Govor E. Snoudena preko video linka iz Moskve povodom prijema nagrade
Right Livelihood, alternativne Nobelove nagrade, u švedskom parlamentu
Riječ je o nama
Cena borbe za slobodu u
turbulentnim vremenima, vremenima straha, novih opasnosti, pretnji,
nezamisliva je i često veoma visoka. Novinari sa kojima sam imao čast da
radim, izdavači širom sveta, aktivisti, zviždači, jednom rečju civilno
društvo, svi oni su mnogo rizikovali.
Izuzetna mi je čast što stajem
pored onih koji su se borili za ljudska prava uprkos tome što je to bilo
teško i uprkos velikim ličnim žrtvama. Čak i onda kada niko na to nije
obraćao pažnju, i čak kada ni sami nisu tražili niti dobili priznanje.
Nagrade su po prirodi nešto
namenjeno pojedincu, ali ja ovu nagradu mogu da primim samo u ime mnogih.
Ona je priznanje za sve koji su, ne samo u proteklih nekoliko godina, već
tokom nekoliko decenija, shvatili da su „ljudska prava“ samo novi naziv za
jedan stari koncept. Koncept slobode.
Cena borbe za slobodu u
turbulentnim vremenima, vremenima straha, novih opasnosti, pretnji,
nezamisliva je i često veoma visoka. Novinari sa kojima sam imao čast da
radim, izdavači širom sveta, aktivisti, zviždači, jednom rečju civilno
društvo, svi oni su mnogo rizikovali.
Mnogi, uključujući i Sarah
Harrison, za koju znam da je danas ovde u publici, prosto ne mogu više da
se vrate svojim kućama. I sam sam u egzilu više od godinu i po dana.
To su stvari koje se neće uskoro promeniti. Ali vredelo je. Cena koju smo
platili, žrtve koje smo podneli. Verujem da bismo tako ponovo postupili,
jer to je nešto daleko važnije od pojedinca.
Reč je o nama, o našim pravima, o tome u kakvom društvu želimo da živimo,
kakvu vladu želimo da imamo. Kakav svet želimo da ostavimo budućim
generacijama.
Kada govorimo o vladama, moramo
razumeti da je važan ne samo „kvalitet“ vlade već i naš odnos sa njom.
Želimo li da budemo samo podanici? Ili partneri?
I pored svih briljantnih umova u
ovoj sali, stručnjaka, državnih službenika, predstavnika građana i
industrije, koji širom sveta rade na rešavanju ovih problema, dakle i
pored svih njih ne možemo doneti ispravne odluke ako nemamo najvažnije
informacije.
I vlada i demokratija su institucije zasnovane na principima „saglasnosti“.
Saglasnost ljudi je beznačajna ako nisu informisani. Upravo taj princip me
je doveo dovde.
Kada razmišljamo o izazovima i problemima sa kojima se suočavamo, o novoj
atmosferi straha kao odgovoru na nove opasnosti u kojoj deluju sve vlade i
institucije sveta, dakle kada pogledamo šta se događa, ipak postoji razlog
za nadu.
Ja sam optimista. Pogledajmo samo
šta se dogodilo od prošle godine, od trenutka kada sam izašao u javnost,
kada sam se pobunio. Nazivali su me špijunom. Nazivali su me izdajnikom.
Neki od najuticajnijih američkih državnika su raspravljali o tome. Stavili
su me na listu za odstrel putem dronova.
To je sada u velikoj meri prošlost. Vlade su isprva govorile da ljudi ne
treba sve da znaju, da ćemo zbog ovih informacija „okrvaviti ruke“, da će
mediji „izložiti živote opasnosti“, da će teroristi rušiti avione nad
evropskim nebom. Šta se onda dogodilo. Evropa je prizemljila avion
bolivijskog predsednika, jer je mislila da se ja krijem u njemu i da
pokušavam da dobijem azil u Južnoj Americi.
To je sada za nama. Svedoci smo velikih promena, neverovatnih rasprava u
parlamentima, medijima, akademskim ustanovama širom sveta. Vidimo kako se
menja samo tkivo interneta zbog tehnologija koje štite privatnost, koje
štite naša prava na jedan novi i smisleni način koji nadilazi državne
granice.
To znači da, bez obzira na to
kako se neka prava štite u Kini, ako se bavite nečim što za cilj ima
zaštitu prava, uživaćete zaštitu bez obzira na zakone zemlje u kojoj
živite ili radite. To je neverovatno dostignuće za ljudska prava širom
sveta.
Kada govorimo o vladama i promenama koje one najavljuju i koje su se
dogodile, to nigde nije tako očigledno kao u SAD. U zemlji čija vlada me
je optužila, podigla tri optužnice protiv mene, uključujući i optužnicu za
špijunažu, rekavši da sam prodao informacije našim neprijateljima, iako za
to ne postoji nijedan dokaz - sada direktor NSA kaže da to ipak nije bio
smak sveta, dok predsednik SAD izjavljuje da je osnovao nezavisno telo
čiji je zadatak da ispita sve programe za masovni nadzor.
Oni su dakle lagali. Još uvek
nisu uspeli da spreče nijedan neposredno predstojeći teroristički napad.
To je ključno, jer smo naučili da masovni nadzor, ta politika koju su
krili od nas, od javnosti, ne samo od američkih ili švedskih građana, već
od čitavog sveta - da nam ona nije nimalo pomogla, iako nas je koštala
mnogih naših prava.
Predsednik je izjavio da nas je ova rasprava dodatno ojačala kao naciju.
To je bio samo početak. Od tada su sudovi u SAD donosili presude protiv
programa masovnog nadzora, dok je Evropski sud za ljudska prava zabranio
skladištenje podataka, jer je to povreda ljudskih prava koja pojedince
izlaže nepotrebnom riziku. UN su objavile izveštaj prema kome masovni
nadzor predstavlja grubu povredu ljudskih prava.
Sve to predstavlja temelj, osnovu
koju možemo dalje da razrađujemo dok raspravljamo o ovoj politici, o
programima koji se razvijaju u tajnosti, bez znanja javnosti i bez naše
saglasnosti. Da li su smisleni, neophodni i primereni opasnosti sa kojom
se suočavamo? Da li koriste najmanje invazivne mere kako bi omogućili
neophodne istrage?
Ovde nije reč o ukidanju službi bezbednosti, zaustavljanju policijskih
istraga, smanjivanju naše bezbednosti, već o obezbeđivanju našeg društva,
zaštiti naših prava, naših sloboda koje smo nasledili od prethodne
generacije i koje želimo da prenesemo sledećoj.
Zajedno, na ovim mestima gde
otvoreno raspravljamo, inspirisani žrtvama koje podnosi veliki broj ljudi
širom sveta, možemo da ostvarimo ta prava, možemo da imamo te slobode i
otvoreno i liberalno društvo, jer se čak i u trenucima velikih opasnosti
zalažemo za liberalne vrednosti.
Nadam se da ćemo uprkos svemu što smo postigli u proteklih godinu dana
shvatiti da je ovo samo početak i da postoji još mnogo toga što moramo da
ostvarimo. Nadam se da u narednoj godini mogu da računam na vašu podršku
predlogu osnivanja specijalnog izvestioca za privatnost i digitalna prava
pri UN kako bismo se založili za slobodu bez obzira na to gde neka služba
radi i gde se tehnologija nadzora nalazi, bez obzira na to koja zemlja
odluči da je potrebno ograničiti naša prava jer se suočava sa novim
opasnostima.