se o elekrtonskoj oznaci koja se nalazi na gotovo svim proizvodima sveta, ličnim kartama građana EU i za koju je predviđeno da se radi lakšeg rada utisne u budućnosti na ruku ili čelo ljudi. U njoj postoji šest pari kratkih i tri para dugih linija. Duge linije su tkz. granične linije i njihova vrednost uvek iznosi 6. Ima ih tri. Znači, broj koji očitava kompjuter svaki put je 666. Uz pomoć ovog sistema trgovina i novčane transakcije, budućnosti će jedino biti moguće.

 ”I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove da im dadu žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim, da niko nemože ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je broj čoveka i broj njezin 666" (Otkr. 13, 16-18). Ovaj citat je preuzet iz Biblije iz Jovanovog Otkrovenja.

 Koliko je on aktuelan danas, neka posvedoči i sledeći primer. U Rusiji u bankama Tušinskog rejona Moskve 1997. godine uveden je sistem ”Handkedž”. Prilikom podizanja penzije, korisnik radi identifikovanja pokazuje svoju ruku na kojoj je ranije utisnut nevidljivi elektronski broj. Laserska tetovaža se primenjuje već 15 godina u Diznilendu. U Holandiji se žig utiskuje beskućnicima na čelo! (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora, 2000, str. 379.)

 Grčka pravoslavna crkva se pobunila protiv novih ličnih karti koje sadrže bar-kod. Ona je uputila pismo u sedište EU u Briselu sa molbom da se vrednost ”graničnih linija” bar koda koja iznosi 6, zameni bilo kojim drigim brojem od 1-9 (što može lako i bez posledica da se uradi). Predstavnici EU u gradu u kojem se nalazi super kompjuter ”Zver”, su sa osmehom odbili ovu molbu.

 20. avgusta 1997. godine je oržan Vanredni sabor Svete Gore. Evo saopštenja za javnost sa tog skupa. ”Izjavljujemo, još jedanput, da naš osnovni dug- ispovedanje vere- obavezuje da se odreknemo od svakog vida elektronske kartice, stvorene pod jedinstvenom kodnom registracijom broja 666, jer se njome guše sloboda ličnosti i hrišćanska svest. Pozivamo Vladu i uvažene predstavnike grčkog naroda da onemoguće ratifikovanje za narod štetnog, a od Grčkog parlamenta prihvaćenog Šengenskog sporazuma, jer on ne daje potpunu garanciju očuvanja ličnih tajni i prezumciju nevinosti građana. Takođe, taj sporazum u najvišem stepenu doprinosi ideji da naš narod prestane da bude prevoslavan. On vodi sistemu razgraničenja, neprihvatljivom i otežavajućim za građane trećih zemalja.” (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora, 2000, str. 382.)

 Evo i mišljenja starca Pajsija sa Atonske gore. ” ... A zar Sveti Jevanđelist Jovan ne govori da je to broj antihrista. Svaki verujući koji ima savest shvata, šta se događa. A za njih je broj 666 simbol ekonomije. O tome postoji zapis u Starom Zavetu: ” A zlata što dohađaše Solomonu svake godine bješe šest stotina i šezdeset i šest talenata. Osim onoga što donošahu trgovci i oni koji prodavahu mirise; i svi carevi arapski i glavari zemaljski donošahu Solomonu zlato i srebro.” (Druga knjiga dnevnika, 9, 13-14) ...Primajući pečat (sa tri šestice, prim. autora), čovek se odriče Boga. Isto je i sa pasošima. Da se ne zahteva moj potpis, da je u pitanju nekakav papir, da kažu- evo tvog pasoša, da je to sve onda bi to bila druga stvar. Ali kad pasoš ima simbol đavola, a ja potpisujem da je moj lični- to već nije sitnica. Ja dakle odobravam odricanje (od Boga, prim. autora). One, kažu Jevanđelist Jovan i Sveti Oci, one koji ne prime žig, ne mogu da traže, ne mogu da pronađu. ...Pre dve- tri godine razgovarao sam sa jednim profesorom univerziteta iz Amerike... Ponešto sam mu govorio, ponešto pisao. I evo, on mi sad otpisuje:” Vratio sam se sa jednog kongresa u Evropi i tek što sam stigao u Toronto, setio sam se šta ste mi govorili pre dve- tri godine. Sada kod nas agituju protiv kreditnih kartica, zahtevaju da žigove utisnu na čelo i ruku”. Zar ne shvatate šta se događa? Eh dete moje. To je đavolji pečat! Primajući ga, ti se odričeš Pečata Svetog Krštenja i stavljaš drugi pečat: odričeš se Hrista i primaš pečat đavola.”

