Kada sam počela pisati ovu knjigu bila sam u nekom
relaksiranom, autogenom stanju. Takvo stanje se nije
stvorilo preko noći i bez mog saznanja. Trebala sam proći
zemlje i zemlje nemira kako bih se našla na obali
sigurnosti. No, kako su se stranice ispunjavale, sve više i
više sam osjećala olakšanje u sebi. Nisam mogla ni zamisliti
da će neki najgori nemiri imati odjek najvećeg mira.
Obratila sam pažnju na emocije koje se javljaju pri spomenu
nekih likova. Pišući o njima prolazila sam svojevrsnu
katarzu. Nije lako slušati vanjsku buku, buku svijeta, a
osluškivati vulkane što se kriju u tebi. Svaka osoba, svaki
događaj, svaki nemir bili su dio Nepoznatoga. Onoga dana kad
sam se suočila s tim Nepoznatim, kad sam dozvolila svojoj
glavi, svom Egu da popusti pred misterijem Ljubavi znala sam
da je preda mnom divno putovanje. I bilo je. Još uvijek je.
.jpg)
