Jednom Udba, uvek Udba
U slučaju Franca Kanglera,
pravosudni mlinovi melju proizvodnjom falsifikata i drugih
inkriminisanih proizvoda. Vrhovni sud Republike Slovenije je
23. maja 2002. godine tokom afere Lingvist presudio protiv
Mitjea Meršola, bivšeg novinara i poslanika Jankovićeve
Pozitivne Slovenije, pod brojem lps. 187/98 ocenio da je
nekadašnja zloglasna tajna politička policija Udba bila
kriminalna i zločinačka organizacija koja se „ne bavila samo
obaveštajnim poslovima, već je i sama organizovala razne
kriminalne radnje, sistematski ih osporavala, kao i
konstruisala postojanje krivičnih dela i odgovornosti. za
njih. U tu svrhu je takođe falsifikovala, izmišljala ili
podsticala inkriminišuće dokaze. Žrtve takve aktivnosti,
najčešće politički protivnici ili neistomišljenici, u vreme
tadašnjeg režima, po pravilu, nisu imali priliku da otkriju
konstrukte UDBE i rehabilitacije.
Tako i Vrhovni sud, koga još
nije vodio Branko Masleša. Da je Udba samo produžetak
vremena za sve oblike represalija komunističkih vlastodržaca
bivše SFRJ, mogao sam se uveriti kada sam pročitao provere
koje je Udba o meni pripremala sedamdesetih i osamdesetih
godina prošlog veka u Arhivu SFRJ. Republike Slovenije.
Potpisani pod čekovima, bili su deo kadrovske vrteške, jedan
mandat obavljali sekretarske funkcije u opštinskim i
okružnim komitetima, čak i u CK Slovenačke partije, a potom
su se vratili na rukovodeća mesta u operativu Udbe. Lice mi
se osmehnulo kada sam, među zapažanjima o sebi, primetio i
da imam ciničan odnos prema okolini.
Šampioni u kršenju ljudskih prava
Ovaj cinizam, možda čak i
izraženiji nego što je bio u vreme bivše komunističke
Jugoslavije, i danas me hvata, kada već 25 godina živim u
nezavisnoj Sloveniji, koja bi trebalo da bude zasnovana na
demokratskim vrednostima, sa pravosudnim sistemom koji
garantuje maksimalnu zaštitu svima.osnovna ljudska prava.
Čak i kada se nađem kao optuženik pred licem pravde, kome se
sudi u moje ime, odnosno u ime naroda. Tako bar piše u
Ustavu Republike Slovenije! Tačno je, ali praksa je sasvim
drugačija. Gde se Slovenija nalazi u izveštajima Evropskog
suda za ljudska prava u Strazburu kada su u pitanju zemlje
koje su najveći kršioci ljudskih prava u pravosuđu? Da
neslavno sudimo u samom evropskom vrhu, a to je najviše zbog
suđenja u nerazumno dugom vremenskom periodu i, naravno,
nakon očiglednih kršenja ljudskih prava, koje tužioci i
sudije sebi dozvoljavaju.
Šta je pisao Vrhovni sud 2002.
godine? „Da je udbaška tajna politička policija, između
ostalog, sama organizovala razne kriminalne radnje,
sistematski ih osporavala, a i konstruisala postojanje
krivičnih dela i odgovornost za njih. U tu svrhu je takođe
falsifikovala, izmišljala ili podsticala inkriminišuće
dokaze.“ Kako to da je ovaj obrazac ponašanja i dalje toliko
živ u tužilaštvima i sudovima? Odgovor je jednostavan.
Jer u sudnicama i dalje pravdu u
ime naroda dele sudije koje su u bivšem komunističkom režimu
bile u aktivnom ili rezervnom sastavu Udbe, o čemu svedoče i
Lajovljev list Udba.net i spiskovi. u Leljakovim knjigama
Speča Udba i Špiclji Udba. Osim toga, proteklih godina, čak
i posle osamostaljenja, gomila aktivnih UDBovca koji su se
priključili novoformiranoj Sovi, vanrednim studijama
dobijala je diplome pravnih fakulteta, a vrata sudnica su im
otvorena nakon položenog pravosudnog ispita. Slovenačko
pravosuđe je afta u našem društvu, zbog čega demokratija ne
funkcioniše“, rekla je pre nekoliko dana za Novo24Tv vrhovna
državna tužiteljka Dragica Kotnik, koja je više godina
suspendovana na mestu tužioca zbog kopanja udbomafijskog
gnezda.