 (Zapadni put u apokalipsu, Jurij J. Vorobjovski, Svetigora, 2000, str. 385- 387.)

 Po stavu Pravoslavne Crkve nikako netreba prihvatiti ovakve oznake. Ono što je važno je ne usnuti, ne biti paralisan hvalospevima demokratiji i ljudskim pravima kad dela drugačije govore.

 I na kraju šta reći, budite budni i oprezni jer ”Veliki brat” posmatra i žigoše.

 izvor: srpski.narod.ru ›››

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Boris Aleksić

 

Crna Gora: Mafija kao garant evroatlantskih integracija

 30. aprila 1999. godine avioni NATO pakta su u dva navrata bombardovali Murino, malo naselje u Crnoj Gori. Ubice su tada sa desetak projektila pogodile most na Limu koji se nalazi u centru naselja. Stradali su civili među kojima i troje dece Olivera Maksimović (13), Julijana Brudar (10) i Miroslav Knežević (13), učenici Osnovne škole „Petar Dedović“. Tom prilikom živote su izgubili i Vukić Vuletić (56), radnik škole, Manojlo Komatina (72) i Milka Kočanović (69).[1]

 Cela SRJ je bila u žalosti.

 Petnaest godina nakon ovog monstruoznog zločina, ove 2014. godine, crnogorski autokrata Milo Đukanović je najavio – prioritet Crne Gore je ulazak u NATO pakt! Savet za odbranu i bezbednost CG nedavno je zaključio da članstvo u NATO ostaje najvažniji spoljno-politički prioritet te države u 2014. godini. Savetom je predsedavao predsednik Crne Gore Filip Vujanović, a prisustvovali su članovi – premijer Milo Đukanović i predsednik parlamenta Ranko Krivokapić.Sednici su, po pozivu, prisustvovali potpredsednik Vlade Crne Gore

Duško Marković, ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević, direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Boro Vučinić, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samardžić i nacionalni koordinatora za NATO Nebojša Kaluđerović.“U susret narednom samitu NATO u septembru u Velikoj Britaniji, na kojem je moguće da bude razmatrano i pitanje proširenja Alijanse, Savet je zaključio da Crna Gora mora biti posvećena ostvarivanju svojih obaveza, kako bi bila spremna za poziv”, navodi se u saopštenju.[2]

 Crnogorska vlast tvrdi da se Crna Gora za poslednjih 15 godina potpuno promenila. Podgorica je u međuvremenu priznala nezavisnost KiM, ostavila spomenike ubijenim u NATO agresiji da propadaju i polako nestaju, i počela uz sponzorstvo Nemačke sa podizanjem spomenika Hitlerovim vojnicima koji su učestvovali u okupaciji Crne Gore u Drugom svetskom ratu.[3] Tako će groblje nemačkih vojnika biti izgrađeno na delu vojnog aerodroma Golubovci koji su NATO snage bombardovale 6. aprila 1999. godine.

 Simbolično nema šta. Crna Gora koja podiže spomenik Hitlerovim hordama želi da postane član NATO-a. Upravo je Severnoatlantski savez simbol novog nacizma i nastavlja pohod svojih prethodnika iz Nemačke – Pohod na Istok. Uostalom Hitler je razbio Društvo naroda, a NATO UN i njihovu Povelju izvršivši agresiju na SRJ. Obaveštajnu službu SAD su posle Drugog svetskog rata stvarali Hitlerovi obaveštajci poput generala Henriha Milera, generala Rajnharda Gelena, barona Oto fon Bolšvinga i Emila Augzburga.[4] I jedni i drugi (stari i novi nacisti) gaje posebnu mržnju prema Srbima i Rusima.

