Hajzaduženija je Hrvatska, čiji
je spoljni dug ove godine dostigao oko 49 milijardi evra, zatim
slede Slovenija sa 45 milijardi evra i Srbija sa 27 milijardi
Eskalacija dugoročnog zaduženja
SFRJ nastala je naročito između 1975. i 1980. godine, kada je sa
oko šest milijardi dug porastao na oko 16 milijardi američkih
dolara. Platni problemi prema inostranstvu nastali su 1987, mada
je Jugoslavija za razliku od mnogih dužnika na vreme ispunjavala
svoje spoljne obaveze.
Prema podacima NBJ, spoljni
dugovi Jugoslavije su na kraju 1987. iznosili 21,3 milijarde
dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od
zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste
klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je
tada iznosio 17,5 milijardi dolara.
Uoči secesije pojedinih
republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez
kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na
kraju 1991. godine više od 15 milijardi dolara (od čega je
federacija bila garant za oko 11 milijardi). Raspored dugovanja
je bio sledeći (u milijardama USD): Slovenija 1,7, BiH 1,5, Crna
Gora 0,6, Hrvatska 2,7, Makedonija 0,7, Srbija 4,8 i federacija
3,1. Međunarodnim finansijskim institucijama dugovali smo oko
tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu)
4,4 i vladama zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko
6,5 milijardi dolara.
Države nastale posle raspada
SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi
američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta
više nego krajem 1991.
Smatra se da je problem država
bivše Jugoslavije rast privrede koji se zasniva na domaćoj
potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje
dovodi do porasta uvoza i deficita platnog bilansa, koji se
finansira novim zaduživanjem. Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju
danas pojedinačno veći spoljni dug, nego što je bio za celu
SFRJ. Raspadom Jugoslavije sve republike (države)koje su bile u
njenom sastavu izgubile su značajnu ekonomsku bazu, veliko
tržište, kadrovski potencijal, a rat devedesetih godina mnogima
je razorio privredu i oslabio ekonomsku moć. Kao rezultat toga
došlo je do nekontrolisanog rasta uvoza, javne potrošnje,
spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i
produktivnosti.
Ako se po kriterijumima
međunarodnih finansijskih institucija, zemlja smatra visoko
zaduženom kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao
80 odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko
zadužene zemlje.
Najzaduženija zemlja bivše
Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug ove godine dostigao
oko 49 milijardi evra, zatim slede Slovenija sa 45 milijardi
evra, Srbija sa 27 milijardi evra, Makedonija sa šest milijardi,
a na začelju liste su BiH sa četiri milijarde i Crna Gora sa oko
dve milijarde evra. Spoljni dug svih šest država u poslednjih
pet-šest godina zabeležio je veliki rast.
Stručnjaci se slažu da donekle
samo Slovenija i Hrvatska kao punopravne članice EU, koje imaju
neku sigurnost, mogu dozvoliti sebi toliki dug u odnosu na BDP,
jer u slučaju problema u otplati svojih obaveza, to jest
kredita, mogu očekivati pomoć EU, koja je u sličnim situacijama
već intervenisala (u Grčkoj, Irskoj, Portugalu, Kipru, Španiji i
dr.),što ne bi bio slučaj sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije.
Podaci NB Srbije pokazuju da je
spoljni dug zemlje na kraju prvog tromesečja 2015. iznosio 26,7
milijarde evra. Od toga, dug javnog sektora bio je oko 15,1
milijardi evra, a privatnog (banke, firme, građani) 11,6
milijardi evra. Na kraju 2014. spoljni dug Srbije iznosio je 26
milijardi evra, što je u odnosu na kraj 2013. godine povećanje
za 284,1 miliona evra.
Pozivajući se na izveštaj
britanske organizacije JDC, britanski „Gardijan"piše da su pored
Grčke, dužničkom krizom zahvaćene Hrvatska, Makedonija, Crna
Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španija i Ukrajina, dok je „Srbija
u opasnosti od krize spoljnog duga, jer njen neto dug prema
svetu iznosi 98 odsto BDP, a oko 9,6 odsto budžetskih izdataka
odlazi na otplatu dugova”. Među državama kojima preti rizik
krize zbog visokog spoljnog duga jesu i Mađarska, Italija,
Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka. Za razliku od Grčke,
koja se nalazi pred bankrotom, ostali dužnici još nekako
otplaćuju svoje dugove.
Za Srbiju je vrlo značajno da
sačini dugoročnu strategiju upravljanja spoljnim dugom. Ako se
nastavi s novim olakim zaduživanjem i neracionalnim trošenjem
dobijenih inostranih kredita, zemlji preti dužnička kriza s
nesagledivim ekonomskim i socijalnim posledicama.
izvor:
politika.rs ›››