Da, treba to već jednom priznati:
mi smo robovi. Mi, žitelji Srbije, i Hrvatske, i Bosne i
Hercegovine, i Crne Gore, i Makedonije... Mi robujemo svima.
I Gospodu i Historiji. I nezajažljivim stranim bosovima
kojima plaćamo da nas tlače, i domaćim tajkunima koji su
opljačkali narodnu imovinu. Treba, bez i trunke ustezanja,
pljunuti sebi istinu u lice. Da, mi smo robovi. Mi, žitelji
Balkana, te uklete gudure preko koje su se redom ukrštali
svi mogući putevi historije, u čijem se samom imenu, koje
je, pak, dobila po krvi i medu, sastaju sve moguće
suprotnosti i oprečnosti koje je ljudski um uspio spoznati,
i kojom nas sudbina i darovala i unesrećila, istovremeno.