BOLJE JE BITI NEVASPITAN,
NEGO LOŠE VASPITAN:
Misli Duška Radovića koje će vam promeniti život
Teško je biti dete i biti dobar
Duško Radović je u svojim
stihovima namenjenim deci postizao dve stvari istovremeno.
Deci je davao razlog da se smeju i zavole poeziju,
roditeljima lekcije kako decu treba vaspitavati.
Duško Radović (1922-1984) bio je
srpski pisac, satiričar, voditelj, novinar. Svestrana
ličnost poetičnog duha.
Radio je to posredno, ne kroz
direktnu pouku. Radio je to tako što je roditeljima
demonstrirao šta to deca žele.
Podsetimo se reči čuvenog Duška
Radovića, upamtimo bar svaku treću rečenicu, prepričajmo
svakom roditelju kojeg poznajemo bar svaku desetu, i deca će
svakako biti mnogo srećnija u našem ozbiljnom i namrštenom
svetu.
01. Ako rešite sve
probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.
02. Ima velike sirotinje
među našom decom kojoj, sem para, roditelji ništa drugo nisu
mogli dati.
03. Tucite svoju decu čim
primetite da počinju da liče na vas.
04. Volimo decu i kad su
kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
05. Samo deca koja ne
slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja.
06. Ne vaspitavajte decu
ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.
07. Jedno upozorenje
roditeljima: ako budete tukli svoju decu, ona će tući vaše
unuke.
08. Za mene su prava deca
ona koja još ne idu u školu, koja tek počinju da uče, misle
i govore. E, jedino su ona u stvari još ona zdrava,
autentična, originalna i jedino još ona imaju sačuvanu tu
originalnost i u mišljenju i u izrazu.
09. Eto, kada uzmete onu
knjigu Olovka piše srcem, vi kao pisac morate zavideti na
toj nenamernoj originalnosti tog nerazvijenog dečjeg
intelekta i duha, do kakvih se sjajnih misli dolazi
neznanjem i spontanošću. U tom smislu su mala deca za mene
velika inspiracija u toj velikoj slobodi prema navikama,
shemama, klišeima…
10. Ona nemaju pojma ni o
čemu! Kada pišem za decu i ja bih voleo da sam toliko čedan
i oslobođen svih kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti
toliko čedno i čisto… Ne postoji ništa draže od mišljenja
male dece i načina na koji ga ona formulišu: on je uvek
nepogrešiv. Kada je bio mali, moj sin mi je rekao: toliko
sam gladan kao da sam žedan. To ne mogu ja da izmislim!
11. Deca su stvarno
nepogrešiva u svojim formulacijama. To mi je neki ideal! Kad
bih ja umeo…?
12. Velika sreća i sloboda
dečja je u tome što ona stvarno nemaju nikakvog cilja. Malo
dete živi danas, pa se ispava, pa živi sutra, pa se ispava i
nije svesno nikakvih ciljeva. Mislim da ti ciljevi strašno
kvare ljude, upropašćuju živote i ne daju nam da živimo
svakoga dana, nego smo u stanju da šesnaest godina života
upropastimo zbog neke male prednosti. Starci su opet na
kraju života i nemaju šta da postignu, pa samim tim nemaju
ni cilja. Kada nema velikih ciljeva, i male stvari postaju
važne.
13. Koliko je čovek samo u
stanju da zanemari divnih, malih stvari zbog nekih ciljeva
koje će dostići. U ime nečeg velikog što će dostići ili ne!
Kada je neko mali ili sasvim star on stoji pred tim svetom
oslobođen svega onoga što bi mu uskratilo te sitne životne
radosti. I najsitniji doživljaj nekome može pričiniti veliku
radost, nekome ko živi u ovom trenutku… i nema više… i ništa
mu ne smeta da potpuno živi u tom trenutku.
izvor: telegraf.rs ›››