IMUNITET
Sama reč Imunitet je medicinski
pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odbrani
od infekcija i spreči pojavu bolesti. To je odbrambena
sposobnost organizma da se bori protiv virusa, bakterija,
gljivica, parazita, njihovih produkata (toksina) ali i
sopstvenih izmenjenih ćelija organizma kao što su nap.
tumorske ili istrošene ćelije koje više ne funkcionišu.
Zato kažemo da je u imunološkom
sistemu ključ za razumevanje gotovo svih bolesti.
Razlikuje se: Nespecifični – urođeni imunitet i specifični
- stečeni imunitet.
Nespecifični imunitet je prva
linija odbrane organizm, postoji pre kontakta sa uzročnicima
bolesti i reaguje na isti način prema svakom štetnom agensu.
Taj inicijalni imunitet je ono sa čime se rađamo i on je
nespecifičan, nasleđujemo ga (genetski) i prenosimo na
naše potomstvo. Prirodnim putem ovaj imunitet se prenosi u
trudnoći sa majke na plod ili preko majčinog mleka na
novorođenče nakon porođaja. Zato je važno kako živimo jer
samo zdrav organizam ima najveće šanse da da zdravo
potomstvo.
Specifični imunitet se razvija se
u kontaktu sa uzročnicima bolesti, ne postoji pre prvog
kontakta i potrebno je vreme da se razvije
Zahvaljujući uzajamnom dejstvu
specifičnog i nespecifičnog imunološkog odgovora imunološki
sistem može da :
Razlikuje spostvene ćelije od
stranih - to je imunološka tolerancija prema ćelijama
sopstvenog organizma
Pamti – imunološka memorija
(specifični imunitet)
Ima samoograničenje
Specifičnost (specifični
imunitet)
Raznovrsnost (specifični
imunitet)
Prepoznavanje ličnih od stranih
ćelija ostvaruje se tako što svaka ćelija organizma ima svoj
marker. Bilo koja ćelija koja uđe u organizam a njen marker
ne postoji u tom organizmu, tretira se kao stranac, i biva
napadnuta. Ovaj process je tako efikasan da i nesvarani
proteini koje smo uneli hranom organizam prepoznaje kao
nešto strano, i reaguje , a mi osećamo nelagodnost,
nadutost, umor.
U nekim slučajevima ovaj process
zaštite se poremeti pa imuni system počne da napada
sopstvene ćelije i tkiva. Tada se javljaju tkz. autoimmune
bolesti kao što su multipla skleroza, sistemski lupus
eritematodes, neki oblici artritisa ( reume ) ili
dijabetesa ( šečerne bolesti).
U drugim slučajevima imuni
odgovor nije adekvatan. Umesto da dođe do odbrane organizma,
razvija se bolest. To je slučaj kod alergija. Supstabce koje
izazivaju alergiju nazivaju se alergeni.
Sve ono sto aktivira imuni system
naziva se antigen. To mogu biti virusi, bakterije, poleni,
prašina, metali ubod insekta ujed zmije
Ko su ti vojnici koji nas brane
od neprijatelja našeg zdravlja?
Pre svega bela krvna zrnca. Zdrav
organizam ima 5 000-10 000 belih krvnih zrnaca u mm3 krvi
koji žive 5 – 9 dana.
U telu postoji I limfni system i
u njemu za imunitet veoma važne ćelije T I B limfociti. Ove
ćelije se stvaraju u koštanoj srži, žlezdi timusu ali I u
svim limfnim žlezdama. Kada strana supstanca ili
mikroorganizam dođe u kontakt sa B limfocitom posle niza
reakcija dolazi do stvaranja visoko specifičnih antitela .
ova produkcija antitela odvija se brzinom od 2000 molekula
antitela u sekundi u naredna tri do četiri dana. Druge B
ćelije imaju sposobnost pamćenja što je veoma značajno pri
ponovnom susretu tela sa istim mikroorganizmom.
izvor: branislav mihajlovic ›››
.jpg)
_001.jpg)