poslanica 013 ›››

 

Upitan da prokomentariše najavu seče šuma u Кošutnjaku, Kusturica je rekao:

“Ne znam da li će se pojaviti neko i upisati se u istoriju kao rampa za divlji kapitalizam, razvratno uništavanje gradova (ako je to uopšte moguće), da li će se pojaviti neka sila koja će postati brana crnim parama ili će, poput Amazona, spaliti i posjeći sve šume, a na kraju i asfaltirati sve njive i obradive površine tako da ne ostane ni pedalj zemlje, ni kvadrat šume, a onda i da sve nas, dok još ima vremena, žive zabetoniraju”.

“U Mokroj Gori su pokušali dva puta. Pomislio sam da bi poslije efektnog života vrijedilo poginuti braneći šumu, potoke i vazduh od razvratne potrebe za profitom”.

 

poslanica 012 ›››

 

Postoji nada da bi Srbija mogla da bude deo evropske zajednice a da ne bude u NATO. Nažalost, lako se naviknemo na ono što nam ne odgovara, što reče jedan čovek, „naučili smo pod Titom, pa bi možda i pod NATO-om”. Ali, NATO uzima u proseku 2,2 BDP i dobar je najviše sam sebi, a najmanje jednoj maloj zemlji. Protiv Evrope nemam ništa jer se osećam kao beli Evropljanin, ali glasam za vojno neutralnu Srbiju.

 

poslanica 011 ›››

 

Rusija mora stvoriti svoj san koji treba dobiti ekvivalent u ruskim filmovima, jer je film, kako je naglasio, u osnovi san. Kusturica je na predavanju poželio budućim mladim redateljima da urade dvije stvari - da istražuju razdoblje sovjetskog nijemog filma i da vide kako se stvaraju filmske metafore, kao i da se okrenu originalnim idejama koje će idealizirati i optimizirati ruskog čovjeka. "Kad spojite te dvije stvari možete očekivati da ćete praviti dobar film. Dakle, istraživati vaše tradicije i bazirajući se na njima, realizirati snažne ideje o vašoj povijesti i vašim ljudima... To naravno znači i ogroman, široki spektar mogućnosti"

 

poslanica 010 ›››

 

 

"Mislim da je razdoblje neposredno prije Putina bilo razdoblje kada su se američki predsjednici smijali vašem predsjedniku. Sjećam se slike kako se Clinton smijao Jelcinu, čak se držao za stomak. A sad sam vidio Obamu kako je gledao Putina. Putin je značajna pojava za cijeli svijet zato što se stvara nova vrijednost. Stvaraju se euroazijske vrijednosti i budi se jedan novi svijet"

 

 

poslanica 009 ›››

 

Мислим да је човеку исписано, не само генски — оно што ми зовемо судбина — него и оно што у његовој биохемији функционише као реакција на оно што се дешава поред њега. Утолико ја нисам могао да живим други живот. Ово је био један једини и у тај један је стало много живота. Утолико сам ја срећан човек, јер сам све услове за драмске елементе који су постојали у мом животу — стварао сам.   

 

poslanica 008 ›››

 

"Nema naroda na balkanskom poluostrvu, a posebno onih koji su ulazili u Jugoslaviju, kojeg nisu pomogli "pobunjeni anđeli". Tako je Ivo Andrić nadahnuto nazivao mladobosance i njihove simpatizere", kaže Kusturica za B92 uoči svečanosti u Andrićgradu povodom 100 godina od Sarajevskog atentata u kojem je mladobosanac Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda.

"Nikada ne treba zaboraviti da je taj pucanj otvorio put slobodi i oslobođenju od ropstva"

Bedno je i u najmanju ruku nefer ukoliko se zaboravi socijalno značenje te pobune koja je prethodila Prvom svetskom ratu.

 

poslanica 007 ›››

 

Пошто ја не вјерујем у демократију, онда у шали волим да кажем у себи - ако већ имам свој град, онда могу да бирам грађане...

 

Нигдје се ја више не осјећам код куће. Не знам на колико мјеста ја већ и живим...

 

poslanica 006 ›››

 

"Jugoslavija je uslovno rečeno bila kompaktna multikulturna sredina, ali za to možemo da zahvalimo poretku, a ne nekome ko je mislio na budućnost. U ovoj sredini se još o Titu ne sme progovoriti kako valja, ali ljudi žude za onim što stvara poredak, a on je to imao"

 

poslanica 005 ›››

 

Srbija ima čvrsto dno i "koliko god propadali, ne propadnemo dovoljno da se negde ne pojavi neka pobeda, neki novi čovek, da nam neki matematičar ne pobedi u Maleziji, da nam se ne desi neko divno čudo".

 

poslanica 004 ›››

 

Zapad je proizvodio najbolje i najgore, a ono što je do nas doprlo je najčešće bilo ono najgore. U dugom periodu od prihvatanja hrišćanstva, Zapadna crkva je objedinila bibliju, mač i kamatu, u postupku dehristijanizacije fabrikovala čovjeka ubačenog u proces lišavanja svojstava gdje su materijalni dobici i komfor zamjenili potrebu za čovečnošću i žrtvovanjem.

 Da li ćemo, pored svih stvari koje smo već prodali, staviti na doboš Istinu! Ipak, još uvijek nismo poraženi. Nevjerovatno je da smo mi, uz Ruse, preostali dio hrišćanske kulture koji nije ubačen u centrifuge atlantizma i koliko-toliko smo ostali svoji. Koliko dugo još?

 

poslanica 003 ›››

 

"Čitav grad se seli u šoping mol i tamo sahranjuje gradske simptome Stare Grčke i kulturu koju je hrišćanska civilizacija nasledila od svog prethodnika. Ja očekujem da će u šoping molove uskoro ugrađivati sakralne objekte, spa centre i tu će se useliti gradske uprave i pošto će bioskope preuzeti Netfliks, možemo komotno da tvrdimo da će se u nekadašnjim bioskopskim salama održavati neredovna zasedanja skupštine"

 

poslanica 002 ›››

 

 

Da nije bilo religije i da nije bilo religioznog čoveka, mi nikad ne bismo imali tako uzvišena dela niti bismo mogli da se bavimo nečim čiji ishod nije tako očigledan kao u najvećem broju ljudskih aktivnosti. Ja se rado stavljam pod autoritet Vrhovnog bića, koje je u stvari svojim delom i svojom kratkom biografijom uspelo da se prevede na jezik verovanja da jedan život može da aktivira ideju onostranog, nečega što nije u dometu vidljivog, nego u dometu izražavanja psihičkog dinamizma. Razlika između nas i zapadnjaka je upravo u tome što se kod nas veruje iz srca, a oni religiju i uopšte postojanje Boga nazivaju stanjem svesti. Mislim da je, a to potvrđuje nauka, najveći deo ljudskog mozga zapravo neistražen, a najveći deo planete, odnosno i univerzuma, nešto je što traži, kao što su i naučnici tražili, autoritet koji to stavlja u okvir, da bi onda on mogao da se preskoči, i da bi se moglo napredovati, prvo naučnom maštom, a onda i naukom. Naučnici su većinom bili religiozni tipovi.

 

poslanica 001 ›››

 

Još davno mi je otac rekao da je smrt neproverena glasina. Ja sam u to poverovao kao dečak, a sada, više nego ranije verujem da, kada su dobri ljudi u pitanju, nema smrti.