Kako bi ovo srećna država bila
kada bi profiteri, sjecikese i pljačkaši narodnih para
prestali da se foliraju i da glume ugrožene medijske vrste.
Kad bi muška političko-medijska prostitutka, koja je po
zadatku, išla od ruke do ruke, u sve opozicione redove,
prestala da glumi nezavisnost i da se više ne krije u svojoj
jazbini. Kad bi konačno, jednom u životu, ti i takvi
prestali da podmeću i kleveću iza leđa. I ja sam, nažalost,
imao prevelika očekivanja od miševa. Ili kad bi milionski
medijski profiter prestao da sebe i ljude oko sebe u
ponoćnoj ekstazi ubjeđuje da je pronašao ćup sa blagom,
davno zakopan na svom imanju, i tako stvorio imperiju. Jer,
svi znamo kako su i od koga krali i otimali. I jedni i
drugi. I sad ti i takvi glume poštenje. I tripuju da su
borci za istinu, sa opljačkanim parama. To je danas slika i
prilika opozicione medijske štampane scene. Medijske
prostitutke, otimači i lopovi. Bez izuzetka. Ne mislim na
jedne, mislim na sve koji se prepoznaju. A ima ih. Više nego
dovoljno. Ko se prepozna do njega je.