Udba nikad ne zaboravlja ko joj je stao na prste
Kao i slonovi, pripadnici bivše
Udbe imaju veoma dobro pamćenje, a što je još važnije, pošto
nismo uspeli da izvršimo lustraciju, imaju dovoljno vremena
da se osvete neistomišljenicima ili političkim protivnicima.
U slučaju JBTZ, Udba je strpljivo čekala 20 godina da se
uhvati u koštac sa Janezom Janšom u aferi Patria sa
falsifikovanim, izmišljenim i podmetnutim inkriminišućim
dokazima. Iako im je akterima, a posebno kumovima izopačenog
scenarija kako da zauvek povuku Janeza Janšu iz političkog
života, odlukom Ustavnog suda namera bila da puknu kao onaj
„prdez od Murgela” koji je to inicirao, ipak su ne sakriju
ni jednu dlaku na glavi. Oni i dalje zauzimaju najvažnije
pozicije u državnim i pravosudnim organima. 25 godina nakon
nezavisnosti, svoju moć pokazuju na najbrutalniji način,
uključujući i procesuiranje onih koji su bili pokretačka
snaga i nosioci slovenačke nezavisnosti.
Dobro pamćenje mora da ima i
sudija mariborskog okružnog suda Janez Žirovnik, nekadašnji
član Udbe, a potom i slovenačke Sove, i to sa velikim
osvetničkim nabojem. „Užasnut sam što u Sloveniji još uvek
postoje sudovi ili sudije koji toliko krše ljudska prava i
član 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, koji
jasno kaže da optuženi mora imati mogućnost da sasluša i
oslobađajuće svedoke, po zakonu. isti uslovi kao i za
inkriminisane svedoke. Imao sam prilike da vidim odluku o
odbijanju dokaznog predloga, i imam osećaj da smo za
istražnog sudiju Alenko Topalović svi mi lažovi, od Rudolfa
Mogeta, Jožefa Jerovšeka, Stanislava Kocutara, Tatjane i
Franca Kanglera, dr. Marko Bošnjak, Franc Pukšič i dr.
Cirila Ribičiča, koji se u konkretnom slučaju jasno i glasno
izjasnio o aktivnostima sudije mag. Janez Žirovnik. Ali
očigledno su samo sudija i Žirovnik u pravu, jer je
transparentno jasno da istražni sudija brani bivšeg radnika
Službe državne bezbednosti SFRJ. S druge strane, kako će se
sudija drugačije odnositi prema pomenutom predlogu, pošto su
ona i sudija kolege i dele poslovni prostor i verovatno se
više puta konsultuju o stvarima“, rekao je Željko Vogrin,
predsednik Odbora za 2015. godinu.
Sudija daje pištaljku na ustav i zakone
Njegove reči su usmerene na
odluku istražnog sudije Okružnog suda u Mariboru Alenke
Topalovič, koja je 26. maja u potpunosti odbila zahtev
odbrane bivšeg gradonačelnika Maribora Franca Kanglera da se
iz svih krivičnih postupaka izuzme dokazni materijal
pribavljen prikrivenim istražnim metodama. , kojih je još
devet., naložio je istražni sudija Janez Žirovnik. Pored
toga, Kanglerov zakonski zastupnik je dr. Marko Bošnjak,
koji je 30. maja položio zakletvu kao novi slovenački sudija
Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, zatražio je
Žirovnikovo isključenje i ponovo dostavio spisak osoba koje
će sud ispitati.
To su nekadašnje Kanglerove
poslaničke kolege Moget, Jerovšek i Pukšič, Stanislav
Kocutar i Tatjana Kangler. Prema čvrstom uverenju odbrane,
svedoci bi pred sudom svedočili da je reč o politički
montiranim suđenjima, sa izmišljenim dokazima na osnovu
anonimnih pisama koje su mariborski policajci sami sebi
pisali. Kao član skupštinskog odbora za kontrolu
obaveštajnih službi, Kangler se na mestu člana DZ često
suprotstavljao Janezu Žirovniku, koji je u to vreme bio
savetnik i zamenik direktora Sove.
Moge i Jerovšek su takođe
overili svoju izjavu u korist Kanglera. Da li je sudija
Topalović odlučio da isključi dvojicu svedoka upravo iz
straha da će time poremetiti Žirovnikovu nepristrasnost? Uz
ocenu da sumnja u njihovo pamćenje zbog 15-godišnje
distance, ismejava se i predloženim svedocima. Magnetogrami
sednica istražne komisije su dostupni, ali je i ovaj dokaz
sudija Topalović odbacio. Za javnost je ćutao bivši poslanik
Rudolf Moge, ali bi bilo zanimljivo čuti njegovo priznanje,
koje bi moglo biti veoma inkriminirajuće. Da li su zato
pokušali da ga ućutkaju godinama unazad? Na odmoru na
kupanju ga je pregazio nepoznati hidrogliser i jedva je
preživeo! Ko se boji priznanja Rudolfa Mogeta?
