Emir
Kusturica
POMEN
Сваки сусрет са Форманом
доживио сам са тремом и стидом пред великаном!
Милош Форман је свој живот водио
као и своје филмове. Подсмијевао се глупостима али је разумио малог човјека
који пије пиво, живи у провинцији и трпи егзистенцијалне јаде, док је у
Америци изводио доказ да су лудаци на слободи а паметни у лудници.
У животу без илузија, и филмовима
који су увијек били већи од живота, типичан Чех са видљивом ироничном
дистанцом, створио је велика дјела европске филмске културе а онда, у
Америци, велика дјела америчке кинематографије. Мало коме је то успјело, чак
ни бечки Јевреји који ономад створише Холивуд, нису синтетисали искуство
европског егзистенцијализма и америчког сна којег је требало успјешно
идеализовати.
Милош Форман се појавио у
Њујорку када је сан о идеалној Америци почео да блиједи и реаговао на
Реганово затварање лудница широм Америке. Тријумфално је уградио у америчко
друштво пилулу апсурда у филму “Лет изнад кукавичјег гнијезда” а велеградски
живот Њујорка, његову порнографску страну и распад тамошње фамилије,
наговјестио филмом “Свлачење”. Иако је пазио да буде захвалан за
гостопримство и амерички пасош, поменутим филмовима је остварио континуитет
хуманог и истинитог третирања људских судбина ухваћених у мреже друштава у
чешком комунизму и америчком капитализму. Из чешке фазе, најдубље су се
урезали у сјећање “Љубав једне плавуше” и “Гори, гори моја госпођице”. То су
у ствари хемијска једињења славенске идеје о човјеку коју је кроз своје
приче, драме и новеле први исцртао Антон Павлович Чехов. Нико, наиме, на
филму као Форман у чешкој фази није успио да се тако успјешно докопа те
славенске душе и преко својих ликова универзализује идеју Чеховљевог
егзистенцијализма на филму.
То су оне теме и форма која је
изван драматичних потхвата и силовите драматургије, пронађе пејсаже драме
човјекове душе. Остаће ми у памћењу много сусрета са великаном али и идеја
како је некада, када сам ја био студент и касније млад редитељ велика ствар
било упознати великог умјетника, редитеља који је обиљежио епоху. Сваки пут
сам доживио те сусрете са тремом и стидом пред великаном. Сада је он отишао,
а бојим се са њим и идеја из двадесетог вијека да је редитељ кључна личност
најважније умјетности. Не само због тога што се технологијом данас играју
обучени, а не школовани редитељи. Једноставно због тога што не постоје
редитељи као што је био Милош Форман.
14.04.2018.
