Otpornost na HPV vakcine veća je od straha od raka materice
Iako u zemlji svake godine
u proseku od raka grlića materice oboli 150 žena,
vakcinacija protiv HPV-a, odnosno virusa koji izaziva ovo
žensko oboljenje, iznosi svega 40 odsto. Lekari apeluju na
roditelje da se ne plaše da vakcinišu svoje ćerke jer je
vakcina bezbedna
Katerina Krsteva danas je odvela
svoju trinaestogodišnju ćerku na vakcinu protiv HPV-a
(humanog papiloma virusa), odnosno najčešćeg polno
prenosivog virusa i uzročnika raka grlića materice. Iako je
njena ćerka primila sve vakcine koje su u redovnom
rasporedu imunizacije, oko ove vakcine bilo je mnogo dilema.
„Prvi put sam konsultovala
specijaliste ginekologa iz nekoliko gradova koji su me, da
budem iskren, postideli što sam pitala da li i kada da
vakcinišem ćerku. Verujem da nismo imuni na one anti-vakker
kampanje koje se dešavaju uporedo sa trendovima i
prevencijom HPV virusa. Odlučila sam se na to jer i u užoj
porodici imamo istoriju HPV bolesti i mislim da je to jedan
od načina na koji treba i možemo da zaštitimo decu“, kaže
Katerina.
A Leonora Kaliki iz Skoplja je
majka četvoro dece, od kojih su dve ćerke. Njena
12-godišnja ćerka još nije vakcinisana, ali ne sumnja da je
vakcina neophodna.
„Prvo sam se pitao da li bi ta
vakcina mogla štetno da utiče na reproduktivne organe moje
ćerke, ali sada kada znam da naučne studije pokazuju da je
vakcina dobra, svakako ću je uzeti. S druge strane, moji
prijatelji su protiv toga i stalno jedni druge ubeđujemo ko
je u pravu“, kaže Kaliki.
Iako vakcina nije nova i
primenjuje se već deset godina, mnogi roditelji smatraju da
je neproverena i protive se da njihove ćerke dobiju
vakcinu.
„Nisam za prihvatanje ćerke.
Razlog je zato što ne znam da li ima neželjenih efekata, jer
je novo na tržištu“, kaže majka koja je želela da ostane
anonimna.
„Rečeno je da vakcina nije baš
dobra i da nema nikakvog efekta, zato ja nisam vakcinisala
ćerku“, kaže majka srednjoškolke.
Iz punkta za vakcinaciju dece
školskog uzrasta u Karpošu kažu da je ove školske godine od
320 devojčica od 12 godina vakcinu primilo samo 35 učenica.
Stopa vakcinacije u opštini Saraj je znatno veća. Dakle, od
51 devojčice istog uzrasta, vakcinu je primilo 47.
„Zanimljivo je da su čitava
odeljenja od početka odbijala ovu vakcinu. Na primer, iz
jednog odeljenja primaju ga samo jedna ili dve devojčice.
Ali u poslednje dve godine beležimo nešto veće
interesovanje, posebno kod devojčica koje su navršile 15
godina, koje primaju vakcinu u tri doze. Imamo vakcine jer
nam je potrebno onoliko koliko nam treba“, kaže doktorka
Sanja Cilevska.
Inače, HPV vakcina se
preporučuje za devojčice od 9 do 26 godina. U Makedoniji je
uvedena u redovni kalendar kao obavezna vakcina za devojčice
od 12 godina, a ubuduće je planirano da njome budu
obuhvaćena i muška deca istog uzrasta.
Vakcina je bezbedna, ali je
stopa vakcinacije niska
Ukupan obuhvat vakcinisane dece
HPV vakcinom u zemlji je oko 40 odsto, što se smatra veoma
niskom stopom. Doktor Igor Alulovski sa Univerzitetske
klinike za ginekologiju i akušerstvo kaže da je jedan od
razloga niske vakcinacije nedostatak edukacije i kampanje o
značaju ove vakcine.
„U ovom slučaju aludirao bih na
ulogu roditelja. Imamo apsurdnu situaciju. Država ima
mehanizme, odnosno omogućava da ova vakcina bude uvrštena u
redovni kalendar vakcinacije, a sa druge strane daje
roditeljima dozvolu da odluče da li će dete primiti vakcinu
ili ne. Zato treba raditi na ubeđivanju roditelja, ali i na
edukaciji mladih o značenju i prednostima HPV vakcine, kaže
doktorka Alulovski.
Doktorka objašnjava da humani
papiloma virus obično napada kožu i sluzokožu različitih
delova ljudskog tela i podjednako pogađa i muškarce i žene.
Uglavnom pogađa mlade ljude neposredno nakon stupanja u
seksualne odnose.
Svaka seksualno aktivna osoba
može se zaraziti HPV-om tokom snošaja. Mnogi ljudi zaraženi
HPV-om možda ne pokazuju nikakve znake ili simptome, što
lekari kažu da znači da mogu preneti virus na druge a da to
ne znaju.
HPV vakcine su bezbedne, a
najčešći neželjeni efekti su crvenilo, bol i otok na mestu
uboda, kao i mogućnost blagog povećanja telesne
temperature. Procenjuje se da vakcinacija može sprečiti 70%
karcinoma grlića materice i drugih oralnih karcinoma.
HPV vakcine su bezbedne, a
najčešći neželjeni efekti su crvenilo, bol i otok na mestu
uboda, kao i mogućnost blagog povećanja telesne
temperature.
„Nema apsolutno nikakvih
alergijskih reakcija i ne treba se plašiti da bi deca mogla
da budu paralizovana ili da unesu bilo kakvu istinu u to. I
da, tome dobrim delom doprinose i antivakcinalni pokreti
koji su aktivni i u svetu i kod nas, pa je to način da se
edukacijom, kampanjom ubede roditelji i mladi da im pokažu
uspešne primere iz svet ove teme“, kaže doktor Alulovski.
Vakcina koja se daje u našoj
zemlji je četvorovalentna, ali najnovija koja je dostupna na
tržištu i koja se već primenjuje u najvećem broju zemalja
je nanovalentna i pruža zaštitu od devet različitih tipova
HPV-a. Onaj koji se koristi u našoj zemlji nudi zaštitu od
dva niskorizična i dva visokorizična HPV virusa. Preporuke
izveštaja SZO za 2022. godinu su da se dobije jedna doza
koja bi pružila dovoljnu zaštitu, sa idejom da se izbegne
taj trenutak višekratnog ubeđivanja stanovništva da treba da
se vakciniše.
Prema podacima, u Australiji,
jednoj od zemalja u kojoj se primenjuje HPV vakcina,
incidencija prekursorskih lezija raka grlića materice
smanjena je za oko 40 odsto, a procenjuje se da će do 2028.
godine broj obolelih od raka grlića materice kod žena biti
smanjen.na dva slučaja na 100.000 žena.
Trend je pozitivan i u
Engleskoj. Tamo su brojke pale za 62 odsto među ženama koje
su primile HPV vakcinu između 14 i 16 godina, a pojava
bolesti je smanjena za 34 odsto među adolescentima, prenosi
Gardijan.
I dok je kod nas nivo
vakcinacije protiv HPV-a nizak, svake godine u Makedoniji u
proseku 150 žena oboli od raka grlića materice, a 40 žena
izgubi bitku sa ovom bolešću, pokazuju podaci Instituta za
javno zdravlje. Lekari upozoravaju da zdravstvo ne uspeva u
ranom otkrivanju i skriningu, a jedan od razloga je upravo
nizak obuhvat vakcinacijom HPV vakcinom.
izvor:
slobodnaevropa.mk ›››