autor tekst 001

 

 

Jovan Pavlović

 

Jovan Pavlović – muzičar koji je Norvežane naučio da pevaju dečje pesme 

Nedavno je dobio najveću nagradu iz oblasti kulture i poneo titulu umetnik grada

 Pre nekoliko dana norveški grad Trondhajm dodelio je najveću nagradu iz oblasti kulture. I ništa tu ne bi izazvalo našu toliku pažnju da titulu „umetnik grada“ nije dobio čovek koji nosi tipično srpsko ime i prezime – Jovan Pavlović. On će u narednih godinu dana predstavljati ovaj grad na svim važnijim kulturnim manifestacijama u Norveškoj.

 Pored toga, novčani deo nagrade od 23 hiljade evra će biti upotrebljen za dalja istraživanja u muzici, komponovanju i sviranju na harmonici.

 Jovan Pavlović je nama poznat po tome što je članove hora „Svartlamon hardkor“ doveo u Beograd i naučio da pevaju dečji pesme. Ali Jovan je mnog više od toga. Muzikom je počeo da se bavi u Beogradu, gde je i rođen i gde je pohađao muzičku školu:

 - U Norvešku sam došao spletom malo čudnih okolnosti. Moj otac je stupio u kontakt sa Norvežankom Hedvig koja je odlično govorila srpski, sa kikinđanskim akcentom, i koja je došla na moj završni koncert u srednjoj muzičkoj školi Stanković.

 Većina njegovih školskih drugara je tih godina odlazila u Rusiju, da tamo nastave školovanje na klasičnoj harmonici:

 - Meni ta ideja oko Rusije nikada nije nešto posebno privlačila i imao sam želju da odem u neku zemlju o kojoj sam u to vreme malo znao. Ovo možda zvuči kao neka pustolovina, što u stvari i nije daleko od istine. Hedvig je saznala da postoji muzički konzervatorijum u nekom gradu koji se zove Trondhajm, što je meni bilo jako čudno s obzirom da sam u to vreme tek ukapirao da Oslo nije glavni grad Danske.

 U to vrema, 1993.godine, Srbija je bila pod sankcijama, nije bilo letova i umesto sa Surčina, Jovan je morao da putuje preko Budimpešte:

- Posle dva dan putovanja konačno sam došao u taj Trondhajm i položio prijemni ispit.

 Onda su naišli veliki problemi oko finansiranja studija, jer iako su studije u Norveškoj besplatne, život je veoma skup. Prve godine sam dobio novčanu pomoć od Srpsko-norveškog društva, a kasnije sam uspeo da dobijem i kredit od države. Po završetku studija, 1998.godine, sam krenuo da se bavim „frilensom“, ono što je kod nas status slobodnog umentika, što sam i danas.

 Jovan nam otkriva i jednu interesantnu i pomalo čudnu priču u vezi svog studiranja:

 - Ja sam u Norveškoj studirao klasičnu muziku na harmonici, međutim čim sam započeo studije, upoznao sam neke mnogo interesantne muzičare koji su na istom fakultetu studirali džez i shvatio sam da na Konzervatorijumu postoje dva odseka, jedan za klasičnu a drugi za džez muziku. Džezeri su mi bili mnogo interesantniji od klasičara i kroz druženje sa njima  sam ubrzo shvatio da je improvizacija nešto što ce mi biti glavni put u daljem radu.

 Tako je počeo da uči džez standarde i pokušao da se upiše na džez odsek:

 - Dva puta sam konkurisao i dva puta me nisu primili. Onda sam odlučio da im se „osvetim” tako što ću nastaviti da proučavam džez i improvizaciju na sopstvenu ruku, uz nadu da će jednoga dana shvatiti da su se prevarili što mi nisu dodelili studentsko mesto. Svirao sam sa mnogim bendovima i snimio vise albuma.

 I shvatili su da su se prevarili:

 - Bio sam prilično zadovoljan kada mi je desetak godina kasnije zazvonio telefon i javio se direktor džez odseka. On mi je tada rekao da su pratili moj rad i da su, u dogovoru sa ostalim profesorima na džez odseku, odlučili da me angažuju kao gostujućeg profesora na fakultetu. Na istom džez odseku gde me nisu primili kao studenta!

 Ponuda je odmah prihvaćena:

 - I dan danas, s vremena na vreme, kad nisam na putu, dajem studentima časove na predmetu koji sam ja sam osmislio: “Balkanska ritmika i improvizacija”.

 Jovan kaže da su Norvežani otvoreni za sve vrste muzike:

 - Lako prepoznaju kvalitet jer su od malih nogu stimulisani da idu na koncerte, u pozorište bioskop itd. Balkansku muziku vole jer im je tada lako da se otkače i da igraju. Takođe su kao nacija veoma znatiželjni i rado slušaju sve što je novo.

 Jovan nam je pojasnio kako je nastao hor „Svartlamon hardkor“ koji su savladali srpski jezik i otpevali nekoliko dečjih pesmica:

 - Hor je nastao kao protest protiv rušenja dela grada gde su većina članova hora u to vreme živeli. Meni su oni od samog početka bili mnogo interesantni baš zbog toga što su potpuno netradicionalni. Brzo smo našli zajednički jezik jer sam i ja njima bio interesantan sa svojim netradicionalnim sviranjem na harmonici.

