Nijedan Boeing 767 nije udario u kule bliznakinje kao što
vlasti i mediji lažno tvrde. Takav sudar je fizički nemoguć
iz nekoliko razloga, naveo je bivši pilot CIA-e Džon Lir
Bivši pilot CIA-e, Džon Lir, potpisao je pismeno priznanje
da kule bliznakinje nisu oborene tako što su se avioni
sudarili u njih. Prema njegovom mišljenju, zvanična priča o
tome da su dva aviona oborila kule je „fizički nemoguća“.
Pošto je predsednik Putin naveo da će objaviti satelitske
fotografije koje dokazuju da su kule bliznakinje uništene
„kontrolisanom eksplozijom“, izgleda da će doći do
opovrgavanja zvaničnog izveštaja Komisije za 11. septembar.
Pismeno priznanje je ozbiljna pravna stvar i važi za „pravnu
istinu“ ukoliko se ne pobije. Sada protivnici Lirove teorije
moraju predstaviti svoje dokaze ako žele da pobiju njegovu
izjavu.
Ukoliko to ne učine, vlada SAD će morati da prizna da
zvaničan izveštaj Komisije za 11. septembar nije bio
istinit.
Morate uzeti u obzir da Džon Lir nije bilo koji pilot.
On je unuk osnivača Learjet-a, Bila Lira. Penzionisani je
vazdušni kapetan i bivši pilot CIA-e koji je upravljao više
od 100 različitih aviona tokom 40 godina aktivnog letenja.
On ima više pilotskih sertifikata nego bilo koji drugi
sertifikovani pilot. On je leteo u Aziji, Africi, istočnoj
Evropi i na Bliskom istoku.
Drugim rečima, Lir se razume u letenje i avione. Ako je on
rekao da avioni nisu srušili kule bliznakinje, onda je to
sigurno tako. Evo šta je on napisao i potpisao u svom
pismenom priznanju:
„Nijedan Boeing 767 nije udario u kule bliznakinje kao što
vlasti i mediji lažno tvrde. Takav sudar je fizički nemoguć
iz nekoliko razloga.
U slučaju pravog udara, avion bi počeo da se okreće kada bi
njegov prednji deo udario u čelične stubove kule.
Zatim bi došlo do odvajanja vertikalnog i horizontalnog repa
aviona i njihovog padanja na zemlju. Motor aviona bi zadržao
svoj oblik prilikom udara i bio bi pronađen među ostacima
srušene kule.
Nijedan Boeing 767 ne može da ostvari brzinu od 810 km/h na
visini od 300 metara iznad nivoa mora. Motor jednostavno ne
može da izdrži zapreminu gustog vazduha pri tolikoj visini i
brzini.
Deo trupa aviona sa 3-4 rupe na prozorima nije mogao da
preživi udar u čelični stub kule na brzini od 800 km/h.
Mnogi delovi aviona su morali pasti na zemlju jer nisu mogli
da se probiju kroz masivne čelične stubove kule, uključujući
3 jezgra motora ukupne težine 4,5 tone, koji nisu mogli da
nestanu tek tako.