biografija:
Edvard Džener je bio engleski
seoski lekar u Berkliju, poznat po radu koji je u medicinu uveo
vakcinu za velike boginje.
U Dženerovo vreme radila se
inokulacija boginjama, koja je imala dve ogromne mane: bila je
opasna i kad bi infekcija od inokulacije prošla, i pacijent je bio
zaražen boginjama. Ovo ga je činilo neotpornim na bilo koju familiju
na koju već nije bio imun. Postojala je lokalna tradicija među onima
koji su muzli krave da onaj ko se zarazi takozvanim „kravljim
boginjama“ ne dobija velike boginje. Kravlje boginje su povezane sa
boginjama i Džener je shvatio da, ukoliko je lokalna tradicija
tačna, to bi predstavljalo određenu prednost u odnosu na korišćenje
boginja u inokulaciji. Dana 14. maja 1796, testirao je inokulaciju
kravljim boginjama na osmogodišnjem dečaku, Džejmsu Fipsu na isti
način kao i što se radila inokulacija boginjama. Dečko se posle 6
meseci uspešno oporavio. Kada je Džener posle primenio inokulaciju
boginjama, dečak je već bio imun. Džener je ovaj metod nazvao
vakcinacija (vaccination), jer je originalni materijal bio od krave
(lat. Vacca).
Džener je uvideo dugosežne
implikacije vakcinacije, i znao je da će doći dan kada boginje neće
predstavljati opasnost; njegov san se i ostvario globalnim
istrebljenjem ove bolesti kasnih 70-ih 20. veka. Za ovaj pionirski
rad na polju vakcinacije, Džener se smatra ocem imunizacije.
.jpg)