O prebacivanju jasenovačke
dokumentacije u Papsku državu za Objektiv govori nekadašnji
predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović
Josip Broz Tito je još 1966.
godine u Vatikan prebacio čitavu dokumentaciju koja na
nekoliko hiljada stranica detaljno opisuje monstruozne
ustaške zločine u logoru Jasenovac, gde su na najsvirepije
moguće načine ubijene stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma.
Iako je Tito to činio u najstrožoj tajnosti, njegov najbliži
saradnik i potpredsednik SFRJ Aleksandar Leka Ranković ipak
je došao do takvih saznanja.
Upravo to je, tvrde upućeni,
bila pozadina najčuvenijeg političkog sukoba nekadašnje SFRJ
– između Tita i Leke Rankovića. Tito nije bio sam u misiji
prebacivanja papira koji dokumentuju imena svakog zločinca i
svake žrtve jasenovačkog logora.On je to učinio uz svesrdnu
pomoć svog vernog saradnika, tadašnjeg predsednika Hrvatskog
sabora Ivana Steve Krajačića, inače ekstremnog srbomrsca.
ZGRANUO
GA RANKOVIĆ
O prebacivanju jasenovačke
dokumentacije u Papsku državu kao izvoru sukoba na relaciji
Tito–Ranković govori nekadašnji predsednik Predsedništva
SFRJ Borisav Jović, koji za Objektiv potvrđuje da je
pojedinosti o ovom skandalu saznao još davne 1975, u vreme
kad je stupio na dužnost ambasadora u Rimu.
– Ranković je sasvim slučajno
saznao šta je Tito uradio, i to od našeg ambasadora pri
Svetoj stolici, koji je to doznao unutar Vatikana. Pitao ga
je kako je to učinjeno bez njegovog znanja. Tita je zgranulo
kako je Ranković to mogao da otkrije, pa je zaključio da
ovaj sigurno ima paralelnu obaveštajnu službu, koja ga
špijunira s namerom da ga diskredituje i ukloni s vlasti.
Zato je odlučio da ga se reši – tvrdi Jović.
Taj crv sumnje u Titovoj glavi,
kako navodi Jović, izazvao je svu erupciju reakcija koja je
prethodila smenjivanju Rankovića, a da nikad nije rečena
prava istina – da su dokumenta o Jasenovcu skrivena i da je
Tito bio ubeđen da Ranković to nikako ne bi mogao da sazna
da nema paralelnu tajnu službu.
O svemu tome saznao sam 1975,
kad sam postavljen za ambasadora u Rimu ciju reakcija koja
je prethodila smenjivanju Rankovića, a da nikad nije rečena
prava istina – da su dokumenta o Jasenovcu skrivena i da je
Tito bio ubeđen da Ranković to nikako ne bi mogao da sazna
da nema paralelnu tajnu službu. – Ja sam o svemu tome saznao
kad sam došao u Rim, pošto me je obavestio čovek koji je od
jugoslovenskog ambasadora u Vatikanu saznao da je Tito lično
naredio uklanjanje svih papira koji direktno svedoče o
stradanju Srba u Jasenovcu. Takođe mi je pomenuo da o tome
ništa ne smem nikome da pričam – priseća se Jović.
BRIONSKI
PLENUM
U očito insceniranoj situaciji,
koja bi navodno mogla da onesposobi i samog Tita, jer bez
jedinstva u rukovodstvu ne bi mogao uspešno da vodi državu,
on se obratio predsedništvu Srbije s optužbom da ga Ranković
lično prisluškuje i ima nameru da preuzme vlast.
– Prvog jula 1966. održana je
sednica CK SKJ na Brionima, takozvani Brionski plenum, na
kojoj je Ranković optužen, smenjen i izbačen iz partije.
Tada je i proglašen krivim za delo za koje bi mogao biti
kažnjen najstrožom kaznom, ali ga je navodno humani Josip
Broz abolirao i držao u doživotnom progonstvu i odvojenog od
sveta u vili na obali Jadranskog mora u Dubrovniku. Zvanično
obrazloženje bilo je da je prisluškivao Tita, u šta gotovo
niko nije poverovao – podseća Jović.
izvor: objektiv.rs ›››