Ne mislim da je druga Jugoslavija bila idealna. Živio sam u
njoj, na svojoj koži sam osjetio njezine nedostatke i
ograničenja. Ali, najiskrenije mislim da je je to bila jedna
od najboljih država koju sam upoznao. Svako od nas je imao
svoju Jugoslaviju, a to je istovremeno i prednost i
nedostatak. Za mene je ona bila jedan prekrasni mozaik u
kojem su okupljeni elementi različitih etnija, religija,
jezika, kultura... Ja sam svoje jugoslavenstvo uzimao toliko
ozbiljno da sam naučio slovenački i makedonski, da bih mogao
čitati i razumjeti, jer sam mislio da me Jugoslavija
obavezuje na to.
Danas čujete da je to bila
diktatura. Možda jeste. Jedan čovjek je imao mnogo vlasti.
Vladala je jedna jedina partija, i biće da je bila
diktatura. Međutim, ta diktatura se zaista nije osjećala u
svakodnevnom životu.