Ja sam uvek išao pomalo u
raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u
novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa
zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće
pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za
mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne
miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi
neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne
razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i
samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.
_001.jpg)