Dokazana pristrasnost Janeza Žirovnika
To što se, s jedne strane,
zviždi na odluku Vrhovnog suda kojom su poništene odluke
mariborskih sudova, vratilo je predmet na ponovno
ispitivanje – po mišljenju vrhovnih sudija „greh“ Franca
Kanglera. nije tako velika, svedoči i koliko se mariborski
tužilačko-sudijski tim oseća jakim da dozvoli korišćenje
specifičnih metoda prikupljanja podataka. Zanimljivo je da
mariborsko tužilaštvo i sud prvo nisu uzeli u obzir odluku
Vrhovnog suda.
Mariborski tužioci i sudije
tretiraju ustavnopravno mišljenje bivšeg ustavnog sudije dr.
Ciril Ribičič. On je na petnaestak stranica detaljno secirao
gde su i kada mariborske sudije prekršile princip
nezavisnosti i nepristrasnosti u sudskom postupku protiv
Franca Kanglera. Svoju pristrasnost dokazao je sudiji Janezu
Žirovniku kada je, na zahtev tužilaštva, potpisao naredbu o
prikrivenim istražnim merama protiv Kanglera u šest
predmeta. Nijedan drugi sudija to nije uradio. A ako je
Žirovnik bio odsutan, tužilaštvo je čekalo njegov povratak
da o tome ne odlučuje drugi sudija.
Stoga, prema dr. Ćirila
Ribičiča, sud ne bi trebalo da uzima u obzir dokaze
pribavljene kršenjem ustavom definisanih ljudskih prava i
osnovnih sloboda, što je takođe u suprotnosti sa članom 18.
Zakona o krivičnom postupku. Prema Ribičiču, u ustavu je
jasno zapisano da je okrivljenom u krivičnom postupku
dozvoljeno da izvodi dokaze u svoju korist, odnosno i uz
pojavljivanje svedoka. I ovim su se mariborske sudije
upustile u tešku povredu ustavnih garancija koje ima
okrivljeni.
Sve ovo trebalo je da ima u vidu
mariborski istražni sudija Alenka Topalovič prilikom
odlučivanja o zahtevu Franca Kanglera. Odbijanjem je
pokazala da joj je malo stalo do ustavnosti i pravedne
vladavine prava. Važnija je kolegijalna solidarnost sa
Žirovnikom, sa kojim dele prostorije istražnog suda i
nastavljaju nesmetano da izmišljaju i podstiču
inkriminišuće dokaze, čak i ako su pribavljeni mimo
krivičnog zakona.
Jaku političku pozadinu ima i
Janez Žirovnik, za koga se kaže da i kao sudija traži
potencijalne saradnike među svojim kolegama u sudu. Supruga
Gregora Viranta, Cvetka Žirovnik, godinama je vodila gradski
odbor Građanske liste u Mariboru, a na svojoj listi se čak
kandidovala i za narodnog poslanika, ali sada Žirovnika
štiti odlazeći predsednik Vrhovnog suda. , Branko Masleša,
kao i ministar pravde Goran Klemenčič. Gliha skup striha ili
vrana vrani na vilužeje ej, narodna reka, koji se koriste
kada se govori o slovenačkom pravosuđu.
I pre nego što je položio
zakletvu kao sudija Evropskog suda za ljudska prava, dr.
Marko Bošnjak je napisao dugačak prigovor potkrijepljen svim
pravnim argumentima na presudu mariborske sudije Alenke
Topalovič i uputio ga vanpretresnom veću Okružnog suda u
Mariboru. Zahteva da uzme u obzir sve navedene činjenice, da
pobijano rešenje poništi i vrati istražnom sudiji na ponovno
odlučivanje. Odluka vansudskog senata stići će mu u
Strazburu, ali će već sada moći detaljno da opiše svojim
kolegama iz drugih evropskih zemalja kakvo bezakonje živimo
u Sloveniji.
Prikupljanje potpisa za korenite
promene u pravosuđu traje već nekoliko dana. „Hoćemo
poštenu pravdu“, kaže inicijator ove kampanje i šef odbora
za 2014. godinu Aleš Primc.
izvor:
reporter.si ›››