Funkcionalistička ideja je
delotvorna samo privremeno. Sa stanovišta „večnog mira”, kao
konačnog interesa čovečanstva, ona je utopistička. Mehaničko
balansiranje vojnom, ekonomskom i tehnološkom nadmoći, ili
prijemčivim oblicima kulture, posebno kinematografije i
popularne muzike, korišćenje ideoloških i socijalnih
napetosti i kriza za prebacivanje jezička vage na svoju
stranu, imperijalna diplomatska umeća, ništa nije dovelo do
stvaranja beskonfliktnog svetskog društva, niti je to na taj
način moguće. Stvarno i trajno razrešenje postoji samo u
stavljanju ljudskog bića u središte odnosa koje nazivamo
„međunarodni poredak”. Ali stvarnog ljudskog bića, onakvog
kakvo ono jeste po svojoj prirodi, a ne ideološkog
konstrukta kako ga zamišljaju mesije i cezari sa različitih
meridijana. Pandemija kovida 19 ukazala je na krhkost
licemernog nastojanja da se integrišu konfliktne razlike
kako bi bile sačuvane – od političko-ekonomskih, rasnih,
religijskih do kulturoloških i regionalnih. Ko god je
pokušao da nesreću iskoristi za sebe i ostavi je drugome
potcenio je pravičnost prirode i demaskirao sopstveni
egoizam. Takvo stanovište postaje vidljivo ranije ili
kasnije. A možda i sada!
_001.jpg)