 I zaista Crna Gora se za deceniju i po okrenula naopačke, samo je Milo Đukanović ostao isti. Izgleda da je on bio predodređen za savršenog partnera NATO pakta. Ovde dolazimo do još jedne istorijske paralele. SAD su se u Drugom svetskom ratu prilikom oslobađanja Italije oslonile na usluge mafije koju su za tu potrebu naoružale i opremile. Kako ističe švajcarski profesor Danijel Ganzer savez mafije i SAD (kasnije NATO pakta) je nastavio da živi i razvijao se i kasnije. Vašingtonski jastrebovi su koristili usluge mafije u cilju likvidacije svojih protivnika – nezavisnih političara i novinara u Evropi. I danas na Balkanu SAD i NATO računaju na mafiju. U Prištini, na okupiranom KiM na vlast su doveli teroriste, narkodilere i trgovce ljudskim organima. Prema dokumentaciji italijanskog tužilaštva i istraživanjima nezavisnih novinara Milo Đukanović (koji faktički vlada CG) ima jake veze sa italijanskom i američkom mafijom. Takođe Đukanovićevim sponzorstvom i fondovima, na vlast u Srbiji su dovedeni naprednjaci – politička garnitura od koje NATO očekuje mnogo.

 Prema podacima Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo Dušanka Pešić Jeknić predstavnik trgovačke misije Crne Gore u Milanu ostavila je iza sebe brojne dokumente koji povezuju Đukanovića sa italijanskom i američkom mafijom.[5] Italijansko tužilaštvo je podiglo optužnicu uz koju je priložen i opširan izveštaj na 409 strana. Tužilac Đuzepe Šelzi zvanično izjavio da je Milo Đukanović učestvovao u organizaciji i vođenju mafijaške organizacije. Istragom je obuhvaćen i Stanko Subotić „Cane“ kojeg je Ratko Knežević bliski saradnik i kum Mila Đukanovića označio kao finansijera Vučićevog i Nikolićevog SNS-a.[6]

 U izveštaju DIA posebnog italijanskog odeljenja za borbu protiv mafije ukazano je i na vezu Đukanovića i visoko pozicioniranog mafijaša Franka Dela Torea. Đukanović je bio optužen da je Dela Toreu dao licencu za uvoz 1.000 tona cigareta mesečno u Crnu Goru. Cigarete su zatim krijumčarskim kanalima unete u Apuliju. Crnogorski premijer bio je optužen i da je garantovao, preko vrhova crnogorske policije, pristup gliserima kojima je krijumčarena roba u Zeleniku i Bar i da je pružio zaštitu italijanskim mafijašima u Crnoj Gori. Đukanović je negirao sve optužbe. Pešić-Jeknić optužena je da je bila posrednik između predstavnika mafije Apulije, među kojima su i šef mafije Paolo Savino i Dela Tore, i vrha crnogorske vlade „posebno Đukanovića, Vujoševića i Barovića”. Prema optužnici, ona je, osim što se starala o novcu koji su krijumčari uplaćivali njoj i zvaničnicima crnogorske vlade, falsifikovala dokumenta, zajedno s Barovićem, Vujoševićem i Ivaniševićem, „uz pristanak Đukanovića”.[7]

 Pomenuti Dela Tore je bio umešan u veliku operaciju mafije iz osamdesetih godina prošlog veka kada su kriminalci iz Italije i SAD preko picerija snabdevali Istočnu obalu SAD heroinom.[8] Iako su postojali jasni dokazi da je Dela Torea učestvovao u pranju novca dobijenog od trgovine heroinom koristeći švajcarske banke, on je uspeo da se izvuče, ali uz uslov da sarađuje sa SAD. Ovaj italijanski mafijaš je zatim od 1996. godine organizovao mrežu šverca cigareta kada se povezao sa Đukanovićem. Američka obaveštajna služba je namestila igru koja će dovesti do toga da crnogorski autokrata pre ili kasnije postane njihova marioneta. Šverc cigareta je mafiji i njenim patronima iz američke obaveštajne službe doneo stotine miliona dolara prihoda. Međutim, mnogi su platili svojom glavom.

 Ubijena su i dvojica novinara, urednik podgoričkog „Dana“ Duško Jovanović i Ivo Pukanić urednik zagrebačkog „Nacionala“. Pukanić je objavio mnoštvo materijala o umešanosti Đukanovića i Subotića u šverc cigareta. On je obavio razgovor sa italijanskim tužiocem Šelzijem 18.07.2002. godine ali nije stigao da svedoči u postupku.

 Šelzi je razgovarao i sa Duškom Jovanovićem koji je takođe pristao da bude svedok, ali je i on ubrzo ubijen. Svedoci protiv Đukanovića i Subotića su nestajali jedan za drugim poput onih koji su trebali da svedoče protiv šiptarskih terorista Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja u čijim procesima je „iščezlo“ 40 svedoka.[9] U svim navedenim slučajevima svedoci su ubijani na teritoriji kojom potpuno dominiraju zapadne obaveštajne službe i NATO.

