„Od čuda se ne
zahteva da pomažu već da menjaju, a od ovih najvećih ne da izopačuju
sadašnjost već da razgrađujući je, grade budućnost.“
Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu
biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Sa poetičnom dijalektikom
ona su izokrenuta u svoju suprotnost sa puno humora ali i duboke
empatije za ljudsku patnju, ljubav i sudbinu. Leprozna žena je
isceljena ali nije prihvaćena više nigde, slepi čovek progleda ali
vidi svet i zgađen sam sebi kopa oči, mutavac kada progovori o onome
što je uvek mislio biva razapet na krst. Složeno i slojevito delo na
slikovit način ukazuje na isključivost ideologija, dogmi i doktrina,
gde iz najvećeg nametnutog dobra proističu najveće nevolje. Na
magičan način uvedeni smo u svet daleke prošlosti gde ideološka
zagriženost i netrpeljivost bilo koje dve suprostavljene snage
pokazuje iste osobine kao i u bilo koje doba ljudske istorije.
Ideološka polarizacija zrači svojom porukom sve do današnjih dana.
.jpg)
