Ima tu i jedna finesa.
Ovogodišnja dinamika porasta izvoza prema susedima slična je
dinamici porasta izvoza prema svetu (izvoz prema susedima
povećan je za 10,5 odsto, a prema svetu za 10 odsto)
Jedna od istorijskih lekcija
koju balkanski političari ne mogu ili nemaju interesa da
nauče jeste da je svaki nacionalizam veoma skup projekat, to
jest da svako nacionalno i državno nadgornjavanje mnogo
košta svaku ponositu naciju i svaku državu koja se, navodno,
ničeg ne plaši.
To bagatelisanje ekonomskih
interesa zarad afirmacije “nacionalnih interesa”, na Balkanu
se u politici smatra upravo vrlinom, a uvođenje ekonomskog
računa u političke operacije po pravilu se ocenjuje kao znak
slabosti, a ne kao znak razuma. Tako u kontinuitetu imamo
paradoksalnu korelaciju - države i nacije važe za tim jače
što više slabe svoje ekonomske perspektive i potencijale u
tekućim politikantskim nadmetanjima.
Nemam ovde nameru ni da pokušam
da analiziram aktuelne i rastuće “političke napetosti”
između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali se pitam
vodi li neko računa i o ekonomskim rizicima koje nužno
uvećava “svađalačka retorika” (iza koje se, sigurno, mnogo
toga nebitnog krije) i u koju je nesrećno i nespretno ubačen
i početak “trebljenja stranih špijuna”, ali sam zapazio da
je poslednji broj naše publikacije MAT diskretno u ekonomsku
analizu privrednih trendova ubacio i upozorenje na te
rizike.
MAT tako, na kraju svog pregleda
ovogodišnjih trendova (zaključno sa julskim podacima),
uzgred primećuje da Srbiji aktuelne balkanske napetosti ne
odgovaraju jer je ona sa susednim zemljama (Hrvatskom,
Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom) u prvom
polugođu ove godine ostvarila 24,75 odsto svog celokupnog
izvoza, dok je prošle godine to učešće iznosilo 19, 77
odsto. U prvom polugođu ove godine je, naime, izvoz Srbije u
spomenute zemlje iznosio oko 1.650 miliona evra. Još je
značajnije što u toj razmeni Srbija ima značajan suficit - a
taj suficit je u poslednjih godinu dana porastao za 20,9
odsto. I na kraju ove grupe podataka, jedna dodatna opaska:
nije neka naročita vest da je ove godine rastao izvoz Srbije
u Crnu Goru i BiH (najviše u Republiku Srpsku), ali je malo
poznato da je u drugom tromesečju ove godine Srbija prvi put
ostvarila i (skroman) suficit u trgovinskoj razmeni sa
Hrvatskom.
Ima tu i jedna finesa.
Ovogodišnja dinamika porasta izvoza prema susedima slična je
dinamici porasta izvoza prema svetu (izvoz prema susedima
povećan je za 10,5 odsto, a prema svetu za 10 odsto).
Spomenuti visoki procentualni
porast trgovinskog suficita sa okolnim državama je, međutim,
plod dinamičkog usporavanja rasta uvoza iz komšiluka, dok je
srpski izvoz u susedstvo napredovao tempom celokupnog izvoza
- pa se suficit sa susedima stvorio kao neka vrsta
“suzdržavanja” od porasta kupovina kod komšija - što,
načelno, nije dobro za nastavak ekspanzije izvoza na susedna
tržišta. Jer to, možda, kod susednih država podgreva potrebu
za svađama sa Srbijom.
Dakle, da krajnje uprostimo
mogući zaključak iz ovog dela spoljnotrgovinske statistike:
politička elita Srbije morala bi stalno da ima na umu koliko
srpskoj privredi znači ekonomsko partnerstvo sa susednim
zemljama. A, dakako, i političke elite u susednim zemljama
bi o tome istom morale voditi računa u korist njihovih
privreda i građanstva. Pitanje ko je prvi počeo aktuelne
svađe ovde je irelevantno. Uzgred, valja podsetiti da se
ekonomsko partnerstvo državica na Balkanu, treba li to
uopšte dokazivati, može razvijati u obostranom interesu samo
ako se poslovi ostave privrednicima i, naravno, samo ako se
stišaju političke strasti - koje su se zajedno s
političarima, upravo egzibicionistički, nametnule kao glavne
teme i kao glavni junaci ovog političkog leta.
Šteta bi bilo da ova rodna
godina u Srbiji, bez katastrofalnih meteoroloških oluja, s
relativno dobrim pokazateljima tempa industrijske
proizvodnje i spoljne trgovine, investicija i budžetske
štednje, ne bude iskorišćena za obnavljanje “reformske
energije” (kako je to najavljeno), već za obnavljanje
nacionalističkog politikantstva i otkrivanje novih svetskih
i regionalnih zavera protiv nacije i njenog državnog
rukovodstva, navodno u režiji stranih obaveštajnih agentura.
Dokle će ta floskula uopšte kolati javnim prostorom Srbije.