 Američki senator Ričard Lugar je u martu 2012. godine zvanično predložio da NATO u svoje članstvo primi Gruziju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju.[10] Ovo proširenje je po njemu od ključne važnosti za „bezbednost i demokratiju Centralne i Istočne Evrope kao i Balkana.“ Vašington je preko Lugara jasno stavio do znanja Đukanoviću šta se očekuje od njega. Amerikanci su mu još ranije poručili da će optužbe za mafijaško udruživanje postati mrtvo slovo na papiru ukoliko ispuni njihove zahteve. Na listi prioriteta bilo je članstvo u NATO.

 Severnoatlantski savez je odgovoran za brojne zločine na teritoriji CG. Takođe ekonomija Crne Gore bi zbog evroatlantskih integracija mogla da pretrpi štetu od najmanje 1,5 milijarde dolara.[11] Međutim za crnogorsko rukovodstvo to sve nije bilo važno.

 Lugar je početkom oktobra 2013. godine nakon sastanka sa Milom Đukanovićem istakao da je „Crna Gora lider i kandidat broj jedan za članstvo u NATO“.[12] Đukanović je na ovom sastanku očigledno pristao da bez obzira na zločine Severnoatlantskog saveza i protivljenje Rusije uvede Crnu Goru u NATO. Nagrada je stigla, ubrzo i kao i obično veoma simbolično. Italijanski tužilac Đuzepe Šelzi koji je vodio istragu protiv Đukanovića optužen je polovinom oktobra 2013. godine zbog navodne zloupotrebe službenog položaja.[13]

 U presudi sudije Suzane de Feliče iz januara 2014. godine navodi se sledeće “Crna Gora je, celu deceniju pod vladom Mila Đukanovića, bila raj za šverc, obezbjeđivala nekažnjivost kriminalcima i garantotvala snabdijevanje krijumčarenom robom iz priobalnih logističkih baza kao što su Bar, Kotor i Zelenika.“ Međutim glavni akteri su izuzeti iz presude, a među njima i Milo Đukanović koji se prema italijanskoj novinskoj agenciji Ansa pozvao na diplomatski imunitet, jer se u presudi još ističe da je dokazana veza između crnogorskog autokrate i italijanskih mafijaša.[14] Za Zapad kojim dominiraju elite iz SAD, put Crne Gore u NATO je dovoljan dokaz da je Milo Đukanović demokrata, a ne mafijaš.

 Pohod NATO pakta na Balkan počeo je najtežim zločinom po međunarodnom pravu – zločinom protiv mira tj. agresijom na SRJ. Uspostavljanje mafijaških režima na teritoriji bivše SFRJ samo je logički nastavak te politike.

———————————————————————-

[1]http://www.eparhija.me/godisnjica-bombardovanja-murino-2013

[2]http://www.akter.co.rs/29-bezbednost/71899-lanstvo-u-nato-prioritet-crne-gore.html

[3]http://www.pressonline.rs/svet/balkan/294171/crna-gora-sahranjuje-nacisticke-vojnike-na-aerodromu-nemacka-finansira.html

[4]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/795832/%D0%90%D0  i

http://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/12/zoran-milosevic-amerika-i-fasizam/

[5]http://www.icij.org/project/tobacco-underground/montenegro-connection

[6]http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/105820/Cane-i-Milo-uklonili-sve-protivnike

[7]http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/U-Bariju-saslushanje-za-shverc-cigareta.sr.html

[8]http://www.icij.org/project/tobacco-underground/montenegro-connection

[9]http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/274503/Objavljena-imena-ubijenih-svedoka-u-procesu-protiv-Haradinaja

[10]http://www.atlanticcouncil.org/blogs/natosource/lugar-introduces-nato-enlargement-bill

[11]http://ruskivjesnik.com/politics/2014/01/29/istrazivanje_na_lomonosovu_crna_gora

_snosit_ce_gubitke_u_milijardama_25117.html

[12]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=10&dd=03&nav_id=760802

[13]http://www.vijesti.me/vijesti/selzi-trazili-su-da-stanem-zbog-brata-clanak-155080

[14]http://www.vijesti.me/vijesti/crna-gora-italijanskoj-presudi-suboticu-raj-sverc-kriminalce-clanak-172605

autor tekst ›››