„Enciklopedija mrtvih“ zbirka je novela Danila Kiša. U pogovoru
zbirke pisac je naveo da su sve priče manje ili više u znaku jedne
teme, a to je metafizička tema. Tako je možemo videti u spevu o
Gilgamešu, gdje je pitanje o smrti jedna od glavnih tema.
Opisujući i obrađujući temu smrti, pisac opisuje okolnosti i oblike
umiranja, još od biblijskih vremena pa sve do današnjeg dana. Neke
priče bliske su tradiconalnim novelama te se u njima ističu sažetost
i obrti, dok su drugi inspirisani Borhesovim književnim postupcima.
„Enciklopedija mrtvih“ sastoji se od devet novela, odnosno devet
poglavlja. U njima se priča o istoriji o smrti. To su: „Simon
Čudotvorac“, „Posmrtne počasti“, „Enciklopedija mrtvih“, „Legenda o
spavačima“, „Ogledalo nepoznatog“, „Priča o majstoru i učeniku“,
„Slavno je za otadžbinu mreti“, „Knjiga kraljeva i budala“, „Crvene
maske s likom Lenjina“. U „Postkruptumu“ pisac je obrazložio svaku
od navedenih priča.