Branko Dragaš je Rođen
15.12.1959. godine u Zemunu.
Ekonomski fakultet smer
„Ekonomska teorija“ završio 1982. godine u Beogradu.
Sedmostruki udarnik na radnim
akcijama i najbolji vojnik.
Bankar od 1984. godine. Radio u
državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona
DEM mesečnog obrta kapitala.
Godine 1987. ukazuje na pogrešnu
politiku režima i javno nastupa protiv njega.
Godine 1989. prinuđen je da
napusti državnu banku zbog političkih pritisaka.
Godine 1989. učestvuje u
formiranju opozicije u Srbiji.
Godine 1990. postaje predsednik
prve privatne banke u Istočnoj Evropi – KARIĆ BANKE i za dve
godine stvara profitabilnu i modernu instituciju koja
tržišno posluje.
Piše i nastupa u srpskoj
javnosti zalažući se za uvođenje kapitalizma, berze i
tržišne privrede.
Od 1990. godine finansira i
pomaže demokratsku opoziciju u Srbiji.
1990. Učestvuje u formiranju
Beogradske berze.
1990. Savetuje vladu Ante
Markovića oko razvoja finansijskih tržišta i uspostavljanje
modernog bankarskog sistema.
Godine 1992.g. napušta KARIĆ
BANKU zbog neslaganja sa vlasnicima banke.
Godine 1992.godine, uz pomoć
privatnih preduzetnika, sa grupom saradnika osniva CREDIBEL
BANKU. Zahvaljujući dobroj postavljenoj strategiji i
profesionalnom nastupu Credibel banka stiče veliku
popularnost.
Od 1992. godine osniva firme u
svim istočnoevropskim zemljama i posreduje u plasmanu
kapitala sa razvijenih tržišta.
Bio je konsultant u mnogim
istočnoevropskim kompanijama i vladama u procesu tranzicije.
1992. Na poziv predsednika
države Dobrice Ćosića napisao ekonomski program za ekspoze
premijera Milana Panića. Učestvovao u finansiranju kampanje
Milana Panića.
1992. Organizovao u Beogradu
obeležavanje 100 godina rođenja Miroslava Krleže.
1992. Osnovao i finansirao
alternativnu školu „Credibel škola“ , koja je kasnije
postala BOŠ Beograd.
1992. Osnivač i finansijer
ginekološke klinike “Devana”.
1992. Osnivač izdavačke kuće
TERSIT, koja je izdala nekoliko stotina naslova.
1992/1993. Donator je i osnivač
mnogih projekata iz srpske kulture kao što je fond „Borislav
Pekić“, fond “Radovana Samardžića” i “Stanislava Vinareva” i
učestvovao u finansiranju mnogih nacionalnih projekata iz
oblasti nauke i kulture.
1992-1995. Vlasnik više od 20
preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u
zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim
zemljama u Istočnoj Evropi.
1995. Pokušao da osnuje za
prognane iz Hrvatske farmu-kibuc u selu Saranovo kraj Topole
– projekat prekinut nasilno u izgradnji.
1990-1996. Finansirao obnovu
mnogih manastira i crkava po Srbiji.
1990-1996. Finansirao mnoge
opozicione medije u Srbiji ili direktno učestvovao u
njihovom pokretanju.
1990-05.10.2000. Zabranjivan od
strane režima kao ideolog kapitalizma, pa je održao bezbroj
predavanja i nastupa na tribinama i lokalnim medijima.
Odbija ponude režima da se
uključi u politiku.
Početkom 1996. godine, zbog
opozicionog delovanja, posle silnih pritisaka, režim
uništava Credibel banku.
Aprila 1996. godine osnovao
portfolio-menadžersku firmu KONDEL.
U periodu od 1997. – 2001.
godine objavljuje nekoliko romana i drama.
Bavi se publicističkim radom i
ukazuje na katastrofalne posledice režima po srpsko društvo.
U NATO intervenciji 1999. godine
3 meseca proveo na topovima PVO.
Povratkom sa ratišta, jula 1999.
godine sa grupom svojih prijatelja, stručnjaka iz različitih
oblasti, sačinio Program za spas Srbije. To je sveobuhvatni
predlog političkih i ekonomskih promena koje treba izvršiti
u državu.
Posle demokratskih promena,
oktobra 2000. godine, na poziv premijera Srbije, obišao u
100 dana privredu Srbije i predložio način rešavanja
nagomilanih problema.
2001. U februaru mesecu razišao
se sa premijerom Zoranom Đinđićem zbog različitog viđenja
koncepta reformi u Srbiji.
2001. Prvi otpočeo kritiku
nametnutog neoliberalnog koncepta i ustao protiv sprovođenja
šok-terapije, tvrdeći da će taj koncept uništiti srpsku
privredu.
2001. Predložio održavanje
Okruglog stola o pravcima razvoja društva na kome bi se
sučelile različite koncepcije u javnoj raspravi pred
građanima Srbije.
2001. Novi režim zabranjuje sve
nastupe u državnim medijima.
2001. Objavljuje 05.10. sa
grupom autora kritiku neoliberalizma u Srbiji u knjizi „KUDA
IDE SRBIJA?“.
Godine 2003.g. osnovao udruženje
privrednika Privredna snaga Srbije – PSS.
Decembra 2003.g. bio je nosilac
liste na parlamentarnim izborima Privredna snaga Srbije
(PSS) i dijaspora – kao grupa građana osvojili – 14.113
glasova.
Ponudio građanima Srbije Novi
ekonomski program i Vladu nacionalnog spasa za pokretanje
privrede.
Juna meseca 2004.g. osnovao UMA
– Udruženje malih akcionara Srbije. UMA Srbije je od juna
2004 – avgusta 2007. udružila preko 200.000 akcionara u
preko 1.200 preduzeća, raskinula ugovore u više od 350
preduzeća, podigla cene akcija na berzi u više od 530
preduzeća i održala više od 3000 predavanja širom Srbije.
Novembra 2004. godine postao
menadžer Opštine Trstenik.
2005. U julu mesecu osnovao
EKONOMSKI POKRET – udruženje građana koje ima politički i
ekonomski program za spas Srbije i koje se priprema za
izbore 2009-2012.
2001-2006. Traje kontinuirana
zabrana od strane režima, uprkos tome što zastupa 210.000
akcionara ili ljudi koji su trebali da dobiju akcije ili one
čije su akcije preotete.
Maj 2007 – ekonomski konsultant
Srpske narodne stranke u Crnoj Gori.
Septembar 2007 – konsultant UDAU
BiH.
Novembar 2007 –konsultant
Sindikata pravosuđa.
Decembar 2007 – osnivač POSLOVNE
BERZE.
Kolumnista opozicionog lista
TABLOID.
Nije član nijedne stranke.
Živi i radi u Beogradu.
.jpg)