 Jednog danas su ga pozvali na sastanak i saopštili da bi rado išli u Srbiju:

 - Njih šezdesetak i ja kao vođa puta. Oni izgledaju kao engleski navijači a u stvari su potpuno protiv nasilja i osim, što mnogo vole da piju pivo, ne prave nikakve probleme.

 Tada je Jovanu došao na ideju da naprave nešto neočekivano:

 - Palo mi je na pamet da bi bilo potpuno apsurdno i blesavo ako bi oni otpevali neku dečju pesmu. Onda sam se setio „Bumbara“ i „Zum zum“. Reakcije po celom Balkanu su bile urnebesne! I dan danas mi ljudi pišu o tome, iako su prošle četiri godine od tada.

 Posle smo snimili „Deda Mraza“ što se čujem često pušta u Srbiji pred Novu Godinu.

 Siguran sam da ćemo ponovo doći u Srbiju ali kada će to biti nije lako reći.

 Broj članova u horu varira:

 - Poslednjih godina su postali dosta popularni u gradu i mnogi žele da se uključe. Oni nisu profesionalci već rokeri, pankeri koji vole da se okupljaju i da zajedno „pevaju“. To je zato što je audicija kod njih malo drugačija nego za hor koji se, na primer, bavi klasičnom muzikom. Jedan od faktora koji su odlučujucu za ulazak u hor je koliko glasno čovek može da peva. Onda žiri sedi i meri jačinu i samo najgrlatiji mogu da uđu. Takođe je teško dobiti mesto u horu ako čovek ne voli da pije pivo!

 Jovan kaže da je u Norveškoj priča oko dečijih pesama na srpskom bila medijski zapažena ali ne toliko kao na Balkanu. U planu je snimanje nove pesme i Jovan najavljuje da će biti „ludo“.

 Pored toga, Jovan Pavlović ima veoma aktivnu saradnju sa muzičarima iz Palestine:

 - Trondhajm je „tvin siti“, ono što mi nazivamo gradom-pobratimom, sa Ramalom u Palestini. Opština grada dodeljuje svake godine stipendiju nekom od umetnika koji je zainteresovan da napravi projekat saradnje u oblasti kulture. Ja sam konkurisao i dobio tu stipendiju, otputovao za Palestinu i uspostavio saradnju sa „Edvard Said konzervatorijumom“. Posle toga sam dovodio mlade palestinske muzičare na muzičke radionice u Srbiju kao i na muzičke festivale po Norveškoj. 

Jovan ne krije oduševljenje ovom zemljom:

 - Palestina je jedna veoma interesantna zemlja i ljudi su veoma gostoprimljivi i otvoreni. Prošle godine sam ponovo bio u Ramali i Jerusalimu jer su me muzičari odatle pozvali da učestvujem na snimanju CD-a koji je sinteza arapske muzike i džeza. Nažalost, na ovim putovanjima sam svojim očima mogao da vidim koliko su Palestinci ugnjetavani od strane Izraela i s obzirom na veliku pomoć koju Izrael ima od strane Amerike, nisam optimista što se tiče rešavanja tog konflikta. Bar ne u skorije vreme.

 Jovan, inače, sarađuje sa velikim brojem muzičara i iz Srbije, među kojima je i Vasil Hadžimanov, i otkriva nam šta će se događati ove nedelje:

 - Ove nedelje ću svirati 10 digitalnih koncerata sa Bojanom Zulfikarpašićem, našim pijanistom koji dugo godina živi u Parizu. On i naš bubnjar, Stefan Eduard, će sedeti u fimskom studiju u Parizu a ja u studiju u Oslu i tako ćemo slati „strim“ koncert koji će se puštati u Norveskoj. 

Jovan nešto sprema i sa Bajagom:

 - Mi smo bili dosta u kontaktu od početka korona perioda i imamo jednu vrlo konkretnu ideju koju ćemo, verujem, sprovesti u delo čim prestane ova ludnica. Bajaga je super tip i veliki umetnik i veoma se radujem našoj saradnji. U kontaktu sam sa jos jednim našim poznatim muzičarem i ako uspemo da napravimo to što smo zamislili, verujem da će biti dosta zapaženo, ali otom- potom.

 Jovan kaže da Norvežani mnogo ulažu u kulturu:

 - Potpuno su otvoreni kada čuju nešto novo i nemaju nikakvu dozu skeptičnosti pre nego što se eventualno pokaže da su za to imali razloga. Lako prepoznaju kvalitet i umetničku vrednost nečega. Ja sam o tome puno od njih naučio. Znate ono kad se kaže “ne igraj na prvu loptu”. I hard rok i blek metal i opera imaju nešto lepo u sebi. Čovek sam odlučuje da li želi da to pronađe ili da jednostavno odbaci od sebe. Treunutna situacija u Norveškoj je kao i u ostalim delovima Evrope:

 - Pogodio nas je taj teški treći talas. Na ivici smo karantina i ništa ne može da se planira. Mnogo kulturnih manifestacija je odloženo do leta i generalno živimo u velikoj neizvesnosti. Kako neće biti puno koncerata i putovanja, radiću na novim projektima. Komponujem i pripremam moj prvi solo CD!

 izvor: 24sedam.rs ›››