Ljudi u Crnoj Gori tačno znaju
koliko je ko u proteklih 25 godina pojeo g..., u gram. I
jeste tako: svi su pravili kompromise zbog posla, zbog
djece, zbog kola, zbog dozvole za ogradu, zbog dozvole za
septičku jamu... što god. Tako i pisci: zbog bolje korice,
boljeg pozicioniranja, da se pošalje pisac u Lajpcig na
sajam, da postane dio društva... Sve su to kompromisi i svi
tako funkcionišu. Mnogo pisaca postoji u Crnoj Gori za koje
svi znaju da su pisci, a ništa njihovo nisu pročitali. To je
poenta svadbi i sahrana jer se tako pozicioniraju. Isto je
tako sa političarima: oni više glume, imaju taj oklop
odijela i stav, a isprazni su - podjednako i vlast i
opozicija. Uvijek potenciram da su mi podjednako odvratni
upravo zbog toga što kupuju ljude tim stavom, provincijalnom
zatvorenošću. Isto je sa kulturnom elitom: više je to
kvazi-elita nego što je elita. Jer, da je to prava elita,
ljudi bi se ugledali na njih i na ono što oni čitaju i
slušaju, a ne na političara koji sluša turbofolk i ne čita
ništa.
_001.jpg)