Građani treba da budu svjesni
činjenice da je zadatak ljudi u organima vlasti da rade u
njihovom interesu, a ne obrnuto. Ne treba da osjećaju grižu
savjesti što nemaju da pomognu, nego treba da izvrše
pritisak na vlast da radi posao za koji je mi plaćamo.
Građani treba da znaju da je život svakog našeg sugrađanina
podjednako važan. Ako državni funkcioneri i članovi njihovih
porodica mogu momentalno, specijalnim avionima, u slučaju
zdravstvenih problema da se transportuju do renomiranih
klinika u Milanu, Minhenu, Istanbulu i drugim, to mora biti
omogućeno svakom građaninu. Ne treba građani da odvajaju od
svoje sirotinje da bi pomogli svom sugrađaninu (djetetu,
momku, mladoj majci), već to treba da uradi država. Divim se
svim humanim ljudima i koliko mogu učestvujem u svim
akcijama. Ali, prevashodno, građani treba da natjeraju
državne organe da rade svoj posao. Da se brinu o svojim
građanima. Da im pruže bar onoliko „garancija“, oprosta
dugova i, prije svega, poštovanja, koliko ga imaju za
„strateške investitore“ koji su nam, u priličnom broju,
nanijeli samo štetu.
_001.jpg)