Bosanskohercegovački glumac, koji
se proslavio i u regionu, Emir Hadžihafizbegović, na neko
vreme potpuno se povukao iz javnog života, ali je nakon
izolacije zbog pandemije koronavirusa, rešio da se oglasi.
„Dosta je mene bilo poslednjih
30 godina, od vunenih ratnih vremena, pa do korone“, rekao
je Hadžihafizbegović za Avaz.ba i nastavio:
„Onaj koji iz ovog
frustrirajućeg ambijenta samoizolacije, karantina,
iščekivanja, brige za svoje bližnje, i Božijeg iskušenja kao
opšteg mesta tromesečne desocijalizacije, nije izašao s
određenim korektivima, teško će podneti vreme koje je pred
nama. Što se mene lično tiče, definitivno sam shvatio da sam
prilično amaterski poslednjih godina miksao svoj značajni
umetnički rad i društveno-politički angažman, misleći naivno
kako su strast, ljubav i emocije, kao neodvojivi atribut
ozbiljnog umetnika, mogući medikament i u političkom
angažmanu. Zabluda je to bila i te kakva. Mi živimo u
trivijalnim društvima, gde je umetnost proskribirana
kategorija i zato će sada i moje delovanje unutar
komentarisanja opskurne političke svakodnevnice biti uveliko
drugačije. Moja biografija, i ljudska i profesionalna, moja
državna, regionalna, evropska i svetska priznanja za posao
kojim se bavim, a to je gluma, moje konekcije po svetu i
status koji imam u regiji i šire, neće više nikad, ali
nikad, biti „biserje bačeno pred svinje“. Ali, takođe, važno
je reći da sam za tu vrstu tiranije koju sam trpeo od
zakržljalih psihologija isključivi krivac ja i niko više. I
sve što sam gore pobrojao, a što me je sekiralo posledica je
mojih, a ne nečijih drugih odluka“.
Glumac se osvrnuo i na situaciju
na globalnom nivou.
„Još 1983. godine čuveni filozof
i profesor na Univerzitetu u Grenoblu Žil Lipovjetcki u
svojoj čuvenoj knjizi „Era praznine“ rekao je kako će „doći
vreme kada će ljudi osvestiti da je moguće živeti bez cilja
i smisla“. Da, dobro ste pročitali. Najopasnija reč u ovom
narativu čuvenog filozofa je „osvestiti“, dakle pristati
biti zombijem. E, to je nama naša korona dala, da imamo
zombija za maršala. I nije bitno gde taj, ili neki drugi
maršali sede. U Kini, Americi, Rusiji, moćnim masonskim
ložama, ili kabala društvima. Činjenica je da smo pristali
na manipulaciju. Mi smo postali društvo spektakla. Mi se
vodimo prazninom“, ističe Emir i dodaje:
„Sudeći po manipulaciji na koju
smo pristali, da nas milijarde i milijarde zatvore po
kućama, odustali smo od „Bambija“ i Čaplina i zaplesali sa
đavolom. Mi imitiramo život već dugo. Mi živimo u imitaciji.
Mi smo prestali da reagujemo na predznake sudnjeg dana. U
Boga se veruje formalno i ne vidimo dubinu ambisa u koji
propadamo. Korona je otvoreni poker između Boga i sotone.
Gospodar svih svetova uvek ima najbolje karte i on će,
naravno, đavola „povaliti“, ali, kakvu će odluku doneti za
nas koji smo tu destrukciju nemo posmatrali, pitanje je na
koje će nam odgovoriti samo svemogući Bog“, zaključuje
glumac za Avaz.ba.
izvor:
nova.rs ›››
.jpg)
_001.jpg)