autor tekst 001 ›››

 

 

Darko Janevski

 

Da li je sve skuplje? Ne, samo vam se tako čini!

 Tipično jutro u Skoplju. Miriše na benzin, na lošu rakiju od prethodne noći, znojne pazuhe, a po trotoarima trče neispavana lica oko kojih se još vide tragovi razmazane noćne šminke. Muka mi je u grudima od svega toga, ali stomak se buni i vuče me gde, ako ne u burekjilincu, piše Darko Janevski u svojoj kolumni za „Denešin”.

 - Dobar dan - kažem.

 - Dobar dan, gospodine - odgovara prodavačica.

 - Osam bureka sa mesom - naručujem.

 - Ne može - kaže mi prodavačica. - Ne sečemo više osmine!

 Pitam se, pa pitam:

 - Kako ga ne isečeš? Osmice su sečene otkad postoji burek, a sada vi...

 - Vidite, gospodine. Sve je skuplje. Zato smo podigli cene bureka i smanjili veličinu pite. Dakle, sada je četvrtina osmina, a osmica, ako vam je isečem, neće se ni videti. Zato ga ne sečemo. Stavili smo ga u simit veknu.

 - Dakle, izmislili ste novu matematiku za razlomke. Do sada je četvrtina bila drugačija od osmine, a sada su sa tobom jednaki - ja sam mudar.

 - Gospodine, nemojte nam ni zahvaljivati. Kada kilogram hleba može da bude jednak 300 grama, onda četvrtina bureka može biti jednaka osmini i to za više novca. A ako se sećate mnogo, imate vladu, ministarstvo nauke, pa pogledajte tamo. Ja sam samo prodavac bureka i simit kolača.

 - Pa daj mi rolnicu - kažem.

 Prodavačica klizi prstom, uzima papir, uzima rolnu sa papirom, prepolovi je i pruža mi.

 - Da li je ovo simit za tebe? - Ja pitam. - A gde je burek u njemu?

 - Pa, rekao sam ti, stavili smo osmicu. Pošto je osmica nevidljiva, ne možete je ni videti. Uzgred, evo vidiš – sve je po pravilima – hteli ste mafin, prepolovljen, mekan i beo kao pamuk, burek koji istovremeno ima i ne postoji u njemu – još treba plati 50 denara i sve je u redu. I, da, i uzmite fiskalni na skeniranje. A ovu možete dobiti i od prethodnog kupca. Ispunio sam granicu.

 - Dobro - kažem - onda mi daj simit veknu i četvrtinu sa mesom.

 - Pa, nemamo mesa. Izbacili smo meso. Sada stavljamo soju umesto mesa. Doduše, ranije smo stavljali po malo, ali sada...

 - Pa zašto piše mesni burek?

 - To je njegovo umetničko ime! Čuvajmo tradiciju i podsetimo na prošlost. Naime, burek od sira godinama se ne pravi sa sirom, već sa skutom, pa ga zovemo burek od sira. A tebi ne smeta, zar ne? Inače, taj tvoj stomak definitivno nije od brokolija. Evo ga sa testa.

 - Dobro, dobro, ali skuta je bar slična siru. Postoji veća razlika između soje i mesa, zar ne? - Ja kažem.

 - Da, ali soja je zdravija. A meso koje smo stavili u burek je ionako bilo... pa, da ne pričamo šta. Tako barem znate šta jedete - čistu soju.

 - Dobro, ali onda to treba da se zove burek sa sojom, a ne burek sa mesom. Bićete jedinstveni na Balkanu i u svetu - burek sa sojom. postaćeš slavan. Dakle, to je prevara.

 - Prevara? Ha, gospodine, a ono što prvo uzmemo zove se plata, dakle nije plata nego milostinja. I niko se ne buni zašto se milostinja zove plata. A Makedonija se ne zove Makedonija, pa nikom ništa. Brušen je, plus sa daskom koja je pola grčka a pola bugarska. I to na dva jezika, makedonskom i albanskom, od kojih će se ovaj uskoro otcepiti. I uhvatili ste se u ruke bureka sa sojom, koji se zove mesni burek. Jogurt se još zove i jogurt, a piješ prah sa vodom, pa šta? Idi u Aračinovo! Da li su tu računi za struju? Nisu. Onaj pauk koji je udario bubamaru kod Mavrovke, da li je bio pauk...?

 - Dobro, dobro - prekidam je, jer sam umoran od sećanja ujutru. Platim i odlazim. Hteo sam da joj dam 20 denara, koji su nekada vredeli čak 50 sada, ali ko bi se svađao. U svakom slučaju, sve je otišlo... gde je otišlo.

 Prođem pored saobraćaja i vidim naslovne strane novina koje nisu novine, po ugledu na osmicu koja odavno nije osmica, a tamo piše da je inflacija skočila na 18,7 odsto. Hm, sa mojim burekom i simitom, inflacija je 100 posto, ali opet otkud znam. Na groblju je inflacija 25 odsto - toliko više mrtvih imamo svake godine od kada je počeo kovid i otkako smo počeli da tapšamo Filipčetu.

 Tako, dok jedni sijaju, drugi sve više umiru i stvaraju još jedno matematičko čudo – krug kojem nema kraja. Krug rupa od dva metra sa mrtvima na čijim se licima još čitaju psovke i krug bogataša. Ovi drugi - oligarsi, kriminalci iz politike i grobari sve su bogatiji i zdraviji, a "njegovo veličanstvo" glasač, koji svake četiri godine dobija napojnicu maslinovog ulja da bi mogao da dobije za lampu - sve su siromašniji i bolesniji. I manje.

 Narod ima sve manje novca, što znači sve manje hrane i manje lekova. Ostalo mu je taman da plati i onih nekoliko dasaka od kojih pogrebnici sklapaju sanduk na čijem poklopcu će prskati ćevape od vrha dobijenog od ožalošćene porodice. Uostalom, jesen je, tela u celoj prirodi se polako gase, pa tako i kod ljudi, osim onih koji su zaštićeni.

 S tim što će priroda na proleće ponovo uskrsnuti, a čekaće oni koji su na vreme uplatili novac.

 Ali u svoj toj tami ima nešto svetlo. Pa Zaevci donirao 15 perika za žene sa onkologijom, Filipče, onaj čijim nesebičnim radom imamo inflaciju od 25 odsto leševa, požurio je da hvali svog idola na Fejsbuku, VMRO će, naravno, održati konferenciju za novinare, a ona sa usahla ruka iz Dimitrova nastavlja da nas brani od Bugarske. I nekako, kad ti sve ovo padne na pamet, duša ti dođe na svoje mesto. Čak i da nisu imali osmicu koja više nije osmica. Jel tako?

 izvor: republika.mk ›››